STATUTADVOKATSKE KOMORE SRBIJE("Sl. glasnik RS", br. 43/99 i 65/2001) |
Deo prvi
OPŠTE ODREDBE
Ovim statutom uređuju se: zadaci, unutrašnja organizacija Advokatske komore Srbije (u daljem tekstu: Komora), izbor i delokrug njenih organa, način vršenja javnih ovlašćenja i druga pitanja od značaja za rad Komore.
Komora je obavezna, nezavisna i profesionalna organizacija advokata koji imaju sedište advokatskih kancelarija na teritoriji Republike Srbije.
Naziv Komore je: Advokatska komora Srbije.
Sedište Komore je u Beogradu.
Komora ima svojstvo pravnog lica.
Komoru predstavlja i zastupa predsednik Komore.
Za svoje obaveze Komora odgovara svim svojim sredstvima.
Sredstva za rad Komore obezbeđuju se na način propisan Zakonom o advokaturi i ovim statutom.
Komora ima pečat i štambilj.
Pečat Komore je okruglog oblika, prečnika 2,5 cm, a štambilj Komore je pravougaonog oblika veličine 5,5 x 2,5 cm i oba sadrže naziv i sedište Komore.
Komora ima amblem.
Amblem Komore je nepravilnog kružnog oblika sa dva koncentrična kruga. U prvom krugu je Temida, grčka boginja pravde sa povezanim očima, sa mačem u desnoj ruci, terazijama u levoj ruci i štitom sa leve strane postolja na kome je upisana 1862. godina. Drugi krug je okvir amblema. Između krugova ispisan je ćirilicom tekst: "Advokatska komora Srbije".
Rad Komore i njenih organa je javan.
Ovim statutom određuju se slučajevi isključenja javnosti iz rada pojedinih organa Komore u određenim fazama postupanja.
Deo drugi
ZADACI KOMORE
Zadatak Komore je da vrši poslove od opšteg interesa za advokaturu, a naročito:
1. predstavlja advokaturu, zastupa i štiti njene interese;
2. stara se o obezbeđenju uslova za pravilno vršenje advokature;
3. preduzima mere za razvoj advokature;
4. stara se o podizanju stručnog i etičkog nivoa advokature;
5. stara se o jačanju profesionalne discipline i odgovornosti u vršenju advokature;
6. stara se o obnavljanju advokature prvenstveno iz reda advokatskih pripravnika;
7. održava odnose sa državnim i pravosudnim organima i drugim organizacijama;
8. podnosi predloge za unapređenje advokature, pravosudnog i pravnog sistema;
9. daje predloge o pitanjima značajnim za ostvarivanje i zaštitu ustavnih sloboda i prava građana;
10. obavlja druge poslove od značaja za advokaturu.
Deo treći
UNUTRAŠNJA ORGANIZACIJA
Komora ostvaruje svoje zadatke određene zakonom i ovim statutom posredstvom svojih organa i organa advokatskih komora u svom sastavu.
U sastavu Komore postoje:
- Advokatska komora Beograda,
- Advokatska komora Vojvodine,
- Advokatska komora Zaječara,
- Advokatska komora Kosova i Metohije,
- Advokatska komora Kragujevca,
- Advokatska komora Niša,
- Advokatska komora Požarevca,
- Advokatska komora Čačka, i
- Advokatska komora Šapca.
Advokatske komore iz prethodnog stava su obavezne, nezavisne i profesionalne organizacije advokata koji imaju sedište kancelarije na njihovim teritorijama.
Advokatske komore iz stava 1 ovog člana imaju svojstvo pravnog lica i nastavljaju sa radom sa do sada utvrđenom teritorijalnom nadležnošću.
Advokatske komore iz stava 1 ovog člana svojim statutima i opštim aktima uređuju sopstvenu unutrašnju organizaciju i rad, u skladu sa zakonom i ovim statutom.
Komora i advokatske komore u njenom sastavu zadržavaju imovinu i imovinska prava kojima su do sada raspolagale, imaju pravo da stiču imovinu i imovinska prava i da svojom imovinom i imovinskim pravima samostalno raspolažu.
Deo četvrti
ORGANI KOMORE
Organi Komore su:
1. Skupština;
2. Upravni odbor;
3. predsednik i tri potpredsednika Komore;
4. Nadzorni odbor;
5. Disciplinski tužilac, i
6. Disciplinski sud.
Način rada organa Komore uređuje se poslovnicima.
1. Skupština Komore
Skupština Komore je najviši organ Komore koji vrši sva prava i obaveze predviđene zakonom i ovim statutom.
Skupštinu čine delegati koje biraju skupštine advokatskih komora koje su u sastavu Komore.
Svaka advokatska komora bira u Skupštinu jednog delegata na svakih 50 advokata.
Skupština Komore donosi:
1. Statut;
2. Poslovnik o svom radu i radu radnih tela koja obrazuje.
Odlučuje o:
1. formiranju posebnih fondova, njihovoj nameni i načinu raspolaganja sredstvima iz tih fondova;
2. u drugom stepenu kada je to ovim statutom ili opštim aktom Komore određeno;
3. o izveštajima organa Komore.
Bira i opoziva:
1. predsednika Komore i potpredsednike Komore;
2. disciplinskog tužioca i njegove zamenike;
3. predsednika, zamenika predsednika i sudije Disciplinskog suda;
4. predsednika, zamenika predsednika i članove Nadzornog odbora;
5. predsednika, zamenika predsednika i članove drugih povremenih odbora, komisija i radnih tela Skupštine;
6. delegate za Skupštinu i Upravni odbor Advokatske komore Jugoslavije;
Prati:
1. razvoj advokature;
2. rad advokatskih komora sa svoje teritorije;
3. saradnju sa Advokatskom komorom Crne Gore, Advokatskom komorom Jugoslavije i drugim profesionalnim organizacijama iz zemlje i sveta;
4. rad svih organa Komore i razmatra izveštaje o njihovom radu;
Potvrđuje:
- mandat delegata i članova izabranih u organe Komore.
Redovnu sednicu Skupštine predsednik saziva jedanput godišnje.
Na predlog Upravnog odbora, upravnog odbora jedne od advokatskih komora iz svog sastava ili najmanje dvadeset delegata Skupštine, predsednik je dužan da sazove vanrednu sednicu Skupštine u roku od 45 dana od dana prijema predloga.
Predlog iz stava 2 ovog člana mora biti sastavljen u pismenoj formi s predlogom tačaka dnevnog reda i materijalom koji se odnosi na predlog.
U slučaju da predsednik Komore ne sazove sednicu u roku određenom u stavu 2 ovog člana, predlagač može sazvati sednicu Skupštine u daljem roku od 30 dana.
Skupština radi u javnim sednicama, a sednica se može održati ako joj prisustvuje više od polovine delegata.
Skupština odlučuje većinom glasova prisutnih delegata.
Statut Komore i njegove izmene i dopune Skupština donosi dvotrećinskom većinom glasova prisutnih delegata.
Odredbe ovog statuta koje se odnose na osnivanje novih, gašenje postojećih, spajanje sa drugim ili podelu na više advokatskih komora donose se dvotrećinskom većinom prisutnih delegata uz saglasnost advokatske komore čiji se status menja.
Skupština donosi odluke, zaključke i preporuke.
Odlukom se odlučuje o donošenju Statuta, opštih akata i drugim poslovima iz delokruga rada Skupštine.
Preporukom se odlučuje o stavu po određenom pitanju.
Zaključkom se odlučuje u svim ostalim slučajevima.
Sednicom Skupštine rukovodi predsednik Komore.
U odsustvu predsednika sednicom Skupštine rukovodi jedan od potpredsednika.
2. Upravni odbor
Upravni odbor je organ Skupštine Komore koji vrši prava i dužnosti utvrđene ovim statutom i drugim opštim aktima.
Upravni odbor ima 19 članova.
Članove Upravnog odbora delegiraju advokatske komore koje su u sastavu Komore, srazmerno broju delegata izabranih u Skupštini, s tim da svaka od ovih komora mora imati najmanje jednog člana u Upravnom odboru.
Advokatska komora Beograda delegira šest delegata, Advokatska komora Vojvodine tri delegata, advokatske komore Niša, Kosova i Metohije i Čačka, svaka po dva delegata, advokatske komore Zaječara, Kragujevca, Požarevca i Šapca svaka po jednog delegata.
Radom Upravnog odbora rukovodi predsednik Komore.
Predsednika i potpredsednike Komore bira Skupština iz reda članova Upravnog odbora.
Upravni odbor iz reda svojih članova bira sekretara Upravnog odbora.
Sekretar Upravnog odbora stara se o pripremi sednice i sprovođenju odluka Upravnog odbora.
Upravni odbor vrši sledeće poslove:
1. sprovodi odluke Skupštine;
2. utvrđuje predlog statuta i drugih opštih akata koje donosi Skupština;
3. donosi: Tarifu o nagradama i naknadama troškova za rad advokata, Pravilnik o imenicima i drugim evidencijama i druge opšte akte koji nisu ovim statutom ili drugim opštim aktom stavljeni u nadležnost Skupštine ili nekog drugog organa;
4. usklađuje stavove advokatskih komora sa svoje teritorije kada se donose odluke uz njihovu saglasnost ili mišljenje;
5. usklađuje stavove Komore sa državnim i drugim organima u stvarima koje se donose uz saglasnost nadležnog državnog organa;
6. preduzima mere i učestvuje u saradnji advokatskih komora sa državnim i pravosudnim organima, advokatskim komorama i drugim profesionalnim i stručnim organizacijama iz zemlje i inostranstva;
7. odlučuje u drugom stepenu kada je to ovim statutom određeno;
8. odlučuje o žalbama na odluke o privremenoj zabrani bavljenja advokaturom koje donose advokatske komore u njenom sastavu;
9. predlaže državnim organima mere za unapređenje advokature, pravosudnog i pravnog sistema;
10. prati rad advokatskih komora i ortačkih advokatskih društava sa svoje teritorije i daje preporuke u vezi sa njihovim radom;
11. odlučuje o dodeli Plakete i Povelje Komore i drugih priznanja;
12. određuje osnovnu orijentaciju časopisa "Branič" i drugih štampanih i elektronskih izdanja i prezentacije Komore;
13. utvrđuje plan prihoda i rashoda i stara se o njegovom urednom izvršavanju;
14. usvaja periodične obračune i predlog završnog računa Komore;
15. određuje predstavnike Komore u drugim organizacijama i organima;
16. odlučuje o statusnim, materijalnim i drugim pitanjima radnika službe Komore i daje saglasnost na njihova akta kada je zakonom, ovim statutom ili drugim opštim aktom određeno;
17. određuje lica koja mogu raspolagati materijalnim sredstvima i granice njihovih ovlašćenja;
18. odlučuje o imenovanju glavnog i odgovornog urednika časopisa "Branič" i imenuje urednike i članove uređivačkih odbora časopisa i drugih štampanih i elektronskih izdanja i prezentacije Komore;
19. odlučuje o poslovima i pitanjima koji zakonom, ovim statutom i drugim opštim aktom nisu stavljeni u delokrug rada Skupštine ili nekog drugog organa;
20. odlučuje o članstvu Komore u međunarodnim advokatskim organizacijama;
21. donosi Poslovnik o svom radu;
22. bira i opoziva sekretara Upravnog odbora;
23. utvrđuje protokol listu gostiju, i
24. vrši druge poslove koje mu poveri Skupština;
25. bira i razrešava člana Visokog saveta pravosuđa.
Za obavljanje poslova iz svog delokruga Upravni odbor može obrazovati stalna ili povremena tela i imenovati članove tih tela iz reda advokata i advokatskih pripravnika i kada nisu članovi organa Komore.
Upravni odbor radi u sednicama kojima mora prisustvovati većina od ukupnog broja njegovih članova čiji je mandat verifikovan, a odlučuje većinom glasova prisutnih članova.
Sednica Upravnog odbora mora se zakazati u roku od 10 dana od prijema pismeno obrazloženog predloga najmanje tri člana Upravnog odbora, ili upravnog odbora jedne advokatske komore koja je u sastavu Komore.
3. Predsednik i potpredsednici Komore
Predsednik Komore:
1. predstavlja Komoru;
2. saziva sednice Skupštine i Upravnog odbora, predlaže dnevni red za te sednice i predsedava im;
3. potpisuje odluke i druge akte koje donosi Skupština i Upravni odbor;
4. donosi rešenja kada se odluke donose u upravnom postupku;
5. izvršava odluke Skupštine i Upravnog odbora;
6. obavlja i druge poslove određene ovim statutom ili drugim opštim aktom Komore.
Za svoj rad predsednik odgovara Skupštini i Upravnom odboru Komore.
Predsednika Komore u odsutnosti zamenjuje potpredsednik Komore koga predsednik Komore odredi.
4. Nadzorni odbor
Nadzorni odbor je organ Komore koji vrši kontrolu raspolaganja sredstvima Komore.
Nadzorni odbor je samostalan organ Komore i za svoj rad neposredno odgovara Skupštini Komore.
U Nadzorni odbor koji ima 9 članova bira se po jedan član iz svake advokatske komore iz sastava Komore.
5. Disciplinski organi
Disciplinski organi Komore su disciplinski tužilac i Disciplinski sud.
Disciplinski organi Komore u disciplinskom postupku postupaju kao drugostepeni organi.
Disciplinski organi su nezavisni u svom radu.
Disciplinski organi su dužni da postupaju hitno, a naročito u slučajevima vođenja disciplinskog postupka u kojima je doneto prvostepeno rešenje o privremenoj zabrani bavljenja advokaturom.
Disciplinski organi podnose izveštaj o svom radu Skupštini Komore.
Disciplinski sud Komore sastoji se od predsednika suda, zamenika predsednika i 12 sudija.
Radom Disciplinskog suda rukovodi predsednik suda, a u njegovoj odsutnosti zamenik.
Disciplinski sud sudi u veću koje čini troje sudija toga suda.
Disciplinski tužilac je organ disciplinskog gonjenja.
Disciplinski tužilac Komore ima 4 zamenika koji ga zamenjuju u vršenju njegovih dužnosti.
6. Prava i dužnosti delegata i članova organa Komore
Delegati i članovi organa Komore imaju sledeća prava i dužnosti:
1. da prisustvuju sastancima organa Komore čiji su članovi;
2. da o radu svojih organa obaveštavaju advokatske komore čiji su članovi i da se staraju da se one izjasne o pitanjima i opštim aktima koji su im dostavljeni na mišljenje;
3. da daju predloge i inicijative za unapređenje rada Komore, razvoj advokature, pravosudnog i pravnog sistema;
4. da podnose izveštaj o tekućim problemima u radu advokatskih komora čiji su članovi;
da izvršavaju odluke, naloge i zaključke organa Komore.
7. Izbor i opoziv delegata i članova organa Komore
Mandat delegata u Skupštini traje 4 godine.
Delegat, odnosno član organa Komore stiče prava i dužnosti danom potvrđivanja njegovog mandata od strane organa utvrđenog ovim statutom.
Predsednik Komore, predsednici drugih organa Komore, disciplinski tužilac i njegovi zamenici, predsednik, zamenik predsednika i sudije Disciplinskog suda i članovi Upravnog i Nadzornog odbora biraju se na vreme od četiri godine i ista lica mogu se po isteku tog roka birati još jednom uzastopno na iste funkcije.
Za člana organa Komore može biti izabran samo advokat sa najmanje pet godina staža u advokaturi, koji nije disciplinski kažnjavan za težu povredu dužnosti i ugleda advokata u poslednjih 10 godina.
Član organa razrešava se funkcije pre isteka mandata ako mu je izrečena disciplinska mera ili privremena zabrana bavljenja advokaturom.
Delegate Skupštine Komore i članove Upravnog odbora biraju i opozivaju skupštine advokatskih komora koje su u sastavu Komore u postupku utvrđenom njihovim statutima.
Članove drugih organa Komore i nosioce funkcija Komore bira i opoziva Skupština u postupku utvrđenim ovim statutom.
Upravni odbor je dužan da najmanje tri meseca pre isteka mandata delegatima Skupštine obavesti advokatske komore koje su u sastavu Komore do koga su dana dužne da izaberu svoje delegate u Skupštinu i Upravni odbor Komore.
Novoizabrane delegate Skupštine saziva na Izbornu sednicu predsednik Komore prethodnog saziva.
Izbornom sednicom Skupštine, predsedava, do izbora novog predsednika Komore, delegat koga izabere Skupština.
Skupština na Izbornoj sednici posle potvrđivanja mandata delegatima Skupštine i članovima Upravnog odbora bira Izbornu komisiju od 5 članova koja rukovodi sprovođenjem izbora za članove organa i nosioce funkcija.
Kandidate za članove organa i nosioce funkcija može predložiti svaki delegat ili skupština advokatske komore koja je u sastavu Komore.
Način predlaganja kandidata, način rada Izborne komisije bliže se uređuje Poslovnikom o radu Skupštine.
Lista kandidata za izbor članova organa Komore mora da sadrži najmanje jednog kandidata više od broja koji se bira.
Lista kandidata sadrži:
- ime i prezime kandidata;
- označenje funkcije na koju se bira;
- označenje advokatske komore čiji je član;
- označenje ko je utvrdio listu kandidata.
Listu kandidata potvrđuje Skupština Komore.
Izbor članova organa i nosilaca funkcija vrši se tajnim glasanjem na glasačkom listiću koji sačinjava Izborna komisija i koji pored elemenata iz člana 42 stav 2 ovog statuta sadrži i označenje koliko se kandidata bira za određenu funkciju.
Glasački listić mora biti overen pečatom Komore.
Glasanjem rukovodi Izborna komisija.
Glasanje se vrši zaokruživanjem rednog broja ispred imena kandidata.
Glasati se može samo za kandidata navedenog na glasačkom listiću i za onaj broj kandidata koliko se bira članova organa, odnosno nosilaca funkcija.
O toku glasanja Izborna komisija sačinjava zapisnik.
Po završenom glasanju Izborna komisija zapisnički utvrđuje ukupan broj delegata Skupštine, broj delegata koji je glasao, broj nevažećih glasačkih listića i broj glasova koje je dobio svaki kandidat.
Nevažećim se smatra glasački listić koji nije popunjen ili je tako popunjen da se sa sigurnošću ne može utvrditi za koga je delegat glasao.
Ako je na glasačkom listiću zaokružen redni broj ispred imena većeg broja kandidata od broja članova organa, odnosno nosilaca funkcija koji se bira, smatra se da je delegat glasao za one kandidate koji su zaokruženi od prvog zaokruženog broja do broja koji odgovara broju kandidata koji se bira.
Rezultati izbora unose se u zapisnik.
Prilikom brojanja glasova i sačinjavanja zapisnika iz rada Izborne komisije je isključena javnost.
Izabrani su kandidati koji su dobili najveći broj glasova.
Ako postoji jednaka podela glasova kandidata zbog koje se ne može izvršiti potpun izbor organa i nosilaca funkcija, izborni postupak za izbor tih kandidata se ponavlja.
Ako Izborna komisija na osnovu izbornih akata utvrdi nepravilnosti koje su očito uticale na rezultate izbora predložiće Skupštini da poništi glasanje.
O ponavljanju izbornog postupka odlučuje Skupština.
Delegatu, članu organa, odnosno nosiocu funkcije prestaje mandat pre isteka vremena na koje je izabran:
- ako izgubi svojstvo člana advokatske komore;
- opozivom, i
- ostavkom.
Član organa može biti opozvan:
1. ako duže od šest meseci ne vrši svoju dužnost ili je ne vrši u skladu sa svojom funkcijom;
2. ako bez opravdanog razloga ne učestvuje ili neredovno učestvuje u radu organa Komore;
3. ako ne izvršava zaključke i stavove organa Komore za čije je izvršenje zadužen;
4. ako ne obaveštava advokatsku komoru čiji je član o svom radu u organima Komore;
5. ako svojim radom i ponašanjem nanosi štetu ugledu Komore i advokature.
Nosilac funkcije može biti opozvan:
1. ako ne izvršava zaključke i druge naloge organa Komore;
2. ako se u svom istupanju ne pridržava zaključaka, stavova i naloga organa Komore;
3. ako ne obaveštava organe Komore o svom radu;
4. ako svojim radom i ponašanjem nanosi štetu ugledu Komore i advokature.
Postupak za opoziv člana organa odnosno nosioca funkcije mogu pokrenuti:
- Skupština;
- organ čiji se član opoziva, i
- advokatska komora čiji je član.
Opoziv članova organa, odnosno nosilaca funkcija vrši se po postupku za njihov izbor, određen ovim statutom.
Ako se za vreme trajanja mandata smanji broj delegata, odnosno članova organa Komore za više od jedne četvrtine, vrše se dopunski izbori.
Mandat delegatu, odnosno članu organa Komore izabranom na dopunskim izborima ističe kada i mandati ostalih delegata, odnosno članova organa.
Dopunski izbori vrše se po postupku predviđenom ovim statutom za redovne izbore.
8. Konferencija
Konferencija advokata je oblik razmene mišljenja i ličnog izjašnjavanja advokata o pitanjima značajnim za advokaturu, pravni i pravosudni sistem, ostvarivanju ustavnosti i zakonitosti, zaštiti sloboda i prava čoveka i građanina, kao i pitanjima od šireg društvenog značaja.
Konferenciju saziva Skupština ili Upravni odbor.
Sazivač Konferencije predlaže dnevni red i određuje vreme i mesto održavanja Konferencije.
Konferenciju otvara i njom rukovodi predsednik Komore do izbora radnog predsedništva i zapisničara.
Način rada Konferencije bliže se uređuje Poslovnikom o radu Konferencije.
Deo peti
JAVNOST RADA KOMORE
1. Informisanje
Javnost rada obezbeđuje se održavanjem javnih sednica svih organa Komore, obaveštavanjem o održavanju sednica isticanjem preko oglasnih tabli u sudovima i komorama, dostavljanjem informacija i izveštaja o radu organa Komore, objavljivanjem statuta i opštih akata Komore u "Službenom glasniku Republike Srbije", časopisu "Branič" i drugim publikacijama Komore, oglasima putem medija i prezentacijom na Internetu.
Poslovi koji predstavljaju državnu, vojnu, službenu ili poslovnu tajnu ili su od drugih organa označeni kao državna tajna, poverljivo, strogo poverljivo ili interno, ne mogu se saopštavati na način određen u prethodnom stavu.
Najmanje jedanput godišnje organi Komore sastavljaju i podnose pismeni izveštaj o svom radu organu koji ih je izabrao.
Obaveštavanje članstva o održavanju sednica organa Komore vrši se ličnom dostavom pismenim putem, isticanjem akta o sazivu na oglasnoj tabli, njegovim objavljivanjem u publikacijama Komore i medijima.
Obaveštenje članstva o radu na sednici organa Komore, osim sa sednica disciplinskih organa, vrši se dostavljanjem informacija i usvojenih opštih akata advokatskim komorama, objavljivanjem na oglasnoj tabli ili preko publikacija Komore.
2. Časopis i druga izdanja Komore
Komora izdaje stručno-profesionalni časopis i druge publikacije za potrebe advokature i u vezi sa advokaturom i njenom funkcijom.
Stručno-profesionalni časopis Komore izdaje se pod nazivom "Branič", na srpskom jeziku i štampa se ćirilicom.
Komora ima prezentaciju na Internetu.
Publikacijama iz čl. 61-63 ovog statuta obaveštavaju se članovi Komore i drugi zainteresovani o radu Komore, advokatskih komora koje su u njenom sastavu i njihovih organa, o radu Advokatske komore Crne Gore, Advokatske komore Jugoslavije, Međunarodne unije advokata, Unije advokatskih komora Balkana i drugih organizacija, o novim propisima, literaturi i sudskoj praksi značajnim za bavljenje advokaturom i poboljšanje pravnog i pravosudnog sistema kao i o događajima od značaja za advokaturu.
Pravilnikom Komore bliže se uređuju pitanja od značaja za programsku orijentaciju časopisa "Branič", drugih izdanja i publikacija Komore i prezentacije preko Interneta, a posebno sastav i broj članova izdavačkog saveta i uređivačkog odbora časopisa "Branič", prava i dužnosti organa, uslovi za imenovanje i razrešenje glavnog i odgovornog urednika, časopisa, način finansiranja časopisa, način i uslovi prestanka izdavanja časopisa, kao i programsku orijentaciju, uređivanje, ažuriranje i opštenje elektronskom poštom putem prezentacije Komore preko Interneta.
Deo šesti
ODGOVORNOST KOMORE I NJENIH ORGANA
Komora je dužna da se u vršenju svojih prava i dužnosti pridržava ustava, zakona i drugih propisa i kolektivnih ugovora koje je zaključila.
Organi Komore odgovaraju za svoj rad Skupštini, a delegati Skupštine i članovi organa skupštini advokatske komore koja ih je izabrala.
Predsednik Komore obustaviće od izvršenja odluku Upravnog odbora za koju smatra da je nezakonita samo do prve sednice Upravnog odbora.
Deo sedmi
OPŠTI AKTI
Opšti akti Komore su:
1. Statut;
2. Tarifa o nagradama i naknadama troškova za rad advokata;
3. Poslovnik o radu organa Komore;
4. pravilnici;
5. kolektivni ugovor.
Statutom se uređuju pitanja iz člana 1 ovog statuta.
Tarifom se određuje nagrada za pružanje pravne pomoći od strane advokata kao i naknada troškova koje advokat ima prilikom pružanja te pomoći (dnevnice, putni troškovi, odsustvo iz kancelarije i dr.).
Pravilnicima se bliže uređuje poslovanje, prava i obaveze organa Komore i njenih članova.
Kolektivnim ugovorom uređuju se prava i obaveze zaposlenih kod advokata i ortačkih advokatskih društava, a Pojedinačnim kolektivnim ugovorom prava i obaveze radnika službe Komore.
Poslovnikom se uređuje rad organa Komore i pitanja od interesa za ostvarivanje prava i dužnosti delegata i članova organa.
Inicijativu za donošenje ili izmenu Statuta ili drugog opšteg akta može podneti svaki organ Komore, ili jedna advokatska komora u sastavu Komore.
Upravni odbor utvrđuje nacrt statuta ili drugog opšteg akta i dostavlja ga na davanje mišljenja, primedaba i predloga advokatskim komorama.
Javna rasprava o nacrtu iz stava 1 ovog člana traje najkraće 15. a najduže 60 dana.
Upravni odbor utvrđuje predlog statuta ili drugog opšteg akta.
Upravni odbor prilikom utvrđivanja predloga iz stava 1 ovog člana razmatra mišljenja, primedbe i predloge iz javne rasprave i daje razloge zbog čega nije usvojio određene primedbe i predloge.
Skupština prilikom pretresa predloga statuta, ili drugog opšteg akta postupa sa primedbama i predlozima po proceduri propisanoj za amandmane.
Statut Komore objavljuje se u "Službenom glasniku Republike Srbije", a drugi opšti akti na oglasnoj tabli Komore, ili u časopisu "Branič".
Opšti akt iz stava 1 ovog člana stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja.
Izmene i dopune Statuta ili drugog opšteg akta vrše se na način određen za njegovo donošenje.
Deo osmi
VRŠENJE JAVNIH OVLAŠĆENJA
Komora vrši javna ovlašćenja neposredno preko svojih organa i preko organa advokatskih komora u svom sastavu.
Komora u drugom stepenu i advokatske komore u njenom sastavu u prvom stepenu vrše sledeća javna ovlašćenja:
1. odlučuju o zahtevu za upis u imenik advokata i advokatskih pripravnika;
2. odlučuje o zahtevu za upis u imenik advokata stranih državljana;
3. daje prethodnu saglasnost i ocenjuje da li je ugovor o osnivanju ortačkog advokatskog društva u saglasnosti sa Zakonom o advokaturi;
4. odlučuju o promeni sedišta advokatske kancelarije i ortačkog advokatskog društva;
5. odlučuju o brisanju iz imenika advokata, advokatskih pripravnika i ortačkih advokatskih društava;
6. odlučuju o dužini trajanja privremenog odsustva, imenovanju i razrešenju privremenog zamenika;
7. odlučuje o postavljanju privremenih zamenika i preuzimatelja kancelarija;
8. vode imenike advokata, advokatskih pripravnika, advokata stranih državljana i ortačkih advokatskih društava;
9. vode evidencije o preseljenju advokatske kancelarije i sedišta ortačkog advokatskog društva i privremenim merama zabrane vršenja advokature;
10. odlučuju o obnovi postupka za upis u imenik advokata i advokatskih pripravnika;
11. izriču privremenu zabranu bavljenja advokaturom;
12. vode disciplinske postupke i odlučuju o disciplinskoj odgovornosti advokata i advokatskih pripravnika i evidencije vezane za vođenje ovih postupaka i izvršenje disciplinskih mera;
13. ostvaruju međunarodnu saradnju u skladu sa Statutom Advokatske komore Jugoslavije o kojoj obaveštavaju Advokatsku komoru Jugoslavije.
U vršenju javnih ovlašćenja iz stava 1 tač. 1-11 ovog člana organi Komore i advokatskih komora primenjuju odredbe Zakona o opštem upravnom postupku, ako Zakonom o advokaturi ili statutima komora nije drugačije propisano.
U vršenju javnih ovlašćenja iz stava 1 tačka 12 ovog člana analogno se primenjuju odredbe Zakona o krivičnom postupku, ako Zakonom o advokaturi ili Statutom Komore nije drugačije propisano.
1. Upis u imenik advokata
Zahtev za upis u imenik advokata podnosi se u pismenoj formi upravnom odboru advokatske komore na čijoj teritoriji je buduće sedište kancelarije podnosioca zahteva.
Uz zahtev za upis u imenik advokata podnosilac je dužan da priloži u originalu ili overenom prepisu:
1. uverenje o državljanstvu Savezne Republike Jugoslavije;
2. diplomu pravnog fakulteta ili uverenje o diplomiranju;
3. uverenje o položenom pravosudnom ispitu;
4. uverenje suda da se protiv kandidata za upis ne vodi krivični postupak;
5. uverenje centra za socijalni rad da je kandidat poslovno sposoban;
6. lekarsko uverenje o opštoj zdravstvenoj sposobnosti;
7. kopiju lične karte;
8. potvrdu da je kandidat raskinuo radni odnos ili izjavu da će raskinuti radni odnos;
9. izjavu da nema drugu registrovanu samostalnu delatnost;
10. dve fotografije.
U zahtevu podnosilac označava sedište kancelarije, daje podatke o kretanju u službi i popunjava upitnik koji mu daje služba advokatske komore.
Advokati strani državljani umesto dokaza iz stava 2 ovog člana podnose overenu kopiju pasoša i dokaz da su upisani u imenik advokata strane države.
Protiv prvostepenog rešenja upravnog odbora advokatske komore kojim se upis u imenik advokata odbija, podnosilac zahteva ima pravo žalbe u roku od 15 dana po prijemu rešenja Upravnom odboru Komore.
Advokatska komora kojoj je podnet zahtev za upis pribavlja po službenoj dužnosti od nadležnih organa podatke o osuđivanosti kandidata, kao i da li kandidat ima drugu registrovanu delatnost, a u slučaju zahteva stranog državljanina i dokaz o postojanju reciprociteta od Saveznog ministarstva nadležnog za poslove pravde.
Podnosioci zahteva za upis u imenik advokata evidentiraju se na sednici upravnog odbora advokatske komore i o tome obaveštava članstvo sa pozivom da stavi svoje eventualne primedbe ili predloge po podnetim zahtevima.
Po isteku roka za evidenciju koji ne može biti duži od 45 dana, upravni odbor odlučuje o zahtevu kandidata za upis u imenik advokata.
Organ koji odlučuje o upisu može prethodno obaviti razgovor sa podnosiocem zahteva za upis i tražiti razjašnjenje određenih činjenica, a ukoliko ima primedaba po njegovom zahtevu upoznaće kandidata sa sadržinom istih i dati mu mogućnost da se o njima izjasni.
Upravni odbor može da odbije zahtev za upis u imenik advokata ako oceni da kandidat nije dostojan poverenja za obavljanje advokatske delatnosti.
Nedostojnim poverenja smatra se kandidat čiji dotadašnji rad, druge javne aktivnosti i privatni život, kada je ovaj dostupan uvidu i oceni javnosti, ne daju osnova za uverenje da će se u obavljanju advokatske delatnosti pridržavati zakona, statuta advokatske komore i Kodeksa profesionalne etike advokata.
Kada upravni odbor advokatske komore odbije zahtev za upis u imenik advokata dužan je da odmah o tome obavesti sve advokatske komore.
Podnosilac zahteva za upis u imenik advokata može prisustvovati sednici upravnog odbora na kojoj se donosi odluka o njegovom zahtevu i davati, po odobrenju predsedavajućeg, potrebna usmena objašnjenja i predloge.
U postupku većanja i glasanja o zahtevu za upis isključena je javnost.
Pre upisa u imenik advokata podnosilac zahteva je dužan da uplati troškove upisa određene odlukom Upravnog odbora Komore i priloži potvrdu da nije u radnom odnosu.
Podnosilac zahteva za upis u imenik advokata kome je upis odobren polaže zakletvu pred predsednikom advokatske komore na čijoj teritoriji je sedište njegove kancelarije ili potpredsednikom, odnosno drugim članom upravnog odbora koga predsednik odredi, po trajnom statutarnom ovlašćenju predsednika Komore.
Podnosiocu zahteva za upis kome je upis odobren izdaje se prilikom polaganja zakletve rešenje o upisu u imenik advokata, primerak Statuta Komore i advokatske komore čiji je član, Kodeksa profesionalne etike advokata i Tarifa o nagradama i naknadama troškova za rad advokata.
Pri polaganju zakletve advokatu se uručuje advokatska legitimacija.
2. Upis u imenik advokatskih pripravnika
Zahtev za upis u imenik advokatskih pripravnika podnosi se u pismenoj formi upravnom odboru advokatske komore na čijoj je teritoriji sedište kancelarije njegovog principala.
Uz zahtev za upis u imenik advokatskih pripravnika podnosilac je dužan da priloži u originalu ili overenom prepisu:
1. uverenje o državljanstvu Savezne Republike Jugoslavije;
2. diplomu pravnog fakulteta ili uverenje o diplomiranju;
3. uverenje suda da se protiv kandidata za upis ne vodi krivični postupak;
4. uverenje centra za socijalni rad da je kandidat poslovno sposoban;
5. lekarsko uverenje o opštoj zdravstvenoj sposobnosti;
6. kopiju lične karte;
7. ugovor o radu;
8. dve fotografije.
U zahtevu podnosilac daje podatke o eventualnom ranijem kretanju u službi prilažući kopiju radne knjižice i popunjava upitnik koji mu daje služba advokatske komore.
U imenik advokatskih pripravnika neće se upisati kandidat koji ispunjava uslove za polaganje pravosudnog ispita, ili uslove za upis u imenik advokata.
Za upis u imenik advokatskih pripravnika analogno se primenjuju odredbe čl. 73-81 ovog statuta.
Zakletva za advokatskog pripravnika glasi:
"Izjavljujem da ću dužnost advokatskog pripravnika vršiti savesno i da ću se u svom radu pridržavati ustava, zakona i drugih propisa, kao i da ću svojim radom čuvati ugled advokature."
Svojstvo advokatskog pripravnika stiče se danom polaganja zakletve.
Na upis u podlistak volontera koji se vodi u okviru imenika advokatskih pripravnika shodno se primenjuju odredbe čl. 82-84 ovog statuta.
Advokatski pripravnici i volonteri mogu se organizovati u okviru advokatske komore na čijoj teritoriji je sedište kancelarije njihovog principala.
Organizacija advokatskih pripravnika zastupa interese advokatskih pripravnika i volontera pred organima advokatske komore i upoznaje ih sa problemima u svom radu.
3. Postupak davanja mišljenja pri osnivanju ortačkih advokatskih društava i postupak upisa zajedničke advokatske kancelarije
Osnivači ortačkog advokatskog društva dužni su da podnesu advokatskoj komori, na čijoj teritoriji će biti njegovo sedište, zahtev za pribavljanje prethodne saglasnosti da je ugovor o osnivanju ortačkog advokatskog društva u saglasnosti sa Zakonom o advokaturi.
U zahtevu za davanje prethodne saglasnosti za osnivanje ortačkog advokatskog društva osnivači su dužni da označe njegovo sedište i odjave sedišta advokatskih kancelarija članova ortačkog advokatskog društva, ako ono nije istovetno sa sedištem ortačkog advokatskog društva.
Uz zahtev za davanje prethodne saglasnosti za osnivanje ortačkog advokatskog društva osnivači su dužni da prilože ugovor o ortakluku.
Zajednička advokatska kancelarija osniva se ugovorom koji zaključuju najmanje dva advokata.
Ugovorom iz prethodnog stava uređuju se međusobna prava i obaveze advokata članova zajedničke advokatske kancelarije, zajedničko sedište, način poslovanja i odlučivanja.
O zahtevu za upis u imenik zajedničkih advokatskih kancelarija odlučuje u prvom stepenu upravni odbor advokatske komore na čijoj teritoriji će biti sedište zajedničke advokatske kancelarije.
U slučaju da potpisnik ugovora o osnivanju zajedničke advokatske kancelarije ima sedište kancelarije van sedišta zajedničke advokatske kancelarije dužan je da podnese dokaz o preseljenju sedišta advokatske kancelarije u sedište zajedničke advokatske kancelarije.
4. Postupak promene sedišta advokatske kancelarije
Upis u imenik advokata pri promeni sedišta advokatske kancelarije izvršiće se bez provere uslova za upis.
5. Postupak brisanja iz imenika advokata, advokatskih pripravnika i ortačkih advokatskih društava
Rešenje o brisanju iz imenika advokata donosi predsednik advokatske komore na čijoj teritoriji je sedište advokatske kancelarije podnosioca zahteva.
U slučaju brisanja iz imenika advokata iz razloga propisanih članom 29 stav 1 tač. 6 i 8 Zakona o advokaturi rešenje o brisanju doneće se po konačnosti odluke upravnog odbora nadležne advokatske komore prema sedištu kancelarije da su ispunjeni uslovi za brisanje iz imenika advokata.
Smatra se da se advokat ne bavi advokaturom duže od šest meseci ukoliko u tom intervalu služba advokatske komore ne može uspostaviti pismeni ili telefonski kontakt sa njim preko sedišta advokatske kancelarije koje je prijavio advokatskoj komori.
Rešenje o brisanju advokatskog pripravnika i volontera iz imenika advokatskih pripravnika donosi predsednik advokatske komore na čijoj teritoriji je sedište advokatske kancelarije njegovog principala.
U slučaju brisanja iz imenika advokata zbog neobavljanja advokaturom duže od šest meseci donosi se i rešenje o brisanju advokatskih pripravnika i volontera zaposlenih kod tog advokata.
Po isteku dve godine od ispunjenog uslova za polaganje pravosudnog ispita, advokatska komora po službenoj dužnosti donosi rešenje o brisanju advokatskog pripravnika iz imenika advokatskih pripravnika.
Upravni odbor advokatske komore na čijoj teritoriji je sedište ortačkog advokatskog društva utvrđuje uslove i pokreće postupak za brisanje ortačkog advokatskog društva iz imenika ortačkih advokatskih društava.
6. Odlučivanje o privremenim odsustvima i postavljenju privremenih zamenika i preuzimatelja kancelarija i ortačkog advokatskog društva
Advokat koji želi da koristi privremeno odsustvo o tome pismeno obaveštava advokatsku komoru čiji je član.
U obaveštenju o privremenom odsustvu podnosilac navodi razloge odsustva, određuje privremenog zamenika za vreme trajanja odsustva i dužinu trajanja.
Upravni odbor advokatske komore rešenjem utvrđuje dužinu trajanja privremenog odsustva i privremenog zamenika.
Privremeni zamenik imenuje se po predlogu advokata koji podnosi zahtev za privremeno odsustvo.
U slučaju da privremeni zamenik odbije da vrši ovu dužnost ili u toku vršenja te dužnosti prestane da to radi iz bilo kog razloga, advokatska komora će pozvati advokata kome je odobreno privremeno odsustvo da odredi drugog privremenog zamenika u roku od osam dana.
U slučaju da advokat kome je odsustvo odobreno to ne uradi, upravni odbor advokatske komore imenovaće za privremenog zamenika člana komore koji to prihvati da vrši.
Privremeno odsustvo počinje da teče najranije od dana podnetog zahteva.
Prilikom postavljenja preuzimatelja advokatske kancelarije upravni odbor imaće u vidu izraženu želju advokata čija se advokatska kancelarija preuzima ili članova njegove porodice.
U slučaju da takve želje nema ili da se članovi porodice ne mogu složiti oko ličnosti preuzimatelja kancelarije, upravni odbor će odrediti preuzimatelja koji se te dužnosti prihvata iz imenika advokata.
Odredbe prethodnog stava analogno se primenjuju i prilikom imenovanja preuzimatelja ortačkog advokatskog društva.
7. Odlučivanje o privremenoj zabrani bavljenja advokaturom
O privremenoj zabrani bavljenja advokaturom odlučuje upravni odbor advokatske komore na čijoj je teritoriji sedište advokatske kancelarije advokata prema kome se eventualna zabrana ima izreći.
Ukoliko se privremena zabrana izriče zbog vođenja disciplinskog postupka disciplinski organ pred kojim se postupak vodi dostaviće upravnom odboru na uvid spise predmeta i dati eventualna razjašnjenja.
Ukoliko se privremena zabrana izriče zbog vođenja krivičnog postupka od organa koji taj postupak vodi može se tražiti odobrenje za uvid u spise predmeta, kao i usmena ili pismena objašnjenja.
Organ koji je doneo konačnu odluku o privremenoj zabrani bavljenja advokaturom može istu ukinuti i pre okončanja disciplinskog ili krivičnog postupka, po zahtevu advokata, disciplinskog organa ili po sopstvenoj inicijativi ukoliko nađe da su prestali razlozi zbog kojih je određena privremena zabrana.
8. Obnova postupka za upis
Postupak za upis u imenik advokata ili advokatskih pripravnika će se obaviti i rešenje o upisu poništiti ako se sazna da u vreme donošenja odluke o upisu podnosilac zahteva nije ispunjavao zakonom propisane uslove za upis ili ako je lažnim prikazivanjem ili prikrivanjem činjenica doveo u zabludu organ koji je o upisu odlučivao u pogledu bitnih elemenata važnih za odlučivanje po zahtevu.
9. Disciplinski postupak
Disciplinski postupak pokreće disciplinski tužilac advokatske komore u čiji imenik je upisan advokat ili advokatski pripravnik protiv koga se postupak pokreće.
Disciplinski tužilac pokreće postupak po prijavi fizičkog ili pravnog lica, organa advokatske komore ili po sopstvenoj inicijativi.
Disciplinski tužilac Komore može pokrenuti postupak iz nadležnosti prvostepenog disciplinskog tužioca ili od njega preuzeti gonjenje.
O podnetoj prijavi disciplinski tužilac obaveštava prijavljenog uz dostavljanje kopije prijave i priloženih dokaza sa pozivom da se u roku 8 dana od prijema o prijavi izjasni.
Disciplinski tužilac može tražiti dodatna objašnjenja i dokaze od podnosioca prijave ili drugih državnih organa, fizičkih i pravnih lica.
Po prispeću izjašnjenja ili proteku roka od 8 dana disciplinski tužilac odlučuje da li će podići optužnicu ili odbaciti prijavu.
Podnosilac prijave ne može preuzeti gonjenje pred disciplinskim sudovima Komore i advokatskih komora u njenom sastavu, ali može u roku od 8 dana od prijema obaveštenja o odbačaju prijave uložiti prigovor disciplinskom tužiocu Komore.
Podignutu optužnicu sa svim dokazima disciplinski tužilac dostavlja disciplinskom sudu.
Predsednik disciplinskog suda određuje veće koje će odlučivati po podnetoj optužnici.
O pravnim lekovima protiv prvostepenih odluka disciplinskog suda Advokatske komore Vojvodine, odnosno Advokatske komore Kosova i Metohije odlučivaće veće u čijem sastavu učestvuju obavezno i advokati članovi te komore, osim ako advokat prema kome se postupak vodi drugačije traži.
Optužnica, pozivi za pretres pred prvostepenim i drugostepenim disciplinskim sudom, odluke i podnesci dostavljaju se prijavljenom preko sedišta advokatske kancelarije preporučenom poštom uz povratni recepis.
U slučaju nemogućnosti ovakve dostave ista će se ponoviti, a ako i druga dostava ne uspe sledeća će se izvršiti preko oglasne table advokatske komore pred čijim disciplinskim organom se postupak vodi.
Protekom osmog dana od isticanja na oglasnoj tabli dostava se smatra urednom.
O predlogu za spajanje ili razdvajanje postupka odlučuje predsednik prvostepenog disciplinskog suda.
Pretres će se nastaviti ako je zahtev za spajanje ili razdvajanje postupka istaknut na pretresu ili do 8 dana pre održavanja pretresa.
O zahtevima za izuzeće zamenika predsednika i sudija prvostepenog disciplinskog suda podnetim do osmog dana pre održavanja glavnog pretresa odlučuje predsednik disciplinskog suda.
O zahtevima za izuzeće predsednika prvostepenog disciplinskog suda podnetim do 8 dana pre početka pretresa odlučuje predsednik Disciplinskog suda Komore.
Zahtevi za izuzeće predsednika, zamenika predsednika i sudija Disciplinskog suda Komore može se istaći samo posle započinjanja drugostepenog disciplinskog postupka.
O zahtevima za izuzeće 8 dana pre početka glavnog pretresa ili na samom glavnom pretresu odlučuje sudeće veće.
Zahtev za izuzeće disciplinskih tužilaca i njegovih zamenika nisu dozvoljeni.
Ako je istaknut zahtev za izuzeće predsednika, zamenika predsednika ili sudije Disciplinskog suda Komore pre započetog drugostepenog postupka, ili zahtev za izuzeće disciplinskog tužioca ili njegovog zamenika, iste odbacuje kao nedozvoljen predsednik veća koje vodi postupak.
Protiv odluka iz ovog člana nije dozvoljena posebna žalba.
Na tok glavnog pretresa analogno se primenjuju odredbe Zakona o krivičnom postupku ako ovim statutom nije drugačije određeno.
U slučaju odlaganja glavnog pretresa izvedeni dokazi se i u slučaju promene jednog ili više članova veća neće ponovo izvoditi osim ako veće drugačije ne odluči.
Predsednik veća održava red tokom glavnog pretresa i ovlašćen je da u slučaju narušavanja reda udalji sa glavnog pretresa lice koje narušava red.
Glavni pretres se može održati i u odsustvu prijavljenog ako je uredno pozvan na način propisan članom 113 ovog statuta.
O javnom objavljivanju odluke disciplinskog suda odlučuje predsednik veća disciplinskog suda koje je vodilo postupak.
O eventualnom objavljivanju odluke disciplinskog suda u sredstvima informisanja odlučuje predsednik disciplinskog suda koji je vodio prvostepeni postupak.
Prilikom izricanja mere sud će uzeti u obzir sve okolnosti od kojih zavisi vrsta i visina kazne, odnosno dužina trajanja mere, a naročito nastalu štetu, pobude, raniju kažnjavanost i materijalne prilike učinioca.
Osuđujuća odluka sadrži i odluku o troškovima postupka koje je advokat prema kome se postupak vodio dužan da plati u roku od 30 dana od konačnosti odluke.
Troškovi postupka obuhvataju broj i dužinu angažovanja članova disciplinskih organa angažovanih u konkretnom predmetu, putne troškove i druge izdatke u skladu sa elementima iz Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata.
Odgovorni je dužan da troškove disciplinskog postupka plati u roku 15 dana, a u opravdanim slučajevima ovaj rok se može produžiti najviše na tri meseca.
Protiv prvostepene odluke disciplinskog suda prijavljeni advokat, njegov branilac i disciplinski tužilac imaju pravo žalbe u roku od osam dana od dana dostave izvršene na način propisan članom 110 ovog statuta.
Drugostepeni sud odlučuje u sednici veća.
Na tok i odlučivanje u drugostepenom postupku analogno se primenjuju odredbe Zakona o krivičnom postupku.
Pravosnažno izrečene disciplinske mere unose se u evidenciju disciplinskih mera, a primerak odluke se odlaže u dosije odgovornog.
10. Povrede dužnosti i ugleda advokata
Povrede dužnosti advokata mogu biti teže (disciplinski prestup) i lakše (disciplinske neurednosti).
Teže povrede dužnosti advokata su:
1. zastupanje kod sudova, državnih organa i drugih organizacija protivno zakonu, Statutu Komore i Kodeksu profesionalne advokatske etike;
2. nesavesno i neblagovremeno zastupanje;
3. nevraćanje na zahtev stranke spisa i dokumenata;
4. neizvršenje odluka organa komore;
5. nepostupanje po zahtevu organa komore;
6. nedolično ponašanje prema drugom advokatu, advokatskom pripravniku, protivnoj ili svojoj stranci, sudu, svedoku, veštaku, sudskom tumaču ili učesniku u postupku koji ima svojstvo službenog lica;
7. nedostojno ponašanje u javnim aktivnostima i u privatnom životu kada je dostupan uvidu i oceni javnosti, kojima se nanosi šteta ugledu advokature;
8. davanje netačnih podataka kojima se organi komore dovode u zabludu pri donošenju odluka;
9. nesavesno vršenje poslova privremenog zamenika, ili preuzimatelja advokatske kancelarije;
10. nesavesno vođenje poslova i gubitak dokumentacije stranke;
11. zadržavanje novca naplaćenog za račun stranke;
12. nepružanje obračuna za izvršeni rad na zahtev stranke;
13. kupovina na javnoj prodaji na kojoj zastupa stranku, stvari koje su izložene prodaji za svoj račun ili račun drugog lica;
14. povreda prava advokatskog pripravnika na praksi u advokatskoj kancelariji;
15. omogućavanje rada advokatskom pripravniku bez nadzora;
16. stavljanje pečata kancelarije na tuđe podneske;
17. neizvršavanje materijalnih obaveza prema komori duže od 3 meseca;
18. davanje izjava u javnosti i istupanje u javnosti sračunato na reklamiranje i isticanje svoje ličnosti;
19. istovremeno zastupanje interesa dve stranke u postupku kada su im interesi suprotni;
20. zloupotreba poverenja stranke koju zastupa;
21. nelojalno preuzimanje stranke od drugih advokata;
22. nedostojno istupanje pred sudom ili organom kod koga zastupa;
23. bavljenje poslovima koji ne spadaju u poslove advokature osim Zakonom o advokaturi dozvoljenih (direktorski poslovi, agencijski i posrednički poslovi i sl.);
24. neopravdano odbijanje pružanja pravne pomoći;
25. zastupanje pred sudovima ili drugim organima koji vode postupak bez važeće advokatske legitimacije;
26. zastupanje pred nadležnim pravosudnim ili državnim organom pod dejstvom alkohola ili narkotika;
27. prekomerno ugovaranje nagrade ili naknade troškova protivno odredbama Tarife o nagradama i naknadi troškova za rad advokata ili traženje nagrade od stranke koju je dužan da zastupa besplatno;
28. odavanje advokatske ili druge poslovne tajne;
29. falsifikovanje zapisnika ili druge dokumentacije;
30. obavljanje advokature na neposredan ili posredan način za vreme privremenog odsustva ili privremene zabrane bavljenja advokaturom;
31. pribavljanje klijentele preko posrednika;
32. držanje filijale advokatske kancelarije;
33. neobaveštavanje advokatske komore o prekidu ili obustavi svog rada u roku od 30 dana od dana nastupanja promene, i
34. teža povreda Kodeksa profesionalne etike advokata.
Kao lakše povrede dužnosti advokata smatraju se:
1. ako uzastopno, bez opravdanog razloga, izostaje sa sednica organa advokatske komore u koji je izabran;
2. ako lakše povredi zakonske obaveze prema advokatskom pripravniku;
3. ako lakše povredi Kodeks profesionalne etike advokata;
4. ako neuredno izvršava materijalne obaveze prema advokatskoj komori.
Za lakše povrede može se izreći novčana kazna, a za teže povrede može se izreći novčana kazna ili mera brisanja iz imenika advokata.
Advokatski pripravnici pored povreda dužnosti i ugleda advokata iz čl. 124 i 125 odgovaraju i za:
1. nevršenje prakse advokatskog pripravnika kod advokata kod koga je na praksi;
2. povreda obaveza prema advokatu kod koga radi;
3. vršenje advokatskih poslova samostalno, za svoj račun, kao teže povrede dužnosti advokatskog pripravnika.
Deo deveti
ADVOKATSKA LEGITIMACIJA
Svojstvo advokata pred sudom ili drugim nadležnim organom dokazuje se advokatskom legitimacijom izdatom u tekućoj godini, odnosno advokatskom legitimacijom čija je važnost produžena za tekuću godinu.
Advokatsku legitimaciju izdaje i njenu važnost produžava advokatska komora u čiji je imenik advokat upisan.
Advokat je dužan da na zahtev suda ili drugog nadležnog organa koji vodi postupak pokaže svoju advokatsku legitimaciju.
Svojstvo advokatskog pripravnika pred sudom ili drugim nadležnim organom dokazuje se legitimacijom advokatskog pripravnika izdatoj u tekućoj godini, odnosno legitimacijom advokatskog pripravnika čija je važnost produžena za tekuću godinu.
Legitimaciju advokatskog pripravnika izdaje i njenu važnost produžava advokatska komora u čiji je imenik advokatski pripravnik upisan.
Advokatski pripravnik je dužan da na zahtev suda ili drugog nadležnog organa koji vodi postupak pokaže svoju advokatsku legitimaciju.
Odredbe ovog člana analogno se primenjuju i na pripravnike - volontere.
Važnost advokatske legitimacije neće se produžiti advokatu prema kome je izrečena mera privremene zabrane bavljenja advokaturom ili mu je utvrđeno privremeno odsustvo.
Važnost legitimacije advokatskog pripravnika neće se produžiti advokatskom pripravniku ili volonteru čijem je principalu izrečena mera privremene zabrane bavljenja advokaturom ili mu je utvrđeno privremeno odsustvo.
Služba komore će izdati advokatu rešenje o privremenom odsustvu pošto od njega dobije važeću advokatsku legitimaciju, kao i legitimacije advokatskih pripravnika, odnosno volontera čiji je on principal.
Oblik i sadržinu advokatske legitimacije i legitimacije advokatskog pripravnika utvrđuje Upravni odbor Komore.
Deo deseti
MATERIJALNO POSLOVANJE
Sredstva za rad Komore obezbeđuju se od dela članarine koji uplaćuju advokatske komore sa teritorije Republike Srbije.
Doprinos svake advokatske komore utvrđuje se srazmerno broju advokata na osnovu plana prihoda i rashoda Komore i tekućih troškova svake advokatske komore.
Planom prihoda i rashoda utvrđuju se potrebna sredstva za svaku kalendarsku godinu i visina doprinosa svake advokatske komore.
Sredstvima Komore raspolaže Upravni odbor i određuje lica koja su ovlašćena za potpisivanje finansijskih dokumenata.
O stanju sredstava Komore sastavljaju se periodični obračuni i završni račun za svaku kalendarsku godinu.
Komora ima fondove određene zakonom.
Skupština Komore može obrazovati druge fondove, čije se poslovanje uređuje opštim aktom.
Visinu troškova upisa u imenik advokata utvrđuje Upravni odbor Komore.
Troškovi se uplaćuju advokatskoj komori koja u prvom stepenu odlučuje o zahtevu za upis u imenik advokata.
Deo jedanaesti
PRAZNICI I PRIZNANJA
Dan advokature Srbije je 28. februar, kao dan donošenja prvog Zakona o javnim pravozastupnicima iz 1862. godine.
Program proslave Dana advokature Srbije utvrđuje Upravni odbor.
U znak priznanja advokatima za postignute izuzetne rezultate u vršenju advokature i za njen razvoj, kao i onima van advokature koji su svojim ličnim doprinosom uticali na razvoj i napredak advokature dodeljuje se "Plaketa Advokatske komore Srbije".
Pored priznanja iz stava 1 ovog člana advokatu se može dati "Povelja Advokatske komore Srbije" za njegov zapažen dugogodišnji rad u advokaturi, u organima Komore i za uspešno obavljanje drugih društvenih poslova u okviru advokature, profesionalnih udruženja i organizacija.
Pravilnikom koji donosi Upravni odbor Komore utvrđuju se uslovi za dodelu priznanja iz st. 1 i 2 ovog člana.
Deo dvanaesti
BIBLIOTEKA KOMORE
Komora ima biblioteku u kojoj prikuplja i čuva stručnu literaturu.
Način poslovanja biblioteke uređuje se opštim aktom koji donosi Upravni odbor.
Deo trinaesti
STRUČNE SLUŽBE KOMORE
Služba Komore obavlja administrativno-stručne i pomoćne poslove.
Poslovi iz stava 1 ovog člana mogu se poveriti zajedničkoj službi koju obrazuje Komora sa drugim advokatskim komorama sa teritorije Republike Srbije, odnosno SR Jugoslavije.
Ugovorom između komora određuje se udeo koji svaki učesnik ima u obezbeđenju sredstava za rad službe.
Zaposleni u službi imaju sva prava utvrđena pozitivnim propisima i odlukama organa Komore.
Radom službe rukovodi rukovodilac službe koji se imenuje svake četiri godine.
Deo četrnaesti
PRELAZNA I ZAVRŠNE ODREDBE
Advokatske komore koje su u sastavu Komore dužne su da u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog statuta usklade svoje statute i druge opšte akte sa ovim statutom.
U slučaju da advokatska komora ne postupi u skladu sa obavezama iz prethodnog stava na nju će se neposredno primenjivati odredbe ovog statuta, a Upravni odbor Komore će odlučiti koja će advokatska komora u prvom stepenu vršiti za tu advokatsku komoru javna ovlašćenja do konstituisanja njenih organa.
Danom stupanja na snagu ovog statuta prestaje da važi Statut Advokatske komore Srbije ("Sl. glasnik SRS", broj 4/89).
Ovaj statut stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".