PRIVREMENI POSLOVNIKSKUPŠTINE SRBIJE I CRNE GORE("Sl. list SCG", br. 7/2003) |
I OPŠTE ODREDBE
Ovim poslovnikom uređuju se, do donošenja poslovnika Skupštine Srbije i Crne Gore, koji se donosi u roku od 60 dana od dana konstituisanja Skupštine, pojedina pitanja konstituisanja, organizacije i rada Skupštine Srbije i Crne Gore (u daljem tekstu: Skupština) i način ostvarivanja prava i dužnosti poslanika.
Pitanja koja se odnose na rad Skupštine, a koja nisu uređena ovim poslovnikom, mogu se urediti odlukom ili zaključkom Skupštine, u skladu sa odredbama ovog poslovnika.
II KONSTITUISANJE SKUPŠTINE
1. Rukovođenje prvom sednicom Skupštine
Prvom sednicom Skupštine, do izbora predsednika Skupštine, predsedava najstariji poslanik, a zamenjuje ga najmlađi poslanik (u daljem tekstu: predsedavajući).
Predsedavajućem u radu pomaže generalni sekretar Službe Savezne skupštine ili drugo lice iz Službe koje odredi predsedavajući.
2. Verifikacija mandata poslanika
Verifikacija mandata poslanika vrši se na osnovu izveštaja skupština država članica o izboru poslanika u Skupštinu.
Na početku prve sednice Skupštine, predsedavajući konstatuje da su skupštine država članica dostavile izveštaje o izboru poslanika u Skupštinu i time je verifikovan mandat novoizabranih poslanika.
Poslanik počinje da ostvaruje prava i dužnosti, utvrđena Ustavnom poveljom državne zajednice Srbija i Crna Gora, zakonom i ovim poslovnikom, danom verifikacije mandata.
3. Donošenje privremenog poslovnika Skupštine
Na prvoj sednici, nakon verifikacije mandata poslanika, Skupština donosi privremeni poslovnik Skupštine.
4. Izbor predsednika i potpredsednika Skupštine
Kandidata za predsednika Skupštine može da predloži 20 poslanika Skupštine, po 10 iz svake države članice.
Poslanik može da učestvuje u predlaganju samo jednog kandidata.
Predlog sadrži ime i prezime kandidata, kratku biografiju, pripadnost državi članici, ime izvestioca predlagača, obrazloženje i saglasnost kandidata u pisanom obliku.
Predlog kandidata za predsednika Skupštine podnosi se predsedavajućem u pisanom obliku.
Predsedavajući dostavlja poslanicima sve primljene predloge kandidata za predsednika Skupštine.
Izvestilac predlagača može, na sednici Skupštine, da da dodatno obrazloženje predloga u ime predlagača.
O predloženim kandidatima otvara se pretres.
Posle pretresa, ako je predloženo više kandidata, predsedavajući utvrđuje listu kandidata za predsednika Skupštine, i to po azbučnom redu prezimena kandidata.
Pre pristupanja glasanju za predsednika Skupštine, Skupština odlučuje da li će se glasati tajno ili javno.
Poslanik može glasati samo za jednog kandidata.
Glasanjem za izbor predsednika Skupštine rukovodi predsedavajući.
Kandidat za predsednika Skupštine ne može da rukovodi niti da pomaže u rukovođenju glasanjem.
Ako Skupština odluči da se glasa javno, glasa se prozivanjem poslanika.
Glasanje o kandidatima obavlja se po redosledu utvrđenom na listi iz člana 8 stav 5 ovog poslovnika.
Kada, u toku glasanja, jedan od kandidata dobije potrebnu većinu glasova poslanika, o ostalim kandidatima se ne glasa.
Ukoliko Skupština odluči da se obavi tajno glasanje, ono se vrši glasačkim listićima.
Svi glasački listići su iste veličine i oblika, a različite boje za delegaciju svake države članice. Na svakom glasačkom listiću utisnut je pečat Skupštine.
Na glasačkom listiću kandidati se navode redosledom utvrđenim u listi kandidata. Ispred imena svakog kandidata stavlja se redni broj.
Glasa se zaokruživanjem rednog broja ispred imena kandidata za koga poslanik glasa.
Glasa se samo za jednog od kandidata čija su imena navedena na glasačkom listiću.
Nevažećim glasačkim listićem smatra se nepopunjeni glasački listić, glasački listić koji je tako popunjen da se ne može sa sigurnošću utvrditi za koga je poslanik glasao, kao i listić na kome je zaokružen veći broj kandidata od broja koji se bira.
Za predsednika Skupštine izabran je poslanik koji je dobio potrebnu većinu glasova poslanika.
Ako je za predsednika Skupštine predložen jedan kandidat, a on ne dobije potrebnu većinu, postupak predlaganja i izbora kandidata se ponavlja, sa novim kandidatom.
Ako su predložena dva kandidata, a ni jedan nije dobio potrebnu većinu, postupak izbora se ponavlja.
Ako je predloženo više od dva kandidata, a nijedan nije dobio potrebnu većinu, ponoviće se glasanje o dva kandidata koji su dobili najveći broj glasova, odnosno o više kandidata koji su dobili najveći jednaki broj glasova.
Ako ni u drugom krugu predsednik Skupštine nije izabran, postupak izbora se ponavlja.
Izbor potpredsednika Skupštine vrši se po postupku predviđenom za izbor predsednika Skupštine.
III PRAVA I DUŽNOSTI POSLANIKA
Poslanik ostvaruje prava i dužnosti u skladu s Ustavnom poveljom državne zajednice Srbija i Crna Gora, zakonom i ovim poslovnikom.
Poslanik je dužan da učestvuje u radu Skupštine.
Poslaniku se ne može uskratiti ulazak i boravak u zgradi Skupštine.
Poslanik je dužan da lično obavesti predsednika Skupštine o svom odsustvu sa sednice Skupštine, koji o tome obaveštava Skupštinu.
Poslanik ima pravo da bude obaveštavan o svim pitanjima koja su mu potrebna za vršenje funkcije poslanika.
Poslanik ima pravo da od predsednika Skupštine traži obaveštenja koja su mu potrebna za ostvarivanje funkcije poslanika.
Poslanicima se redovno dostavljaju službene publikacije Skupštine i informativni i dokumentacioni materijali o pitanjima koja su na dnevnom redu sednice Skupštine i o drugim pitanjima iz nadležnosti Skupštine.
Poslaniku se za rad u Skupštini omogućuje korišćenje biblioteke i dokumentacije.
Poslanik ima pravo da koristi prostorije koje su mu stavljene na raspolaganje za rad i za sastanke sa građanima, u skladu sa odlukom o unutrašnjem redu u zgradi Skupštine.
Poslaniku se izdaje posebna legitimacija.
U legitimaciji se navode imunitetska prava i druga prava utvrđena zakonom koja poslanik može da ostvaruje na osnovu legitimacije.
Sadržina, oblik i način izdavanja legitimacije i vođenje evidencije izdatih legitimacija propisuje se posebnim aktom.
IV PREDSEDNIK, POTPREDSEDNIK I GENERALNI SEKRETAR SKUPŠTINE
1. Predsednik Skupštine
Predsednik Skupštine: vrši poslove predviđene Ustavnom poveljom, predstavlja Skupštinu, rukovodi radom Skupštine, saziva i predsedava sednicama Skupštine, potpisuje akte Skupštine, osim zakona, i vrši druge poslove predviđene zakonom i ovim poslovnikom.
Predsedniku Skupštine prestaje funkcija pre isteka vremena na koje je izabran: ostavkom, razrešenjem ili prestankom mandata poslanika Skupštine.
U slučaju podnošenja ostavke, predsedniku Skupštine prestaje funkcija danom održavanja sednice na kojoj je konstatovano da je podneo ostavku.
Skupština može razrešiti funkcije predsednika Skupštine pre isteka vremena na koje je izabran, po postupku predviđenom za izbor predsednika Skupštine.
U slučaju prestanka funkcije predsedniku Skupštine pre isteka vremena na koje je izabran, Skupština će na istoj, a najkasnije na narednoj sednici, započeti postupak izbora predsednika Skupštine, u skladu sa odredbama ovog poslovnika.
Ako je predsedniku Skupštine prestao mandat pre isteka vremena na koje je izabran, dužnost predsednika Skupštine, do izbora novog predsednika, vrši potpredsednik Skupštine.
Glasanjem za izbor predsednika Skupštine u slučaju iz stava 1 ovog člana rukovodi potpredsednik Skupštine, kome u radu pomaže generalni sekretar Skupštine.
2. Potpredsednik Skupštine
Potpredsednik Skupštine pomaže predsedniku Skupštine u vršenju poslova iz njegovog delokruga.
Potpredsednik Skupštine zamenjuje predsednika Skupštine, u slučaju njegove privremene odsutnosti ili sprečenosti.
Potpredsedniku Skupštine prestaje funkcija pre isteka vremena na koje je izabran: ostavkom, razrešenjem ili prestankom mandata poslanika Skupštine, po postupku i na način predviđen za prestanak funkcije predsedniku Skupštine.
U slučaju prestanka funkcije potpredsedniku Skupštine pre isteka vremena na koje je izabran, izbor potpredsednika Skupštine vrši se po postupku i na način predviđen članom 14 ovog poslovnika.
3. Generalni sekretar Skupštine
Skupština ima generalnog sekretara, koga imenuje Skupština na predlog predsednika Skupštine.
Generalni sekretar Skupštine pomaže predsedniku i potpredsedniku Skupštine u pripremi sednice Skupštine, rukovodi Službom Skupštine, stara se o sprovođenju zaključaka Skupštine, vrši i druge poslove određene zakonom i ovim poslovnikom.
Funkcija generalnog sekretara Skupštine prestaje konstituisanjem novoizabrane Skupštine, pri čemu on vrši svoje zadatke do imenovanja novog generalnog sekretara Skupštine.
Generalni sekretar Skupštine ima zamenika koji mu pomaže u radu i zamenjuje ga u slučaju njegove odsutnosti ili sprečenosti. Zamenika generalnog sekretara imenuje Skupština, na predlog predsednika Skupštine, a njegova funkcija prestaje konstituisanjem novoizabrane Skupštine.
Za svoj rad generalni sekretar Skupštine i njegov zamenik odgovorni su Skupštini.
Generalnom sekretaru Skupštine i zameniku generalnog sekretara Skupštine prestaje funkcija pre isteka perioda iz člana 27 stav 3 ovog poslovnika ostavkom ili razrešenjem.
Do imenovanja novog generalnog sekretara Skupštine, dužnost generalnog sekretara Skupštine vrši zamenik generalnog sekretara Skupštine.
V RADNA TELA SKUPŠTINE
Do donošenja Poslovnika Skupštine, Skupština može obrazovati radna tela posebnom odlukom, tako da sve poslaničke grupe budu zastupljene u radnom telu srazmerno broju poslanika koje imaju u Skupštini.
Odluku iz stava 1 ovog člana predlažu predsednik i potpredsednik Skupštine.
Odlukom iz stava 1 ovog člana utvrđuju se sastav polazeći od načela srazmerne zastupljenosti broja poslanika koje poslaničke grupe imaju u Skupštini, i delokrug radnog tela.
VI RAD SKUPŠTINE
1. Zasedanje Skupštine
Skupština je u stalnom zasedanju.
Skupštinski odmor traje svake godine od 1. januara do 1. februara i od 1. jula do 1. septembra.
2. Sazivanje i dnevni red sednice Skupštine
Sednicu Skupštine saziva predsednik Skupštine po sopstvenoj inicijativi ili na osnovu zaključka Skupštine ili na predlog 30 poslanika u Skupštini ili Saveta ministara.
Predsednik Skupštine upućuje poslanicima saziv sa predlogom dnevnog reda, po pravilu, deset dana pre dana održavanja sednice Skupštine.
Izuzetno, obaveštenje o vremenu održavanja sednice Skupštine i dnevnom redu može se dostaviti i u kraćem roku, pri čemu je predsednik Skupštine dužan da na početku sednice obrazloži takav postupak.
O sazivanju sednice Skupštine i predlogu dnevnog reda obaveštava se predsednik Srbije i Crne Gore, Savet ministara i skupštine država članica.
3. Tok sednice
Sednice Skupštine traju od 11 do 19 časova, s pauzom od 14 do 15 časova.
Skupština može da odluči da sednica Skupštine traje i posle 19 časova.
Predsednik Skupštine, u toku sednice, može odrediti pauzu ako to zahtevaju okolnosti u radu Skupštine.
Predsednik Skupštine, u toku sednice, prekida rad Skupštine: kada utvrdi nedostatak kvoruma; zbog potrebe da se izvrše potrebne konsultacije i pribave mišljenja, kao i u drugim slučajevima kad to Skupština zaključi.
U slučaju prekida sednice, predsednik Skupštine određuje vreme nastavka sednice.
Ako je sednica prekinuta zbog nedostatka kvoruma, a kvorum ne postoji ni u nastavku sednice, predsednik Skupštine zaključuje sednicu.
Predsednik Skupštine otvara sednicu Skupštine i utvrđuje da li postoji kvorum.
Kvorum Skupštine postoji ako je na sednici Skupštine prisutna većina ukupnog broja poslanika, s tim da je prisutna i većina ukupnog broja poslanika iz svake države članice.
Na zahtev poslanika, koga podrži pet poslanika, utvrđivanje kvoruma vrši se prozivkom poslanika.
Na početku sednice Skupštine, predsednik Skupštine daje obaveštenja u vezi sa predloženim dnevnim redom.
Poslanik ima pravo da podnese predlog za izmenu ili dopunu predloženog dnevnog reda i da ga obrazloži u trajanju do dva minuta.
Skupština se izjašnjava o svakom predlogu za izmenu ili dopunu dnevnog reda, kao i o predlogu dnevnog reda sednice Skupštine u celini.
Kad se Skupština izjasni o predlogu dnevnog reda u celini, predsednik Skupštine objavljuje utvrđeni dnevni red sednice Skupštine.
U radu sednice Skupštine mogu da učestvuju: predsednik Srbije i Crne Gore, članovi Saveta ministara i njihovi zamenici, a izuzetno i lice koje pozove predsednik Skupštine, a čije je prisustvo potrebno radi davanja informacija neophodnih za kvalitetan rad i odlučivanje poslanika na sednici Skupštine.
Sednici Skupštine mogu da prisustvuju, bez prava da učestvuju u radu sednice, funkcioneri iz Saveta ministara čije je prisustvo potrebno radi davanja stručne pomoći predsedniku Srbije i Crne Gore, članovima Saveta ministara i njihovim zamenicima.
Sednici Skupštine mogu, na poziv predsednika Skupštine, prisustvovati i obratiti se poslanicima predsednici stranih država, predsednici i članovi stranih vlada, delegacije predstavničkih tela stranih država, predstavnici međunarodnih organizacija, šefovi diplomatskih misija i drugi gosti.
Pretres pojedinih tačaka dnevnog reda sednice Skupštine vrši se po utvrđenom redosledu.
Skupština može, na predlog predsednika Skupštine, u toku sednice, bez pretresa, izvršiti izmene u redosledu razmatranja pojedinih tačaka dnevnog reda.
Niko ne može da govori na sednici Skupštine pre nego što zatraži i dobije reč od predsednika Skupštine.
Na početku pretresa svake tačke dnevnog reda sednice Skupštine, predlagač, odnosno predstavnik predlagača može dati dopunska obrazloženja.
Prijave za učešće u pretresu mogu se podnositi sve do završetka pretresa.
Poslaniku i drugom učesniku na sednici Skupštine daje se reč po redu prijavljivanja.
Predstavnicima Saveta ministara, predsedniku, odnosno zameniku predsednika poslaničke grupe i predstavnicima predlagača, predsednik Skupštine može dati reč, preko reda, ako to zahteva potreba pretresa.
Poslanik čije su ime ili ličnost u prethodnoj diskusiji direktno pomenuti u negativnom kontekstu ima pravo da zatraži i dobije reč (pravo na repliku). Predsednik Skupštine tom poslaniku daje reč kad je zatraži, a njegovo izlaganje ne može trajati duže od dva minuta.
Poslanik ima pravo da zatraži i dobije reč da bi ispravio navod koji je po njegovom mišljenju netačan i koji je prouzrokovao nesporazum (ispravka navoda). Predsednik Skupštine tom poslaniku odmah daje reč, a poslanik se mora ograničiti na ispravku, odnosno lično objašnjenje i njegov govor ne može trajati duže od dva minuta.
Pravo iz st. 1 i 2 ovog člana imaju i drugi učesnici u radu sednice.
Poslaniku ili drugom učesniku u pretresu koji se ne pridržava odredaba ovog člana predsednik Skupštine oduzima reč bez prethodne opomene.
Pravo iz st. 1 i 2 ovog člana može se koristiti najviše dva puta.
Poslaniku koji želi da govori o povredi ovog poslovnika ili povredi utvrđenog dnevnog reda sednice Skupštine, predsednik Skupštine daje reč odmah po završetku izlaganja prethodnog govornika.
Poslanik je dužan da ukaže na odredbu poslovnika koja je po njegovom mišljenju povređena i može govoriti najduže dva minuta.
Predsednik Skupštine je dužan da posle izlaganja poslanika da objašnjenje o povredi poslanika, odnosno utvrđenog dnevnog reda sednice Skupštine.
Ako poslanik ne bude zadovoljan objašnjenjem, o pitanju odlučuje Skupština, bez pretresa.
Poslanik i drugi učesnik u pretresu može govoriti samo o pitanju koje je na dnevnom redu sednice Skupštine. Ako se govornik udalji od pitanja koje je na dnevnom redu, predsednik Skupštine će ga upozoriti da se drži dnevnog reda.
Ako se govornik i posle drugog upozorenja ne drži dnevnog reda sednice Skupštine, predsednik Skupštine mu oduzima reč.
Niko ne može prekidati govornika, niti ga opominjati, osim predsednika Skupštine, u slučajevima predviđenim ovim poslovnikom.
Predsednik Skupštine ne može, za vreme dok predsedava sednicom Skupštine, da komentariše izlaganje govornika.
Izlaganje poslanika i drugog učesnika na sednici Skupštine ne može trajati duže od 30 minuta.
Poslanik ili drugi učesnik u pretresu može da dobije reč po istoj tački dnevnog reda samo dva puta.
Poslanik ili drugi učesnik u pretresu može da dobije reč drugi put tek pošto se iscrpi lista govornika koji govore prvi put.
Skupština može, na predlog predsednika Skupštine, odlučiti da se u pretresu o pojedinoj tački dnevnog reda može govoriti samo jedanput, a može odrediti i trajanje izlaganja.
Kad utvrdi da nema više prijavljenih za učešće u pretresu, predsednik Skupštine zaključuje pretres.
Kada se obavi razmatranje svih tačaka dnevnog reda, predsednik Skupštine zaključuje sednicu Skupštine.
4. Odlučivanje
Poslanik ima pravo i dužnost da glasa o svakom predlogu o kome se odlučuje na sednici Skupštine.
Glasanje je javno, osim ako Skupština, na predlog jednog ili više poslanika, ne odluči da glasanje bude tajno.
Poslanik glasa tako što se izjašnjava "za" predlog, "protiv" predloga ili se uzdržava od glasanja.
Ukoliko je glasanje javno, glasa se dizanjem ruke ili prozivkom poslanika, a ukoliko je glasanje tajno, glasa se glasačkim listićima.
Posle završenog glasanja, predsednik Skupštine utvrđuje rezultat glasanja i objavljuje da li je predlog o kome se glasalo usvojen ili odbijen.
Ako najmanje pet poslanika izrazi sumnju u utvrđeni rezultat glasanja, pristupa se ponovnom prebrojavanju glasova.
Prebrojavanje glasova o istom pitanju može se samo jednom ponoviti.
5. Zapisnik i stenografske beleške sa sednice Skupštine
O radu na sednici Skupštine vodi se zapisnik.
U zapisnik se unose imena poslanika koji nisu prisustvovali sednici Skupštine, osnovni podaci o radu na sednici Skupštine i zaključci doneti na sednici u vezi sa pojedinim tačkama dnevnog reda. U zapisnik se unose i rezultati glasanja o pojedinim pitanjima.
Zapisnik sa prethodne sednice usvaja se pre prelaska na utvrđivanje dnevnog reda sednice Skupštine.
Poslanik ima pravo da pre usvajanja zapisnika stavi primedbe na zapisnik.
Usvojen zapisnik potpisuje predsednik Skupštine i generalni sekretar.
Na sednici Skupštine vode se stenografske beleške.
Govornik ima pravo uvida u stenografske beleške.
Govornik može u roku od tri dana od dana završetka sednice Skupštine tražiti da se u njegovom izlaganju u stenografskim beleškama izvrše izmene redakcijske prirode. Ovim izmenama ne može se menjati smisao i suština izlaganja.
Ako predsednik Skupštine ospori da su izmene koje govornik traži redakcijske prirode, o spornom pitanju odlučuje Skupština, bez pretresa.
Stenografske beleške se prilažu uz usvojeni zapisnik i čine njegov sastavni deo.
Stenografske beleške se daju na uvid i korišćenje predstavnicima sredstava javnog informisanja, po odobrenju generalnog sekretara Skupštine, osim u slučajevima kada sadrže raspravu o materijalnima koji imaju određen stepen poverljivosti.
Stenografske beleške sa sednice Skupštine se objavljuju, u skladu sa posebnim aktom.
6. Rad na sednici Skupštine
Poslanici su dužni da poštuju dostojanstvo poslanika i Skupštine.
Poslanici su dužni da se jedni drugima obraćaju učtivim rečima i sa uvažavanjem.
Nije dozvoljeno korišćenje uvredljivih izraza ili iznošenje činjenica i ocena iz privatnog života poslanika i drugih lica.
Niko ne može da uđe u salu u kojoj se održava sednica Skupštine nepristojno odeven ili pod dejstvom alkohola ili drugih opojnih sredstava.
Niko ne može unositi u salu predmete koji nisu potrebni za rad na sednici Skupštine.
Niko ne sme prići govornici dok mu predsednik Skupštine to ne dozvoli. Oslovljavanje poslanika vrši se samo imenom i prezimenom.
Za vreme govora poslanika ili drugog učesnika u pretresu na sednici Skupštine nije dozvoljeno ometanje govornika dobacivanjem, ustajanjem, kretanjem po sali i sl.
O održavanju reda na sednici Skupštine stara se predsednik Skupštine.
7. Disciplinske mere
Za povredu reda na sednici Skupštine mogu se izreći mere opomene, oduzimanja reči i udaljenja sa sednice.
Mere opomene i oduzimanja reči izriče predsednik Skupštine.
Meru udaljenja sa sednice izriče Skupština, na predlog predsednika Skupštine.
Izrečene mere unose se u zapisnik.
Opomena se izriče poslaniku:
- koji je prišao govornici bez dozvole predsednika Skupštine;
- koji govori pre nego što je zatražio i dobio reč;
- koji govori o pitanju koje nije na dnevnom redu i pored upozorenja predsednika Skupštine;
- ako prekida govornika u izlaganju ili dobacuje, odnosno ometa govornika, ili na drugi način ugrožava slobodu govora;
- ako iznosi činjenice i ocene koje se odnose na privatni život drugih lica;
- ako upotrebljava psovke i uvredljive izraze;
- ako drugim postupcima narušava red na sednici ili postupa protivno odredbama ovog poslovnika.
Mera oduzimanja reči izriče se poslaniku kome su prethodno izrečene dve mere opomene, a koji i posle toga čini povredu poslovnika iz člana 59 ovog poslovnika.
Poslanik kome je izrečena mera oduzimanja reči dužan je da se, bez odlaganja, udalji sa govornice. U suprotnom, predsednik Skupštine isključuje ozvučenje, a po potrebi određuje pauzu.
Mera oduzimanja reči ne odnosi se na pravo poslanika na repliku, odnosno ispravku navoda, u daljem toku sednice.
Poslaniku koji upotrebljava uvredljive reči kojima vređa dostojanstvo poslanika i Skupštine ili iznosi činjenice i ocene iz privatnog života poslanika i drugih lica - predsednik Skupštine je dužan da odmah oduzme reč, bez prethodne opomene.
Mera udaljenja sa sednice izriče se poslaniku koji, i posle izrečene mere oduzimanja reči, ometa ili sprečava rad na sednici, ne poštuje odluku predsednika Skupštine o izricanju mere oduzimanja reči, ili nastavlja da čini druge povrede u smislu člana 50 ovog poslovnika, kao i u drugim slučajevima određenim ovim poslovnikom.
Mera udaljenja sa sednice može se izreći poslaniku i bez prethodno izrečenih mera, u slučaju fizičkog napada, odnosno drugog sličnog postupka kojim se ugrožava fizički integritet učesnika u radu sednice u zgradi Skupštine.
Poslanik kome je izrečena mera udaljenja sa sednice dužan je da se odmah udalji iz sale u kojoj se sednica održava.
Ako poslanik odbije da se udalji sa sednice Skupštine, predsednik Skupštine će odrediti pauzu i naložiti službi obezbeđenja Skupštine da tog poslanika udalji sa sednice.
Poslanik kome je izrečena mera udaljenja sa sednice Skupštine smatra se neopravdano odsutnim.
Mera udaljenja sa sednice Skupštine izriče se bez pretresa.
Mere opomene i oduzimanja reči primenjuju se za sednicu na kojoj su izrečene.
Mera udaljenja sa sednice primenjuje se za sve dane rada sednice sa koje je poslanik udaljen, odnosno od dana udaljenja do završetka sednice Skupštine na kojoj je mera izrečena.
Ako predsednik Skupštine, izricanjem disciplinskih mera, ne može da održi red na sednici Skupštine, odrediće kratak prekid sednice.
Odredbe o redu na sednici Skupštine i disciplinskim merama primenjuju se i na sve druge učesnike u radu sednice.
Predsednik Skupštine može narediti da se i drugo prisutno lice koje narušava red na sednici Skupštine udalji iz sale u kojoj se održava sednica, kao i iz zgrade Skupštine.
VII POSTUPAK ZA DONOŠENJE AKATA
1. Postupak za donošenja zakona
a) Pokretanje postupka
Postupak za donošenje zakona pokreće se podnošenjem predloga zakona.
U predlogu zakona koji podnosi jedan ili više poslanika, pre svojeručnog potpisa, mora biti odštampano ime i prezime poslanika.
Predlog zakona podnosi se u obliku u kome se donosi zakon i mora da bude obrazložen.
Obrazloženje predloga zakona mora da sadrži:
- ustavni osnov za donošenje zakona;
- razloge za donošenje zakona i ciljeve koji se njime žele ostvariti;
- objašnjenje osnovnih pravnih instituta i osnovnih pravnih rešenja.
Ako se predlogom zakona stvaraju finansijske obaveze, u obrazloženju se navodi i procena iznosa sredstava potrebnih za njegovo sprovođenje.
Kad se predlogom zakona određuje da pojedine njegove odredbe imaju povratno dejstvo, predlagač zakona je dužan da posebno obrazloži javni interes koji zahteva da te odredbe imaju povratno dejstvo.
Predlagač zakona upućuje predlog zakona predsedniku Skupštine.
Ako zakon predlaže skupština države članice, dužna je da odredi svog predstavnika prilikom razmatranja zakona u Skupštini.
Predlog zakona upućuje se odmah poslanicima u Skupštini.
Ako predlog zakona nije pripremljen u skladu sa poslovnikom, predsednik Skupštine ga neće dostaviti poslanicima u Skupštini, već će zatražiti od predlagača zakona da predlog zakona uskladi sa odredbama ovog poslovnika.
Ako predlagač zakona ne prihvati stav predsednika Skupštine da predlog zakona nije pripremljen u skladu sa poslovnikom, može da zatraži da se o tom pitanju izjasni Skupština.
O pitanju iz stava 2 ovog člana Skupština se izjašnjava bez pretresa.
Predsednik Skupštine ne može uvrstiti u predlog dnevnog reda predlog zakona pre isteka roka od 30 dana od dana upućivanja predloga zakona poslanicima u Skupštini.
Predsednik Skupštine je dužan da uvrsti u predlog dnevnog reda predlog zakona najkasnije u roku od dva meseca od dana upućivanja predloga zakona poslanicima u Skupštini.
Predlog zakona čiji predlagač nije Savet ministara, predsednik Skupštine, radi davanja mišljenja, upućuje Savetu ministara i utvrđuje rok za dostavljanje mišljenja, koji ne može biti duži od deset dana od dana upućivanja predloga zakona Savetu ministara.
Ako Savet ministara ne dostavi mišljenje u roku iz stava 3 ovog člana, predsednik Skupštine može uvrstiti te predloge zakona u dnevni red sednice Skupštine.
b) Amandmani
Predlog za izmenu i dopunu predloga zakona - amandman, podnosi se predsedniku Skupštine u pisanom obliku, najkasnije pet dana pre održavanja sednice Skupštine na kojoj se razmatra taj predlog zakona.
Ako sednica Skupštine traje dva ili više dana, rok iz stava 1 ovog člana računa se od dana početka sednice Skupštine.
Amandmane mogu da podnose svi ovlašćeni predlagači zakona.
Predsednik Skupštine upućuje podneti amandman poslanicima u Skupštini, predlagaču zakona i Savetu ministara, ako on nije predlagač zakona.
Predlagač zakona može da podnese amandmane u pisanom obliku, sa obrazloženjem, i posle isteka roka iz člana 71 stav 1 ovog poslovnika, do završetka pretresa zakona na sednici Skupštine.
v) Pretres predloga zakona na sednici Skupštine
O predlogu zakona prvo se vodi pretres u načelu.
Po završenom pretresu u načelu, Skupština odlučuje da li se predlog zakona prihvata u načelu.
Kad je predlog zakona prihvaćen u načelu, Skupština prelazi na pretres predloga zakona u pojedinostima.
U pretresu u pojedinostima, Skupština razmatra amandmane podnete na pojedine članove predloga zakona.
U pretresu o amandmanu mogu da učestvuju: podnosilac amandmana ili ovlašćeni predstavnik podnosioca amandmana; predlagač zakona; Savet ministara, ako nije predlagač zakona.
Skupština odlučuje o amandmanima na način koji je predviđen za donošenje zakona. Ako je podneto više amandmana na isti član predloga zakona, prvo se odlučuje o amandmanu čija sadržina najviše odstupa od osnovnog rešenja.
Amandman koji podnese predlagač zakona, kao i amandman koji je predlagač prihvatio, postaje sastavni deo predloga zakona i o njemu se Skupština posebno ne izjašnjava.
Kada se završi pretres i glasanje u pojedinostima, pristupa se glasanju o predlogu zakona u celini.
Predlagač zakona ima pravo da povuče predlog zakona sve do završetka pretresa predloga zakona na sednici Skupštine.
g) Hitan postupak
Predlagač zakona može predložiti da se zakon donese po hitnom postupku samo kada je to neophodno radi sprečavanja i otklanjanja većih poremećaja u privredi, kada to zahtevaju interesi odbrane zemlje ili druge vanredne i neodložne potrebe zemlje i dužan je da te razloge u pisanom obliku obrazloži.
Ako je predlog da se zakon donese po hitnom postupku podnet u toku sednice, Skupština odmah odlučuje o tome da li prihvata da se zakon donese po hitnom postupku, pošto se o tome zatraži mišljenje Saveta ministara, ako on nije predlagač hitnog postupka.
Ako je predlog da se zakon donese po hitnom postupku podnet u vremenu između sednica, Skupština odlučuje o tom predlogu kao o prethodnom pitanju, pre utvrđivanja dnevnog reda na prvoj narednoj sednici, pošto se o tome zatraži mišljenje Saveta ministara, ako on nije predlagač hitnog postupka.
Kad Skupština prihvati predlog da se zakon donese po hitnom postupku, može da odredi rok u kome bi Savet ministara, ako on nije predlagač zakona, trebalo da da mišljenje o predlogu zakona.
Kad se zakon donosi po hitnom postupku, amandman se može podneti do završetka pretresa predloga tog zakona na sednici Skupštine.
2. Postupak za ratifikaciju međunarodnih ugovora
Predlog zakona o ratifikaciji sadrži i tekst međunarodnog ugovora čija se ratifikacija predlaže.
Predlog zakona o ratifikaciji mora biti obrazložen, a obrazloženje sadrži razloge zbog kojih se predlaže ratifikacija međunarodnog ugovora, da li se međunarodnim ugovorom stvaraju finansijske obaveze u izvršavanju tog ugovora i procenu potrebnih finansijskih sredstava za izvršavanje tog međunarodnog ugovora.
Na postupak za donošenje zakona o ratifikaciji shodno se primenjuju odredbe ovog poslovnika o postupku za donošenje zakona, s tim što se vodi jedinstven pretres.
3. Postupak za donošenje akta o privremenom finansiranju institucija državne zajednice Srbija i Crna Gora za 2003. godinu
Predlog akta o privremenom finansiranju institucija državne zajednice Srbija i Crna Gora za 2003. godinu pretresa se na sednici Skupštine u načelu, a zatim u pojedinostima.
Pretres akta iz stava 1 ovog člana u načelu završava se prelaskom na raspravu u pojedinostima, po delovima.
Prilikom pretresa u pojedinostima, glasa se o amandmanima podnetim na te delove predloga akta iz stava 1 ovog člana.
Posle zaključenog pretresa, glasa se o predlogu akta iz stava 1 ovog člana u celini.
Izmene i dopune akta o privremenom finansiranju institucija državne zajednice Srbija i Crna Gora za 2003. godinu u toku godine vrše se prema odredbama ovog poslovnika kojim je uređen postupak za donošenje tog akta.
Ako odredbama ovog odeljka nije drukčije određeno, u pogledu postupka za donošenje akta o privremenom finansiranju institucija državne zajednice Srbija i Crna Gora za 2003. godinu shodno se primenjuju odredbe ovog poslovnika o postupku za donošenje zakona.
VIII JAVNOST RADA
Rad Skupštine je javan.
Televizija i druga elektronska sredstva javnog informisanja imaju pravo da direktno prenose sednicu Skupštine.
Skupština može, izuzetno, odlučiti da sa svoje sednice ili pri razmatranju određenih pitanja isključi javnost.
Predstavnici štampe i drugih sredstava javnog informisanja imaju slobodan pristup sednicama Skupštine radi obaveštenja javnosti o njihovom radu, u skladu sa posebnim aktom.
Na sednici Skupštine može se odlučiti da predstavnici sredstava javnog informisanja mogu prisustvovati sednici i kad se na njoj pretresa neko pitanje bez prisustva javnosti. O takvom pitanju ovi predstavnici mogu davati za javnost samo informacije za koje se to na sednici odluči. Na sednici se može odlučiti da se informacije o takvom pitanju mogu davati tek po isteku određenog vremena.
Predstavnici sredstava javnog informisanja mogu da koriste stenografske beleške sa sednice Skupštine, u skladu sa posebnim aktom.
Redakcijama sredstava javnog informisanja čiji su novinari akreditovani u Skupštini stavljaju se na raspolaganje predlozi zakona i drugih akata iz rada Skupštine.
Uslovi za rad predstavnicima sredstava javnog informisanja obezbeđuju se u skladu sa posebnim aktom.
Skupština može da izdaje službeno saopštenje za štampu i druga sredstva javnog informisanja. Tekst službenog saopštenja odobrava predsednik Skupštine ili lice koje on ovlasti.
Konferenciju za štampu u Skupštini može da održi predsednik Skupštine, potpredsednik Skupštine i drugi poslanik.
IX OBAVLJANJE KONTROLE NAD RADOM SAVETA MINISTARA
Kontrola nad radom Saveta ministara obavlja se za vreme važenja privremenog poslovnika postavljanjem poslaničkih pitanja.
Poslanik u Skupštini ima pravo da postavi poslaničko pitanje Savetu ministara ili pojedinom ministru o pitanjima za koja su Savet ministara ili pojedini ministri nadležni.
Poslanička pitanja postavljaju se na početku sednice Skupštine.
Poslanik može da postavi i dobije odgovor na najviše tri poslanička pitanja na jednoj sednici Skupštine.
Postavljeno poslaničko pitanje treba da bude jasno formulisano i ne sme da ima obeležja rasprave o pojedinom pitanju.
Prilikom postavljanja poslaničkog pitanja, poslanik ima pravo da govori najduže tri minuta.
Ako odgovor na poslaničko pitanje nije dat na sednici Skupštine, predsednik Skupštine dostavlja poslaničko pitanje Savetu ministara odnosno nadležnom ministru.
Posle datog odgovora na postavljeno poslaničko pitanje, poslanik koji je postavio pitanje ima pravo da u trajanju od najviše dva minuta komentariše odgovor na svoje pitanje i odluči o postavljanju dopunskog pitanja u trajanju od najviše dva minuta. Po dobijanju odgovora na dopunsko pitanje poslanik ima pravo da se o odgovoru izjasni.
X PEČAT SKUPŠTINE
Skupština ima pečat.
XI SLUŽBA SKUPŠTINE
Stručne i druge poslove za potrebe Skupštine i poslanika obavlja Služba Skupštine.
Skupština uređuje organizaciju i rad Službe Skupštine.
Rad Službe Skupštine za potrebe Skupštine i poslanika organizuje i njenim radom rukovodi generalni sekretar Skupštine.
Održavanje reda u zgradi Skupštine vrši služba obezbeđenja Skupštine.
Službena lica državnih organa ne mogu, bez odobrenja predsednika Skupštine, da imaju pristup u zgradu Skupštine, niti da preduzimaju bilo kakve mere prema poslanicima i drugim građanima.
Nošenje oružja u zgradi Skupštine dozvoljeno je samo licima iz službe obezbeđenja Skupštine.
Određivanje službe iz stava 1 ovog člana, njena organizacija i rad utvrđuju se posebnim aktom.
XII PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Do uređenja organizacije i rada Službe Skupštine, saglasno članu 92 stav 2 ovog poslovnika, stručne i druge poslove za potrebe Skupštine i poslanika obavlja Služba Savezne skupštine.
Obrazuje se odbor za izradu predloga poslovnika Skupštine Srbije i Crne Gore.
Odbor iz stava 1 ovog člana ima 16 članova a sve poslaničke grupe zastupljene su u odboru srazmerno broju poslanika koje imaju u Skupštini.
Sastav odbora iz stava 1 ovog člana utvrdiće se posebnom odlukom Skupštine.
Odbor iz stava 1 ovog člana će u roku od 50 dana od dana donošenja ovog poslovnika dostaviti Skupštini predlog poslovnika Skupštine Srbije i Crne Gore.
Odbor iz stava 1 ovog člana prestaje da radi kad Skupština donese poslovnik Skupštine Srbije i Crne Gore.
Ovaj poslovnik stupa na snagu danom donošenja, a objaviće se u "Službenom listu Srbije i Crne Gore".