ZAKON

O POTVRĐIVANJU OPŠTEG OKVIRNOG SPORAZUMA ZA MIR U BOSNI I HERCEGOVINI

("Sl. list SRJ - Međunarodni ugovori", br. 12/2002)

ČLAN 1

Potvrđuje se Opšti okvirni sporazum za mir u Bosni i Hercegovini, koji je potpisan 14. decembra 1995. godine u Parizu, u originalu na bosanskom jeziku, hrvatskom jeziku, engleskom jeziku i srpskom jeziku.

ČLAN 2

Tekst Opšteg okvirnog sporazuma u originalu na srpskom jeziku glasi:

OPŠTI OKVIRNI SPORAZUM ZA MIR U BOSNI I HERCEGOVINI

Republika Bosna i Hercegovina, Republika Hrvatska i Savezna Republika Jugoslavija ("Strane"),

Uviđajući potrebu za sveobuhvatnim sporazumom koji će učiniti kraj tragičnom sukobu u regionu,

U želji da daju doprinos tom cilju i da postignu trajan mir i stabilnost,

Potvrđujući svoje prihvatanje Dogovorenih osnovnih principa od 8. septembra 1995. i Daljih dogovorenih osnovnih principa od 26. septembra 1995, i sporazuma o prekidu vatre od 14. septembra i 5. oktobra 1995,

Imajući u vidu sporazum od 29. avgusta 1995, koji je ovlastio delegaciju Savezne Republike Jugoslavije da potpiše, u ime Republike Srpske, delove mirovnog plana koji se odnose na nju, sa obavezom da se strogo i dosledno ispuni postignuti sporazum,

Saglasile su se o sledećem:

Član I

Strane će održavati odnose u skladu sa principima Povelje Ujedinjenih nacija, Završnog akta iz Helsinkija i drugih dokumenata Organizacije za bezbednost i saradnju u Evropi. Posebno, Strane će u punoj meri poštovati suverenu jednakost drugih Strana, rešavaće sporove mirnim sredstvima i uzdržaće se od svake akcije, pretnjom, upotrebom sile ili na drugi način, protiv teritorijalnog integriteta ili političke nezavisnosti Bosne i Hercegovine ili bilo koje druge države.

Član II

Strane pozdravljaju i podržavaju aranžmane koji su sačinjeni u pogledu vojnih aspekata mirovnog rešenja i aspekata regionalne stabilizacije, date u Sporazumima u Aneksu 1-A i u aneksu 1-B. Strane će u punoj meri da poštuju i da podstiču ispunjenje obaveza datih u Aneksu 1-A i da poštuju svoje obaveze u Aneksu 1-B.

Član III

Strane pozdravljaju i podržavaju sporazume sačinjene u pogledu razgraničenja između dva Entiteta, Federacije Bosne i Hercegovine i Republike Srpske, date u Sporazumu u Aneksu 2. Strane će u punoj meri da poštuju i da podstiču ispunjenje obaveza navedenih u tom Aneksu.

Član IV

Strane pozdravljaju i podržavaju Program izbora u Bosni i Hercegovini, dat u Aneksu 3. Strane će u punoj meri da poštuju i podstiču izvršenje tog programa.

Član V

Strane pozdravljaju i podržavaju aranžmane sačinjene u vezi sa Ustavom Bosne i Hercegovine, date u Aneksu 4. Strane će u punoj meri da poštuju i podstiču ispunjenje tamo preuzetih obaveza.

Član VI

Strane pozdravljaju i podržavaju aranžmane koji su sačinjeni u pogledu Arbitražnog suda, Komisije za ljudska prava, Komisije za izbeglice i raseljena lica, Komisije za čuvanje nacionalnih spomenika i za javna preduzeća Bosne i Hercegovine, onako kako su dati u Sporazumima u Aneksima 5 do 9. Strane će u punoj meri da poštuju i podstiču ispunjenje tamo preuzetih obaveza.

Član VII

Uviđajući da su poštovanje ljudskih prava i zaštita izbeglica i raseljenih lica od životnog značaja za postizanje trajnog mira, Strane se slažu sa tim i poštovaće u punoj meri odredbe o ljudskim pravima date u Glavi I Sporazumima u Aneksu 6, kao i odredbe o izbeglicama i raseljenim licima date u Glavi I Sporazuma u Aneksu 7.

Član VIII

Strane pozdravljaju i podržavaju aranžmane sačinjene u pogledu sprovođenja ovog sporazuma o miru, uključujući tu posebno civilno (nevojno) sprovođenje, kako je dato u Sporazumu u Aneksu 10, i međunarodne policijske snage, kako je određeno u Sporazumu u Aneksu 11. Strane će u punoj meri da poštuju i podstiču ispunjenje tamo preuzetih obaveza.

Član IX

Strane će da sarađuju u punoj meri sa svim entitetima koji učestvuju u sprovođenju ovog mirovnog rešenja, opisanim u aneksima ovog Sporazuma, ili koje ovlasti Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija, u skladu sa obavezom svih Strana da sarađuju u istrazi i gonjenju ratnih zločina i drugih kršenja međunarodnog humanitarnog prava.

Član X

Savezna Republika Jugoslavija i Republika Bosna i Hercegovina priznaju jedna drugu kao suverene nezavisne države u okviru njihovih međunarodnih granica. Dalji aspekti njihovog međusobnog priznanja biće predmet naknadnih razgovora.

Član XI

Ovaj sporazum stupa na snagu njegovim potpisivanjem.

ANEKSI

Aneks 1-A	Sporazum o vojnim aspektima mirovnog rešenja
Aneks 1-B	Sporazum o regionalnoj stabilizaciji
Aneks 2	Sporazum o liniji razgraničenja između Entiteta i pitanjima u vezi s tim
Aneks 3	Sporazum o izborima
Aneks 4	Ustav
Aneks 5	Sporazum o arbitraži
Aneks 6	Sporazum o ljudskim pravima
Aneks 7	Sporazum o izbeglicama i raseljenim licima
Aneks 8	Sporazum o Komisiji za čuvanje nacionalnih spomenika
Aneks 9	Sporazum o javnim preduzećima Bosne i Hercegovine
Aneks 10	Sporazum o civilnoj implementaciji
Aneks 11	Sporazum o međunarodnim policijskim snagama

Potpisano u Parizu, na dan 14. decembra 1995, na bosanskom, hrvatskom, engleskom i srpskom jeziku, s tim što je svaki tekst jednako autentičan.

Za Republiku Bosnu i Hercegovinu	Za Republiku Hrvatsku	Za Saveznu Republiku Jugoslaviju
Alija Izetbegović, s. r.	dr Franjo Tuđman, s. r.	Slobodan Milošević, s. r.
Svedoče:
Za Predsedništvo Evropske unije	Za Republiku Francusku	Za Saveznu Republiku Nemačku
Felipe Gonzales, s. r.	Žak Širak, s. r.	Helmut Kol, s. r.

Za Rusku Federaciju	Za Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije i Severne Irske	Za Sjedinjene Američke Države
Viktor Černomirdin, s. r.	Džon Mejdžor, s. r.	Vilijam Klinton, s. r.

Aneks 1-A

SPORAZUM O VOJNIM ASPEKTIMA MIROVNOG REŠENJA

Republika Bosna i Hercegovina, Federacija Bosne i Hercegovine i Republika Srpska (u daljem tekstu "Strane") su se sporazumele o sledećem:

Član I

OPŠTE OBAVEZE

1. Strane se obavezuju da uspostave, što je pre moguće, normalne uslove života u Bosni i Hercegovini. Strane shvataju da to zahteva veliki doprinos s njihove strane u kome će morati da ulože velike napore da bi međusobno sarađivale i da bi sarađivale sa međunarodnim organizacijama i ustanovama koje im pomažu na terenu. Strane pozdravljaju spremnost međunarodne zajednice da pošalje u region, za period od oko godinu dana, snage koje će pomagati u sprovođenju teritorijalnih i drugih vojnih odredbi sporazuma, kako je dalje opisano.

(a) Poziva se Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija da usvoji rezoluciju kojom će ovlastiti zemlje članice ili regionalne organizacije i aranžmane da ustanove multinacionalne međunarodne snage za sprovođenje (u daljem tekstu "IFOR"). Strane shvataju i saglasne su da se te Snage za sprovođenje mogu sastojati od kopnenih, vazdušnih i pomorskih jedinica iz zemalja NATO i zemalja van NATO, raspoređenih u Bosni i Hercegovini, da bi obezbedile poštovanje odredbi ovog Sporazuma (u daljem tekstu "Aneks"). Strane shvataju i saglasne su da će IFOR započeti sprovođenje vojnih aspekata ovog Aneksa po prenosu ovlašćenja sa komandanta UNPROFOR na komandanta IFOR (u daljem tekstu "Prenos ovlašćenja"), i da će do Prenosa ovlašćenja UNPROFOR produžiti da ispunjava svoj mandat.

(b) Podrazumeva se i postoji saglasnost da NATO može da uspostavi snage koje će delovati pod vlašću i pod upravom i političkom kontrolom Severoatlantskog saveta ("NAC") preko komandne strukture NATO. Strane se obavezuju da olakšavaju njihove operacije. Zato se Strane ovim slažu i dobrovoljno obavezuju da u potpunosti poštuju sve obaveze date u ovom Aneksu.

(c) Podrazumeva se i postoji saglasnost da i druge zemlje mogu da pomažu u sprovođenju vojnih aspekata ovog Aneksa. Strane shvataju i saglasne su da će modaliteti učešća tih zemalja biti predmet sporazuma između tih zemalja učesnica i NATO.

2. Svrhe ovih obaveza su sledeće:

(a) da se uspostavi trajan prekid neprijateljstava. Nijedan Entitet neće pretiti drugom Entitetu upotrebom sile, i ni pod kojim uslovima neće bilo koje vojne jedinice bilo kog Entiteta ulaziti ili boraviti na teritoriji drugog Entiteta bez saglasnosti vlade tog drugog Entiteta i Predsedništva Bosne i Hercegovine. Sve vojne snage u Bosni i Hercegovini će delovati u skladu sa suverenitetom i teritorijalnim integritetom Bosne i Hercegovine;

(b) da obezbede podršku i ovlašćenje IFOR-u, a posebno da ovlaste IFOR da preduzme potrebne akcije, uključujući tu i upotrebu nužne sile, da bi obezbedio poštovanje ovog Aneksa i svoju zaštitu;

(c) da uspostave trajnu bezbednost i mere kontrole naoružanja pomenute u Aneksu 1-B Opšteg okvirnog sporazuma, sa ciljem da se pomogne trajno pomirenje svih Strana i da se olakša postizanje svih političkih aranžmana o kojima je postignuta saglasnost u Opštem okvirnom sporazumu.

3. Strane shvataju i saglasne su da će se u Bosni i Hercegovini obaveze preuzete ovim Aneksom primenjivati podjednako u oba Entiteta. Oba Entiteta će biti podjednako odgovorna za poštovanje Aneksa, i oba će biti podložna akcijama sprovođenja IFOR koje bi mogle biti nužne za obezbeđenje sprovođenja ovog Aneksa i zaštitu IFOR.

Član II

PRESTANAK NEPRIJATELJSTAVA

1. Strane će poštovati prestanak neprijateljstava koji je počeo Sporazumom od 5. oktobra 1995. i nastaviće da se uzdržavaju od svih ofanzivnih akcija bilo kog tipa, jedna protiv druge. U ovom slučaju, ofanzivna akcija je akcija koja obuhvata napredovanje snaga ili otvaranje vatre ispred linija jedne strane. Svaka Strana će se postarati da sve osoblje i organizacije sa vojnim sposobnostima pod njenom kontrolom ili na teritoriji pod njenom kontrolom, uključujući tu naoružane grupe civila, nacionalnu gardu, vojne rezerve, vojnu policiju i Specijalnu policiju Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) (u daljem tekstu "Snage") poštuju ovaj Aneks. Izraz "Snage" ne obuhvata UNPROFOR, Međunarodne policijske snage pomenute u Opštem okvirnom sporazumu, IFOR i druge elemente pomenute u Članu I, paragraf 1(c).

2. U izvršenju svojih obaveza pomenutih u paragrafu 1, Strane se posebno obavezuju da prekinu vatru iz svih oružja i eksplozivnih naprava osim onih koje su odobreni ovim Aneksom. Strane neće postavljati nikakva dodatna minska polja, prepreke ili zaštitne prepreke. Strane neće preduzimati patroliranje, kopneno ili vazdušno izvođenje ispred položaja svojih snaga ili u Zonama razdvajanja predviđenim Članom IV dalje u tekstu, bez odobrenja IFOR.

3. Strane će obezbediti sigurnu i bezbednu sredinu za sva lica u njihovim jurisdikcijama održavanjem ustanova za sprovođenje civilnih zakona koje će delovati u skladu sa međunarodno priznatim standardima, uz poštovanje međunarodno priznatih ljudskih prava i osnovnih sloboda i preduzimanjem drugih odgovarajućih mera. Strane se takođe obavezuju da razoružaju i raspuste sve naoružane civilne grupe, osim odobrenih policijskih snaga, u roku od 30 dana po Prenosu ovlašćenja.

4. Strane će u punoj meri sarađivati sa svim međunarodnim osobljem, uključujući tu istražitelje, savetnike, posmatrače i drugo osoblje u Bosni i Hercegovini, u skladu sa Osnovnim okvirnim sporazumom, uključujući tu slobodan i neometan pristup i kretanje i obezbeđenje statusa za delotvorno izvršenje njihovih zadataka.

5. Strane će se strogo uzdržavati da preduzimaju bilo kakve odmazde, protivnapade ili bilo kakve jednostrane akcije u odgovor na kršenja ovog Aneksa koja bi počinila druga Strana. Strane će da reaguju na navodna kršenja odredbi ovog Aneksa putem procedura predviđenih Članom VIII.

Član III

POVLAČENJE STRANIH SNAGA

1. Sve Snage koje se nalaze u Bosni i Hercegovini na dan kada ovaj Aneks stupi na snagu a koje nisu lokalnog porekla, bilo da jesu ili nisu vojno podređene Republici Bosni i Hercegovini, Federaciji Bosne i Hercegovine ili Republici Srpskoj, povući će se, zajedno sa opremom, sa teritorije Bosne i Hercegovine u roku od trideset (30) dana. Pored toga, sve Snage koje ostanu na teritoriji Bosne i Hercegovine moraju da deluju u skladu sa teritorijalnim integritetom, suverenitetom i političkom nezavisnošću Bosne i Hercegovine. Prema Članu II, paragraf 1, ovaj paragraf se ne odnosi na UNPROFOR, Međunarodne policijske snage pomenute u Opštem okvirnom sporazumu, IFOR ili na druge elemente pomenute u Članu I, paragraf 1(c).

2. Posebno, sve strane Snage, uključujući tu pojedinačne savetnike, borce za slobodu, lica za obuku, dobrovoljce i osoblje iz susednih i drugih zemalja, će da se povuku sa teritorije Bosne i Hercegovine u skladu sa Članom III, paragraf 1.

Član IV

PRERASPOREĐIVANJE SNAGA

1. Republika Bosna i Hercegovina i Entiteti će prerasporediti svoje Snage u tri faze:

2. FAZA I

(a) Strane će, odmah po stupanju ovog Aneksa na snagu, da započnu i da bez prekida nastave da povlače sve Snage iza Zone razdvajanja koja će se uspostaviti sa obe strane Dogovorene linije prekida vatre koja predstavlja jasnu i određenu liniju između bilo koje i između svih suprotstavljenih strana. Tačna Dogovorena linija prekida vatre i tačna Zona razdvajanja na liniji prekida vatre prikazane su na mapi u Dodatku A ovom Aneksu.

(b) Zona razdvajanja na Dogovorenoj liniji prekida vatre prostiraće se na približno dva (2) kilometra sa obe strane Dogovorene linije prekida vatre. Nikakvo oružje osim oružja IFOR neće biti dozvoljeno u toj Zoni razdvajanja Dogovorene linije prekida vatre, osim kako je ovde predviđeno. Nijedan pojedinac neće moći da zadrži ili poseduje bilo kakvo vojno oružje ili eksplozive u toj zoni od četiri kilometra bez izričitog odobrenja IFOR. Prekršioci ove odredbe biće podložni vojnim akcijama IFOR, uključujući tu i upotrebu sile radi obezbeđenja poštovanja odredbe.

SARAJEVO

(1) U roku od sedam (7) dana po Prenosu ovlašćenja, Strane će predati i isprazniti odabrane položaje duž Dogovorene linije prekida vatre, prema uputstvima koja će izdati komandant IFOR.

(2) Strane će završiti povlačenje iz Zone razdvajanja Dogovorene linije prekida vatre u Sarajevu u roku od trideset (30) dana po Prenosu ovlašćenja, u skladu sa Članom IV, paragraf 2. Širina ove Zone razdvajanja iznosiće približno po jedan (1) kilometar sa obe strane Dogovorene linije prekida vatre. Međutim, Komandant IFOR može da prilagođava tu zonu, ili time što će da je sužava da bi se uzela u obzir urbanizovana oblast Sarajeva, ili da bi se Zona razdvajanja proširila na po dva (2) kilometra sa obe strane Dogovorene linije prekida vatre, da bi se uzeo u obzir otvoreniji teren.

(3) U okviru Zone razdvajanja Dogovorene linije prekida vatre, nijedan pojedinac neće moći da zadrži ili poseduje bilo kakvo oružje ili eksplozive, osim članova IFOR ili lokalne policije na zvaničnoj dužnosti, po ovlašćenju IFOR u skladu sa Članom IV, paragraf 2(b).

(4) Strane shvataju i saglasne su da prekršioci potparagrafa (1), (2) i (3) gore budu podložni vojnoj akciji IFOR, uključujući tu i upotrebu nužne sile radi obezbeđenja poštovanja.

GORAŽDE

(1) Strane shvataju i saglasne su da se u Koridoru Goražde izgradi put sa dve trake, podoban za korišćenje po svakom vremenu. Dok se ne završi izgradnja tog puta, oba Entiteta će koristiti dva privremena puta. Mrežne koordinate za te alternativne puteve su sledeće: (Referentne mape: Defense Mapping Agency 1:50000 Topographic Line Maps, Series M709, listovi 2782-1, 2782-2, 2782-3, 2782-4, 2881-4, 2882-1, 2882-2, 2882-3 i 28824; Mrežne koordinate Military Grid Reference System, prema Svetskom geodetskom sistemu 84 (Horizontalni datum):

Privremeni put 1: Od Goražda (34TSR361365) ide na severoistok sledeći put br. 5 duž reke Drine do oblasti Ustiprače (34TSR456395). Od te tačke nastavlja na sever putem 19-3 kroz Rogaticu (34TSR393515) i produžuje na severozapad pored Stijenice (34TSR294565) do raskršća puteva na Podromaniji (34TSR208652). Od te tačke ide na zapad duž puta 19, dok ne uđe u predgrađa Sarajeva (34TVR950601).

Privremeni put 2: Od Goražda (34TSR361365), ide na jug duž puta br. 20. Prati put br. 20 do Ustikoline (34TSR218281). Produžuje na jug duž puta br. 20 i prolazi pored Foče duž desne obale reke Drine (34TSR203195) do tačke (34TSR175178) gde put skreće na zapad duž puta br. 18. Od te tačke ide duž puta br. 18 južno od Miljevine (34TSR097204) i nastavlja kroz Trnovo (34TVR942380) na sever do predgrađa Sarajeva gde ulazi u grad kod Vaskovića (34TVR868533).

Ti putevi će biti potpuno slobodni za kretanje civilnog saobraćaja. Strane će koristiti te privremene puteve za vojne snage i opremu samo po odobrenju i pod kontrolom i upravom IFOR. U tom pogledu, a da bi se smanjio rizik po civilni saobraćaj, IFOR će imati pravo da upravlja kretanjem vojnog i civilnog saobraćaja iz oba Entiteta duž tih puteva.

(2) Strane shvataju i saglasne su da prekršioci potparagrafa (1) budu podložni vojnim akcijama IFOR, uključujući tu i upotrebu nužne sile da bi se obezbedilo poštovanje.

(3) Strane obećavaju, kao meru za izgradnju poverenja, da neće postavljati nikakve Snage niti teško oružje, onako kako je definisano u paragrafu 5 ovog Člana, na odstojanju od dva (2) kilometra od pokazanih privremenih puteva. Tamo gde ti putevi ulaze u, ili prolaze kroz Zone razdvajanja, odredbe ovog Aneksa koje se odnose na Zone razdvajanja će se takođe primenjivati.

(d) Strane će odmah pošto ovaj Aneks stupi na snagu započeti i nastaviti bez prekida sa dovršenjem sledećih aktivnosti u roku od trideset (30) dana po Prenosu ovlašćenja ili kako odredi Komandant IFOR:

(1) ukloniće, demontirati ili uništiti sve mine, neeksplodirani artiljerijski materijal, eksplozivna sredstva i sredstva za rušenje i bodljikavu žicu iz Zone razdvajanja Dogovorene linije prekida vatre ili iz drugih oblasti iz kojih povuku svoje snage;

(2) obeležiće sva znana mesta mina, neeksplodiranog artiljerijskog materijala, eksplozivnih sredstava i sredstava za rušenje u Bosni i Hercegovini; i

(3) ukloniće, demontirati ili uništiti sve mine, neeksplodirani artiljerijski materijal, eksplozivna sredstva i sredstva za rušenje na zahtev komandanta IFOR.

(e) IFOR je ovlašćen da naredi da se svo vojno osoblje, aktivno ili rezervno, koje prebiva u Zoni razdvajanja Dogovorne linije prekida vatre registruje kod odgovarajuće Komandne stanice IFOR pomenute u Članu VI, koja je najbliža njihovim prebivalištima.

3. FAZA II (PO POTREBI NA SPECIFIČNIM MESTIMA)

Ova faza primenjuje se na ona mesta na kojima Granična linija između Entiteta ne prati Dogovorenu liniju prekida vatre.

(a) Na onim mestima gde u skladu sa Opštim okvirnim sporazumom prostori koje zauzima jedan Entitet treba da budu predati drugom Entitetu, sve Snage Entiteta koji se povlači imaće na raspolaganju četrdeset pet (45) dana od dana Prenosa ovlašćenja da potpuno isprazne i očiste te prostore. Ovo obuhvata uklanjanje svih Snaga, kao i uklanjanje, demontiranje ili uništenje opreme, mina, prepreka, neeksplodiranog artiljerijskog materijala, eksplozivnih sredstava i sredstava za rušenje i oružja. U tim prostorima koji se predaju drugom Entitetu, da bi se obezbedio uredan prelazni period, Entitet kome je prostor predat neće uvoditi svoje Snage u taj prostor tokom devedeset (90) dana od dana Prenosa ovlašćenja, ili kako odredi Komandant IFOR. Strane shvataju i saglasne su da će IFOR imati pravo da obezbedi vojnu bezbednost za te predate prostore od trideset (30) dana od dana Prenosa ovlašćenja do devedeset jedan (91) dan posle Prenosa ovlašćenja, ili što je pre moguće, kako odredi Komandant IFOR, kada će te prostore moći da zauzmu Snage Entiteta kome je prostor predat. Pošto Entitet kome je prostor predat zauzme prostor, IFOR će ustanoviti novu Zonu razdvajanja duž Granične linije između Entiteta, kako je prikazano na mapi u Dodatku A, a Strane će poštovati ista ograničenja o prisustvu Snaga i naoružanja u toj Zoni kao što su ona koja se primenjuju na Zonu razdvajanja Dogovorene linije prekida vatre.

(b) IFOR je ovlašćen da naredi da se svo vojno osoblje, aktivno ili rezervno, koje prebiva u Zoni razdvajanja među Entitetima, registruje kod odgovarajuće Komandne stanice IFOR koja je najbliža njihovom prebivalištu.

4. OPŠTE. Sledeće odredbe primenjuju se na faze I i II :

(a) Da bi se obezbedila vidljiva obeležja, IFOR će nadzirati selektivno obeležavanje Dogovorene linije prekida vatre i njene Zone razdvajanja i Granične linije među Entitetima i njene Zone razdvajanja. IFOR će imati pravo da donese konačnu odluku u pogledu postavljanja markacija. Sa Strane shvataju i saglasne su da Dogovorenu liniju prekida vatre i njenu Zonu razdvajanja, i Graničnu liniju između Entiteta i njenu Zonu razdvajanja definišu mape i dokumenti za koje je dogovoreno da predstavljaju deo Opšteg okvirnog sporazuma, a ne fizičko mesto markacija.

(b) Sve Strane shvataju i saglasne su da će biti podložne vojnoj akciji IFOR, uključujući tu i upotrebu nužne sile za obezbeđenja poštovanja ako:

(1) ne povuku sve svoje Snage i neovlašćeno oružje iz Zone razdvajanja Dogovorene linije prekida vatre od četiri (4) kilometra u roku od trideset (30) dana od dana Prenosa ovlašćenja, onako kako predviđa Član IV, paragraf 2(a) i (b), gore u tekstu;

(2) ne isprazne i ne očiste prostore koji su predati drugom Entitetu u roku od četrdeset pet (45) dana od dana Prenosa ovlašćenja, onako kako predviđa Član IV, paragraf 3(a) gore u tekstu;

(3) raspoređuju Snage u prostore koje je predao drugi Entitet pre isteka devedeset (90) dana od dana Prenosa ovlašćenja ili kako odredi Komandant IFOR, onako kako to predviđa Član IV, paragraf 3(a), gore u tekstu;

(4) ne drže sve Snage i neovlašćeno oružje van Zone razdvajanja između Entiteta, pošto IFOR proglasi da je ta Zona stupila na snagu, onako kako to predviđa član IV, paragraf 3(a) gore u tekstu; ili

(5) prekrše prekid neprijateljstava o kojem su se Strane složile u Članu II.

5. FAZA III

Strane se obavezuju da će, kao mere za izgradnju poverenja:

(a) u roku od 120 dana od dana Prenosa ovlašćenja da povuku svo teško naoružanje i snage u oblasti kantonmana/kasarni ili na druga mesta koja odredi Komandant IFOR. Izraz "teško naoružanje" odnosi se na sve tenkove i oklopna vozila, na artiljeriju od 75 mm i više, na sve minobacače od 81 mm i više, i na svo protivavionsko oružje od 20 mm i više. Ovaj pokret Snaga ka kantonmanima/kasarnama ima za cilj da jača međusobno poverenje Strana u uspeh ovog Aneksa i da pomogne opštu stvar mira u Bosni i Hercegovini.

(b) da u roku od 120 dana od dana Prenosa ovlašćenja demobilišu snage koje se ne mogu smestiti u oblasti kantonmana/ kasarni kako predviđa potparagraf (a) gore u tekstu. Demobilizacija će se sastojati u uklanjanju iz poseda tog osoblja svog oružja, uključujući tu lično oružje, eksplozivna sredstva, opremu za komunikacije, vozila i svu drugu vojnu opremu. Svo osoblje koje pripada tim Snagama biće oslobođeno službe i neće učestvovati u daljoj obuci ili drugim vojnim aktivnostima.

6. Bez obzira na sve druge odredbe ovog Aneksa, Strane shvataju i saglasne su da IFOR ima pravo i da je ovlašćen da prinudi uklanjanje, povlačenje ili relokaciju određenih Snaga i naoružanja, i da naredi prestanak svake aktivnosti na bilo kom mestu u Bosni i Hercegovini, uvek kada IFOR odredi da takve Snage, naoružanje ili aktivnosti predstavljaju pretnju ili potencijalnu pretnju po IFOR ili njegovu misiju ili po drugu Stranu. Snage koje se ne budu prerasporedile, povukle, relocirale ili ne prestanu sa pretećim ili potencijalno pretećim aktivnostima posle takvog zahteva IFOR, biće podložne vojnoj akciji IFOR, uključujući tu i upotrebu nužne sile da bi se obezbedilo poštovanje, u skladu sa uslovima datim u Članu I, paragraf 3.

Član V

OBAVEŠTENJE

1. Odmah po uspostavljanju Zajedničke vojne komisije predviđene Članom VIII, svaka strana će pružiti Zajedničkoj vojnoj komisiji obaveštenja o položaju i opise svog znanog neeksplodiranog artiljerijskog materijala, eksplozivnih sredstava, sredstava za rušenje, minskih polja, nagaznih mina, žičanih prepreka i o svim drugim fizičkim ili vojnim opasnostima po sigurno kretanje bilo kog osoblja u Bosni i Hercegovini, kao i o mestima sigurnih staza kroz Zonu razdvajanja Dogovorene linije prekida vatre, gde nema takvih opasnosti. Strana će obaveštavati Zajedničku vojnu komisiju o svim promenama u takvim obaveštenjima.

2. U roku od trideset (30) dana od dana Prenosa ovlašćenja, svaka Strana će pružiti Zajedničkoj vojnoj komisiji sledeća specifična obaveštenja o stanju svojih Snaga u Bosni i Hercegovini i obaveštavaće Zajedničku vojnu komisiju o promenama u tim obaveštenjima:

(a) o mestu, vrsti, brojnoj snazi osoblja i naoružanju svih Snaga u prostoru od deset (10) kilometara od Dogovorene linije prekida vatre i Granične linije između Entiteta;

(b) o mapama koje opisuju prednje linije trupa i linije fronta;

(c) o položaju, sa opisom, utvrđenja, minskih polja, neeksplodiranog artiljerijskog materijala, eksplozivnih sredstava, sredstava za rušenje, prepreka i drugih veštačkih prepreka, skladištima municije, komandnim štabovima i komunikacionim mrežama na deset (10) kilometara od Dogovorene linije prekida vatre ili Granične linije između Entiteta;

(d) o položaju sa opisom, svih projektila/lansiranih rampi zemlja-vazduh, uključujući tu mobilne sisteme, protivavionsku artiljeriju, radare za podršku i priključene komandne i kontrolne sisteme;

(e) o položaju sa opisom svih mina, neeksplodiranog artiljerijskog materijala, eksplozivnih sredstava, sredstava za rušenje, prepreka, oružanih sistema, vozila i bilo koje druge opreme koja ne može da se ukloni, demontira ili uništi prema odredbama Člana IV, paragrafi 2(d) i 3(a); i

(f) sva dalja obaveštenja vojne prirode koja bude zatražio IFOR.

3. U roku od 120 dana od dana Prenosa ovlašćenja, Strane će pružiti Zajedničkoj vojnoj komisiji sledeća specifična obaveštenja o stanju svojih snaga u Bosni i Hercegovini i obaveštavaće Zajedničku vojnu komisiju o promenama u tim obaveštenjima:

(a) o mestu, vrsti i brojnoj snazi osoblja i naoružanja svih Snaga;

(b) o mapama koje opisuju obaveštenja u potparagrafu (a) gore;

(c) o položaju i opisu utvrđenja, minskih polja, neeksplodiranog artiljerijskog materijala, eksplozivnih sredstava, sredstava za rušenje, prepreka i drugih veštačkih prepreka, skladišta municije, komandnih štabova i komunikacionih mreža; i

(d) sva druga obaveštenja vojne prirode koja zatraži IFOR.

Član VI

RASPOREĐIVANJE SNAGA ZA SPROVOĐENJE

1. Uviđajući potrebu da se obezbedi delotvorno sprovođenje odredbi ovog Aneksa, i da se obezbedi njegovo poštovanje, poziva se Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija da odobri Zemljama članicama ili regionalnim organizacijama ili aranžmanima da ustanove IFOR koji će delovati na osnovu Glave VII Povelje Ujedinjenih nacija. Strane shvataju i saglasne su da se te Snage za sprovođenje mogu sastojati od kopnenih, vazdušnih i pomorskih jedinica iz zemalja NATO i van NATO koje će se rasporediti u Bosni i Hercegovini da bi obezbedile poštovanje odredbi ovog Aneksa. Strane shvataju i saglasne su da će IFOR imati pravo da se raspoređuje sa obe strane Granične linije između entiteta i po čitavoj Bosni i Hercegovini.

2. Strane shvataju i saglasne su da će IFOR imati pravo:

(a) da prati i pomaže da se obezbedi da sve Strane poštuju ovaj Aneks (uključujući tu posebno povlačenje i preraspoređivanje Snaga u okviru dogovorenih rokova, i uspostavljanje Zone razdvajanja);

(b) da ovlasti i nadzire selektivno obeležavanje Dogovorene linije prekida vatre i njene Zone razdvajanja i Granične linije između Entiteta i njene Zone razdvajanja, onako kako to određuje Opšti okvirni sporazum;

(c) da uspostavi aranžmane za vezu sa lokalnim civilnim i vojnim vlastima i drugim međunarodnim organizacijama, onako kako je nužno za izvršenje njegove misije; i

(d) da pomaže povlačenje Mirovnih snaga Ujedinjenih nacija koje nisu priključene IFOR, uključujući tu, ako je potrebno, hitno povlačenje snaga UNCRO.

3. Strane shvataju i saglasne su da će IFOR imati pravo da izvršava svoje pomoćne zadatke, u okviru dodeljenih mu glavnih zadataka i raspoloživih sredstava i na zahtev, što obuhvata sledeće:

(a) da pomaže da se stvore bezbedni uslovi za obavljanje drugih zadataka koje drugi obavljaju, a koji su u vezi sa sporazumom o miru, uključujući tu slobodne i poštene izbore;

(b) da pomaže kretanje organizacija na izvršavanju humanitarnih misija;

(d) da nadzire i sprečava mešanje u kretanje civilnog stanovništva, izbeglica i raseljenih lica i da na odgovarajući način reaguje na namerno nasilje protiv života i lica; i

(e) da nadzire čišćenje minskih polja i prepreka.

4. Strane shvataju i saglasne su da buduća uputstva NAC mogu da ustanove dopunske dužnosti i nadležnosti IFOR u sprovođenju ovog Aneksa.

5. Strane shvataju i saglasne su da će Komandant IFOR imati ovlašćenje, bez mešanja ili odobrenja bilo koje Strane, da učini sve što smatra nužnim i ispravnim, uključujući tu i upotrebu vojne sile, da bi zaštitio IFOR i da bi obavljao dužnosti navedene u paragrafima 2, 3, i 4 i poštovaće u svakom pogledu zahteve IFOR.

6. Strane shvataju i saglasne su da će IFOR, u izvršavanju svojih dužnosti, imati neometano pravo da posmatra, prati i pregleda sve Snage, objekte ili aktivnosti u Bosni i Hercegovini za koje IFOR smatra da mogu imati vojne sposobnosti. Odbijanje, mešanje ili odricanje bilo koje Strane tog prava IFOR da posmatra, prati i pregleda, predstavljaće kršenje ovog Aneksa i Strana prekršilac će biti podložna vojnoj akciji IFOR, uključujući tu upotrebu nužne sile da bi se obezbedilo poštovanje ovog Aneksa.

7. Vojska Republike Bosne i Hercegovine, Snage Hrvatskog vijeća odbrane i Vojska Republike Srpske će uspostaviti komandna mesta na nivoima brigada bataljona i na drugim nivoima IFOR, koja će biti zajedno smeštena na određenim komandnim mestima IFOR, kako odluči Komandant IFOR. Ta Komandna mesta će da kontrolišu i da komanduju svim Snagama svojih strana koje se nalazi na deset (10) kilometara od Dogovorene linije prekid vatre ili od Granične linije između Entiteta, koje odredi IFOR. Komandna mesta će obezbediti, na zahtev IFOR, blagovremene izveštaje o organizaciji i brojnom stanju trupa u svojim oblastima.

8. Pored zajednički smeštenih Komandnih mesta, Vojska Republike Bosne i Hercegovine, Snage Hrvatskog vijeća odbrane i Vojska Republike Srpske će održavati timove za vezu koji će biti locirani zajedno sa komandom IFOR, onako kako odredi Komandant IFOR, radi jačanja komunikacija i očuvanja opšteg prekida neprijateljstava.

9. Vazdušni i kopneni pokreti u Bosni i Hercegovini obavljaće se po sledećim odredbama:

(a) IFOR će imati punu i neometanu slobodu kretanja kopnom, vazduhom i vodom kroz celu Bosnu i Hercegovinu. Imaće pravo da bivakuje, obavlja manevre, konači i koristi bilo koje prostore ili objekte za izvršenje svojih dužnosti, onako kako zahtevaju podrška, obuka i operacije, uz praktično moguće obaveštenje unapred. IFOR i njegovo osoblje neće biti odgovorni za štete nanete državnoj imovini ili imovini civila zbog borbenih aktivnosti ili aktivnosti u vezi sa borbama. Prepreke na putu, kontrolna mesta i druga ometanja slobode kretanja IFOR predstavljaće kršenje ovog Aneksa i Strana prekršilac će biti podložna vojnoj akciji IFOR, uključujući tu i upotrebu nužne sile da bi se obezbedilo poštovanje ovog Aneksa.

(b) Komandant IFOR će imati isključivo pravo da određuje pravila i procedure za kontrolu i komandovanje vazdušnim prostorom iznad Bosne i Hercegovine, da bi se omogućili civilni vazdušni saobraćaj i neborbene vazdušne aktivnosti vojnih i civilnih vlasti u Bosni i Hercegovini, ili, ako je potrebno, da prekine civilni vazdušni saobraćaj i neborbene vazdušne aktivnosti.

(1) Strane shvataju i saglasne su da neće biti nikakvog vojnog vazdušnog saobraćaja, ni kretanja nevojnih vazduhoplova koji obavljaju vojne misije, uključujući tu izviđanje i logistiku, bez izričite dozvole Komandanta IFOR. Jedini vojni vazduhoplovi kojima se može odobriti da lete u Bosni i Hercegovini su oni koji lete kao podrška IFOR, osim uz izričitu dozvolu IFOR. Sve letačke aktivnosti vojnih aviona ili helikoptera u Bosni i Hercegovini bez izričite dozvole komandanta IFOR podložne su vojnim akcijama IFOR, uključujući tu i upotrebu nužne sile radi obezbeđenja poštovanja.

(2) Svi radari za rano upozoravanje, vazdušnu odbranu ili kontrolu vatre će se isključiti 72 časa pošto ovaj Aneks stupi na snagu, i ostaće neaktivni osim po odobrenju Komandanta IFOR. Svako korišćenje radara za vazdušni saobraćaj, rano upozoravanje, vazdušnu odbranu ili kontrolu vatre koje nije odobrio Komandant IFOR predstavljaće kršenje ovog Aneksa pa će Strana prekršilac biti podložna vojnoj akciji IFOR, uključujući tu upotrebu nužne sile da bi se obezbedilo poštovanje.

(3) Strane shvataju i saglasne su da će Komandant IFOR izvršiti predaju civilne kontrole vazdušnog saobraćaja u Bosni i Hercegovini odgovarajućim ustanovama u Bosni i Hercegovini postepeno, u skladu sa ciljem IFOR da obezbedi dobar i siguran rad sistema vazdušnog saobraćaja po odlasku IFOR.

(c) Komandant IFOR je ovlašćen da donosi odgovarajuća pravila za kontrolu i regulaciju kopnenog vojnog saobraćaja po Bosni i Hercegovini, uključujući tu i pokrete Snaga Strana. Zajednička vojna komisija pomenuta u Članu VIII može da pomaže u razradi i donošenju pravila u vezi sa vojnim pokretima.

10. IFOR će imati pravo da koristi sredstva i usluge potrebne za obezbeđenje punih mogućnosti za svoje komunikacije i imaće pravo na neograničeno korišćenje čitavog elektromagnetskog spektra u tu svrhu. U sprovođenju tog svog prava, IFOR će uložiti sve razumne napore da svoj rad koordinira i da uzme u obzir potrebe i zahteve odgovarajućih organa.

11. Sve Strane će pružiti IFOR i njegovom osoblju pomoć, privilegije i imunitete određene u Dodatku B ovom Aneksu, uključujući tu neometan tranzit kroz, prema, preko i na teritoriji svih Strana.

12. Sve Strane će pružiti bilo kom vojnom elementu pomenutom u Članu I, paragraf 1(c) i njegovom osoblju pomoć, privilegije i imunitete pomenute u Članu VI, paragraf 11.

Član VII

POVLAČENJE UNPROFOR-a

Konstatuje se da su, kao posledica predstojećeg uvođenja IFOR u Republiku Bosnu i Hercegovinu, uslovi za povlačenje UNPROFOR određeni Rezolucijom 743 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija ispunjeni. Traži se da Ujedinjene nacije, u konsultaciji sa NATO, preduzme sve nužne mere za povlačenje UNPROFOR-a iz Bosne i Hercegovine, osim onih delova koji su uključeni u IFOR.

Član VIII

USPOSTAVLJANJE ZAJEDNIČKE VOJNE KOMISIJE

1. Sa raspoređivanjem IFOR u Bosni i Hercegovini ustanoviće se Zajednička vojna komisija ("Komisija").

2. Komisija će:

(a) služiti kao centralno mesto svim Stranama za podnošenje vojnih žalbi, postavljanje pitanja ili iznošenje problema koji zahtevaju da ih reši Komandant IFOR, kao što su na primer optužbe o kršenju prekida vatre i o drugom nepoštovanju ovog Aneksa.

(b) primati izveštaje i saglašavati se o određenim akcijama za obezbeđenje poštovanja ovog Aneksa od strane Strana.

3. Komisijom će predsedavati Komandant IFOR ili njegov predstavnik a sastojaće se od sledećih članova:

(a) najvišeg vojnog komandanta snaga svake Strane u Bosni i Hercegovini;

(b) drugih lica koja bi Predsedavajući mogao da odredi;

(d) Visokog predstavnika pomenutog u Opštem okvirnom sporazumu ili njegovog naimenovanog predstavnika koji će prisustvovati sastancima Komisije i davati savete, posebno po pitanjima vojno-političke prirode.

4. Komisija neće sadržati lica koja su sada pod optužbom ili mogu doći pod optužbu Međunarodnog tribunala za bivšu Jugoslaviju.

5. Komisija će funkcionisati kao konsultativno telo Komandanta IFOR. U granicama mogućnosti, problemi će se rešavati odmah, međusobnim sporazumom. Međutim, sve konačne odluke o vojnim pitanjima donosiće Komandant IFOR.

6. Sastanke Komisije će sazivati Komandant IFOR. Visoki predstavnik može da zahteva, kada je potrebno, sastanak Komisije. Strane takođe mogu da zahtevaju sastanak Komisije.

7. Komandant IFOR će imati pravo da odlučuje po vojnim pitanjima blagovremeno, ukoliko se radi o važnim pitanjima koja se tiču bezbednosti IFOR ili poštovanja odredbi ovog Aneksa od strane Strana.

8. Komisija će ustanoviti potčinjene vojne komisije radi pružanja pomoći u obavljanju gore pomenutih funkcija. Te komisije će biti na nivoima brigada ili bataljona ili na drugim nivoima, kako odredi lokalni Komandant IFOR i sastojaće se od komandanata Strana i IFOR. Predstavnik Visokog predstavnika će prisustvovati sastancima i davati savete, posebno po pitanjima vojno-političke prirode. Lokalni Komandant IFOR će pozivati lokalne civilne vlasti, po potrebi.

9. Između Komandanta IFOR i Visokog predstavnika će se ustanoviti odgovarajući aranžmani za vezu, radi olakšanja obavljanja njihovih dužnosti.

Član IX

RAZMENA ZAROBLJENIKA

1. Strane će bez odlaganja da oslobode i predaju sve borce i civile koje drže u vezi sa sukobom (u daljem tekstu "zarobljenici"), u skladu sa Međunarodnim humanitarnim pravom i sa odredbama ovog Člana.

(a) Strane će biti obavezane planovima i sprovodiće planove za oslobađanje i predaju zarobljenika koje bi mogao sačiniti MKCK, po konsultaciji sa Stranama.

(b) Strane će u punoj meri sarađivati sa MKCK a olakšaće njegov rad na sprovođenju i praćenju plana oslobođenja i predaje zarobljenika.

(d) Radi ubrzanja ovog procesa, Strane će, u roku od dvadeset jedan (21) dan od dana kada ovaj Aneks stupi na snagu, sačiniti sveobuhvatne spiskove zarobljenika i predaće te spiskove MKCK, drugoj Strani, Zajedničkoj vojnoj komisiji i Visokom predstavniku. Ti spiskovi će identifikovati zarobljenike po nacionalnosti, imenu, činu (ako ga ima) i po bilo kakvom vojnom ili zarobljeničkom broju, u onoj meri u kojoj se to može primeniti.

(e) Strane će obezbediti da MKCK uživa pun i neometan pristup svim mestima gde se drže zarobljenici i svim zarobljenicima. Strane će dozvoliti MKCK da nasamo razgovara sa svakim zarobljenikom najmanje četrdeset osam (48) časova pre oslobađanja, radi sprovođenja i praćenja plana, uključujući tu i dalje odredište svakog zarobljenika.

(f) Strane neće preduzimati nikakve odmazde protiv zarobljenika ili njihovih porodica u slučaju da zarobljenik odbije da bude predat.

(g) Bez obzira na gornje odredbe, svaka Strana će poštovati sva naređenja i zahteve Međunarodnog tribunala za bivšu Jugoslaviju za hapšenje, držanje, predaju ili pristup licima koja bi inače bila oslobođena i predata po ovom Članu, ali koja su optužena za prestupe u jurisdikciji Tribunala. Svaka Strana će morati da zadrži lica za koja se razumno pretpostavlja da su počinila takve prestupe tokom perioda koji je dovoljno dug da se omogući odgovarajuća konsultacija sa organima Tribunala.

U slučajevima kada su mesta sahranjivanja, individualnih ili masovnih, poznata i zabeležena, i kada se utvrdi da grobovi stvarno postoje, svaka Strana će omogućiti osoblju za registraciju grobova druge Strane ulazak, u okviru međusobno dogovorenog vremenskog perioda, radi ograničenog cilja pristupa tim grobovima, da uzme i evakuiše tela mrtvog vojnog i civilnog osoblja te strane, uključujući tu i mrtve zarobljenike.

Član X

SARADNJA

Strane će u punoj meri sarađivati sa svim entitetima koji učestvuju u sprovođenju ovog sporazuma o miru, onako kako je to opisano u Opštem okvirnom sporazumu, ili kako drugačije odobri Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija, uključujući tu i Međunarodni tribunal za bivšu Jugoslaviju.

Član XI

OBAVEŠTENJA VOJNIM KOMANDAMA

Svaka Strana će se postarati da se odredbe ovog Aneksa i pismena naređenja koja zahtevaju poštovanje, odmah prenesu svim njihovim Snagama.

Član XII

KONAČNI AUTORITET ZA TUMAČENJE

U skladu sa Članom I, Komandant IFOR je konačni autoritet za tumačenje ovog sporazuma o vojnim aspektima mirovnog rešenja, čiji Dodaci predstavljaju njegov integralni deo.

Član XIII

STUPANJE NA SNAGU

Ovaj Aneks stupa na snagu potpisivanjem.

Za Republiku
Bosnu i Hercegovinu
_____________________

Za Federaciju Bosne i Hercegovine		Za Republiku Srpsku
_____________________		_____________________
potvrđuje:		potvrđuje:
za Republiku Hrvatsku		Za Saveznu Republiku Jugoslaviju
________________________		________________________

Dodatak B Aneksu 1-A

SPORAZUM IZMEĐU REPUBLIKE BOSNE I HERCEGOVINE I ORGANIZACIJE SEVEROATLANTSKOG PAKTA (NATO) O STATUSU NATO I NJEGOVOG OSOBLJA

Republika Bosna i Hercegovina i Organizacija severoatlantskog pakta su se saglasile o sledećem:

1. U ovom Sporazumu, sledeći izrazi imaće značenje koje im se ovde daje:

- "Operacija" označava podršku, sprovođenje, pripremu i učešće NATO i osoblja NATO u mirovnom planu u Bosni i Hercegovini ili u mogućem povlačenju snaga UN iz bivše Jugoslavije;

- "Osoblje NATO" označava civilno i vojno osoblje Organizacije severoatlantskog pakta, sa izuzetkom lokalno unajmljenog osoblja;

- "NATO" označava Organizaciju severoatlantskog pakta, njena pomoćna tela, njen vojni štab i sve njene konstitutivne nacionalne elemente/jedinice koji rade na podršci, pripremi i učešću u Operaciji;

- "Objekti" označava sve prostorije i zemljište koje je potrebno za obavljanje operativnih, nastavnih i administrativnih delatnosti NATO za Operaciju, i za smeštaj osoblja NATO.

2. Odredbe Konvencije o privilegijama i imunitetima Ujedinjenih nacija od 13. februara 1946. koja se odnosi na eksperte u misijama primenjivaće se, mutatis mutandis, na osoblje NATO koje učestvuje u Operaciji, osim ako ovaj Sporazum ne predviđa drukčije. Pored toga, NATO, njegova imovina i sredstva će uživati privilegije i imunitete koje određuje pomenuta Konvencija i koji su određeni u ovom Sporazumu.

3. Svo osoblje koje uživa privilegije i imunitete po ovom Sporazumu poštovaće zakone Republike Bosne i Hercegovine ukoliko je to u skladu sa poverenim mu zadatkom/mandatom i uzdržavaće se od aktivnosti koje nisu u skladu sa prirodom Operacije.

4. Vlada Republike Bosne i Hercegovine priznaje potrebu za ekspeditivnim procedurama ulaza i izlaza osoblja NATO. Osoblje NATO će biti izuzeto od propisa za pasoše, vize i prijavljivanje koji se primenjuju na strance. Osoblje NATO će nositi isprave za identifikaciju koje mogu da pokazuju vlastima Bosne i Hercegovine na zahtev, ali se neće dozvoliti da takvi zahtevi ometaju ili odlažu operacije, obuku i pokrete.

5. Vojno osoblje NATO će normalno nositi uniforme, a osoblje NATO može da poseduje i nosi oružje, ako je na to ovlašćeno naredbama. Vlasti Republike Bosne i Hercegovine će prihvatiti kao važeće, bez ikakvih taksi ili dažbina, vozačke dozvole koje su osoblju NATO izdale vlasti u njihovim zemljama.

6. NATO će moći da ističe zastavu NATO i/ili nacionalne zastave svojih konstitutivnih nacionalnih elemenata/jedinica na bilo kojoj uniformi NATO, na vozilima i objektima.

7. Vojno osoblje NATO će pod svim okolnostima i u svako vreme biti pod isključivom jurisdikcijom svojih nacionalnih elemenata za sve krivične i disciplinske prekršaje koje bi moglo počiniti u Republici Bosni i Hercegovini. NATO i vlasti Republike Bosne i Hercegovine će se međusobno pomagati u sprovođenju jurisdikcije.

8. U svojstvu eksperata u misiji, osoblje NATO će biti imuno od ličnih hapšenja ili zadržavanja. Greškom uhapšeno ili zadržano osoblje NATO će odmah biti predato vlastima NATO.

9. Osoblje NATO će uživati, zajedno sa svojim vozilima, brodovima, vazduhoplovima i opremom, slobodan i neograničen prolaz i neometan pristup po celoj Republici Bosni i Hercegovini, uključujući tu vazdušni prostor i teritorijalne vode Republike Bosne i Hercegovine. Ovo će obuhvatati, ali nije ograničeno samo na to, pravo bivakovanja, manevara, konačenja i korišćenja bilo kojih prostora ili objekata potrebnih za podršku, obuku i operacije. NATO će biti izuzet od podnošenja inventara i druge uobičajene carinske dokumentacije o osoblju, vozilima, brodovima, vazduhoplovima, opremi, materijalu i namirnicama koji ulaze, izlaze ili prolaze kroz teritoriju Republike Bosne i Hercegovine radi podrške Operaciji. Vlasti Republike Bosne i Hercegovine će svim pogodnim sredstvima olakšati sve pokrete osoblja, vozila, brodova, vazduhoplova, opreme i snabdevanja u lukama i na aerodromima i putevima koji se za to koriste. Vozila, brodovi i vazduhoplovi koji se koriste za podršku Operaciji neće podlegati propisima za registraciju i komercijalno osiguranje. NATO će koristiti aerodrome, puteve i luke bez plaćanja carine, dažbina, putarina i naplata. Međutim, NATO neće zahtevati izuzeće od razumnih naplata za tražene i dobijene usluge, ali se neće dozvoliti da naplate za takve usluge ometaju operacije/kretanje.

10. Osoblje NATO će biti izuzeto od poreza Republike Bosne i Hercegovine na plate i ostale prihode koje dobija od NATO i na bilo koji dohodak koji prima van Republike Bosne i Hercegovine.

11. Osoblje NATO i njihova opipljiva pokretna imovina koju uveze ili nabavi u Bosni i Hercegovini biće takođe izuzeti od svih sagledivih poreza u Republici Bosni i Hercegovini, osim opštinskih poreza za usluge koje koriste, i od svih taksi za registraciju i srodnih taksi.

12. NATO će imati pravo da uvozi i izvozi bez carine i drugih ograničenja opremu, namirnice i materijal nužne za Operaciju, ukoliko se takva roba koristi za zvanične potrebe NATO ili za prodaju preko intendatura i kantina za osoblje NATO. Prodata roba će biti samo za osoblje NATO i neće moći da se prenosi na druga lica.

13. Vlada Republike Bosne i Hercegovine priznaje da će korišćenje komunikacionih kanala biti nužno za Operaciju. NATO će imati pravo da drži sopstvene službe pošte i telekomunikacija, uključujući tu i radiodifuzne službe. To će uključiti pravo na korišćenje sredstava i usluga nužnih za obezbeđenje punih mogućnosti komunikacija, i pravo besplatnog korišćenja čitavog elektromagnetskog spektra u tom cilju. U sprovođenju tog prava, NATO će uložiti sve razumne napore da se koordinira sa, i uzme u obzir potrebe i zahteve odgovarajućih organa u Republici Bosni i Hercegovini.

14. Vlada Republike Bosne i Hercegovine će da obezbedi besplatno objekte koji su potrebni NATO za pripremu i izvršenje Operacije. Vlada Bosne i Hercegovine će pomoći NATO da dobije, po najnižim cenama, nužne komunalije kao što su električna energija, voda i druga sredstva potrebna za Operaciju.

15. Odštetni zahtevi za štetu ili povrede nanete državnom osoblju ili imovini ili privatnom osoblju ili imovini u Republici Bosni i Hercegovini podnosiće se preko državnih vlasti Republike Bosne i Hercegovine određenom predstavniku NATO.

16. NATO će imati pravo da stupa u direktne kontakte sa snabdevačima robe i usluga u Republici Bosni i Hercegovini, bez plaćanja poreza i drugih dažbina. Takva roba i usluge neće biti oporezovani porezom na promet i drugim porezima. NATO može da unajmljuje lokalno osoblje koje će ostati podložno lokalnim zakonima i propisima. Međutim, lokalno osoblje koje unajmi NATO će biti:

(a) imuno od lokalnog gonjenja za izgovorene ili napisane reči i sva dela koja počini u vršenju službene dužnosti;

(b) imuno od obaveza nacionalne službe i/ili obaveza vojne službe;

17. NATO će možda u izvođenju operacije imati potrebu da poboljša ili izmeni neke infrastrukture u Republici Bosni i Hercegovini kao što su putevi, komunalni sistemi, mostovi, tuneli, zgrade, itd. Sva takva poboljšanja i izmene postaće deo infrastrukture i biće u vlasništvu vlasnika infrastrukture. Privremena poboljšanja i izmene mogu da se uklone po volji Komandanta NATO, pa će se objekta vratiti u stanje koje je koliko je moguće slično prvobitnom.

18. Ukoliko nema prethodnog rešenja, sporovi u pogledu tumačenja ili primene ovog Sporazuma rešiće se između Republike Bosne i Hercegovine i predstavnika NATO diplomatskim sredstvima.

19. Odredbe ovog Sporazuma će da važe i za civilno i vojno osoblje, imovinu i sredstva nacionalnih elemenata/jedinica zemalja NATO koje deluju u vezi sa operacijom ili u vezi sa pomoći civilnom stanovništvu, ali koje ostaju pod nacionalnom komandom i kontrolom.

20. Dodatni aranžmani mogu da se zaključe radi razrade detalja Operacije, uzimajući u obzir i njen dalji razvoj.

21. Vlada Republike Bosne i Hercegovine će pružiti državama van NATO i njihovom osoblju koje učestvuju u Operaciji iste privilegije i imunitete koji se ovim Sporazumom daju državama NATO i njihovom osoblju.

22. Odredbe ovog Sporazuma ostaće na snazi do završetka Operacije ili kako se Strane drukčije dogovore.

23. Ovaj Sporazum stupa na snagu po potpisivanju.

Dano u bazi Rajt-Paterson, Ohajo, 21. novembra 1995. i
u ___________________ na dan ____________ 1995.

Za Republiku		Za Organizaciju
Bosnu i Hercegovinu		severoatlantskog pakta
_________________		_________________

Vazduhoplovna baza Rajt-Paterson, Ohajo
21. novembra 1995.

Ekselencijo,

Pozivam se na Sporazum o vojnim aspektima mirovnog rešenja, koji je Federacija Bosne i Hercegovine potpisala kao Strana, i na Sporazum između Republike Bosne i Hercegovine i Organizacije severoatlantskog pakta (NATO) o statusu NATO njegovog osoblja.

U ime Federacije Bosne i Hercegovine, želim da Vas uverim da će Federacija Bosne i Hercegovine u punoj meri prihvatiti i ispuniti svoje obaveze u pogledu pristupa i statusa snaga uopšte, uključujući posebno svoje obaveze prema NATO.

	Iskreno,
	Jandranko Prlić,
	zamenik predsednika Vlade i
	ministar inostranih poslova
	Federacije Bosne i Hercegovine

Njegova Ekselencija
Serđo Silvio Balancino
V.d. Generalnog sekretara
Organizacija severoatlantskog pakta
1110 Brisel
Belgija

SPORAZUM IZMEĐU REPUBLIKE HRVATSKE I ORGANIZACIJE SEVEROATLANTSKOG PAKTA (NATO) O STATUSU NATO I NJEGOVOG OSOBLJA

Republika Hrvatska i Organizacija severoatlantskog pakta su se saglasile o sledećem:

1. U ovom Sporazumu, sledeći izrazi imaće značenje koje im se ovde daje:

- "Operacija" označava podršku, sprovođenje, pripremu i učešće NATO i osoblja NATO u mirovnom planu u Bosni i Hercegovini ili u mogućem povlačenju snaga UN iz bivše Jugoslavije;

- "Osoblje NATO" označava civilno i vojno osoblje Organizacije severoatlantskog pakta, sa izuzetkom lokalno unajmljenog osoblja;

- "Objekti" označava sve prostorije i zemljište koje je potrebno za obavljanje operativnih, nastavnih i administrativnih delatnosti NATO za Operaciju, i za smeštaj osoblja NATO.

3. Svo osoblje koje uživa privilegije i imunitete po ovom Sporazumu poštovaće zakone Republike Hrvatske ukoliko je to u skladu sa poverenim mu zadatkom/mandatom i uzdržavaće se od aktivnosti koje nisu u skladu sa prirodom Operacije.

4. Vlada Hrvatske priznaje potrebu za ekspeditivnim procedurama ulaza i izlaza osoblja NATO. Osoblje NATO će biti izuzeto od propisa za pasoše, vize i prijavljivanje koji se primenjuju na strance. Osoblje NATO će nositi isprave za identifikaciju koje može da pokazuje hrvatskim vlastima na zahtev, ali se neće dozvoliti da takvi zahtevi ometaju ili odlažu operacije, obuku i pokrete.

5. Vojno osoblje NATO će normalno nositi uniforme, a osoblje NATO može da poseduje i nosi oružje, ako je na to ovlašćeno naredbama. Hrvatske vlasti će prihvatiti kao važeće, bez ikakvih taksi ili dažbina, vozačke dozvole koje su osoblju NATO izdale vlasti u njihovim zemljama.

6. NATO će moći da ističe zastavu NATO i/ili nacionalne zastave svojih konstitutivnih nacionalnih elemenata/jedinica na bilo kojoj uniformi NATO, na transportnim sredstvima i objektima.

7. Vojno osoblje NATO će pod svim okolnostima i u svako vreme biti pod isključivom jurisdikcijom svojih nacionalnih elemenata za sve krivične i disciplinske prekršaje koje bi moglo počiniti u Republici Hrvatskoj. NATO i hrvatske vlasti će se međusobno pomagati u sprovođenju jurisdikcije.

8. U svojstvu eksperata u misiji, osoblje NATO će biti imuno od ličnih hapšenja ili zadržavanja. Greškom uhapšeno ili zadržano osoblje NATO će odmah biti predato vlastima NATO.

9. Osoblje NATO će uživati, zajedno sa svojim vozilima, brodovima, vazduhoplovima i opremom, slobodan i neograničen prolaz i neometan pristup po celoj Hrvatskoj, uključujući tu hrvatski vazdušni prostor i teritorijalne vode. Ovo će obuhvatati, ali nije ograničeno samo na to, pravo bivakovanja, manevara, konačenja i korišćenja bilo kojih prostora ili objekata potrebnih za podršku, obuku i operacije. NATO će biti izuzet od podnošenja inventara i druge uobičajene carinske dokumentacije o osoblju, vozilima, brodovima, vazduhoplovima, opremi materijalu i namirnicama koji ulaze, izlaze ili prolaze kroz hrvatsku teritoriju radi podrške Operaciji. Hrvatske vlasti će svim pogodnim sredstvima olakšati sve pokrete osoblja, vozila, brodova, vazduhoplova, opreme i snabdevanja u lukama i na aerodromima i putevima koji se za to koriste. Vozila, brodovi i vazduhoplovi koji se koriste za podršku Operaciji neće podlegati propisima za registraciju i komercijalno osiguranje. NATO će koristiti aerodrome, puteve i luke bez plaćanja carine, dažbina, putarina i naplata. Međutim, NATO neće zahtevati izuzeće od razumnih naplata za tražene i dobijene usluge, ali se neće dozvoliti da naplate za takve usluge ometaju operacije/kretanje.

10. Osoblje NATO će biti izuzeto od poreza Republike Hrvatske na plate i ostale prihode koje dobija od NATO i na bilo koji dohodak koji prima van Republike Hrvatske.

11. Osoblje NATO i njihova opipljiva pokretna imovina koju uveze ili nabavi u Hrvatskoj biće takođe izuzeti od svih sagledivih poreza u Republici Hrvatskoj, osim opštinskih poreza za usluge koje koriste, i od svih taksi za registraciju i srodnih taksi.

13. NATO će imati pravo da drži sopstvene službe pošte i telekomunikacija, uključujući tu i radiodifuzne službe. Telekomunikacioni kanali i druge potrebe za komunikacije koji bi mogli da se mešaju sa hrvatskim službama telekomunikacija koordiniraće se besplatno sa odgovarajućim hrvatskim organima. Vlada Hrvatske shvata da će korišćenje telekomunikacionih kanala biti nužno za Operaciju.

14. Vlada Hrvatske će da obezbedi besplatno objekte koji su potrebni NATO za pripremu i izvršenje Operacije. Vlada Hrvatske će pomoći NATO da dobije, po najnižim cenama, nužne komunikacije kao što su električna energija, voda i druga sredstva potrebna za Operaciju.

15. Odštetni zahtevi za štetu ili povrede nanete državnom osoblju ili imovini ili privatnom osoblju ili imovini u Hrvatskoj podnosiće se preko hrvatskih državnih vlasti određenom predstavniku NATO.

16. NATO će imati pravo da stupa u direktne kontakte sa snabdevačima robe i usluga u Republici Hrvatskoj, bez plaćanja poreza i drugih dažbina. Takva robe i usluge neće biti oporezovani porezom na promet i drugim porezima. NATO može da unajmljuje lokalno osoblje koje će ostati podložno lokalnim zakonima i propisima. Međutim, lokalno osoblje koje unajmi NATO će biti:

(a) imuno od lokalnog gonjenja za izgovorene ili napisane reči i sva dela koja počini u vršenju službene dužnosti;

(b) imuno od obaveza nacionalne službe i/ili obaveza vojne službe;

17. NATO će možda u izvođenju operacije imati potrebu da poboljša ili izmeni neke hrvatske infrastrukture kao što su putevi, komunalni sistemi, mostovi, tuneli, zgrade, itd. Sva takva poboljšanja i izmene neprivremene prirode postaće deo infrastrukture i biće u vlasništvu vlasnika infrastrukture. Privremena poboljšanja i izmene mogu da se uklone po volji Komandanta NATO, pa će se objekti vratiti u stanje koje je koliko je moguće slično prvobitnom.

18. Ukoliko nema prethodnog rešenja, sporovi u pogledu tumačenja ili primene ovog Sporazuma rešiće se između Hrvatske i predstavnika NATO diplomatskim sredstvima.

20. Dodatni aranžmani mogu da se zaključe radi razrade detalja Operacije, uzimajući u obzir i njen dalji razvoj.

21. Vlada Hrvatske će pružiti državama van NATO i njegovom osoblju koje učestvuje u Operaciji iste privilegije i imunitete koji se ovim Sporazumom daju državama NATO i njihovom osoblju.

22. Odredbe ovog Sporazuma ostaće na snazi do završetka Operacije ili kako se Strane drukčije dogovore.

23. Ovaj Sporazum stupa na snagu po potpisivanju.

Dano u bazi Rajt-Paterson, Ohajo, 21. novembra 1995. i
u __________________ na dan ____________ 1995.

		Za Organizaciju
Za Republiku Hrvatsku		severoatlantskog pakta
___________________		___________________

Vazduhoplovna baza
Rajt-Paterson, Ohajo
21. novembra 1995.

Ekselencijo,

Pozivam se na Sporazum o vojnim aspektima mirovnog rešenja, koji je Republika Hrvatska, potvrdila, i na Sporazum između Republike Bosne i Hercegovine i Organizacije severoatlantskog pakta (NATO) o statusu NATO i njegovog osoblja.

U ime Republike Hrvatske, želim da Vas uverim da će Republika Hrvatska preduzeti sve potrebne mere, u skladu sa suverenitetom, teritorijalnim integritetom i političkom nezavisnošću Bosne i Hercegovine, da bi obezbedila da Republika Srpska u punoj meri poštuje i da ispunjava obaveze prema NATO, posebno po pitanjima pristupa i statusa snaga, onako kako je to određeno u gore pomenutim Sporazumima.

	Iskreno,
	Mate Granić
	zamenik predsednika Vlade i
	ministar inostranih poslova

Njegova Ekselencija
Serđo Silvio Balandino
V.d. generalnog sekretara
Organizacija severoatlantskog pakta
1110 BRISEL
Belgija

SPORAZUM IZMEĐU SAVEZNE REPUBLIKE JUGOSLAVIJE I ORGANIZACIJE SEVEROATLANTSKOG PAKTA (NATO) O TRANZITNIM ARANŽMANIMA ZA OPERACIJU MIROVNOG PLANA

Imajući u vidu činjenicu da Organizacija severoatlantskog pakta planira, u saradnji sa Ujedinjenim nacijama, podršku sprovođenju mirovnog plana u Bosni i Hercegovini ili moguće povlačenje snaga UN iz bivše Jugoslavije, i da Ujedinjene nacije mogu da zahtevaju da se ta operacija obavi;

Imajući u vidu potrebu da se ustanove adekvatni tranzitni aranžmani za izvršenje/sprovođenje te Operacije;

Postignuta je saglasnost o sledećem:

1. U ovom Sporazumu, sledeći izrazi imaće značenje koje im se ovde daje:

- "Operacija" označava podršku, sprovođenje, pripremu i učešće NATO i osoblja NATO u mirovnom planu u Bosni i Hercegovini ili u mogućem povlačenju snaga UN iz bivše Jugoslavije;

- "Osoblje NATO" označava civilno i vojno osoblje Organizacije severoatlantskog pakta, sa izuzetkom lokalno unajmljenog osoblja;

2. Vlada Savezne Republike Jugoslavije će dozvoliti slobodan tranzit kopnom, železnicom, vodom ili vazduhom za svo osoblje, teret, opremu i robu i materijal bilo koje vrste, uključujući tu i municiju potrebnu NATO za izvršenje Operacije, preko teritorije Savezne Republike Jugoslavije, uključujući tu vazdušni prostor i teritorijalne vode Savezne Republike Jugoslavije.

3. Vlada Savezne Republike Jugoslavije će da obezbedi, ili pomoći da se obezbede, po najnižoj ceni, objekti i usluge koji su, po mišljenju NATO, nužni za tranzit.

4. NATO će biti izuzet od podnošenja inventara i druge uobičajene carinske dokumentacije o osoblju, opremi, materijalu i namirnicama koji ulaze, izlaze ili prolaze kroz teritoriju Savezne Republike Jugoslavije radi podrške Operaciji. Vlasti Savezne Republike Jugoslavije će svim pogodnim sredstvima olakšati sve pokrete osoblja, vozila i/ili snabdevanja u lukama i na aerodromima i putevima koji se za to koriste. Vozila, brodovi i vazduhoplovi u tranzitu neće podlegati propisima za registraciju i komercijalno osiguranje. NATO će biti dozvoljeno da koristi: aerodrome, puteve i luke bez plaćanja carine, dažbina, putarina i naplata. NATO neće zahtevati izuzeće od razumnih naplata za tražene i dobijene usluge, ali se neće dozvoliti da tranzit bude ometen pregovorima za naplatu takvih usluga. NATO će unapred obavestiti Vladu Savezne Republike Jugoslavije o načinu transporta. O putu koji će se koristiti biće postignut zajednički sporazum.

5. Odredbe Konvencije o privilegijama i imunitetima Ujedinjenih nacija od 13. februara 1946. koja se odnosi na eksperte u misijama primenjivaće se, mutatis mutandis,na osoblje NATO koje učestvuje u Operaciji, osim ako ovaj Sporazum ne predviđa drukčije. Pored toga, NATO, njegova imovina i sredstva će uživati privilegije i imunitete koje određuje pomenuta Konvencija i koji su određena u ovom Sporazumu.

6. Svo osoblje koje uživa privilegije i imunitete po ovom Sporazumu poštovaće zakone Savezne Republike Jugoslavije ukoliko je poštovanje pomenutih zakona u skladu sa poverenim mu zadatkom/mandatom i uzdržavaće se od aktivnosti koje nisu u skladu sa prirodom Operacije.

7. Vlada Savezne Republike Jugoslavije shvata potrebu za ekspeditivnim procedurama ulaza i izlaza osoblja NATO. Osoblje NATO će biti izuzeto od propisa za pasoše, vize i prijavljivanje koji se primenjuju na strance. Osoblje NATO će nositi isprave za identifikaciju koje može da pokazuje vlastima Savezne Republike Jugoslavije na zahtev, ali se neće dozvoliti da takvi zahtevi ometaju ili odlažu tranzit.

8. Vojno osoblje NATO će normalno nositi uniforme, a osoblje NATO može da poseduje i nosi oružje, ako je na to ovlašćeno naredbama. Vlasti Savezne Republike Jugoslavije će prihvatiti kao važeće, bez ikakvih taksi ili dažbina, vozačke dozvole koje su osoblju NATO izdale vlasti u njihovim zemljama.

9. NATO će biti dozvoljeno da ističe zastavu NATO i/ili nacionalne zastave svojih konstitutivnih nacionalnih elemenata/ jedinica na bilo kojoj uniformi NATO, na transportnim sredstvima i objektima.

10. Vojno osoblje NATO će pod svim okolnostima i u svako vreme biti pod isključivom jurisdikcijom svojih nacionalnih elemenata za sve krivične i disciplinske prekršaje koje bi moglo počiniti u Saveznoj Republici Jugoslaviji. NATO i vlasti Savezne Republike Jugoslavije će se međusobno pomagati u sprovođenju jurisdikcije.

11. U svojstvu eksperata u misiji, osoblje NATO će biti imuno od ličnih hapšenja ili zadržavanja. Greškom uhapšeno ili zadržano osoblje NATO biće odmah predato vlastima NATO.

12. Osoblje NATO i njegova opipljiva pokretna imovina u tranzitu kroz Saveznu Republiku Jugoslaviju će biti izuzeti od svih sagledivih poreza Vlade Savezne Republike Jugoslavije.

13. NATO će biti dozvoljeno da koristi sopstvene telekomunikacione službe. To će uključiti pravo da koristi sredstva i usluge koji omogućuju punu sposobnost komuniciranja, i pravo na besplatno korišćenje čitavog elektromagnetskog spektra za tu svrhu. U sprovođenju tog prava, NATO će uložiti sve razumne napore da se koordinira sa, i da uzme u obzir potrebe i zahteve odgovarajućih organa Savezne Republike Jugoslavije.

14. Odštetni zahtevi za štetu ili povrede nanete državnom osoblju ili imovini ili privatnom osoblju ili imovini u Saveznoj Republici Jugoslaviji podnosiće se preko državnih vlasti Savezne Republike Jugoslavije određenom predstavniku NATO.

15. Ukoliko nema prethodnog rešenja, sporovi u pogledu tumačenja ili primene ovog Sporazuma rešiće se između Savezne Republike Jugoslavije i predstavnika NATO diplomatskim sredstvima.

16. Odredbe ovog sporazuma će da važe i za civilno i vojno osoblje, imovinu i sredstva nacionalnih elemenata/jedinica zemalja NATO koje deluju u vezi sa Operacijom ili u vezi sa pomoći civilnom stanovništvu, ali koje ostaju pod nacionalnom komandom i kontrolom.

17. Dodatni aranžmani mogu da se zaključe radi razrade detalja Operacije, uzimajući u obzir i njen dalji razvoj.

18. Vlada Savezne Republike Jugoslavije će pružiti, za tranzit, državama van NATO i njihovom osoblju koje učestvuje u Operaciji iste privilegije i imunitete koji se ovim Sporazumom daju državama NATO i njihovom osoblju.

19. Odredbe ovog Sporazuma ostaće na snazi do završetka Operacije ili kako se Strane drukčije dogovore.

20. Ovaj Sporazum stupa na snagu po potpisivanju.

Dano u bazi Rajt-Paterson, Ohajo, 21. novembra 1995. i
u ________________________ na dan ______________1995.

Za Saveznu Republiku		Za Organizaciju
Jugoslaviju		severoatlantskog pakta
______________________		______________________

Vazduhoplovna baza Rajt-Paterson, Ohajo
21. novembra 1995.

Ekselencijo,

Pozivam se na Sporazum o vojnim aspektima mirovnog rešenja, koji je Savezna Republika Jugoslavija potvrdila, i na Sporazum između Republike Bosne i Hercegovine i Organizacije severoatlantskog pakta (NATO) o statusu NATO i njegovog osoblja.

U ime Savezne Republike Jugoslavije, želim da Vas uverim da će Savezna Republika Jugoslavija preduzeti sve potrebne mere, u skladu sa suverenitetom, teritorijalnim integritetom i političkom nezavisnošću Bosne i Hercegovine, da bi obezbedila da Republika Srpska u punoj meri poštuje i da ispunjava obaveze prema NATO, posebno po pitanjima pristupa i statusa snaga, onako kako je to određeno u gore pomenutim Sporazumima.

Iskreno,
Slobodan Milošević

Njegova Ekselencija
Serđo Silvio Balancino
V.d. generalnog sekretara
Organizacija severoatlantskog pakta
1110 BRISEL
Belgija

Vazduhoplovna baza Rajt-Paterson, Ohajo
21. novembra 1995.

Ekselencijo,

Pozivam se na Sporazum o vojnim aspektima mirovnog rešenja, koji je Republika Srpska potpisala kao Strana, i na Sporazum između Republike Bosne i Hercegovine i Organizacije severoatlantskog pakta (NATO) o statusu NATO i njegovog osoblja.

U ime Republike Srpske, želim da Vas uverim da će Republika Srpska u punoj meri prihvatiti i ispuniti svoje obaveze u pogledu pristupa i statusa snaga uopšte, uključujući posebno svoje obaveze prema NATO.

Iskreno,
Momčilo Krajišnik
predsednik Republike Srpske

Njegova Ekselencija
Serđo Silvio Balancino
V.d. generalnog sekretara
Organizacija severoatlantskog pakta
1110 BRISEL
Belgija

Aneks 1-B

SPORAZUM O REGIONALNOJ STABILIZACIJI

Republika Bosna i Hercegovina, Republika Hrvatska, Savezna Republika Jugoslavija, Federacija Bosne i Hercegovine i Republika Srpska (u daljem tekstu: "Strane") su se sporazumele o sledećem:

Član I

OPŠTE ODREDBE

Strane se slažu da je uvođenje postepenih mera za regionalnu stabilizaciju i kontrolu naoružanja od suštinskog značaja za stvaranje stabilnog mira u regionu. U tom cilju, one su se složile o značaju iznalaženja novih oblika saradnje u oblasti bezbednosti, s ciljem da se izgrade otvorenost i poverenje i da se postignu stabilni i uravnoteženi nivoi odbrambenih snaga na najnižem mogućem nivou koji je u skladu sa bezbednošću Strana i sa potrebom da se izbegne trka u naoružanju u regionu. One su potvrdile sledeće elemente za regionalnu strukturu stabilnosti.

Član II

MERE ZA IZGRADNJU POVERENJA I BEZBEDNOSTI U BOSNI I HERCEGOVINI

U roku od sedam dana od dana kada ovaj sporazum (u daljem tekstu "Aneks") stupi na snagu, Republika Bosna i Hercegovina, Federacija Bosne i Hercegovine i Republika Srpska će započeti pregovore, na odgovarajućem visokom političkom nivou, pod pokroviteljstvom Organizacije za bezbednost i saradnju u Evropi (u daljem tekstu "OEBS") da bi se složile o nizu mera za jačanje međusobnog poverenja i za smanjenje rizika sukoba, oslanjajući se u punoj meri na Bečki dokument iz 1994. o pregovorima o merama za izgradnju poverenja i bezbednosti OEBS. Cilj tih pregovora je da postigne sporazum o početnom nizu mera u roku od četrdeset pet (45) dana pošto ovaj Aneks stupi na snagu, koje obuhvataju, ali nisu nužno ograničene na:

(a) ograničenje vojnih raspoređivanja i vežbi u određenim geografskim oblastima;

(b) uzdržavanje od ponovnog uvođenja stranih Snaga u smislu Člana III Aneksa 1-A Opšteg okvirnog sporazuma;

(d) povlačenje Snaga i teškog naoružanja u oblasti kantonmana kasarni ili na druga određena mesta, kako predviđa Član IV Aneksa 1-A;

(e) obaveštenja o raspuštanju specijalnih operacija i naoružanih grupa civila;

(f) obaveštenja o nekim planiranim vojnim aktivnostima, uključujući tu programe međunarodne vojne pomoći i obuke;

(g) identifikaciju i praćenje kapaciteta za proizvodnju oružja;

(h) hitnu razmenu podataka o držanju pet kategorija oružja pomenutih u Sporazumu o konvencionalnim vojnim snagama u Evropi (u daljem tekstu "CFE"), onako kako ih definiše CFE , s tim što se nadalje podrazumeva da će artiljerijska oruđa biti definisana kao oruđe kalibra 75 mm i više; i

(i) hitno uspostavljanje vojnih misija za vezu između Šefova oružanih snaga Federacije Bosne i Hercegovine i Republike Srpske.

Član III

MERE ZA IZGRADNJU REGIONALNOG POVERENJA I BEZBEDNOSTI

Da bi dopunile, na široj osnovi, mere pomenute u Članu II gore, Strane su se složile da preduzmu korake u pravcu regionalnog sporazuma o merama za izgradnju poverenja i bezbednosti. Strane su se složile:

(a) da ne uvoze nikakvo oružje devedeset (90) dana pošto ovaj Aneks stupi na snagu;

(b) da ne uvoze tokom 180 dana pošto ovaj Aneks stupi na snagu ili dok sporazum o kontroli naoružanja pomenut u Članu IV dalje u tekstu stupi na snagu, ono što nastupi ranije, teško oružje ili municiju za teško oružje, mine, vojne avione i helikoptere. Teško oružje se odnosi na sve tenkove i oklopna vozila, svu artiljeriju kalibra 75 mm i više, sve minobacače kalibra 81 mm i više, sve minobacače kalibra 81 mm i više, i sva protivavionska oružja kalibra 20 mm i više.

Član IV

MERE ZA SUBREGIONALNU KONTROLU NAORUŽANJA

1. Priznajući značaj postizanja uravnoteženih i stabilnih odbrambenih snaga na najnižem mogućem nivou u skladu sa njihovom bezbednošću, i shvatajući da će uspostavljanje stabilne vojne ravnoteže predstavljati element od suštinskog značaja za sprečavanje ponovnog sukoba, Strane će u roku od trideset (30) dana pošto ovaj Aneks stupi na snagu započeti pregovore pod pokroviteljstvom OEBS, da bi što pre postigle sporazum o nivou naoružanja koji je u skladu sa tim ciljem. U roku od trideset (30) dana pošto ovaj Aneks stupi na snagu, Strane će takođe započeti pregovore o sporazumu koji bi uspostavio dobrovoljna ograničenja broja vojnika.

2. Strane su se saglasile da naoružanje treba da se zasniva na minimumu po sledećim kriterijumima: broj stanovnika, sadašnje naoružanje, odbrambene potrebe i relativni nivoi snaga u regionu.

(a) Sporazum će ustanoviti brojčane granice posedovanja tenkova, artiljerije, oklopnih bornih kola, borbenih aviona i borbenih helikoptera, onako kako ih definišu odgovarajući delovi Sporazuma CFE, s tim što se pored toga podrazumeva da će artiljerijska oruđa biti definisana kao oruđa kalibra 75 mm i više.

(b) Da bi se ustanovila osnovna količina, Strane su se saglasile da podnesu izveštaj u roku od trideset (30) dana pošto ovaj Aneks stupi na snagu o količini oružja definisanog u potparagrafu (a) gore, prema formatu koji propisuje Bečki dokument OEBS iz 1992.

3. Strane su se saglasile da dovrše u roku od 180 dana pošto ovaj Aneks stupi na snagu pomenute pregovore o dogovorenim brojčanim granicama za kategorije pomenute u paragrafu 2(a) ovog Člana. Ukoliko se Strane ne saglase o tim granicama u roku od 180 dana pošto ovaj Aneks stupi na snagu, primenjivaće se sledeće granice, prema odnosu 5:2:2 zasnovanom na približnom odnosu broja stanovnika Strana:

(a) osnova će biti utvrđeno naoružanje Savezne Republike Jugoslavije (u daljem tekstu "osnova")

(b) granice za Saveznu Republiku Jugoslaviju biće sedamdeset pet (75) od sto od osnove;

(d) granice za Bosnu i Hercegovinu biće trideset (30) od sto od osnove; a

(e) deo dodeljen Bosni i Hercegovini podeliće se između Entiteta na osnovu količnika dva (2) za Federaciju Bosne i Hercegovine i jedan (1) za Republiku Srpsku.

4. OEBS će pomoći Stranama u njihovim pregovorima prema Čl. II i IV ovog Aneksa i u sprovođenju i proveri (uključujući i proveru izjave o sadašnjem posedovanju) tako nastalih sporazuma.

Član V

SPORAZUM O REGIONALNOJ KONTROLI NAORUŽANJA

OEBS će pomoći Stranama time što će imenovati specijalnog predstavnika koji će pomoći da se organizuju i vode pregovore pod pokroviteljstvom Foruma za saradnju u oblasti bezbednosti ("FSC"), sa ciljem da se uspostavi regionalna ravnoteža u i oko bivše Jugoslavije. Strane se obavezuju da u punoj meri sarađuju sa OEBS u tom cilju, i da olakšaju redovnu inspekciju od strane drugih strana. Pored toga Strane su se saglasile da ustanove komisiju, zajedno sa predstavnicima OEBS, da bi se olakšalo rešavanje bilo kakvih sporova koji bi mogli da iskrsnu.

Član VI

STUPANJE NA SNAGU

Ovaj Aneks će stupiti na snagu po potpisivanju.

Za Republiku
Bosnu i Hercegovinu
___________________

Za Republiku Hrvatsku		Za Saveznu Republiku Jugoslaviju
______________________		______________________
Za Federaciju Bosne i Hercegovine		Za Republiku Srpsku
______________________		______________________

Aneks 2

SPORAZUM O GRANIČNOJ LINIJI IZMEĐU ENTITETA I ODNOSNIM PITANJIMA

Republika Bosna i Hercegovina, Federacija Bosne i Hercegovine i Republika Srpska ("Strane") saglasile su se o sledećem:

Član I

GRANIČNA LINIJA IZMEĐU ENTITETA

Granica između Federacije Bosne i Hercegovine i Republike Srpske ("granična linija između entiteta") biće onakva kako je određena na mapi u Dodatku.

Član II

PRILAGOĐAVANJE IZMEĐU STRANA

Strane mogu prilagođavati graničnu liniju između entiteta samo uz međusobnu saglasnost. U periodu u kome, shodno Aneksu 1-A Opšteg okvirnog sporazuma, budu razmeštene multinacionalne vojne snage za primenu ("IFOR") Strane će se konsultovati sa komandantom IFOR-a pre nego što izvrše bilo koje sporazumno prilagođavanje, a o takvom prilagođavanju obavestiće komandanta IFOR-a.

Član III

REKE

1. Gde granična linija između entiteta ide rekom, linija će slediti prirodne promene (nanose ili odrone) na toku reke ukoliko se drukčije ne dogovori. Veštačke promene na toku reke neće uticati na položaj granične linije između entiteta ukoliko se drukčije ne dogovori. Ne mogu se vršiti veštačke promene izuzev sporazumom između Strana.

2. U slučaju naglih prirodnih promena na toku reke (odvajanje zemljišta ili usecanje novog korita), linija će se odrediti međusobnim sporazumom između Strana. Ukoliko do toga dođe u periodu u kome bude razmešten IFOR, svako takvo određivanje će podlegati odobrenju komandanta IFOR-a.

Član IV

ODREĐIVANJE I OBELEŽAVANJE GRANIČNE LINIJE

1. Linija na mapi razmere 1:50 000 koja će se priložiti u Dodatku a koja linija određuje graničnu liniju između entiteta, te linije na mapi razmere 1:50 000 koja će se priložiti u Dodatku A Aneksa 1-A a koje linije određuju zonu razdvajanja između entiteta i liniju dogovorenog prekida vatre i njenu zonu razdvajanja koje Strane prihvataju kao kontrolne i definitivne, tačne su do otprilike 50 metara. U periodu u kome bude razmešten IFOR, komandant IFOR-a će imati pravo da odluči, posle konsultacija sa Stranama, o tačnom određenju tih linija i zona, s tim što će u odnosu na Sarajevo komandant IFOR-a imati to pravo da prilagođava zonu razdvajanja prema potrebi.

2. Predstavnici Strana mogu, u koordinaciji sa i pod nadzorom IFOR-a, obeležiti gore opisane linije i zone. Konačnu reč za postavljanje tih obeležja imaće IFOR. Te linije i zone su definisane mapama i dokumentima o kojima su se saglasile Strane a ne fizičkom lokacijom obeležja.

3. Nakon stupanja ovog sporazuma na snagu, Strane će osnovati zajedničku komisiju koja će se sastojati od jednakog broja predstavnika svake Strane da bi pripremile usaglašeni stručni dokument koji će sadržati precizni opis granične linije između entiteta. Svaki takav dokument pripremljen u toku perioda u kome bude razmešten IFOR će podlegati odobrenju komandanta IFOR-a.

Član V

ARBITRAŽA ZA OBLAST BRČKOG

1. Strane su saglasne da se podvrgnu obavezujućoj arbitraži spornog dela granične linije između entiteta u oblasti Brčkog prikazanog na mapi priloženoj u Dodatku.

2. Najkasnije šest meseci nakon stupanja ovog sporazuma na snagu, jednog arbitra će imenovati Federacija a jednog arbitra će imenovati Republika Srpska. Treći arbitar će se odabrati sporazumom između imenovanih arbitara Strana u roku od trideset dana. Ukoliko se oni ne saglase, trećeg arbitra će imenovati predsednik Međunarodnog suda pravde. Treći arbitar će predsedavati arbitražnim tribunalom.

3. Ukoliko se Strane drukčije ne dogovore, postupak će se voditi u skladu sa pravilima UNCITRAL-a. Arbitri će primenjivati relevantne pravne principe i principe jednakosti.

4. Ukoliko se ne postigne drugačiji dogovor, oblast naznačena u gornjem stavu 1. biće i dalje pod upravom kakva je sada.

5. Arbitri će doneti svoju odluku najkasnije godinu dana nakon stupanja ovog sporazuma na snagu. Odluka će biti konačna i obavezujuća a Strane će je primenjivati bez odlaganja.

Član VI

PRELAZNI PERIOD

U onim oblastima koje se prenose od jednog entiteta drugome u skladu sa ovde opisanim razgraničenjem, postojaće prelazni period da bi se obezbedio uredni prenos vlasti. Prelazni period će se okončati četrdeset pet (45) dana posle prenosa vlasti sa komandanta UNPROFOR-a na komandanta IFOR-a kako je opisano u Aneksu 1-A.

Član VII

STATUS DODATKA

Dodatak će sačinjavati integralni deo ovog sporazuma.

Član VIII

STUPANJE NA SNAGU

Ovaj sporazum stupa na snagu posle potpisivanja.

Za Republiku Bosnu i Hercegovinu
______________________

Za Federaciju Bosne i Hercegovine		Za Republiku Srpsku
______________________		______________________
Potvrdio:		Potvrdio:
Za Republiku Hrvatsku		Za Saveznu Republiku Jugoslaviju
______________________		______________________

Aneks 3

SPORAZUM O IZBORIMA

Da bi se pomogli slobodni, pošteni i demokratski izbori, da bi se postavili temelji za predstavničku vladu i da bi se obezbedilo postepeno postizanje demokratskih ciljeva u čitavoj Bosni i Hercegovini, a u skladu sa relevantnim dokumentima Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), Republika Bosna i Hercegovina, Federacija Bosne i Hercegovine i Republika Srpska ("Strane"), su se saglasile o sledećem:

Član I

USLOVI ZA DEMOKRATSKE IZBORE

1. Strane će obezbediti postojanje uslova za organizaciju slobodnih i poštenih izbora, a posebno politički neutralnu sredinu; zaštitiće i sprovesti pravo tajnog glasanja bez straha ili zastrašivanja; obezbediće slobodu izražavanja i slobodu štampe; dozvoliće i podsticaće slobodu udruživanja (uključujući tu udruživanje u političke partije); i obezbediće slobodu kretanja.

2. Strane traže od OEBS da potvrdi da li izbori mogu da budu delotvorni pod sadašnjim društvenim uslovima u oba Entiteta i, ako je potrebno, da pruži pomoć Stranama u stvaranju tih uslova.

3. Strane će u punoj meri poštovati paragrafe 7 i 8 Kopenhagenškog dokumenta OEBS, koji su priloženi u ovom Sporazumu.

Član II

ULOGA OEBS

1. OEBS. Strane traže od OEBS da usvoji i sprovede Plan izbora za Bosnu i Hercegovinu koji je sačinjen u ovom Sporazumu.

2. IZBORI. Strane traže od OEBS da nadzire, na način koji će odrediti OEBS u saradnji sa drugim međunarodnim organizacijama koje OEBS smatra potrebnim, pripremu i sprovođenje izbora za Predstavnički dom Bosne i Hercegovine; za Predsedništvo Bosne i Hercegovine; za Predstavnički dom Federacije Bosne i Hercegovine; za Narodnu skupštinu Republike Srpske; i za predsednika i potpredsednike Republike Srpske i, ako je moguće, za kantonalna zakonodavna tela i opštinske vlasti.

3. KOMISIJA. U tom cilju. Strane traže od OEBS da ustanovi Privremenu izbornu komisiju ("Komisija").

4. VREME. Izbori će se održati na dan ("Dan izbora") koji pada šest meseci pošto ovaj Sporazum stupi na snagu, ili, ako OEBS odluči da je nužno odlaganje; najkasnije devet meseci pošto ovaj Sporazum stupi na snagu.

Član III

PRIVREMENA IZBORNA KOMISIJA

1. PRAVILA I PROPISI. Komisija će usvojiti izborna pravila i propise o registraciji političkih partija i nezavisnih kandidata; aktivnom i pasivnom biračkom pravu; ulozi domaćih i stranih posmatrača izbora; obezbeđenju otvorene i poštene predizborne kampanje; i o ustanovljavanju, objavljivanju i overavanju konačnih rezultata izbora. Strane će u punoj meri poštovati izborna pravila i propise, bez obzira na interna pravila i propise.

2. MANDAT KOMISIJE. Nadležnost komisije, kako predviđaju izborna pravila i propisi, obuhvata:

(a) nadziranje svih aspekata izbornog procesa kako bi se obezbedilo postojanje struktura i institucionalnih okvira za slobodne i poštene izbore;

(b) određivanje odredbi za registraciju glasača;

(d) obezbeđenje preduzimanja akcija u cilju ispravljanja svih kršenja bilo kojih odredbi ovog Sporazuma ili izbornih pravila i propisa ustanovljenih na osnovu ovog Sporazuma, uključujući tu i kažnjavanje bilo kog lica ili tela koje krši te odredbe; i

(e) akreditaciju posmatrača, uključujući tu osoblje međunarodnih organizacija i domaćih i stranih nevladinih organizacija i obezbeđenje da sve Strane odobre akreditovanim posmatračima neometani pristup i kretanje.

3. SASTAV I FUNKCIONISANJE KOMISIJE. Komisija će se sastojati od Šefa Misije OEBS, visokog predstavnika ili lica koje on odredi, predstavnika Strana i drugih lica o kojima će Šef Misije OEBS da odluči, u konsultaciji sa Stranama. Šef Misije OEBS će delovati kao Predsednik Komisije. U slučaju spora među članovima Komisije, odluka Predsednika biće konačna.

4. PRIVILEGIJE I IMUNITETI. Predsednik i Komisija će imati pravo da postave komunikacione uređaje i da unajme lokalno i administrativno osoblje i imaće status, privilegije i imunitete koji se daju diplomatskim predstavnicima i misijama na osnovu Bečke konvencije o diplomatskim odnosima.

Član IV

BIRAČKO PRAVO

1. GLASAČI. Svaki građanin Bosne i Hercegovine star 18 godina i više, čije se ime nalazi na popisu stanovnika Bosne i Hercegovine od 1991, imaće pravo da glasa, u skladu sa izbornim pravilima i propisima. Od građanina koji više ne živi u opštini u kojoj je prebivao 1991. očekivaće se, po opštem pravilu, da glasa, lično ili davanjem glasa u odsustvu, u toj opštini, ukoliko se utvrdi da je to lice bilo prijavljeno u toj opštini, što će potvrditi lokalna izborna komisija i Privremena izborna komisija. Međutim, takav građanin može da se obrati Komisiji i da zatraži da glasa na drugom mestu. Korišćenje prava izbeglice da glasa tumačiće se kao potvrda njegove odnosno njene namere da se vrati u Bosnu i Hercegovinu. Trebalo bi da na Dan izbora povratak izbeglica već bude u toku, pa će tako mnogi moći da lično učestvuju na izborima u Bosni i Hercegovini. Komisija može da predvidi u pravilima i propisima za izbore da i lica koja nisu na spiskovima popisa iz 1991. mogu da glasaju.

Član V

STALNA IZBORNA KOMISIJA

Strane se slažu da obrazuju Stalnu izbornu komisiju koja će biti odgovorna za sprovođenje budućih izbora u Bosni i Hercegovini.

Član VI

STUPANJE NA SNAGU

Ovaj Sporazum će stupiti na snagu po potpisivanju.

Za Republiku Bosnu i Hercegovinu
___________________________________

Za Federaciju Bosne i Hercegovine		Za Republiku Srpsku
______________________		______________________

Aneks 4

USTAV BOSNE I HERCEGOVINE

PREAMBULA

POLAZEĆI od poštovanja ljudskog dostojanstva, slobode i jednakosti,

POSVEĆENI miru, pravdi, trpeljivosti i pomirenju,

UVERENI da demokratske državne institucije i pošteni postupci najbolje dovode do mirnih odnosa u pluralističkom društvu,

U ŽELJI da unaprede opšte blagostanje i privredni rast putem zaštite privatne svojine i unapređenja tržišne privrede,

RUKOVOĐENI Ciljevima i Načelima Povelje Ujedinjenih nacija,

PRIVRŽENI suverenitetu, teritorijalnom integritetu i političkoj nezavisnosti Bosne i Hercegovine u skladu sa međunarodnim pravom,

REŠENI da obezbede puno poštovanje međunarodnog humanitarnog prava,

NADAHNUTI Univerzalnom deklaracijom o pravima čoveka, Međunarodnim sporazumima o građanskim i političkim pravima i o ekonomskim, društvenim i kulturnim pravima, i Deklaracijom o pravima pripadnika nacionalnih, etničkih, verskih i jezičkih manjina, kao i drugim instrumentima za ljudska prava,

POZIVAJUĆI se na Osnovne principe o kojima je postignut sporazum u Ženevi 8. septembra 1995. i u Njujorku 26. septembra 1995,

Bošnjaci, Hrvati i Srbi, kao konstitutivni narodi (zajedno sa drugima), i građani Bosne i Hercegovine ovim odlučuju da Ustav Bosne i Hercegovine glasi:

Član I

BOSNA I HERCEGOVINA

1. KONTINUITET. Republika Bosna i Hercegovina, čije će zvanično ime od sada biti "Bosna i Hercegovina", nastaviće svoje pravno postojanje po međunarodnom pravu kao država, sa unutrašnjom strukturom izmenjenom prema ovim odredbama i sa svojim sadašnjim međunarodno priznatim granicama. Ona će ostati Država članica Ujedinjenih nacija i može kao Bosna i Hercegovina da zatraži članstvo u organizacijama u okviru sistema Ujedinjenih nacija i u drugim međunarodnim organizacijama.

2. DEMOKRATSKI PRINCIPI. Bosna i Hercegovina će biti demokratska država, koja će delovati po zakonu i sa slobodnim i demokratskim izborima.

3. SASTAV. Bosna i Hercegovina će se sastojati od dva Entiteta, Federacije Bosne i Hercegovine i Republike Srpske (u daljem tekstu "Entiteti").

4. KRETANJE ROBE, USLUGA, KAPITALA I LICA. Postojaće sloboda kretanja po čitavoj Bosni i Hercegovini. Bosna i Hercegovina i Entiteti neće ometati punu slobodu kretanja lica, robe, usluga i kapitala po čitavoj Bosni i Hercegovini. Nijedan Entitet neće uspostavljati kontrole na granici između Entiteta.

5. GLAVNI GRAD. Glavni grad Bosne i Hercegovine biće Sarajevo.

6. SIMBOLI. Bosna i Hercegovina će imati simbole koje odredi Parlamentarna skupština i potvrdi Predsedništvo.

7. DRŽAVLJANSTVO. Postojaće državljanstvo Bosne i Hercegovine, koje će regulisati Parlamentarna skupština, i državljanstvo svakog Entiteta, koje će regulisati svaki Entitet, s tim da su:

(a) Državljani svakog Entiteta samim tim i državljani Bosne i Hercegovine.

(b) Nijednom licu se ne može samovoljno oduzeti državljanstvo Bosne i Hercegovine ili Entiteta ili tako da bude lišeno državljanstva. Niko neće biti lišen državljanstva Bosne i Hercegovine ili Entiteta iz razloga kao što su pol, rasa, boja, jezik, veroispovest, političko ili drugo mišljenje, nacionalno ili socijalno poreklo, pripadnost nacionalnoj manjini, imovina, rođenje ili drugi statusi.

(c) Sva lica koja su bila državljani Republike Bosne i Hercegovine neposredno pre stupanja na snagu ovog Ustava su državljani Bosne i Hercegovine. Državljanstvo lica koja su naturalizovana posle 6. aprila 1992, a pre stupanja na snagu ovog Ustava regulisaće Parlamentarna skupština.

(d) Državljani Bosne i Hercegovine mogu imati državljanstvo druge države, ukoliko postoji bilateralni sporazum koji je odobrila Parlamentarna skupština u skladu sa Članom IV(4)(d), između Bosne i Hercegovine i te države koji rešava to pitanje. Lica sa dvojnim državljanstvom mogu da glasaju u Bosni i Hercegovini i u Entitetima samo ako im je Bosna i Hercegovina zemlja prebivališta.

(e) Državljani Bosne i Hercegovine u inostranstvu uživaju zaštitu Bosne i Hercegovine. Svaki Entitet može da izdaje pasoše Bosne i Hercegovine svojim građanima, onako kako to odredi Parlamentarna skupština. Bosna i Hercegovina može da izdaje pasoše građanima kojima Entitet nije izdao pasoš. Postojaće centralni registar svih pasoša koje su izdali Entiteti i Bosna i Hercegovina.

Član II

LJUDSKA PRAVA I OSNOVNE SLOBODE

1. LJUDSKA PRAVA. Bosna i Hercegovina i oba Entiteta će obezbediti najviši nivo međunarodno priznatih ljudskih prava i osnovnih sloboda. U tom cilju postojaće Komisija za ljudska prava za Bosnu i Hercegovinu, kako predviđa Aneks 6 Opšteg okvirnog sporazuma.

2. MEĐUNARODNI STANDARDI. Prava i slobode koje određuju Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i njeni Protokoli primenjivaće se direktno u Bosni i Hercegovini. Te će odredbe imati prioritet nad svim drugim zakonima.

3. NABRAJANJE PRAVA. Sva lica na teritoriji Bosne i Hercegovine uživaće ljudska prava i slobode pomenute u tački 2, ta prava i slobode obuhvataju:

(a) Pravo na život.

(b) Pravo da lica ne budu podvrgnuta mučenju ili nehumanim ponižavajućim postupcima ili kaznama.

(d) Pravo na slobodu i bezbednost ličnosti.

(e) Pravo na pošteno saslušanje u građanskim i krivičnim predmetima, i druga prava u vezi sa krivičnim postupkom.

(f) Pravo na privatan i porodični život, dom i korespondenciju.

(g) Slobodu misli, savesti i veroispovesti.

(h) Slobodu izražavanja.

(i) Slobodu mirnog okupljanja i slobodu udruživanja sa drugima.

(j) Pravo na brak i zasnivanje porodice.

(k) Pravo na svojinu.

(l) Pravo na obrazovanje.

(m) Pravo na slobodu kretanja i prebivališta.

4. NEDISKRIMINACIJA. Uživanje prava i sloboda koje predviđaju ovaj Član ili međunarodni sporazumi nabrojani u Aneksu I ovog Ustava biće obezbeđeno za sva lica u Bosni i Hercegovini bez diskriminacije po bilo kom osnovu kao što su pol, rasa, boja, jezik, verska, politička i druga uverenja, nacionalno i socijalno poreklo, pripadnost nacionalnoj manjini, imovina, rođenje i drugi statusi.

5. IZBEGLICE I RASELJENA LICA. Sve izbeglice i raseljena lica imaju pravo da se slobodno vrate svojim domovima. Oni imaju pravo, u skladu sa Aneksom 7 Opšteg okvirnog sporazuma, na povraćaj imovine koje su bili lišeni tokom neprijateljstava od 1991, i na naknadu za bilo koju imovinu koja im se ne može vratiti. Sve obaveze ili izjave u vezi sa takvom imovinom date pod prinudom su ništavne i nepostojeće.

6. SPROVOĐENJE. Bosna i Hercegovina i svi sudovi, ustanove, državni organi i institucije kojima upravljaju Entiteti ili se njima upravlja u Entitetima, primenjivaće i poštovaće ljudska prava i osnovne slobode pomenute u tačci 2.

7. MEĐUNARODNI SPORAZUMI. Bosna i Hercegovina će ostati ili postati članica međunarodnih sporazuma nabrojanih u Aneksu I ovog Ustava.

8. SARADNJA. Sve nadležne vlasti u Bosni i Hercegovini će sarađivati i obezbediti neograničen pristup: svim međunarodnim mehanizmima za praćenje ljudskih prava osnovanim za Bosnu i Hercegovinu; nadzornim organima koje ustanovi bilo koji međunarodni sporazum naveden u Aneksu I ovog Ustava; Međunarodnom tribunalu za bivšu Jugoslaviju (posebno će se povinovati naređenjima izdatim na osnovu Člana 29. Statuta Tribunala); i bilo kojoj drugoj organizaciji koju ovlaste Ujedinjene Nacije sa mandatom iz oblasti ljudskih prava i humanitarnog prava.

Član III

NADLEŽNOSTI I ODNOSI IZMEĐU INSTITUCIJA BOSNE I HERCEGOVINE I ENTITETA

1. NADLEŽNOSTI USTANOVA U BOSNI I HERCEGOVINI. Sledeća pitanja spadaju u nadležnost institucija Bosne i Hercegovine:

(a) Spoljna politika.

(b) Spoljnotrgovinska politika.

(d) Monetarna politika, kako je određena Članom VII .

(e) Finansiranje ustanova i međunarodnih obaveza Bosne i Hercegovine.

(f) Politika i propisi za useljavanje, izbeglice i azil.

(g) Sprovođenje krivičnih zakona na međunarodnom planu i između Entiteta, uključujući tu odnose sa Interpolom.

(h) Uvođenje i rad sredstava za međusobne i međunarodne komunikacije.

(i) Regulisanje saobraćaja između Entiteta.

(j) Kontrola vazdušnog saobraćaja.

2. NADLEŽNOSTI ENTITETA.

(a) Entiteti će imati pravo da uspostavljaju specijalne paralelne odnose sa susednim državama, u skladu sa suverenitetom i teritorijalnim integritetom Bosne i Hercegovine.

(b) Svaki Entitet će pružati potrebnu pomoć vladi Bosne i Hercegovine da bi joj omogućio da ispunjava međunarodne obaveze Bosne i Hercegovine, s tim što će finansijske obaveze koje uzme na sebe jedan Entitet bez pristanka drugog Entiteta pre izbora Parlamentarne skupštine i Predsedništva Bosne i Hercegovine pasti na teret tog Entiteta, osim ukoliko je takva obaveza nužna za produženje članstva Bosne i Hercegovine u nekoj međunarodnoj organizaciji.

(c) Entiteti će obezbediti sigurne i bezbedne uslove u okvirima svoje nadležnosti održavanjem ustanova za sprovođenje građanskih zakona koje će delovati u skladu sa međunarodno priznatim standardima i uz poštovanje međunarodno priznatih ljudskih prava i osnovnih sloboda pomenutih u Članu II, i preduzimanjem drugih odgovarajućih mera.

(d) Svaki Entitet može da ulazi u sporazume sa državama i međunarodnim organizacijama, sa pristankom Parlamentarne skupštine. Parlamentarna skupština može da odredi zakonom da za neke vrste sporazuma takav pristanak nije potreban.

3. ZAKONI I NADLEŽNOSTI ENTITETA I INSTITUCIJA.

(a) Sve državne funkcije i ovlašćenja koja ovim Ustavom nisu izričito dodeljena institucijama Bosne i Hercegovine pripadaće Entitetima.

(b) Entiteti i sve niže zajednice će u potpunosti poštovati ovaj Ustav koji prevladava neusklađene odredbe zakona Bosne i Hercegovine i ustava i zakona Entiteta, i odluke ustanova Bosne i Hercegovine. Opšti principi međunarodnog prava predstavljaće integralni deo prava Bosne i Hercegovine i Entiteta.

4. KOORDINACIJA. Predsedništvo može da odluči da olakša koordinaciju među Entitetima po pitanjima koja ne spadaju u nadležnost Bosne i Hercegovine prema ovom Ustavu, ukoliko se jedan Entitet ne protivi tome u bilo kom posebnom slučaju.

5. DODATNE NADLEŽNOSTI.

(a) Bosna i Hercegovina će preuzeti nadležnost za sve druge poslove o kojim se Entiteti slože; za poslove koje predviđaju Aneksi 5 do 8 Opšteg okvirnog sporazuma; i za poslove koji su nužni za očuvanje suvereniteta, teritorijalnog integriteta, političke nezavisnosti i međunarodnog statusa Bosne i Hercegovine, u skladu sa podelom nadležnosti među ustanovama Bosne i Hercegovine. Po potrebi se mogu ustanoviti dodatne ustanove radi obavljanja tih poslova.

(b) U roku od šest meseci od stupanja na snagu ovog Ustava, Entiteti će započeti pregovore sa ciljem da i druge poslove uključe u nadležnost Bosne i Hercegovine, uključujući tu korišćenje energetskih resursa i saradnju na privrednim projektima.

Član IV

PARLAMENTARNA SKUPŠTINA

Parlamentarna skupština će imati dva doma: Dom naroda i Predstavnički dom.

1. DOM NARODA. Dom naroda će se sastojati od 15 delegata, dve trećine iz Federacije (pet Hrvata i pet Bošnjaka) i jednom trećinom iz Republike Srpske (pet Srba).

(a) Hrvatske i bošnjačke delegate će odabrati hrvatski odnosno bošnjački delegati u Domu naroda Federacije. Delegate iz Republike Srpske će odabrati Narodna skupština Republike Srpske.

(b) Devet članova Doma naroda sačinjavaće kvorum, s tim što najmanje tri bošnjačka, tri hrvatska i tri srpska delegata moraju biti prisutni.

2. PREDSTAVNIČKI DOM. Predstavnički dom sastojaće se od 42 člana, dve trećine izabranih na teritoriji Federacije, i jednom trećinom na teritoriji Republike Srpske.

(a) Članovi Predstavničkog doma će se birati neposredno u svom Entitetu prema izbornom zakonu koji će usvojiti Parlamentarna skupština. Međutim, prvi izbori će se održati u skladu sa Aneksom 3 Opšteg okvirnog sporazuma.

(b) Većina svih članova izabranih u Predstavnički dom sačinjavaće kvorum.

3. PROCEDURE.

(a) Svaki dom će se sastati u Sarajevu u roku od trideset dana po odabiranju odnosno izborima.

(b) Svaki dom će većinom glasova usvojiti svoj poslovnik i odabrati među svojim članovima jednog Srbina, jednog Hrvata i jednog Bošnjaka koji će biti Predsednici odnosno zamenici Predsednika, s tim što će položaj Predsednika da rotira između ta tri odabrana lica.

(d) Sve odluke u oba doma donosiće se većinom prisutnih članova koji glasaju. Delegati i poslanici će uložiti napore da se postaraju da većina sadrži najmanje jednu trećinu glasova delegata odnosno poslanika sa teritorije svakog Entiteta. Ukoliko većina ne sadrži jednu trećinu glasova delegata ili poslanika sa teritorije svakog Entiteta, Predsednik i zamenici Predsednika će se sastati u Komisiji i pokušaće da obezbede saglasnost u roku od tri dana od glasanja. Ukoliko ti napori ne uspeju, odluke će se donositi većinom prisutnih članova koji glasaju, s tim što glasovi protiv ne smeju da sadrže dve trećine ili više od dve trećine delegata ili poslanika izabranih u jednom od Entiteta.

(e) Predložena odluka Parlamentarne skupštine može se proglasiti destruktivnom po vitalne interese bošnjačkog, hrvatskog ili srpskog naroda većinom bošnjačkih, odnosno hrvatskih, odnosno srpskih delegata odabranih prema tačci 1(a). Takva predložena odluka zahtevaće za usvajanje u Domu naroda većinu glasova bošnjačkih, hrvatskih i srpskih delegata koji su prisutni i glasaju.

(f) Kada se većina bošnjačkih, hrvatskih ili srpskih delegata protivi pozivanju na tačku 3 (e), Predsednik Doma naroda će odmah sazvati Zajedničku komisiju koja će se sastojati od tri delegata, po jednog koga izaberu bošnjački, odnosno hrvatski, odnosno srpski delegati, da reši pitanje. Ukoliko Komisija ne učini to u roku od pet dana, pitanje će se uputiti Ustavnom sudu, koji će ubrzanim postupkom proveriti proceduralnu ispravnost datog pitanja.

(g) Dom naroda mogu da raspuste Predsedništvo ili sam Dom, pod uslovom da odluku o raspuštanju koji donosi Dom odobri većina, koja uključuje većinu od najmanje dva naroda - bošnjačkog, hrvatskog i srpskog naroda. Međutim, Dom naroda izabran na prvim izborima po stupanju ovog Ustava na snagu ne može da se raspusti.

(h) Odluke Parlamentarne skupštine neće stupati na snagu pre objavljivanja.

(i) Oba doma će objavljivati potpune zapisnike svojih rasprava i raspravljaće javno, osim u izuzetnim slučajevima predviđenim poslovnikom.

(j) Delegati i poslanici neće biti krivično niti građanski odgovorni za dela koja počine u okviru svojih dužnosti u Parlamentarnoj skupštini.

4. NADLEŽNOST. Parlamentarna skupština će biti nadležna za:

(a) Donošenje zakona potrebnih za sprovođenje odluka Predsedništva ili za obavljanje nadležnosti Skupštine, prema ovom Ustavu.

(b) Odlučivanje o izvorima i iznosu prihoda za rad ustanova Bosne i Hercegovine i za međunarodne obaveze Bosne i Hercegovine.

(d) Odlučivanje o pristanku na ratifikaciju ugovora.

(e) Druga pitanja nužna za obavljanje svojih dužnosti, ili koja su joj dodeljena međusobnim sporazumom Entiteta.

Član V

PREDSEDNIŠTVO

Predsedništvo Bosne i Hercegovine sastojaće se od tri člana: jednog Bošnjaka i jednog Hrvata, koji će biti izabrani neposredno na teritoriji Federacije i jednog Srbina koji će biti neposredno izabran na teritoriji Republike Srpske.

1. IZBOR I MANDAT.

(a) Članove Predsedništva će neposredno birati svaki Entitet (s tim što će svaki glasač glasati za jedno mesto u Predsedništvu) prema izbornom zakonu koji će usvojiti Parlamentarna skupština. Prvi izbori, međutim, održaće se u skladu sa Aneksom 3 Opšteg okvirnog sporazuma. Svako upražnjeno mesto u Predsedništvu popuniće se iz odgovarajućeg Entiteta, u skladu sa zakonom koji će usvojiti Parlamentarna skupština.

(b) Mandat članova Predsedništva izabranih na prvim izborima trajaće dve godine; mandati kasnije izabranih članova trajaće četiri godine. Članovi će moći da se biraju na još jedan mandat, a zatim neće moći da se biraju tokom sledeće četiri godine.

2. PROCEDURE.

(a) Predsedništvo će odrediti svoj poslovnik, koji će obezbediti adekvatno obaveštavanje o svim sastancima Predsedništva.

(b) Članovi Predsedništva će među sobom imenovati Predsednika. U prvom mandatu Predsedništva, Predsednik će biti onaj član koji je dobio najveći broj glasova. Posle toga će metod izbora Predsednika, putem rotacije ili na drugi način, odrediti Parlamentarna skupština, na osnovu Člana IV(3).

(c) Predsedništvo će se truditi da usvoji sve odluke Predsedništva (tj. odluke po pitanjima koja proizilaze iz Člana III(1)(a) - (e) konsenzusom. Međutim, takve odluke mogu, uz poštovanje tačke 2 (d) dole, da usvoje dva člana Predsedništva, ako svi napori za postizanje konsenzusa pretrpe neuspeh.

(d) Član Predsedništva koji se protivi odluci može da proglasi da je odluka Predsedništva destruktivna po životni interes Entiteta na čijoj je teritoriji on izabran, s tim da to mora da učini u roku od tri dana od dana kada je odluka usvojena. Takva odluka će se odmah uputiti Narodnoj skupštini Republike Srpske, ukoliko je takvu izjavu dao član sa te teritorije; bošnjačkim delegatima u domu naroda Federacije, ukoliko je izjavu dao član Bošnjak; ili hrvatskim delegatima tog tela ako je izjavu dao član Hrvat. Ukoliko izjavu potvrdi dvotrećinska većina tih lica u roku od deset dana pošto im je odluka upućena, osporena odluka Predsedništva neće stupiti na snagu.

3. NADLEŽNOSTI. Predsedništvo će biti nadležno za:

(a) Vođenje spoljne politike Bosne i Hercegovine.

(b) Naimenovanje ambasadora i drugih međunarodnih predstavnika Bosne i Hercegovine, od kojih se sa teritorije Federacije ne može izabrati više od de trećine.

(c) Predstavljanje Bosne i Hercegovine u međunarodnim i evropskim organizacijama i ustanovama i traženje članstva u organizacijama i ustanovama u kojima Bosna i Hercegovina nije član.

(d) Pregovaranje, proglašavanje i, uz pristanak Parlamentarne skupštine, ratifikacija ugovora Bosne i Hercegovine.

(e) Izvršavanje odluka Parlamentarne skupštine.

(f) Predlaganje, na preporuku Saveta ministara, godišnjeg budžeta Parlamentarnoj skupštini.

(g) Podnošenje izveštaja, na zahtev, ali najmanje jednom godišnje, Parlamentarnoj skupštini o izdacima Predsedništva.

(h) Koordinacija, po potrebi, sa međunarodnim i nevladinim organizacijama u Bosni i Hercegovini.

(i) Obavljanje drugih funkcija koje mogu biti nužne za obavljanje njegovih dužnosti, ili koje može da mu stavi u zadatak Parlamentarna skupština, ili o kojima se slože Entiteti.

4. SAVET MINISTARA. Predsedništvo će imenovati Predsednika Saveta ministara koji će stupiti na dužnost pošto ga potvrdi Predstavnički dom. Predsednik će imenovati Ministra inostranih poslova, Ministra spoljne trgovine i druge ministre ako to bude potrebno, koji će stupiti na dužnost kada ih potvrdi Predstavnički dom.

(a) Predsednik i ministri će zajedno predstavljati Savet ministara, koji će biti odgovoran za sprovođenje politike Bosne i Hercegovine u oblastima pomenutim u Članu III(1), (4) i (5) i podnosiće izveštaje Parlamentarnoj skupštini (uključujući tu, najmanje jednom godišnje, izveštaje o izdacima Bosne i Hercegovine).

(b) Sa teritorije Federacije se ne može imenovati više od dve trećine svih ministara. Predsednik će takođe imenovati Zamenike ministara (koji neće pripadati istom konstitutivnom narodu kojem pripadaju ministri), koji će stupiti na dužnost pošto ih potvrdi Predstavnički dom.

5. STALNI KOMITET.

(a) Svaki član Predsedništva će po položaju imati civilnu komandu nad oružanim snagama. Nijedan Entitet neće pretiti upotrebom sile niti upotrebiti silu protiv drugog Entiteta i ni pod kojim uslovima oružane snage bilo kog Entiteta neće ući niti boraviti na teritoriji drugog Entiteta bez pristanka vlade tog Entiteta i Predsedništva Bosne i Hercegovine. Sve oružane snage u Bosni i Hercegovini će delovati u skladu sa suverenitetom i teritorijalnim integritetom Bosne i Hercegovine.

(b) Članovi Predsedništva će izabrati Stalni komitet za vojna pitanja koji će koordinirati aktivnosti oružanih snaga u Bosni i Hercegovini. Članovi Predsedništva će biti članovi Stalnog komiteta.

Član VI

USTAVNI SUD

1. SASTAV. Ustavni sud Bosne i Hercegovine će imati devet članova.

(a) Četiri člana će birati Predstavnički dom Federacije, a dva člana Skupština Republike Srpske. Ostala tri člana izabraće Predsednik Evropskog suda za ljudska prava po konsultaciji sa Predsedništvom.

(b) Sudije će biti istaknuti pravnici visokog moralnog renomea. Svaki glasač sa pravom izbora koji ima takve kvalifikacije može da bude sudija Ustavnog suda. Sudije koje izabere Predsednik Evropskog suda za ljudska prava neće biti građani Bosne i Hercegovine niti bilo koje susedne države.

(c) Mandat prvih naimenovanih sudija trajaće četiri godine, ukoliko ne podnesu ostavku ili ih, zbog nekog razloga, ostale sudije ne smene konsenzusom. Prve naimenovane sudije neće moći da budu ponovo birane. Mandat kasnije naimenovanih sudija biće do 70 godina starosti, ukoliko ne podnesu ostavku ili ih, zbog nekih razloga, ostale sudije ne smene konsenzusom.

(d) Za naimenovanje posle pet godina od prvog naimenovanja sudija, Parlamentarna skupština može da zakonom odredi druge metode izbora sudija koje bira Predsednik Evropskog suda za ljudska prava.

2. PROCEDURE.

(a) Većina svih članova Suda predstavljaće kvorum.

(b) Sud će usvojiti svoja pravila suda većinom svih članova. Sud će držati javne rasprave i izdavaće obrazloženja svojih odluka, koje će se objavljivati.

3. PRAVA. Ustavni sud će štititi ovaj Ustav.

(a) Ustavni sud će imati isključivo pravo na rešavanje sporova koji nastanu po ovom Ustavu između Entiteta ili između Bosne i Hercegovine i jednog ili oba Entiteta, ili između ustanova Bosne i Hercegovine, što obuhvata, ali nije ograničeno na pitanja:

- Da li je odluka jednog Entiteta da uspostavi specijalne paralelne odnose sa susednom zemljom u skladu sa ovim Ustavom, uključujući tu odredbe koje se odnose na suverenitet i teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine.

- Da li je neka odredba ustava ili zakona nekog od Entiteta u skladu sa ovim Ustavom.

Zahteve za pokretanje sporova mogu da upute Sudu samo član Predsedništva, Predsednik Saveta ministara, Predsednik ili Potpredsednik jednog od domova Parlamentarne skupštine ili jedna četvrtina jednog doma zakonodavnog tela jednog Entiteta.

(b) Ustavni sud će takođe imati apelacionu jurisdikciju po pitanjima iz ovog Ustava koja proizađu iz presude bilo kog drugog suda u Bosni i Hercegovini.

(c) Ustavni sud će imati nadležnost po pitanjima koja mu uputi bilo koji sud u Bosni i Hercegovini, a koja se odnose na pitanja da li je neki zakon, od čije valjanosti zavisi presuda, u skladu sa ovim ustavom, sa Evropskom konvencijom za ljudska prava i osnovne slobode i njenim Protokolima, ili sa zakonima Bosne i Hercegovine; ili po pitanjima koja se odnose na postojanje ili domet nekog opšteg pravila međunarodnog javnog prava koje je relevantno za odluku suda.

4. ODLUKE. Odluke ustavnog suda će biti konačne i obavezujuće.

Član VII

CENTRALNA BANKA

Postojaće Centralna banka Bosne i Hercegovine koja će biti jedina vlast za emitovanje novca i za monetarnu politiku u čitavoj Bosni i Hercegovini.

1. Nadležnosti Centralne banke odrediće Parlamentarna skupština. Međutim, ona neće moći, tokom šest godina po stupanju ovog Ustava na snagu da daje kredite stvaranjem novca, delujući u tom pogledu kao odbor za valutu; posle toga, Parlamentarna skupština će moći da joj poveri i takva ovlašćenja.

2. Prvi Upravni odbor Centralne banke sastojaće se od Guvernera koga će da naimenuje Međunarodni monetarni fond po konsultaciji sa Predsedništvom i od tri člana koje će da naimenuje Predsedništvo, dva iz Federacije (jedan Bošnjak, jedan Hrvat, koji će deliti jedan glas) i jednog iz Republike Srpske, koji će svi imati šestogodišnje mandate. Guverner, koji neće biti građanin Bosne i Hercegovine, niti bilo koje susedne države, će moći da daje odlučujući glas u Upravnom odboru.

3. Posle toga će Upravni odbor Centralne Banke Bosne i Hercegovine da se sastoji od pet članova, koje će naimenovati Predsedništvo na mandat od šest godina. Odbor će između svojih članova naimenovati Guvernera sa šestogodišnjim mandatom.

Član VIII

FINANSIJE

1. Parlamentarna skupština će svake godine usvajati, na predlog Predsedništva, budžet koji će pokrivati izdatke potrebne za rad ustanova u Bosni i Hercegovini i za međunarodne obaveze Bosne i Hercegovine.

2. Ako se takav budžet ne usvoji na vreme, privremeno će se koristiti budžet za prethodnu godinu.

3. Federacija će obezbediti dve trećine a Republika Srpska jednu trećinu prihoda potrebnih za budžet, osim ako se prihodi ne ubiraju onako kako odredi Parlamentarna skupština.

Član IX

OPŠTE ODREDBE

1. Nijedno lice koje izdržava kaznu koju je izrekao Međunarodni tribunal za bivšu Jugoslaviju i nijedno lice koje je pod optužbom Tribunala i koje se nije odazvalo pozivu da se pojavi pred Tribunalom, ne može da bude kandidovano niti može da ima bilo kakvu imenovanu, izbornu ili drugu javnu funkciju na teritoriji Bosne i Hercegovine.

2. Naknada za lica koja imaju zvanje u ustanovama Bosne i Hercegovine ne može da se umanji tokom njihovog službovanja.

3. Funkcioneri naimenovani na položaje u ustanovama Bosne i Hercegovine predstavljaće, uopšte uzevši, narode Bosne i Hercegovine.

Član X

AMANDMANI

1. PROCEDURA ZA DONOŠENJE AMANDMANA. Ovaj Ustav može da se menja odlukom Parlamentarne skupštine, uključujući dvotrećinsku većinu prisutnih poslanika koji glasaju u Predstavničkom domu.

2. LJUDSKA PRAVA I OSNOVNE SLOBODE. Nijedan amandman na ovaj Ustav ne može da eliminiše ili umanji bilo koje od prava i sloboda pomenutih u Članu II ovog Ustava, niti može da izmeni ovu tačku 2. Člana X.

Član XI

PRELAZNE ODREDBE

Prelazne odredbe koje se odnose na javne ustanove, zakone i druga pitanja date su u Aneksu II ovog Ustava.

Član XII

STUPANJE NA SNAGU

1. Ovaj Ustav će stupiti na snagu po potpisivanju Opšteg okvirnog sporazuma kao ustavni akt koji zamenjuje Ustav Republike Bosne i Hercegovine.

2. U roku od tri meseca od stupanja ovog Ustava na snagu, Entiteti će izmeniti svoje ustave, kako bi obezbedili da ti ustavi budu u skladu sa ovim Ustavom, prema Članu III(3) (b).

Aneks I

DODATNI SPORAZUMI O LJUDSKIM PRAVIMA KOJI ĆE SE PRIMENJIVATI U BOSNI I HERCEGOVINI

1. Konvencija o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida, 1948.

2. Ženevske konvencije I - IV iz 1949. o zaštiti žrtava rata, i protokoli toj Konvenciji I - II, 1977.

3. Konvencija iz 1951. o statusu izbeglica i Protokol toj Konvenciji iz 1966.

4. Konvencija o državljanstvu udatih žena, 1957.

5. Konferencija o smanjenju broja lica bez državljanstva, 1961.

6. Međunarodna konvencija o eliminaciji svih oblika rasne diskriminacije, 1965.

7. Međunarodni sporazum o građanskim i političkim pravima iz 1966, i Fakultativni protokoli tom Sporazumu iz 1966. i 1989.

8. Sporazum o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima, 1966.

9. Konvencija o eliminaciji svih oblika diskriminacije prema ženama, 1979.

10. Konvencija protiv mučenja i drugih svirepih, neljudskih ili ponižavajućih postupaka i kazni, 1984.

11. Evropska konvencija o sprečavanju mučenja i neljudskih ili ponižavajućih postupaka i kazni, 1987.

12. Konvencija o pravima deteta, 1989.

13. Međunarodna konvencija o zaštiti prava svih radnika migranata i članova njihovih porodica, 1990.

14. Evropska povelja za regionalne jezike i jezike manjina, 1992.

15. Okvirna konvencija za zaštitu nacionalnih manjina.

Aneks II

PRELAZNI ARANŽMAN

1. ZAJEDNIČKA PRIVREMENA KOMISIJA

(a) Strane ovim osnivaju Zajedničku privremenu komisiju sa mandatom da raspravlja o praktičnim pitanjima u vezi sa sprovođenjem Ustava Bosne i Hercegovine i Opšteg okvirnog sporazuma i njegovih Aneksa, i da daje preporuke i predloge.

(b) Zajednička privremena komisija će se sastojati od četiri lica iz Federacije, tri lica iz Republike Srpske i jednog predstavnika Bosne i Hercegovine.

2. PRODUŽENJE ZAKONA

Svi zakoni, propisi i pravila pravnog postupka koji su na snazi na teritoriji Bosne i Hercegovine u trenutku kada ustav stupi na snagu, ostaće na snazi u onoj meri u kojoj nisu u suprotnosti sa Ustavom, dok drugačije ne odredi nadležno državno telo Bosne i Hercegovine.

3. PRAVNI I UPRAVNI POSTUPCI

Svi postupci u sudovima ili upravnim ustanovama koji funkcionišu na teritoriji Bosne i Hercegovine u trenutku kada novi Ustav stupi na snagu nastaviće se i dalje, ili će biti preneti na druge sudove i ustanove u Bosni i Hercegovini u skladu sa zakonima koji određuju nadležnosti takvih sudova i ustanova.

4. USTANOVE

Dok ih ne prevladaju primenljivi sporazumi ili zakon, državne ustanove, institucije i druga tela u Bosni i Hercegovini delovaće u skladu sa primenljivim zakonima.

5. SPORAZUMI

Svi sporazumi koje je ratifikovala Republika Bosna i Hercegovina u periodu između 1. januara 1992. i stupanja na snagu ovog Ustava, biće saopšteni članovima Predsedništva u roku od 15 dana od dana kada stupe na dužnost, svaki ugovor koji ne bude tako saopšten biće otkazan. U roku od šest meseci od kako se prvi put sastane Parlamentarna skupština, a na zahtev bilo kod člana Predstavništva, Parlamentarna skupština će razmotriti pitanje otkazivanja drugih takvih sporazuma.

IZJAVA U IME REPUBLIKE BOSNE I HERCEGOVINE

Republika Bosna i Hercegovina prihvata Ustav Bosne i Hercegovine u Aneksu 4 Opšteg okvirnog sporazuma.

Za Republiku
Bosnu i Hercegovinu
__________________

IZJAVA U IME FEDERACIJE BOSNE I HERCEGOVINE

Federacija Bosne i Hercegovine, u ime svojih konstitutivnih naroda i građana, prihvata Ustav Bosne i Hercegovine u Aneksu 4 Opšteg okvirnog sporazuma.

Za Federaciju
Bosne i Hercegovine
__________________

IZJAVA U IME REPUBLIKE SRPSKE

Republika Srpska prihvata Ustav Bosne i Hercegovine u Aneksu 4 Opšteg okvirnog sporazuma.

Za Republiku Srpsku
__________________

Aneks 5

SPORAZUM O ARBITRIRANJU

Federacija Bosne i Hercegovine i Republika Srpska su saglasne da ispune sledeće obaveze o kojima su se saglasile, u Dogovorenim osnovnim principima usvojenim u Ženevi 8. septembra 1995, Republika Bosna i Hercegovina, Republika Hrvatska i Savezna Republika Jugoslavija, s tim što je ova poslednja predstavljala i Republiku Srpsku:

Tačka 2.4:	"Dva Entiteta će prihvatiti recipročne obaveze... (c) da pristupe obaveznoj arbitraži za rešavanje sporova među njima.
Tačka 3.	"Entiteti su se u načelu saglasili sa sledećim:... 3.5 Koncepcija i sprovođenje sistema arbitraže za rešavanje sporova između dva Entiteta."

Za Federaciju Bosne i Hercegovine		Za Republiku Srpsku
______________________		______________________

Aneks 6

SPORAZUM O LJUDSKIM PRAVIMA

Republika Bosna i Hercegovina, Federacija Bosne i Hercegovine i Republika Srpska ("Strane") su se saglasile o sledećem:

Glava jedan

POŠTOVANJE LJUDSKIH PRAVA

Član I

OSNOVNA PRAVA I SLOBODE

Strane će obezbediti svim licima u okviru njihove jurisdikcije najviši nivo međunarodno priznatih ljudskih prava i osnovnih sloboda, uključujući prava i slobode predviđene u Evropskoj konvenciji za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i njenim protokolima i u drugim međunarodnim sporazumima navedenim u Dodatku ovog aneksa. Tu spadaju:

(1) Pravo na život.

(2) Pravo da ne budu podvrgnuta torturi ili nehumanom ili ponižavajućem postupku ili kažnjavanju.

(3) Pravo da ne budu u ropstvu i potlačenosti ili da ne budu podvrgnuti prisilnom ili prinudnom radu.

(4) Pravo na slobodu i bezbednost ličnosti.

(5) Pravo na pravičan proces u građanskim ili krivičnim stvarima i druga prava koja se odnose na krivični postupak.

(6) Pravo na privatni i porodični život, dom i prepisku.

(7) Slobodu misli, savesti i veroispovesti.

(8) Slobodu izražavanja.

(9) Pravo na mirno okupljanje i pravo na udruživanje s drugima.

(10) Pravo na brak i zasnivanje porodice.

(11) Pravo na imovinu.

(12) Pravo na obrazovanje.

(13) Pravo na slobodu kretanja i stanovanja.

(14) Uživanje prava i sloboda predviđenih u ovom članu ili u međunarodnim sporazumima navedenim u Aneksu ovog ustava bez diskriminacije na bilo kom osnovu kao što su pol, rasa, boja, jezik, veroispovest, političko ili drugo mišljenje, nacionalno ili socijalno poreklo, pripadnost nacionalnoj manjini, imovina, rođenje ili drugi status.

Glava dva

KOMISIJA ZA LJUDSKA PRAVA

Deo A: OPŠTE

Član II

OSNIVANJE KOMISIJE

1. Da bi pomogle u poštovanju svojih obaveza prema ovom sporazumu, strane ovim osnivaju Komisiju za ljudska prava (Komisija). Komisija će se sastojati iz dva dela: Kancelarije Ombudsmana i Veća za ljudska prava.

2. Kancelarija Ombudsmana i Veće za ljudska prava će razmatrati kako je u nastavku opisano:

a) navodna ili očigledna kršenja ljudskih prava kako je predviđeno Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i njenim protokolima ili

b) navodnu ili očiglednu diskriminaciju po bilo kom osnovu kao što su pol, rasa, boja, jezik, veroispovest, političko ili drugo mišljenje, nacionalno ili socijalno poreklo, pripadnost nacionalnoj manjini, imovina, rođenje ili drugi status koji proizlazi iz uživanja bilo kog od prava i sloboda predviđenih međunarodnim sporazumima navedenim u Dodatku ovog aneksa gde god su Strane, uključujući bilo kog funkcionera ili organ Strana, kantona, opština ili bilo kog pojedinca koji deluje u skladu sa ovlašćenjem takvog funkcionera ili organa, navodno ili očigledno učinile takvo kršenje.

3. Strane priznaju pravo svim licima da Komisiji i drugim telima za ljudska prava podnose žalbe u vezi sa navodnim kršenjima ljudskih prava u skladu s procedurama ovog aneksa i tih tela. Strane neće preduzimati bilo kakvu kaznenu meru usmerenu protiv lica koja nameravaju da podnesu ili su podnela takve žalbe.

Član III

OBJEKTI, OSOBLJE I TROŠKOVI

1. Komisija će imati odgovarajuće objekte i stručno osoblje. Postojaće Izvršni funkcioner koga zajednički imenuju Ombudsman i predsednik Veća koji će biti odgovoran za sve potrebne administrativne aranžmane u pogledu objekata i osoblja. Izvršni funkcioner će postupati po uputstvima Ombudsmana i predsednika Veća u stvarima koja se tiču njihovog administrativnog i stručnog kancelarijskog osoblja.

2. Plate i troškove Komisije i njenog osoblja će zajednički odrediti Strane, a snosiće ih Bosna i Hercegovina. Plate i troškovi će biti u potpunosti adekvatni za sprovođenje mandata Komisije.

3. Sedište Komisije će biti u Sarajevu, uključujući sedište Kancelarije Ombudsmana i objekte Veća. Ombudsman će imati najmanje još po jednu kancelariju na teritoriji Federacije i Republike Srpske, te na drugim mestima prema svom nahođenju. Veće se može sastajati na drugim mestima gde odluči da potrebe nekog posebnog slučaja tako zahtevaju, a može se sastati na bilo kom mestu koje smatra uputnim za inspekciju imovine, dokumenata i drugih predmeta.

4. Ombudsman i svi drugi članovi Veća neće biti krivično ili građanski odgovorni za bilo koja dela koja izvrše u okviru svojih dužnosti. U slučaju kada Ombudsman i članovi Veća nisu državljani Bosne i Hercegovine, njima i njihovim porodicama će se dati iste privilegije i imuniteti koje uživaju diplomatski agenti i njihove porodice prema Bečkoj konvenciji o diplomatskim odnosima.

5. Uvažavajući u potpunosti potrebu da se očuva nepristrasnost, Komisija može primati pomoć koju smatra uputnom od bilo koje vladine, međunarodne ili nevladine organizacije.

Deo B: OMBUDSMAN ZA LJUDSKA PRAVA

Član IV

OMBUDSMAN ZA LJUDSKA PRAVA

1. Strane ovim osnivaju Kancelariju Ombudsmana za ljudska prava ("Ombudsman").

2. Ombudsmana će na mandat od 5 godina koji se ne može obnoviti imenovati predsedavajući Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) posle konsultacije sa Stranama. On ili ona će biti nezavisni u izboru svog osoblja. Do prenosa opisanog u donjem članu XIV, Ombudsman ne mora biti državljanin Bosne i Hercegovine niti neke susedne države. Ombudsmana koji se imenuje nakon tog prenosa imenovaće Predsedništvo Bosne i Hercegovine.

3. Članovi Kancelarije Ombudsmana moraju imati priznati visoki moralni ugled i biti stručni u oblasti međunarodnih ljudskih prava.

4. Kancelarija Ombudsmana će biti nezavisna agencija. Prilikom sprovođenja njegovog mandata, u njegove funkcije ne može se mešati nijedno lice ili organ Strane.

Član V

JURISDIKCIJA OBMUDSMANA

1. Optužbe o kršenjima ljudskih prava koje prima Komisija će se uglavnom upućivati Kancelariji Ombudsmana, osim ako podnosilac ne navede Veće.

2. Ombudsman može, bilo na sopstvenu inicijativu ili reagujući na optužbu bilo koje strane ili lica, nevladine organizacije ili grupe pojedinaca koje tvrde da su žrtve kršenja od strane bilo koje Strane ili deluju u ime navodnih žrtava koje su umrle ili nestale, vršiti istragu o navodnim ili očiglednim kršenjima ljudskih prava u okviru stava 2. člana II. Strane se obavezuju da ni na koji način ne sprečavaju efikasno vršenje ovog prava.

3. Ombudsman će odlučivati koje optužbe zaslužuju da se o njima povede istraga i kojim prioritetom, dajući poseban prioritet optužbama posebno grubih i sistematskih kršenja i onih zasnovanih na navodnoj diskriminaciji po zabranjenom osnovu.

4. Ombudsman će objaviti nalaze i zaključke odmah po okončanju istrage. Strana za koju se ustanovi da krši ljudska prava će u naznačenom roku pismeno objasniti na koji način će se povinovati zaključcima.

5. Kad kod se primi optužba koja spada pod jurisdikciju Veća za ljudska prava Ombudsman može u svakom momentu optužbu uputiti Veću.

6. Ombudsman takođe može u svako doba podnositi posebne izveštaje bilo kom nadležnom vladinom organu ili funkcioneru. Oni koji primaju takve izveštaje davaće odgovore u roku koji naznači Ombudsman, uključujući i posebne odgovore na bilo koje zaključke koje dostavi Ombudsman.

7. Ombudsman će objaviti izveštaj koji će se u slučaju da se lice ili entitet ne povinuju njegovim ili njenim zaključcima ili preporukama upućivati Visokom predstavniku opisanom u Aneksu 10 Opšteg okvirnog sporazuma ukoliko takva institucija postoji, a upućivaće se na dalji postupak Predsedništvu odgovarajuće Strane. Na osnovu takvog izveštaja Ombudsman može takođe pokrenuti postupak pred Većem za ljudska prava.

Član VI

OVLAŠĆENJA

1. Ombudsman će imati pristup i može ispitivati sve zvanične dokumente, uključujući i poverljive, te sudske i administrativne dosijee, a može zahtevati od svakog lica, uključujući i vladinog funkcionera, da sarađuje davanjem relevantnih informacija, dokumenata i dosijea. Ombudsman može prisustvovati administrativnim saslušanjima i sastancima drugih organa i može ući i vršiti inspekciju svakog mesta gde su lica lišena slobode konfinirana ili gde rade.

2. Od Ombudsmana i osoblja se traži da čuvaju poverljivost svih dobijenih poverljivih informacija osim kada ih nalogom traži Veće, a prema svim dokumentima i dosijeima će postupati u skladu sa pravilima koja se primenjuju.

Deo C: VEĆE ZA LJUDSKA PRAVA

Član VII

VEĆE ZA LJUDSKA PRAVA

1. Veće za ljudska prava će se sastojati od 14 članova.

2. U roku od 90 dana po stupanju ovog sporazuma na snagu, Federacija Bosne i Hercegovine će imenovati četiri, a Republika Srpska dva člana. Komitet ministara Saveta Evrope će, shodno svojoj rezoluciji (93)6, posle konsultacije sa Stranama, imenovati ostale članove koji neće biti državljani Bosne i Hercegovine niti bilo koje susedne države i jednog takvog člana će odrediti za predsednika Veća.

3. Svi članovi Veća će posedovati kvalifikacije potrebne za imenovanje na visoku funkciju ili će biti pravnici priznate stručnosti. Članovi Veća će se imenovati na mandat od pet godina i mogu se ponovo imenovati.

4. Članove koji se imenuju nakon prenosa opisanog u donjem članu XIV imenovaće Predsedništvo Bosne i Hercegovine.

Član VIII

JURISDIKCIJA VEĆA

1. Veće će, putem dostave od strane Ombudsmana u ime podnosioca žalbe ili direktno od bilo koje Strane ili lica, nevladine organizacije ili grupe pojedinaca koji tvrde da su žrtve kršenja od strane bilo koje Strane ili deluju u ime navodnih žrtava koje su umrle ili nestale, primati na razmatranje ili odluku žalbe o navodnim ili očiglednim kršenjima ljudskih prava u okviru stava 2. člana II.

2. Veće će odlučivati koje žalbe će prihvatiti i kojim prioritetom će se njima baviti. Pri tom će Veće uzimati u obzir sledeće kriterijume:

a) Da li postoje efikasni lekovi i da li je podnosilac žalbe - pokazao da su oni iscrpljeni i da li je žalba podneta Komisiji u roku od šest meseci od datuma kada je doneta konačna odluka.

b) Veće se neće baviti nijednom žalbom koja je u osnovi ista kao pitanje koje je Veće već razmatralo ili koje je već bilo podneto za drugi postupak ili međunarodnu istragu ili rešavanje.

c) Veće će takođe odbaciti svaku žalbu za koju smatra da je u neskladu sa ovim sporazumom, da je izričito neosnovana ili da predstavlja zloupotrebu prava na žalbu.

d) Veće može odbaciti ili odložiti dalje razmatranje ukoliko se žalba odnosi na pitanje kojim se u tom trenutku bavi bilo koje drugo međunarodno telo za ljudska prava odgovorno za donošenje odluka o žalbama ili odluka o slučajevima ili neka druga komisija formirana na osnovu Aneksa Opšteg okvirnog sporazuma.

e) U principu Veće će nastojati da prihvati i da poseban prioritet navodima o izuzetno ozbiljnim ili sistematskim kršenjima kao i onima koja se zasnivaju na navodnoj diskriminaciji na zabranjenim osnovama.

f) Žalbe koje uključuju zahteve za privremene mere biće prioritetno razmatrane kako bi se utvrdilo (1) da li treba da budu prihvaćene i, u tom slučaju (2) da li je opravdan visoki prioritet za određivanjem procedure u vezi sa zahtevom za privremenu meru.

3. Veće može odlučiti u svako doba za vreme svojih razmatranja da obustavi razmatranja, odbaci ili isključi neku žalbu na osnovu toga što (a) podnosilac žalbe ne namerava da dalje zahteva razmatranje svoje žalbe: (b) što je pitanje rešeno ili (c) iz bilo kog drugog razloga koji Veće utvrdi, jer više nije opravdano da se nastavi razmatranje žalba; pod uslovom da je takav ishod u skladu sa ciljem poštovanja ljudskih prava.

Član IX

PRIJATELJSKO REŠAVANJE

1. Na početku razmatranja nekog slučaja ili u bilo kojoj fazi postupka Veće može pokušati da olakša prijateljsko rešavanje pitanja na osnovu poštovanja prava i sloboda o kojima se govori u ovom sporazumu.

2. Ukoliko Veće uspe da dođe do takvog rešenja objaviće izveštaj i proslediće ga Visokom predstavniku koji se spominje u Aneksu 10 Opšteg okvirnog sporazuma dok takva funkcija postoji, OEBS-u i generalnom sekretaru Saveta Evrope. Takav izveštaj će obuhvatiti kratak pregled činjenica i postignutog rešenja. Izveštaj o rešenju u takvom slučaju može, međutim, biti u celini ili delimično poverljiv kada je to potrebno zbog zaštite ljudskih prava ili uz saglasnost Veća i zainteresovanih strana.

Član X

POSTUPAK PRED VEĆEM

1. Veće će ustanoviti pravedne i efikasne procedure za rešavanje žalbi. Takve procedure će predviđati odgovarajuće pismene pledoajee i, po odluci Veća, saslušanje usmenih argumenata ili izvođenje dokaza. Veće će biti ovlašćeno da naloži privremene mere, imenuje eksperte i da naredi da se obezbede svedoci i dokazi.

2. Veće će normalno zasedati u odboru od sedam članova, od kojih dva člana iz Federacije, jedan iz Republike Srpske i četiri koji nisu državljani Bosne i Hercegovine niti bilo koje susedne države. Kada ovaj odbor donese odluku o žalbi, Veće u punom sastavu može odlučiti, na predlog neke strane u žalbi ili Ombudsmana, da preispita odluku. Takvo preispitivanje može obuhvatiti podnošenje dopunskih dokaza gde Veće tako odluči. Spominjanje Veća u ovom aneksu uključuje, gde odgovara, taj odbor, međutim ovlašćenje da donosi opšta pravila, propise i procedura ima samo veće kao celina.

3. Sem u izuzetnim okolnostima u skladu sa njegovim pravilima, saslušanja Veće će biti javna.

4. Podnosioce žalbi mogu u postupku zastupati advokati ili drugi predstavnici po njihovom izboru, ali će oni takođe biti lično prisutni ukoliko ih Veće toga ne oslobodi zbog teškoća, nemogućnosti ili iz drugog opravdanog razloga.

5. Strane se obavezuju da pruže sve relativne informacije Veću i da sa njim u potpunosti sarađuju.

Član XI

ODLUKE

1. Nakon zaključenja postupka Veće će odmah doneti odluku u kojoj se navodi:

a) da li utvrđene činjenice ukazuju na kršenje obaveza po ovom sporazumu koje je učinila odnosna Strana i u tom slučaju

b) koje korake će preduzeti ta Strana da otkloni takvo kršenje, uključujući naloge o prestanku ili odustajanju, novčanoj nadoknadi (uključujući novčane i nenovčane prekršaje), kao i privremene mere.

2. Veće svoju odluku donosi većinom glasova svojih članova. U slučaju da pri donošenju odluke Veća u punom sastavu rezultat bude jednak broj glasova za i protiv, predsednik Veća će imati odlučujući glas.

3. U zavisnosti od preispitivanja predviđenog u stavu 2, član X, odluke Veća su konačne i obavezujuće.

4. Svaki član ima pravo da izrazi izdvojeno mišljenje o bilo kom slučaju.

5. Veće će izneti razloge za svoje odluke. Odluke Veća će biti objavljene i dostavljene zainteresovanim stranama, Visokom predstavniku iz Aneksa X Opšteg okvirnog sporazuma dok takva funkcija postoji, generalnom sekretaru Saveta Evrope i OEBS-u.

6. Strane će u potpunosti sprovesti odluke Veća.

Član XII

PRAVILA I PROPISI

Veće će doneti takva pravila i propise, u skladu sa ovim sporazumom, koji mogu biti potrebni za sprovođenje njegovih zadataka, uključujući i pravila za preliminarna saslušanja, odluke o privremenim merama po ubrzanom postupku, odluke odbora Veća i preispitivanje odluka koje su doneli takvi odbori.

Glava tri

OPŠTE ODREDBE

Član XIII

ORGANIZACIJE KOJE SE BAVE LJUDSKIM PRAVIMA

1. Strane će unapređivati i podsticati aktivnosti nevladinih i međunarodnih organizacija za zaštitu ljudskih prava.

2. Strane zajednički pozivaju Komisiju Ujedinjenih nacija za ljudska prava, OEBS, Visokog komesara Ujedinjenih nacija za ljudska prava i druge međunarodne ili regionalne misije ili organizacije za ljudska prava da pažljivo prate situaciju u Bosni i Hercegovini u pogledu ljudskih prava, uključujući i putem uspostavljanja lokalnih kancelarija i imenovanje posmatrača, izvestilaca i drugih odgovarajućih lica na stalnoj osnovi ili osnovi pojedinačnih misija i da im pruže pune i efikasne olakšice, pomoć i pristup.

3. Strane će omogućiti potpun i efikasan pristup nevladinim organizacijama u cilju istrage i praćenja uslova u Bosni i Hercegovini u vezi sa ljudskim pravima i uzdržaće se od ometanja i sprečavanja tih organizacija u vršenju njihovih funkcija.

4. Svi nadležni organi u Bosni u Hercegovini će sarađivati i obezbediti neograničen pristup organizacijama ustanovljenim u ovom sporazumu; bilo kojim međunarodnim mehanizmima za praćenje ljudskih prava ustanovljenim za Bosnu i Hercegovinu; nadzornim telima uspostavljenim bilo kojim međunarodnim sporazumom navedenim u Dodatku ovog aneksa; međunarodnom sudu za bivšu Jugoslaviju; te je bilo kojoj drugoj organizaciji kojoj Savet bezbednosti UN poveri mandat u vezi sa ljudskim pravima ili humanitarnim pravom.

Član XIV

PRENOS

Po isteku pet godina od stupanja ovog sporazuma na snagu, odgovornost za kontinuirani rad Komisije će biti preneta sa Strana na institucije Bosne i Hercegovine, ukoliko se strane ne dogovore drugačije. U ovom slučaju Komisija će nastaviti da funkcioniše kao što je gore predviđeno.

Član XV

OBAVEŠTAVANJE

Strane će dati efikasno obaveštenje o uslovima ovog sporazuma u celoj Bosni i Hercegovini.

Član XVI

STUPANJE NA SNAGU

Ovaj sporazum stupa na snagu posle potpisivanja.

Za Republiku Bosnu i Hercegovinu
__________________________________

Za Federaciju Bosne i Hercegovine		Za Republiku Srpsku
______________________		______________________

Dodatak

SPORAZUMI O LJUDSKIM PRAVIMA

1. Konvencija o sprečavanju i kažnjavanju genocida iz 1948.

2. Ženevske konvencije I-IV o zaštiti žrtava rata iz 1949. i Ženevski protokoli I-II uz Konvencije iz 1977.

3. Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih oblika i Protokoli uz Konvenciju iz 1950.

4. Konvencija o statusu izbeglica iz 1951. i Protokol uz Konvenciju iz 1966.

5. Konvencija o državljanstvu udatih žena iz 1957.

6. Konvencija o smanjenju broja lica bez državljanstva iz 1961.

7. Međunarodna konvencija o uklanjanju svih oblika rasne diskriminacije iz 1965.

8. Međunarodni pakt o građevinskim i političkim pravima iz 1966. i Opcioni protokoli uz Pakt iz 1966. i 1989.

9. Pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima iz 1966.

10. Konvencija o uklanjanju svih oblika diskriminacije žena iz 1979.

11. Konvencija protiv mučenja i drugih okrutnih, nehumanih i ponižavajućih postupaka ili kažnjavanja iz 1984.

12. Evropska konvencija o sprečavanju mučenja i nehumanih ili ponižavajućih postupaka ili kažnjavanja iz 1987.

13. Konvencija o pravima deteta iz 1989.

14. Konvencija o zaštiti prava svih radnika migranata i članova njihovih porodica iz 1990.

15. Evropska povelja o regionalnim jezicima ili jezicima manjina iz 1992.

16. Okvirna konvencija za zaštitu nacionalnih manjina iz 1994.

Aneks 7

SPORAZUM O IZBEGLICAMA I RASELJENIM LICIMA

Republika Bosna i Hercegovina, Federacija Bosne i Hercegovine i Republika Srpska ("Strane") saglasile su se o sledećem:

Glava jedan

ZAŠTITA

Član I

PRAVA IZBEGLICA I RASELJENIH LICA

1. Sve izbeglice i raseljena lica imaju pravo da se slobodno vrate svojim kućama. Oni će imati pravo na povraćaj imovine koje su lišeni tokom neprijateljstava počev od 1991. i na naknadu za imovinu koja se ne može vratiti. Što brži povratak izbeglica i raseljenih lica značajan je cilj rešavanja sukoba u Bosni i Hercegovini. Strane potvrđuju da će prihvatiti povratak onih lica koja su napustila njihovu teritoriju, uključujući i ona kojima je data privremena zaštita od strane trećih zemalja.

2. Strane će obezbediti da se izbeglicama i raseljenim licima dozvoli bezbedan povratak, bez opasnosti od uznemiravanja, zastrašivanja, progona ili diskriminacije, posebno po osnovu etničkog porekla, verskih ubeđenja ili političkog mišljenja.

3. Strane će preduzeti sve potrebne korake da spreče aktivnosti na svojim teritorijama kojima bi se ometao ili sprečavao bezbedan i dobrovoljan povratak izbeglica i raseljenih lica. Da bi pokazale svoju odlučnost da obezbede puno poštovanje ljudskih prava i osnovnih sloboda svih lica u okviru svoje jurisdikcije i da stvore, bez odlaganja, uslove pogodne za povratak izbeglica i raseljenih lica, Strane će odmah preduzeti sledeće mere za izgradnju poverenja:

(a) poništiti unutrašnje zakone i administrativnu praksu sa diskriminatornom namerom ili efektom;

(b) sprečiti i odmah suzbiti svako pismeno ili verbalno raspirivanje, putem medija ili neki drugi način, etničkog ili verskog neprijateljstva ili mržnje;

(c) širiti, putem medija, upozorenja i odmah suzbiti akte odmazde od strane vojnih, paravojnih ili policijskih službi, te od strane drugih javnih funkcionera ili privatnih pojedinaca;

(d) štititi etničko i/ili manjinsko stanovništvo gde god se ono nalazi i odmah omogućiti međunarodnim humanitarnim organizacijama i posmatračima pristup tom stanovništvu;

(e) po potrebi krivično goniti, otpuštati lica u vojnim, paravojnim i policijskim snagama, te druge javne službenike ili manjinskih grupa.

4. O izboru odredišta će odlučivati pojedinac ili porodica, a očuvaće se princip spajanja porodica. Strane se neće mešati u izbor odredišta povratnika niti će ih prisiljavati da ostanu, ili se nasele u mesta ozbiljne opasnosti ili nesigurnosti ili u oblasti u kojima nema osnovne infrastrukture potrebne za ponovno otpočinjanje normalnog života. Strane će olakšavati protok informacija potrebnih izbeglicama i raseljenim licima za donošenje na tim informacijama zasnovanih odluka u vezi sa lokalnim uslovima povratka.

5. Strane pozivaju Visokog komesara Ujedinjenih nacija za izbeglice ("UNHCR") da u tesnoj konsultaciji sa zemljama azila i Stranama izradi plan repatrijacije kojim će se omogućiti što brži, miran, uredan i fazni povratak izbeglica i raseljenih lica koji može uključivati prioritete za određene oblasti i određene kategorije povratnika. Strane su saglasne da primenjuju takav plan i da s njim usklade svoje međunarodne sporazume i unutrašnje zakone. Stoga pozivaju države koje su prihvatile izbeglice da pospešuju što brži povratak izbeglica saglasno međunarodnom pravu.

Član II

STVARANJE POGODNIH USLOVA ZA POVRATAK

1. Strane se obavezuju da na svojim teritorijama stvore političke, ekonomske i socijalne uslove koji će pogodovati dobrovoljnom povratku i skladnoj reintegraciji izbeglica i raseljenih lica bez davanja prednosti bilo kojoj posebnoj grupi. Strane će pružati svu moguću pomoć izbeglicama i raseljenim licima i raditi na tome da im se olakša dobrovoljan povratak na miran i uredan način u fazama, u skladu sa planom UNHCR za repatrijaciju.

2. Strane neće vršiti diskriminaciju izbeglica i raseljenih lica koja se vraćaju u pogledu mobilisanja za vojnu službu i pozitivno će razmatrati zahteve za izuzeće od vojne i druge obaveze službi na osnovu pojedinačnih okolnosti kako bi povratnicima omogućile da otpočnu novi život.

Član III

SARADNJA SA MEĐUNARODNIM ORGANIZACIJAMA I MEĐUNARODNIM POSMATRAČIMA

1. Strane sa zadovoljstvom konstatuju vodeću humanitarnu ulogu UNHCR kome je generalni sekretar Ujedinjenih nacija poverio ulogu koordinatora za sve agencije koje pomažu repatrijaciji i pomoći i pomoći izbeglicama i raseljenim licima.

2. Strane će UNHCR-u Međunarodnom komitetu Crvenog krsta ("ICRC"), Programu Ujedinjenih nacija za razvoj ("UNDP") i drugim relevantnim međunarodnim, domaćim i nevladinim organizacijama omogućiti puni i neometan pristup svim izbeglicama i raseljenim licima s ciljem da se olakša rad tih organizacija u traženju lica, pružanju medicinske pomoći, raspodeli hrane, pomoći za reintegraciju, obezbeđivanju privremenog i stalnog smeštaja i u drugim aktivnostima vitalnim za vršenje njihovog mandata i operativnih odgovornosti bez administrativnih zapreka. U te aktivnosti će spadati tradicionalne funkcije zaštite i nadgledanje osnovnih ljudskih prava i humanitarnih uslova, ako i primena odredaba ove glave.

3. Strane će osigurati bezbednost celokupnog osoblja tih organizacija.

Član IV

POMOĆ U VEZI SA REPATRIJACIJOM

Strane će olakšavati pružanje kratkoročne pomoći u vezi sa repatrijacijom koja će se adekvatno nadgledati, na nediskriminatorskoj osnovi, svim izbeglicama i raseljenim licima koja se vraćaju a kojima je ta pomoć potrebna, u skladu sa planom UNHCR i drugih relevantnih organizacija, kako bi se porodicama i pojedincima koji se vraćaju omogućilo da ponovo otpočnu život i obezbede egzistenciju u lokalnim zajednicama.

Član V

LICA O KOJIMA SE NIŠTA NE ZNA

Strane će preko mehanizama ICRC za traženje pružati informacije o svim licima o kojima se ništa ne zna. Strane će takođe u potpunosti sarađivati sa ICRC u njegovim naporima da se utvrdi identitet, mesto i sudbina lica o kojima se ništa ne zna.

Član VI

AMNESTIJA

Sve izbeglice ili raseljena lica koja se vraćaju, a optužena su za zločin koji ne predstavlja ozbiljno kršenje međunarodnog humanitarnog prava definisanog u Statutu Međunarodnog tribunala za prethodnu Jugoslaviju počev od 1. januara 1991. ili za običan zločin koji nije u vezi sa sukobom, uživaće po povratku amnestiju. Ni u kom slučaju neće biti optuživanja za zločine iz političkih ili drugih neodgovarajućih razloga, niti će se izbegavati davanje amnestije.

Glava dva

KOMISIJA ZA RASELJENA LICA I IZBEGLICE

Član VII

OSNIVANJE KOMISIJE

Strane ovim osnivaju Nezavisnu komisiju za raseljena lica i izbeglice ("Komisija"). Sedište Komisije će biti u Sarajevu a kancelarije može imati na drugim mestima prema svom nahođenju.

Član VIII

SARADNJA

Strane će sarađivati s Komisijom u njenom radu i poštovati i ekspeditivno i u dobroj veri sprovoditi njene odluke u saradnji sa relevantnim međunarodnim i nevladinim organizacijama za povratak i reintegraciju izbeglica i raseljenih lica.

Član IX

SASTAV

1. Komisija će se sastojati od devet članova. U roku od 90 dana od dana stupanja ovog sporazuma na snagu, Federacija Bosne i Hercegovine će imenovati četiri člana, dva sa mandatom od 3 godine a ostale sa mandatom od 4 godine, dok će Republika Srpska imenovati dva člana, jednog sa mandatom od 3 godine a drugog sa mandatom od 4 godine. Predsednik Evropskog suda za ljudska prava će imenovati preostale članove od kojih će mandat svakog biti 5 godina, a jednog od tih članova će odrediti za predsedavajućeg. Članovi Komisije se mogu ponovo imenovati.

2. Članovi Komisije moraju imati priznat visok moralni ugled.

3. Komisija može zasedati po odborima kako je predviđeno njenim pravilima i propisima. Spominjanje Komisije u ovom aneksu uključuje, gde odgovara, te odbore, međutim, ovlašćenje da donosi pravila i propise ima samo Komisija kao celina.

4. Članove koji se imenuju posle prenosa opisanog u donjem članu XVI će imenovati Predsedništvo Bosne i Hercegovine.

Član X

OBJEKTI, OSOBLJE I TROŠKOVI

1. Komisija će raspolagati odgovarajućim objektima i stručnim osobljem koje ima iskustvo u administrativnim, finansijskim, bankarskim i pravnim poslovima, koje će joj pomagati u vršenju njenih funkcija. Na čelu osoblja biće Izvršni funkcioner koga će imenovati Komisija.

2. Plate i troškove Komisije i njenog osoblja zajednički će odrediti Strane i jednako će ih snositi.

3. Članovi Komisije neće biti krivično i građanski odgovorni za bilo koje delo koje učine u okviru svojih dužnosti. Članovima Komisije i njihovim porodicama koji nisu državljani Bosne i Hercegovine će se odobriti iste privilegije i imuniteti koje uživaju diplomatski agenti i njihove porodice po Bečkoj konvenciji o diplomatskim odnosima.

4. Komisiji mogu pomagati međunarodne i nevladine organizacije u oblastima za koje su posebno nadležne u okviru mandata Komisije, pod uslovima o kojima će se postići dogovor.

5. Komisija će sarađivati sa drugim entitetima ustanovljenim na osnovu Opšteg okvirnog sporazuma na osnovu sporazuma Strana ili ovlašćenja Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.

Član XI

MANDAT

Komisija će primati i odlučivati o svim potraživanjima u vezi sa nepokretnom imovinom u Bosni i Hercegovini u slučajevima kada ta imovina nije dobrovoljno prodata ili preneta na neki drugi način počev od 1. aprila 1992. i kada lice koje potražuje imovinu ne poseduje tu imovinu. Potraživanja se mogu odnositi na povraćaj imovine ili na pravičnu nadoknadu umesto povraćaja.

Član XII

POSTUPAK PRED KOMISIJOM

1. Po prijemu zahteva, Komisija će odlučiti o zakonitom vlasniku imovine u pogledu koje je podnet zahtev i o vrednosti te imovine. Komisija će, preko svog osoblja ili preko na odgovarajući način određene međunarodne ili nevladine organizacije, imati pravo na pristup bilo kojoj i svakoj arhivi u vezi sa imovinom u Bosni i Hercegovini, te bilo kojoj i svakoj nepokretnoj imovini koja se nalazi u Bosni i Hercegovini radi njene inspekcije, procene i utvrđivanja vrednosti u vezi sa razmatranjem zahteva.

2. Svakom licu koje traži povraćaj imovine za koje Komisija utvrdi da je zakoniti vlasnik te imovine izvršiće se njen povraćaj. Svakom licu koje traži nadoknadu umesto povraćaja za koje Komisija utvrdi da je zakoniti vlasnik te imovine izvršiće se pravična nadoknada koju odredi Komisija. Komisija će donositi odluke većinom glasova svojih članova.

3. Prilikom odlučivanja o zakonitom vlasniku neke imovine, Komisija neće smatrati važećom bilo koju nezakonitu transakciju imovine, uključujući svaki prenos izvršen pod prinudom u zamenu za dozvolu ili dokumente za izlazak ili koja je na neki drugi način bila u vezi sa etničkim čišćenjem. Svako lice kome se izvrši povraćaj imovine može prihvatiti zadovoljavajući aranžman o zakupu umesto ponovnog ulaženja u posed.

4. Komisija može utvrditi fiksne stope koje se mogu primenjivati radi određivanja vrednosti celokupne nepokretne imovine u Bosni i Hercegovini koja je predmet potraživanja pred Komisijom. Stope će se zasnivati na proceni ili merenjima imovine na teritoriji Bosne i Hercegovine izvršenim pre 1. aprila 1992. ukoliko su raspoloživi ili se mogu zasnivati na drugim razumnim kriterijumima koje utvrdi Komisija.

5. Komisija će imati ovlašćenje da izvrši bilo koje transakcije potrebne radi prenošenja ili davanja dokumenta o vlasništvu, hipoteci, zakupu ili raspolaganju na drugi način imovinom u vezi s kojom se postavlja zahtev ili za koju se utvrdi da je napuštena. Posebno, Komisija može zakonito prodati, staviti pod hipoteku ili dati u zakup nepokretnu imovinu bilo kom stanovniku ili državljaninu Bosne i Hercegovine ili bilo kojoj Strani kada je zakoniti vlasnik tražio i dobio nadoknadu umesto povraćaja ili kada se utvrdi da je imovina napuštena u skladu sa lokalnim zakonom. Komisija takođe može davati u zakup imovinu dok se ne razmotri i ne donese konačna odluka o vlasništvu.

6. U slučajevima kada se podnosiocu zahteva da nadoknada umesto povraćaja imovine, Komisija može dati novčani iznos ili kompenzacionu obveznicu za kupovinu nepokretne imovine u budućnosti. Strane pozdravljaju spremnost međunarodne zajednice koja pomaže u izgradnji i finansiranju stambene gradnje u Bosni i Hercegovini da prihvati kao plaćanje kompenzacione obveznice koje izda Komisija i da licima koja imaju te kompenzacione obveznice da prioritet pri sticanju stanova.

7. Odluke Komisije će biti konačne i svaki dokument o vlasništvu, tapija, hipoteka ili neki drugi pravni instrument koji je sačinila ili izdala Komisija biće priznat kao zakonit u celoj Bosni i Hercegovini.

8. Ukoliko neka Strana ili pojedinac ne bude sarađivali sa Komisijom, to neće sprečiti Komisiju da donosi odluke.

Član XIII

KORIŠĆENJE NAPUŠTENE IMOVINE

Posle dostavljanja obaveštenja Komisiji i u koordinaciji sa UNHCR i drugim međunarodnim i navedenim organizacijama koje doprinose pružanju pomoći i obnovi, Strane mogu privremeno smestiti izbeglice i raseljena lica u napuštenu imovinu, dok Komisija konačno ne odredi vlasništvo i ne donese odredbe o privremenom zakupu koje mogu biti potrebne.

Član XIV

IMOVINSKI FOND ZA IZBEGLICE I RASELJENA LICA

1. Imovinski fond za izbeglice i raseljena lica ("Fond") će se osnovati u Centralnoj banci Bosne i Hercegovine kojim će upravljati Komisija. Fond će se popunjavati kupovinom, prodajom, iznajmljivanjem i stavljanjem hipoteke na nepokretnu imovinu koja je predmet zahteva pred Komisijom. On se može popunjavati direktnim uplatama od strana ili kontribucijama država ili međunarodnih ili navedenih organizacija.

2. Kompenzacione obveznice izdate shodno članu XII (6) će stvarati buduće obaveze Fonda pod uslovima i okolnostima koje odredi Komisija.

Član XV

PRAVILA I PROPISI

Komisija će donositi pravila i propise u skladu s ovim sporazumom koji mogu biti potrebni za izvršenje njenih funkcija. Pri donošenju tih pravila i propisa Komisija će uzimati u obzir domaće zakone o imovinskim pravima.

Član XVI

PRENOS

Pet godina pošto ovaj sporazum stupi na snagu, odgovornost za finansiranje i funkcionisanje Komisije će se preneti sa Strana na vladu Bosne i Hercegovine ukoliko se Strane drugačije ne dogovore. U potonjem slučaju Komisija će nastaviti da radi kako je gore predviđeno.

Član XVII

OBAVEŠTAVANJE

Strane će dati efikasno obaveštenje o uslovima ovog sporazuma u celoj Bosni i Hercegovini i u svim zemljama za koje se zna da se u njima nalaze lica koja su bila državljani ili stanovnici Bosne i Hercegovine.

Član XVIII

STUPANJE NA SNAGU

Ovaj sporazum stupa na snagu posle potpisivanja.

Za Republiku Bosnu i Hercegovinu
_________________________

Za Federaciju Bosne i Hercegovine		Za Republiku Srpsku
______________________		______________________

Aneks 8

SPORAZUM O KOMISIJI ZA OČUVANJE NACIONALNIH SPOMENIKA

Republika Bosna i Hercegovina, Federacija Bosne i Hercegovine i Republika Srpska ("Strane") saglasile su se o sledećem:

Član I

OSNIVANJE KOMISIJE

Strane ovim osnivaju nezavisnu Komisiju za očuvanje nacionalnih spomenika (Komisija). Sedište Komisije će biti u Sarajevu a kancelarije može imati u drugim mestima prema svom nahođenju.

Član II

SASTAV

1. Komisiju sačinjavaju pet članova. U roku od 90 dana nakon stupanja ovog sporazuma na snagu Federacija Bosne i Hercegovine će imenovati dva člana a Republika Srpska jednog člana, s tim što će svaki od njih imati mandat od tri godine. Generalni direktor Organizacije UN za obrazovanje, nauku i kulturu će imenovati ostale članove, svakog sa mandatom od pet godina i odrediće jednoga od tih članova za predsedavajućeg. Članovi Komisije mogu biti ponovo imenovani. Nijedno lice koje se nalazi na odsluženju kazne koju je doneo Međunarodni tribunal za prethodnu Jugoslaviju i nijedno lice protiv kog je sud podigao optužnicu i koje se nije povinovalo nalogu da se pojavi pred sudom ne može biti član Komisije.

2. Članove koji se imenuju nakon prenosa spomenutog u članu IX ovog aneksa imenovaće Predsedništvo Bosne i Hercegovine.

Član III

OBJEKTI, OSOBLJE I TROŠKOVI

1. Komisija će imati odgovarajuće objekte i stručno osoblje koje će generalno predstavljati etničke grupe nastanjene u Bosni i Hercegovini, što će joj pomoći u vršenju njenih funkcija. Na čelu osoblja će se nalaziti izvršni funkcioner koga imenuje Komisija.

2. Plate i troškove Komisije i njenog osoblja će zajednički određivati entiteti i podjednako ih snositi.

3. Članovi Komisije neće krivično niti građanski odgovarati za bilo koja dela učinjena u okviru delokruga njihovih dužnosti. Članovi Komisije i njihove porodice, koji nisu državljani Bosne i Hercegovine će imati iste privilegije i imunitete koje uživaju diplomatski agenti i njihove porodice po Bečkoj konvenciji o diplomatskim odnosima.

Član IV

MANDAT

Komisija će primati i odlučivati o molbama za određivanje objekata koji imaju kulturni, istorijski, verski ili etnički značaj kao nacionalni spomenici.

Član V

POSTUPAK PRED KOMISIJOM

1. Bilo koja Strana ili bilo koje zainteresovano lice u Bosni i Hercegovini mogu podneti Komisiji molbu za određivanje objekta za nacionalni spomenik. Svaka takva molba će sadržavati sve relevantne podatke koji se odnose na objekt, uključujući:

a) preciznu lokaciju objekta;

b) sadašnjeg vlasnika i stanje;

c) troškove i izvore sredstava za neophodne eventualne popravke objekta;

d) podatke o bilo kojem poznatom korišćenju; i

e) osnovu za određivanje objekta za nacionalni spomenik.

2. Prilikom odlučivanja o molbi Komisija će pružiti priliku vlasnicima predloženog nacionalnog spomenika kao i drugim zainteresovanim licima ili entitetima da iznesu svoja mišljenja.

3. U roku od jedne godine nakon podnošenja takve molbe Komisiji ili do donošenja odluke u skladu sa ovim aneksom, u zavisnosti od toga šta je ranije, sve Strane će se uzdržavati od preduzimanja bilo kakvih smišljenih mera koje bi mogle oštetiti objekt.

4. Komisija će u svakom slučaju doneti pismenu odluku koja će sadržavati činjenično stanje koje smatra potrebnim i detaljno obrazloženje osnove za njenu odluku. Komisija donosi odluke većinom glasova svojih članova. Odluke Komisije su konačne i sprovode se u skladu sa domaćim zakonima.

5. U svakom slučaju o kome Komisija donese odluku kojom se objekt određuje za nacionalni spomenik, entitet na čijoj teritoriji se objekt nalazi će (a) uložiti sve napore da preduzme odgovarajuće zakonske, naučne, tehničke, administrativne i finansijske mere neophodne za zaštitu, konzervaciju, prezentaciju i rehabilitaciju objekta i (b) uzdržati se od preduzimanja bilo kakvih smišljenih mera kojima bi se mogao oštetiti objekt.

Član VI

USLOVI ZA ODREĐIVANJE NACIONALNIH SPOMENIKA

Sledeće dolazi u obzir za određivanje svojstva nacionalnih spomenika: pokretna i nepokretna imovina od velikog značaja za grupu ljudi koji imaju zajedničko kulturno, istorijsko, versko ili etničko nasleđe, kao što su spomenici arhitekture, umetnički ili istorijski spomenici, arheološka nalazišta; skupine zgrada; kao i groblja.

Član VII

PRAVILA I PROPISI

Komisija će doneti takva pravila i propise, u skladu sa ovim sporazumom, koji mogu biti potrebni za vršenje njenih funkcija.

Član VIII

SARADNJA

Zvaničnici i organi Strana i njihovih kantona ili opština kao i bilo koji pojedinac koji deluje na osnovu ovlašćenja takvog zvaničnika ili organa, u potpunosti će sarađivati s Komisijom, uključujući i pružanje traženih informacija i druge pomoći.

Član IX

PRENOS

Po isteku pet godina od stupanja ovog sporazuma na snagu odgovornost za kontinuirani rad Komisije će biti preneta sa Strana na Vladu Bosne i Hercegovine ukoliko se Strane ne dogovore drugačije. U potonjem slučaju Komisija će nastaviti svoj rad kao što je gore predviđeno.

Član X

OBAVEŠTAVANJE

Strane će dati efikasno obaveštenje o uslovima ovog sporazuma u celoj Bosni i Hercegovini.

Član XI

STUPANJE NA SNAGU

Ovaj sporazum stupa na snagu posle potpisivanja.

Za Republiku Bosnu i Hercegovinu
_______________________

Za Federaciju Bosne i Hercegovine		Za Republiku Srpsku
______________________		______________________

Aneks 9

SPORAZUM O OSNIVANJU JAVNIH KORPORACIJA BOSNE I HERCEGOVINE

Imajući u vidu da su obnova infrastrukture i funkcionisanje saobraćaja i drugih objekata značajne za ekonomsko oživljavanje Bosne i Hercegovine i za nesmetano funkcionisanje njenih institucija i organizacija uključenih u sprovođenje mirovnog sporazuma, Federacija Bosne i Hercegovine i Republika Srpska ("Strane") saglasile su se o sledećem:

Član I

KOMISIJA ZA JAVNE KORPORACIJE

1. Strane ovim osnivaju Komisiju za javne korporacije ("Komisija") sa zadatkom da ispita osnivanje javnih korporacija Bosne i Hercegovine koje će upravljati zajedničkim javnim službama, kao što su komunalne usluge, snabdevanje energijom i PTT usluge, za potrebe oba entiteta.

2. Komisija će imati pet članova. U roku od petnaest dana nakon stupanja ovog sporazuma na snagu Federacija Bosne i Hercegovine će imenovati dva člana a Republika Srpska jednog člana. Imenovana lica moraju biti upoznata sa specifičnim ekonomskim, političkim i pravnim karakteristikama Bosne i Hercegovine i moraju imati visok priznat moralni ugled. Imajući u vidu da će se Komisija koristiti međunarodnom ekspertizom, Strane traže da predsednik Evropske banke za obnovu i razvoj imenuje preostala dva člana i da jednoga od njih odredi za predsedavajućeg.

3. Komisija će posebno ispitati odgovarajuću unutrašnju strukturu za takve korporacije, uslove neophodne za njihov uspešan i kontinuiran rad, kao i najbolje puteve za obezbeđenje dugoročnog investicionog kapitala.

Član II

OSNIVANJE KORPORACIJE ZA SAOBRAĆAJ

1. Strane, imajući u vidu hitnu potrebu osnivanja javne korporacije koja će organizovati i upravljati sredstvima za saobraćaj, kao što su putevi, železnice i luke, ovim u tu svrhu osnivaju, za svoje zajedničke potrebe, Korporaciju za saobraćaj Bosne i Hercegovine ("Korporacija za saobraćaj").

2. Sedište Korporacije za saobraćaj će biti u Sarajevu a kancelarije može imati u drugim mestima prema svom nahođenju. Ona će imati odgovarajuće objekte i izabraće stručno kvalifikovan odbor direktora, funkcionere i osoblje, koji će generalno predstavljati etničke grupe Bosne i Hercegovine, u cilju vršenja njenih funkcija. Komisija će izabrati odbor direktora koji će sa svoje strane imenovati funkcionere i odabrati osoblje.

3. Korporacija za saobraćaj je ovlašćena da vrši izgradnju, stiče, drži, održava, upravlja i otuđuje nepokretnu i ličnu imovinu u skladu sa konkretnim planovima koje donosi. Ona je takođe ovlašćena da utvrđuje i prikuplja dažbine, takse, zakupnine i druge troškove za korišćenje objekata kojima upravlja; zaključuje sve ugovore i sporazume neophodne za obavljanje njenih funkcija; i da preduzima druge mere neophodne za sprovođenje tih funkcija.

4. Korporacija za saobraćaj upravlja sredstvima za saobraćaj u skladu sa dogovorom Strana. Strana će, kao deo svog sporazuma, obezbediti Korporaciji potrebno zakonsko ovlašćenje. Strane će se sastati u roku od petnaest dana nakon stupanja ovog sporazuma na snagu kako bi razmotrile kojim sredstvima za saobraćaj će Korporacija upravljati.

5. U roku od trideset dana nakon stupanja ovog sporazuma na snagu Strane će se dogovoriti o iznosima sredstava koje će doprineti Korporaciji za saobraćaj za njen početni operativni budžet. Strane mogu u svako doba preneti na Korporaciju za saobraćaj dopunska sredstva ili objekte koji im pripadaju kao i prava na iste. Strane će odlučiti o načinima putem kojih će Korporacija za saobraćaj biti ovlašćena za prikupljanje dopunskog kapitala.

Član III

DRUGE JAVNE KORPORACIJE

Strane mogu odlučiti, na preporuku Komisije, da osnivanje Korporacije za saobraćaj iskoriste kao model za osnivanje drugih zajedničkih javnih korporacija kao što su korporacija za komunalne usluge, snabdevanje energijom i PTT usluge.

Član IV

SARADNJA

Komisija, Korporacija za saobraćaj i druge javne korporacije će u potpunosti sarađivati sa svim organizacijama uključenim u sprovođenje mirnog rešenja ili koje su na drugi način ovlašćene od strane Saveta bezbednosti UN, uključujući Međunarodni tribunal za prethodnu Jugoslaviju.

Član V

ETIČNOST

Članovi Komisije i direktori Korporacije za saobraćaj ne mogu biti zaposleni ili biti u finansijskom odnosu sa bilo kojim preduzećem koje ima ili nastoji da zaključi ugovor ili sporazum sa Komisijom odnosno Korporacijom ili na drugi način ima interese koji mogu biti direktno pogođeni njenim postupanjem ili nepostupanjem.

Član VI

STUPANJE NA SNAGU

Ovaj sporazum stupa na snagu posle potpisivanja.

Za Federaciju Bosne i Hercegovine		Za Republiku Srpsku
______________________		______________________

Aneks 10

SPORAZUM O CIVILNOM SPROVOĐENJU MIRNOG REŠENJA

Republika Bosna i Hercegovina, Republika Hrvatska, Savezna Republika Jugoslavija, Federacija Bosne i Hercegovine i Republika Srpska ("Strane") saglasile su se o sledećem:

Član I

VISOKI PREDSTAVNIK

1. Strane su saglasne da će sprovođenje civilnih aspekata mirnog rešenja obuhvatati široku lepezu aktivnosti, uključujući nastavljanje humanitarne pomoći dokle god to bude potrebno; obnovu infrastrukture i ekonomsku obnovu; uspostavljanje političkih i ustavnih institucija u Bosni i Hercegovini; unapređenje poštovanja ljudskih prava i povratak raseljenih lica i izbeglica; i održavanje slobodnih i pravednih izbora u skladu s rasporedom u Aneksu III Opšteg okvirnog sporazuma. Značajan broj međunarodnih organizacija i agencija biće pozvan da pruži pomoć.

2. Imajući u vidu složene uslove s kojima su suočene, Strane traže da se odredi Visoki predstavnik koji će biti imenovan u skladu s relevantnim rezolucijama Saveta bezbednosti UN u cilju olakšavanja napora Strana i pokretanja i, po potrebi, koordinacije aktivnosti organizacija i agencija uključenih u civilne aspekte mirnog rešenja izvršavanjem donedavnih zadataka koji su im povereni rezolucijom Saveta bezbednosti UN.

Član II

MANDAT I METODI KOORDINACIJE I ODRŽAVANJA VEZE

1. Visoki predstavnik će:

a) Nadgledati sprovođenje mirnog rešenja;

b) Održavati tesne kontakte sa Stranama da bi one u potpunosti poštovale sve civilne aspekte mirnog rešenja i visoki nivo saradnje između njih i organizacija i agencija koje učestvuju u tim aspektima;

c) Koordinirati aktivnosti civilnih organizacija i agencija u Bosni i Hercegovini u cilju obezbeđenja efikasnog sprovođenja civilnih aspekata mirnog rešenja. Visoki predstavnik će poštovati njihovu autonomiju u okviru njihovog delokruga rada dok će im, po potrebi, davati opšte smernice o uticaju njihovih aktivnosti na sprovođenje mirnog rešenja. Od civilnih organizacija i agencija se traži da pruže pomoć Visokom predstavniku u vršenju njegovih/njenih odgovornosti pružanjem svih informacija relevantnih za njihove operacije u Bosni i Hercegovini;

d) Olakšati, ukoliko proceni da je to potrebno, prevazilaženje svih teškoća koje nastanu u vezi sa civilnim sprovođenjem;

e) Učestvovati na sastancima organizacija donatora, posebno koji budu posvećeni pitanjima rehabilitacije i obnove;

f) Periodično izveštavati Ujedinjene nacije, Evropsku uniju, Sjedinjene Države, Rusku Federaciju i druge zainteresovane vlade, strane i organizacije o napretku u sprovođenju mirovnog sporazuma u vezi sa zadacima predviđenim u ovom sporazumu;

g) Davati smernice i primati izveštaje od Komesara za međunarodne policijske snage ustanovljene u Aneksu 11 Opšteg okvirnog sporazuma.

2. Ostvarujući svoj mandat, Visoki predstavnik će sazvati i predsedavati komisijom ("Zajednička civilna komisija") u Bosni i Hercegovini. Ona će se sastojati od viših političkih predstavnika Strana, komandanta IFOR-a ili njegovog predstavnika i predstavnika onih civilnih organizacija i agencija koje Visoki predstavnik smatra potrebnim.

3. Visoki predstavnik će, po potrebi, osnivati podređene Zajedničke civilne komisije na lokalnim nivoima u Bosni i Hercegovini.

4. Zajednički konsultativni komitet će se sastajati povremeno ili po dogovoru postignutom između Visokog predstavnika i komandanta IFOR-a.

5. Visoki predstavnik ili predstavnik koga on odredi će biti u stalnom tesnom kontaktu sa komandantom IFOR-a ili predstavnicima koje on odredi i uspostaviće odgovarajuće aranžmane za vezu sa komandantom IFOR-a u cilju lakšeg obavljanja njihovih dužnosti.

6. Visoki predstavnik će redovno razmenjivati informacije i održavati vezu sa IFOR-om kako bude dogovoreno sa komandantom IFOR-a i putem komisija opisanih u ovom članu.

7. Visoki predstavnik će prisustvovati ili će biti predstavljen na sastancima Zajedničke vojne komisije i davati savete posebno o pitanjima političko-vojne prirode. Predstavnici Visokog predstavnika će takođe prisustvovati sastancima potčinjenih komisija Zajedničke vojne komisije kao što je predviđeno u članu VIII (8) Aneksa 1A Opšteg okvirnog sporazuma.

8. Visoki predstavnik može takođe osnivati druge civilne komisije u i izvan Bosne i Hercegovine u cilju lakšeg vršenja svog mandata.

9. Visoki predstavnik neće imati nikakvu nadležnost nad IFOR-om i neće se ni na koji način mešati u vođenje vojnih operacija ili lanac komande IFOR-a.

Član III

OSOBLJE

1. Visoki predstavnik će imenovati osoblje za koje smatra da je potrebno u cilju pružanja pomoći u ostvarivanju ovde navedenih zadataka.

2. Strane će olakšavati operacije Visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini, uključujući i pružanjem odgovarajuće pomoći po zahtevu u vezi sa saobraćajem, osnovnim potrebama, smeštajem, komunikacijama i drugim potrebama po tarifama koje su jednake onima predviđenima za IFOR na osnovu sporazuma koji se primenjuju.

3. Visoki predstavnik će, u skladu sa zakonima Bosne i Hercegovine, uživati onu pravnu sposobnost koja može biti potreba za izvršavanje njegovih/njenih funkcija, uključujući i sposobnost sklapanja ugovora, te sticanja i otuđenja nepokretne i lične imovine.

4. Privilegije i imuniteti će se odobravati na sledeći način:

a) Strane će kancelariji Visokog predstavnika i njenim prostorijama, arhivama i drugoj imovini odobriti iste privilegije i imunitete koje uživaju diplomatska misija i njene prostorije, arhive i druga imovina po Bečkoj konvenciji o diplomatskim odnosima.

b) Strane će Visokom predstavniku i stručnjacima članovima njegovog/njenog osoblja i njihovim porodicama odobriti iste privilegije i imunitete koje uživaju diplomatski agenti i njihove porodice po Bečkoj konvenciji o diplomatskim odnosima.

c) Strane će ostalim članovima osoblja Visokog predstavnika i njihovim porodicama odobriti iste privilegije i imunitete koje uživaju članovi administrativnog i tehničkog osoblja i njihove porodice po Bečkoj konvenciji o diplomatskim odnosima.

Član IV

SARADNJA

Strane će u potpunosti sarađivati sa Visokim predstavnikom i njegovim/njenim osobljem, kao i sa međunarodnim organizacijama i agencijama kao što je predviđeno u članu IX Opšteg okvirnog sporazuma.

Član V

KONAČNI AUTORITET ZA TUMAČENJE

Visoki predstavnik na terenu je konačni autoritet za tumačenje ovog sporazuma o civilnom sprovođenju mirnog rešenja.

Član VI

STUPANJE NA SNAGU

Ovaj sporazum stupa na snagu posle potpisivanja.

Za Republiku Bosnu i Hercegovinu
____________________________

Za Republiku Hrvatsku		Za Saveznu Republiku Jugoslaviju
______________________		______________________

Za Federaciju Bosne i Hercegovine		Za Republiku Srpsku
______________________		______________________

Aneks 11

SPORAZUM O MEĐUNARODNIM POLICIJSKIM SNAGAMA

Republika Bosna i Hercegovina, Federacija Bosne i Hercegovine i Republika Srpska ("Strane") saglasile su se o sledećem:

Član I

SPROVOĐENJE CIVILNIH ZAKONA

1. Kao što je predviđeno u članu III (2)(c) Ustava usaglašenog kao Aneks 4 Opšteg okvirnog sporazuma, Strane će za sva lica pod njihovom jurisdikcijom osigurati sigurno i bezbedno okruženje, putem funkcionisanja agencija za sprovođenje civilnih zakona koje rade u skladu s međunarodno priznatim standardima i poštujući međunarodno priznata ljudska prava i osnovne slobode i putem drugih mera koje se budu smatrale potrebnim.

2. Da bi im se pomoglo u izvršavanju njihovih obaveza, Strane traže da Ujedinjene nacije, odlukom Saveta bezbednosti, osnuju, kao operaciju UNCIVPOL, Međunarodne policijske snage Ujedinjenih nacija (IPTF) za sprovođenje programa pomoći čiji su elementi opisani u donjem članu III u celoj Bosni i Hercegovini.

Član II

OSNIVANJE IPTF

1. IPTF će biti samostalne u pogledu izvršavanja svojih funkcija na osnovu ovog sporazuma. NJihove aktivnosti će se koordinirati preko Visokog predstavnika opisanog u Aneksu 10 Opšteg okvirnog sporazuma.

2. Na čelu IPTF će se nalaziti Komesar koga će imenovati generalni sekretar UN u konsultaciji sa Savetom bezbednosti. One će se sastojati od lica visokog moralnog ugleda koja imaju iskustvo u sprovođenju zakona. Komesar IPTF može tražiti i prihvatati osoblje, sredstva i pomoć od država i međunarodnih nevladinih organizacija.

3. Komesar IPTF će dobijati smernice od Visokog predstavnika.

4. Komesar IPTF će periodično izveštavati Visokog predstavnika i generalnog sekretara UN o pitanjima u okviru njegove/njene odgovornosti i dostavljati informacije komandantu IFOR-a i, ukoliko smatra potrebnim, drugim institucijama i agencijama.

5. IPTF će sve vreme delovati u skladu s međunarodno priznatim standardima i poštovati međunarodno priznata ljudska prava i osnovne slobode i, u skladu sa odgovornostima IPTF, zakone i običaje zemlje domaćina.

6. Strana će komesaru IPTF , osoblju IPTF i njihovim porodicama odobriti privilegije i imunitete opisane u Odeljcima 18 i 19 Konvencije Ujedinjenih nacija o privilegijama i imunitetima iz 1946. godine. Oni će posebno uživati nepovredivost, neće biti izloženi nikakvom obliku hapšenja ili pritvora i imaće apsolutni imunitet od krivične jurisdikcije. Osoblje IPTF će podlegati kaznama i sankcijama na osnovu zakona i propisa Ujedinjenih nacija i drugih država koji se primenjuju.

7. IPTF-u i njihovim prostorijama, arhivama i drugoj imovini će se odobriti iste privilegije i imuniteti, uključujući i nepovredivost, kao što je opisano u čl. II i III Konvencije Ujedinjenih nacija o privilegijama i imunitetima iz 1946. godine.

8. U cilju unapređenja koordinacije aktivnosti IPTF od strane visokog predstavnika sa aktivnostima drugih civilnih organizacija i agencija i (IFOR), komesar IPTF ili njegovi/njeni predstavnici mogu prisustvovati sastancima Zajedničke civilne komisije ustanovljene u Aneksu 10 Opšteg okvirnog sporazuma i sastancima Zajedničke vojne komisije ustanovljene u Aneksu 1, kao i sastancima njihovih podređenih komisija. Komesar IPTF može zatražiti sazivanje sastanaka odgovarajućih komisija da bi se razmatrala pitanja u okviru njegove/njene oblasti odgovornosti.

Član III

PROGRAM POMOĆI IPTF

1. Pomoć IPTF obuhvata sledeće elemente koji će biti uključeni u program koji izrađuje i sprovodi komesar IPTF u skladu sa odlukom Saveta bezbednosti opisanom u članu I(2):

a) nadgledanje, praćenje i inspekcija aktivnosti i objekata sprovođenja zakona, uključujući pridružene sudske organizacije, strukture i postupke;

b) savetovanje osoblja i snaga koje sprovode zakon;

c) obuka osoblja za sprovođenje zakona;

d) olakšavanje aktivnosti Strana u sprovođenju zakona u okviru misije pomoći IPTF;

e) procena pretnji javnom redu i savetovanje o sposobnosti agencija za sprovođenje zakona da otklanjaju te pretnje;

f) savetovanje vladinih organa u Bosni i Hercegovini o organizaciji efikasnih agencija za sprovođenje civilnih zakona; i

g) pružanje pomoći praćenjem osoblja Strana za sprovođenje zakona dok izvršava svoje odgovornosti, ukoliko to IPTF smatra potrebnim.

2. Pored elemenata programa pomoći iz stava 1, IPTF će razmotriti, u skladu sa svojim odgovornostima i sredstvima, zahteve strana ili agencija za sprovođenje zakona u Bosni i Hercegovini za pomoć, kao što je opisano u stavu 1.

3. Strane potvrđuju svoju posebnu odgovornost za obezbeđenje socijalnih uslova za slobodne i pravedne izbore, uključujući zaštitu međunarodnog osoblja, u Bosni i Hercegovini, u vezi sa izborima predviđenim u Aneksu 3 Opšteg okvirnog sporazuma. One traže od IPTF da prioritet daju pružanju pomoći Stranama u ostvarivanju ove odgovornosti.

Član IV

POSEBNE ODGOVORNOSTI STRANA

1. Strane će u potpunosti sarađivati sa IPTF i u tom smislu će dati uputstva svim svojim agencijama za sprovođenje zakona.

2. U roku od trideset dana od stupanja ovog sporazuma na snagu, Strane će komesaru IPTF ili licu koje on ili ona odrede pružati informacije o njihovim agencijama za sprovođenje zakona, uključujući njihovu veličinu, lokaciju i strukturu snaga. Na zahtev komesara IPTF one će pružati dodatne informacije, uključujući sve podatke o obuci, operativne podatke ili o zaposlenima i službi, o agencijama i osoblju za sprovođenje zakona.

3. Strane neće onemogućavati kretanje osoblja IPTF i ni na koji način ih neće ometati, opstruirati ili zadržavati u vršenju njihovih odgovornosti. One će osoblju IPTF odmah dozvoliti puni pristup svakom mestu, licu, aktivnosti, postupku, arhivi ili nekom drugom predmetu ili događaju u Bosni i Hercegovini na zahtev IPTF u vršenju njihovih dužnosti na osnovu ovog sporazuma. To će obuhvatiti pravo na nadgledanje, posmatranje i inspekciju svakog mesta ili objekta za koje se veruje da se tu odvijaju aktivnosti policije, sprovođenja zakona, pritvora ili sudske aktivnosti.

4. Na zahtev IPTF, Strane će omogućiti obuku kvalifikovanog osoblja od koga se očekuje da preuzme dužnosti sprovođenja zakona odmah nakon te obuke.

5. Strane će olakšavati operacije IPTF u Bosni i Hercegovini, uključujući i pružanjem odgovarajuće pomoći na zahtev u vezi sa saobraćajem, osnovnim potrebama, smeštajem, komunikacijama i drugim potrebama po tarifama jednakim onima predviđenim za IFOR na osnovu sporazuma koji se primenjuju.

Član V

ODSUSTVO SARADNJE

1. Svaka opstrukcija ili ometanje aktivnosti IPTF, nepoštovanje ili obijanje da se povinuje zahtevu IPTF ili neizvršavanje odgovornosti ili nekih drugih obaveza iz ovog sporazuma na neki drugi način od strane Strana predstavljaće odsustvo saradnje sa IPTF.

2. Komesar IPTF pismeno će obavestiti Visokog predstavnika i informisati komandanta IFOR o odsustvu saradnje sa IPTF. Komesar IPTF može zatražiti da Visoki predstavnik preduzme odgovarajuće korake nakon prijema takvih obaveštenja, uključujući i skretanje pažnje Stranama na to, sazivanje Zajedničke civilne komisije i konsultacije sa UN, relevantnim državama i međunarodnim organizacijama o daljim reagovanjima.

Član VI

LJUDSKA PRAVA

1. Kada osoblje IPTF dobije pouzdane informacije o kršenjima međunarodno priznatih ljudskih prava ili osnovnih sloboda ili o ulozi funkcionera ili snaga za sprovođenje zakona u tim kršenjima, ono će te informacije dostaviti Komisiji za ljudska prava ustanovljenoj u Aneksu 6 Opšteg okvirnog sporazuma, Međunarodnom tribunalu za prethodnu Jugoslaviju ili drugim odgovarajućim organizacijama.

2. Strane će sarađivati u istragama snaga i službenika za sprovođenje zakona putem organizacija opisanih u stavu 1.

Član VII

PRIMENA

Ovaj sporazum se primenjuje u celoj Bosni i Hercegovini na agencije i osoblje Bosne i Hercegovine za sprovođenje zakona, entitete i svaku agenciju, administrativnu jedinicu ili neki njihov instrument. Agencije za sprovođenje zakona su one koje imaju mandat, uključujući sprovođenje zakona, krivične istrage, javnu i državnu bezbednost ili pritvaranje ili sudske aktivnosti.

Član VIII

STUPANJE NA SNAGU

Ovaj sporazum stupa na snagu posle potpisivanja.

Za Republiku Bosnu i Hercegovinu
________________________________

Za Federaciju Bosne i Hercegovine		Za Republiku Srpsku
______________________		______________________

ČLAN 3

Ovim zakonom se potvrđuju aneksi i dodaci Opšteg okvirnog sporazuma za mir u Bosni i Hercegovini koje je potpisala ili svojim potpisom podržala Savezna Republika Jugoslavija.

Ovim zakonom se potvrđuje i da će se Savezna Republika Jugoslavija pridržavati drugih međunarodnih sporazuma ako su oni navedeni u aneksima i dodacima koje je potpisala ili svojim potpisom podržala Savezna Republika Jugoslavija.

ČLAN 4

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SRJ - Međunarodni ugovori".