ZAKONO RATIFIKACIJI KONVENCIJE O ZABRANI ILI OGRANIČAVANJU UPOTREBE IZVESNIH VRSTA KLASIČNOG ORUŽJA ZA KOJA SE MOŽE SMATRATI DA IMAJU PREKOMERNE TRAUMATSKE EFEKTE ILI DA DELUJU BEZ RAZLIKE U POGLEDU CILJEVA("Sl. list SFRJ - Međunarodni ugovori", br. 3/82) |
ČLAN 1
Ratifikuje se Konvencija o zabrani ili ograničavanju upotrebe izvesnih vrsta klasičnog oružja za koja se može smatrati da imaju prekomerne traumatske efekte ili da deluju bez razlike u pogledu ciljeva, sa Protokolom o fragmentima oružja koji se ne mogu otkriti (Protokol I), Protokolom o zabrani ili ograničavanju upotrebe mina, mina iznenađenja ili drugih sredstava (Protokol II) i Protokolom o zabrani ili ograničavanju upotrebe zapaljivog oružja (Protokol III), otvorena za potpisivanje 10. aprila 1981. godine u Njujorku, u originalu na arapskom, engleskom, kineskom, francuskom, ruskom i španskom jeziku, koju je sa priloženim protokolima I do III Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija potpisala 5. maja 1981. godine.
ČLAN 2
Tekst Konvencije i priloženih protokola I do III, u originalu na engleskom jeziku i u prevodu na srpskohrvatskom jeziku, glasi:
KONVENCIJA
O ZABRANI ILI OGRANIČAVANJU UPOTREBE IZVESNIH VRSTA KLASIČNOG ORUŽJA ZA KOJA
SE MOŽE SMATRATI DA IMAJU PREKOMERNE TRAUMATSKE EFEKTE ILI DA DELUJU BEZ RAZLIKE
U POGLEDU CILJEVA
Visoke strane ugovornice,
Podsećajući na činjenicu da je svaka država, u skladu s Poveljom Ujedinjenih nacija, dužna da se u svojim međunarodnim odnosima uzdržava od pretnje silom ili upotrebe sile protiv suvereniteta, teritorijalnog integriteta ili političke nezavisnosti druge države, ili bilo kojeg drugog načina koji nije u saglasnosti s ciljevima Ujedinjenih nacija,
Podsećajući, osim toga, na opšti princip zaštite civilnog stanovništva od neprijateljskih dejstava,
Polazeći od principa međunarodnog prava da pravo strana u oružanom sukobu da biraju metode ili načine ratovanja nije neograničeno i od činjenica da se u oružanim sukobima zabranjuje upotreba oružja, projektila i materija, kao i metoda ratovanja koji su takve prirode da prouzrokuju suvišne povrede ili nepotrebne patnje,
Podsećajući, takođe, da je zabranjena primena metoda ili načina ratovanja čiji je cilj da nanesu, ili za koje se može očekivati da će čovekovoj okolini naneti trajne i ozbiljne štete širokih razmera,
Potvrđujući svoju rešenost da, u slučajevima koji nisu predviđeni u ovoj konvenciji ili priloženim protokolima ili drugim međunarodnim sporazumima, civilno stanovništvo i borci ostanu u svakom trenutku pod zaštitom i dejstvom principa međunarodnog prava koji proističu iz utvrđenog običaja, iz principa čovečnosti i zahteva javnog mnjenja,
U želji da doprinesu međunarodnom detantu, obustavi trke u naoružavanju i jačanju poverenja između država a time i ostvarenju težnji svih naroda da žive u miru,
Svesne značaja daljeg ulaganja napora u cilju opšteg i potpunog razoružanja pod strogom i efikasnom međunarodnom kontrolom,
Ponovno potvrđujući potrebu dalje kodifikacije i progresivnog razvoja pravila međunarodnog prava koja se primenjuju u slučaju oružanog sukoba,
U želji da zabrane ili da dalje ograniče upotrebu izvesnih klasičnih oružja i smatrajući da bi pozitivni rezultati u toj oblasti mogli olakšati glavne pregovore o razoružanju u cilju obustave proizvodnje, nagomilavanja zaliha i širenja tih oružja,
Ističući zainteresovanost da sve države, a posebno države značajne u vojnom pogledu, postanu strane ugovornice ove konvencije i priloženih protokola,
Imajući u vidu da Generalna skupština Ujedinjenih nacija i Komisija Ujedinjenih nacija za razoružanje mogu odlučiti da razmotre pitanje mogućeg širenja dometa zabrana i ograničenja sadržanih u ovoj konvenciji i u priloženim protokolima,
Imajući u vidu da Komitet za razoružanje može odlučiti da razmatra pitanja u vezi sa donošenjem novih mera za zabranu ili ograničenje upotrebe izvesnih klasičnih oružja,
Sporazumele su se o sledećem:
Polje primene
Ova konvencija i priloženi protokoli primenjuju se u situacijama predviđenim u članu 2. koji je zajednički ženevskim konvencijama od 12. avgusta 1949. godine, koje se odnose na zaštitu žrtava rata, uključujući svaku situaciju opisanu u tački 4. člana 1. Dodatnog protokola I uz pomenute konvencije.
Odnos prema drugim međunarodnim sporazumima
Nijedna odredba ove konvencije ili priloženih protokola neće se tumačiti tako da umanjuje ostale obaveze koje za visoke strane ugovornice proističu iz međunarodnog humanitarnog prava, koje se primenjuje u slučaju oružanog sukoba.
Potpisivanje
Ova konvencija biće otvorena za potpisivanje svim državama u sedištu Organizacije ujedinjenih nacija u Njujorku, u trajanju od 12 meseci računajući od 10. aprila 1981. godine.
Ratifikacija, prihvatanje, odobravanje ili pristupanje
1. Ova konvencija podleže ratifikaciji, prihvatanju ili odobravanju od strane potpisnica. Svaka država koja nije potpisala Konvenciju može joj pristupiti.
2. Instrumenti o ratifikaciji, prihvatanju, odobravanju ili pristupanju deponuju se kod depozitara.
3. Svaka država moći će da prihvati kao obavezan bilo koji od protokola priloženih uz ovu konvenciju, pod uslovom da u trenutku deponovanja instrumenta o ratifikaciji, prihvatanju, odobravanju ili pristupanju ovoj konvenciji saopšti depozitaru svoju saglasnost da za nju postanu obavezna najmanje dva protokola.
4. U svako doba posle deponovanja instrumenta o ratifikaciji, prihvatanju, odobravanju ili pristupanju ovoj konvenciji, država može saopštiti depozitaru svoju saglasnost da za nju postane obavezan bilo koji protokol priložen uz Konvenciju koji do tada još nije bio obavezan za tu državu.
5. Svaki protokol koji obavezuje visoku stranu ugovornicu sastavni je deo ove konvencije za tu stranu.
Stupanje na snagu
1. Ova konvencija stupa na snagu posle šest meseci od datuma deponovanja dvadesetog instrumenta o ratifikaciji, prihvatanju, odobravanju ili pristupanju.
2. Za svaku državu koja instrument o ratifikaciji, prihvatanju, odobravanju ili pristupanju deponuje posle datuma deponovanja dvadesetog instrumenta o ratifikaciji, prihvatanju, odobravanju ili pristupanju, Konvencija stupa na snagu posle šest meseci od datuma deponovanja tog instrumenta.
3. Svaki protokol priložen uz ovu konvenciju stupa na snagu posle šest meseci od datuma kada 20 država saopšti svoju saglasnost da taj protokol postane za njih obavezan, u skladu sa odredbama tačke 3. ili 4. člana 4. ove konvencije.
4. Za svaku državu koja saopšti svoju saglasnost da jedan od protokola priloženih uz ovu konvenciju postaje za nju obavezan posle datuma kada 20 država već saopšti svoju saglasnost da je taj protokol za njih obavezan, taj protokol stupa na snagu posle šest meseci od datuma kad je pomenuta država saopštila svoju saglasnost o tome.
Objavljivanje
Visoke strane ugovornice se obavezuju da će u doba mira i za vreme oružanog sukoba svaka u svojoj zemlji, ukoliko je to moguće objaviti ovu konvenciju i priložene protokole koji ih obavezuju, kao i da će u svojim programima vojne obuke obuhvatiti proučavanje ovih instrumenata i na taj način omogućiti da se s njima upoznaju njihove oružane snage.
Ugovorni odnosi od trenutka stupanja Konvencije na snagu
1. Ako jednu od strana u sukobu ne obavezuje jedan od priloženih protokola, strane koje ova konvencija i pomenuti priloženi protokoli obavezuju i dalje ostaju vezane tim instrumentima u svojim međusobnim odnosima.
2. Svaku visoku stranu ugovornicu obavezuju ova konvencija i svaki priloženi protokol koji je na snazi za nju, u svakoj situaciji pomenutoj u članu 1, u odnosu na svaku državu koja nije članica ove konvencije ili koju ne obavezuje odgovarajući priloženi protokol ako ta država prihvata i primenjuje ovu konvenciju ili odgovarajući protokol i to saopšti depozitaru.
3. Depozitar odmah obaveštava odnosne visoke strane ugovornice o svakom saopštenju koje primi shodno tački 2. ovog člana.
4. Ova konvencija i priloženi protokoli koji obavezuju visoku stranu ugovornicu primenjuju se na oružani sukob protiv te visoke strane ugovornice koji se pominje u tački 4. člana 1. Dodatnog protokola I uz Ženevske konvencije od 12. avgusta 1949. godine koje se odnose na zaštitu žrtava rata:
(a) kada je visoka strana ugovornica takođe i strana ugovornica Dodatnog protokola I i kada je vlast koja se pominje u tački 3. člana 96. tog protokola prihvatila da primeni Ženevske konvencije i Dodatni protokol I u skladu sa tačkom 3. člana 96. pomenutog protokola i kada prihvata da u odnosu na taj sukob primeni ovu konvenciju i odgovarajuće priložene protokole; ili
(b) kada visoka strana ugovornica nije strana ugovornica Dodatnog protokola I, a vlast koja se pominje u gornjoj podtački (a) prihvata i primenjuje obaveze iz Ženevskih konvencija i ove konvencije i odgovarajućih priloženih protokola u odnosu na pomenuti sukob. Prihvatanje i primena imaju u odnosu na pomenuti sukob sledeće dejstvo:
(i) Ženevske konvencije, kao i ova konvencija i odgovarajući priloženi protokoli odmah stupaju na snagu u odnosu na strane u sukobu;
(ii) pomenuta vlast preuzima ista prava i obaveze koje je preuzela jedna od visokih strana ugovornica Ženevskih konvencija, ove konvencije i odgovarajućih priloženih protokola;
(iii) Ženevske konvencije, ova konvencija i odgovarajući priloženi protokoli podjednako su obavezni za sve strane u sukobu.
Visoka strana ugovornica i vlast mogu se takođe sporazumeti da prihvate i primenjuju na recipročnoj osnovi obaveze sadržane u Dodatnom protokolu I Ženevskih konvencija.
Revizija i amandmani
1. (a) Posle stupanja na snagu ove konvencije, svaka visoka strana ugovornica može u svako doba predložiti amandmane na Konvenciju ili na bilo koji priložen protokol koji je obavezuje. Svaki predlog amandmana saopštava se depozitaru, koji će o tome obavestiti sve visoke strane ugovornice i zatražiti njihovo mišljenje o tome da li je potrebno sazvati konferenciju za razmatranje tog predloga. Ako se s tim složi većina od najmanje 18 visokih strana ugovornica, depozitar odmah saziva konferenciju na koju će biti pozvane sve visoke strane ugovornice. Države koje nisu strane ugovornice ove konvencije biće pozvane u svojstvu posmatrača.
(b) Konferencija se može saglasiti sa amandmanima koji će biti usvojeni i koji će stupiti na snagu na isti način kao i ova konvencija i priloženi protokoli, pod uslovom da amandmane na Konvenciju mogu usvojiti samo visoke strane ugovornice, a amandmane na jedan od priloženih protokola samo visoke strane ugovornice koje taj protokol obavezuje.
2. (a) Posle stupanja na snagu ove konvencije, svaka visoka strana ugovornica može u svako doba predložiti dodatne protokole koji se odnose na druge kategorije klasičnog oružja koje nisu obuhvaćene postojećim priloženim protokolima. Svaki takav predlog dostavlja se depozitaru koji ga saopštava svim visokim stranama ugovornicama u skladu sa podtačkom 1 (a) ovog člana. Ako se s tim složi većina od najmanje 18 visokih strana ugovornica, depozitar odmah saziva konferenciju na koju će biti pozvane sve države.
(b) Konferencija se može saglasiti, uz puno učešće svih država predstavljenih na konferenciji, o dodatnim protokolima koji se usvajaju na isti način kao i ova konvencija, prilažu uz ovu konvenciju i stupaju na snagu shodno odredbama tač. 3. i 4. člana 5. ove konvencije.
3. (a) Ako posle deset godina od stupanja na snagu ove konvencije ne bude sazvana konferencija shodno stavu (a) tačka 1. ili stavu (a) tačka 2. ovog člana, svaka visoka strana ugovornica može zatražiti od depozitara da sazove konferenciju na koju će biti pozvane sve visoke strane ugovornice radi razmatranja dometa i funkcionisanja Konvencije i priloženih protokola, kao i razmatranja eventualnih predloga za izmenu Konvencije ili postojećih protokola. Države koje nisu strane ugovornice ove konvencije biće pozvane da prisustvuju u svojstvu posmatrača. Konferencija se može saglasiti o amandmanima koji se usvajaju i stupaju na snagu u skladu sa stavom (b) tačke 1.
(b) Na toj konferenciji takođe bi se mogao razmotriti svaki predlog za dodatne protokole u vezi sa drugim kategorijama klasičnog oružja koje nisu obuhvaćene postojećim protokolima priloženim uz ovu konvenciju. Sve države predstavljene na konferenciji mogu ravnopravno učestvovati u razmatranju. Eventualni dodatni protokoli usvojeni na isti način kao i ova konvencija biće priloženi uz nju i stupiće na snagu u skladu sa odredbama tač. 3. i 4. člana 5. ove konvencije.
(c) Konferencija može razmotriti da li je svrsishodno predvideti sazivanje nove konferencije na zahtev jedne visoke strane ugovornice u slučaju kada, po isteku perioda sličnog periodu predviđenom u stavu (a) tačka 3. ovog člana, nijedna konferencija nije bila sazvana shodno stavu (a) tačke 1. ili stavu (a) tačke 2. ovog člana.
Otkazivanje
1. Svaka visoka strana ugovornica može otkazati ovu konvenciju ili bilo koji priloženi protokol saopštavanjem svoje odluke depozitaru.
2. Otkazivanje stupa na snagu tek posle godinu dana računajući od datuma kada depozitar primi saopštenje o otkazivanju. Ako se, međutim, po isteku te godine visoka strana ugovornica koja je dostavila saopštenje o otkazivanju nađe u situaciji koja se pominje u članu 1, ona ostaje vezana obavezama Konvencije i odgovarajućih priloženih protokola do kraja oružanog sukoba ili okupacije, a u svakom slučaju do završetka operacija za konačno oslobođenje, repatrijaciju ili ponovno naseljenje lica zaštićenih pravilima međunarodnog prava koja se primenjuju u slučaju oružanog sukoba i, kada je reč o nekom od priloženih protokola koji sadrži odredbe u vezi sa situacijama u kojima funkcije očuvanja mira, posmatrača ili slične funkcije vrše snage ili misije Ujedinjenih nacija u odnosnom regionu, do okončanja tih funkcija.
3. Svako otkazivanje ove konvencije primenjuje se i na sve priložene protokole koji obavezuju visoku stranu ugovornicu koja otkazuje Konvenciju.
4. Otkazivanje stupa na snagu samo u odnosu na visoku stranu ugovornicu koja otkaže Konvenciju.
5. Otkazivanje neće uticati na obaveze koje su zbog oružanog sukoba već nastale za visoku stranu ugovornicu koja otkazuje, shodno ovoj konvenciji i priloženim protokolima, za svako delo učinjeno pre nego što otkazivanje stupi na snagu.
Depozitar
1. Generalni sekretar Organizacije ujedinjenih nacija je depozitar ove konvencije i priloženih protokola.
2. Osim obavljanja uobičajenih funkcija, depozitar obaveštava sve države o:
(a) potpisivanju Konvencije shodno članu 3;
(b) deponovanju instrumenata o ratifikaciji, prihvatanju, odobravanju ili pristupanju ovoj konvenciji shodno članu 4;
(c) saopštenjima o prihvatanju obaveza iz protokola priloženih uz Konvenciju u skladu sa članom 4;
(d) datum stupanja Konvencije i svakog priloženog protokola na snagu shodno članu 5;
(e) saopštenjima o otkazivanju primljenim u skladu sa članom 9. i datumu stupanja otkazivanja na snagu.
Verodostojnost tekstova
Izvorni tekst ove konvencije i priloženih protokola, čiji su tekstovi na arapskom, engleskom, kineskom, francuskom, ruskom i španskom jeziku jednako verodostojni, biće deponovan kod depozitara koji overene kopije dostavlja svim državama.
PROTOKOL
O FRAGMENTIMA ORUŽJA KOJI SE NE MOGU OTKRITI
(Protokol I)
Zabranjena je upotreba svakog oružja koje je prvenstveno namenjeno da svojim fragmentima nanosi povrede koje se u ljudskom telu ne mogu otkriti rendgenskim zracima.
PROTOKOL
O ZABRANI ILI OGRANIČAVANJU UPOTREBE MINA, MINA IZNENAĐENJA ILI DRUGIH SREDSTAVA
(Protokol II)
Član 1
Oblast praktične primene
Ovaj protokol se odnosi na korišćenje na kopnu mina, mina iznenađenja i drugih sredstava definisanih dalje u tekstu, uključujući mine za zaprečavanje prilaza plažama ili prelaza na vodenim putevima ili vodenim tokovima, ali se ne primenjuje na protivbrodske mine koje se koriste na moru ili na unutrašnjim plovnim putevima.
Član 2
Definicije
Za svrhe ovog protokola:
1. Pod izrazom "mina" podrazumeva se svako sredstvo postavljeno ispod površine tla ili na tlu, ili u blizini tla ili druge površine, čija je namena da se rasprsne ili eksplodira usled prisustva, blizine ili kontakta sa licem ili vozilom; pod izrazom "sejana mina" podrazumeva se svaka tako definisana mina koja se izbacuje iz artiljerijskog oružja, bacača raketa, minobacača ili sličnog oružja, ili se baca iz vazduhoplova.
2. Pod izrazom "mina iznenađenja" podrazumeva se svako sredstvo ili materijal koje je namenjeno, konstruisano ili prilagođeno za ubijanje ili ranjavanje i koje dejstvuje neočekivano kada neko lice dodirne naizgled bezopasan predmet ili kada mu se približi, ili kada učini naizgled bezopasnu radnju.
3. Pod izrazom "ostala sredstva" podrazumevaju se municija i sredstva postavljena ručno, čija je namena da ubijaju, ranjavaju ili nanesu štetu i koja se aktiviraju posle izvesnog vremena, automatski ili daljinskom kontrolom.
4. Pod izrazom "vojni cilj", ako su u pitanju objekti, podrazumeva se svaki objekt koji po svom karakteru, položaju, nameni ili korišćenju efektivno doprinosi vojnoj akciji i čije potpuno ili delimično uništenje, zauzimanje ili neutralizacija predstavlja u datim okolnostima određenu vojnu korist.
5. Pod izrazom "civilni objekti" podrazumevaju se svi objekti koji se ne smatraju vojnim ciljevima u smislu tačke 4.
6. Pod izrazom "registrovanje" podrazumeva se materijalni, administrativni i tehnički postupak koji ima za cilj da se prikupe, radi unošenja u zvanične dokumente, svi raspoloživi podaci koji omogućavaju da se odredi položaj minskih polja, mina i mina iznenađenja.
Član 3
Opšta ograničenja u pogledu upotrebe mina, mina iznenađenja i drugih sredstava
1. Ovaj član se primenjuje na:
(a) mine;
(b) mine iznenađenja; i
(c) druga sredstva.
2. Zabranjeno je, u svim okolnostima, upraviti oružje na koje se primenjuje ovaj član protiv civilnog stanovništva uopšte ili protiv civila pojedinačno, bilo u ofanzivne, bilo u defanzivne svrhe ili u cilju represalija.
3. Zabranjeno je upotrebiti oružje na koje se primenjuje ovaj član bez pravljenja razlike u pogledu ciljeva. Pod upotrebom bez pravljenja razlike u pogledu ciljeva podrazumeva se:
(a) postavljanje takvog oružja na mestima koja nisu vojni ciljevi ili gde ta oružja nisu upravljena protiv takvih ciljeva; ili
(b) oružje koje uključuje način ili sredstva prenosa do cilja tako da ne može biti upravljeno protiv konkretnog vojnog cilja; ili
(c) oružje od koga se može očekivati da slučajno prouzrokuje gubitke života civilnog stanovništva, ranjavanje civilnih lica, pričinjavanje štete civilnim objektima, ili kombinaciju takvih gubitaka i šteta, koji bi bili prekomerni u odnosu na konkretnu i neposredno očekivanu vojnu korist.
4. Preduzeće se sve moguće mere predostrožnosti za zaštitu civila od efekata oružja na koje se primenjuje ovaj član. Pod mogućim merama predostrožnosti podrazumevaju se predostrožnosti koje se mogu preduzeti ili koje se praktično mogu preduzeti uzimajući u obzir sve trenutne uslove, uključujući razloge humanitarnog i vojnog karaktera.
Član 4
Ograničenja upotrebe mina koje nisu sejane mine, mina iznenađenja i druga sredstva u nastanjenim zonama
1. Ovaj član se primenjuje na:
(a) mine koje nisu sejane mine;
(b) mine iznenađenja; i
(c) ostala sredstva.
2. Zabranjeno je upotrebljavati oružje na koje se primenjuje ovaj član u svakom gradu, manjem gradu, selu ili bilo kojoj drugoj zoni u kojoj se nalazi slična koncentracija civilnih lica i u kojoj se ne vode borbe između kopnenih snaga ili nema izgleda da one uskoro otpočnu, osim:
(a) ako nije postavljeno na vojni cilj ili u neposrednoj blizini vojnog cilja koji pripada protivničkoj strani ili je pod njenom kontrolom; ili
(b) ako nisu preduzete mere za zaštitu civilnog stanovništva od njihovih efekata, na primer postavljanjem plakata, straža, objava upozorenja ili ograda.
Član 5
Ograničenja upotrebe sejanih mina
1. Upotreba sejanih mina je zabranjena, osim ako se te mine ne koriste isključivo u zoni koja predstavlja vojni cilj ili u kojoj se nalaze vojni ciljevi, i osim:
(a) ako se njihova lokacija ne može precizno utvrditi u skladu sa stavom (a) tačka 1. član 7; ili
(b) ako je svaka od njih snabdevena efikasnim mehanizmom za neutralisanje, to jest mehanizmom za samoaktiviranje koji ima za cilj da je dezaktivira ili izazove njeno samouništenje kada se pretpostavlja da više neće služiti u vojne svrhe u koje je postavljena, ili telekomandnim mehanizmom koji ima za cilj da je dezaktivira ili uništi kada ona više ne služi u vojne svrhe u koje je postavljena.
2. O postavljanju ili izbacivanju sejanih mina koje bi mogle imati efekte na civilno stanovništvo biće dato efikasno prethodno obaveštenje, osim kada okolnosti to ne dopuštaju.
Član 6
Zabrana upotrebe izvesnih vrsta mina iznenađenja
1. Bez štete po pravila međunarodnog prava koja se primenjuju na oružane sukobe a koja se odnose na izdaju i perfidiju, zabranjeno je u svim okolnostima upotrebljavati:
(a) mine iznenađenja koje imaju izgled bezopasnih ručnih predmeta koji su izričito namenjeni i konstruisani da sadrže eksplozivno punjenje i da izazovu eksploziju ako ih neko lice pokrene ili im se približi, ili
(b) mine iznenađenja koje su na bilo koji način spojene ili vezane za:
(i) međunarodno priznate zaštitne ambleme, znakove ili oznake;
(ii) bolesnike, ranjenike ili mrtve;
(iii) mesta za sahranjivanje, spaljivanje ili grobove;
(iv) sanitetske objekte, opremu, materijal ili prevozna sredstva;
(v) dečje igračke ili druge ručne predmete ili proizvode posebno namenjene za ishranu, zdravlje, higijenu, odevanje ili vaspitanje dece;
(vi) hranu ili piće;
(vii) kuhinjsko posuđe ili aparate za domaćinstvo, osim u vojnim ustanovama, vojnim naseljima i vojnim skladištima;
(viii) predmete koji su nesumnjivo verskog karaktera;
(ix) istorijske spomenike, umetnička dela ili svetilišta, koji predstavljaju kulturno ili duhovno nasleđe naroda;
(x) životinje ili leševe životinja.
2. Zabranjeno je u svim okolnostima upotrebljavati mine iznenađenja koje imaju za cilj da prouzrokuju nepotrebna ranjavanja ili suviše patnje.
Član 7
Registrovanje i objavljivanje podataka o mestima postavljanja minskih polja, mina i mina iznenađenja
1. Strane u sukobu registrovaće mesta gde se nalaze:
(a) sva prethodno planirana minska polja koja su one postavile; i
(b) sve zone u kojima su u velikom obimu upotrebile prethodno planirane mine iznenađenja.
2. Strane će nastojati da registruju mesta na kojima su postavljena sva druga minska polja, mine i mine iznenađenja.
3. Strane u sukobu sačuvaće sve podatke a u vezi s registrovanim mestima i dužne su da:
(a) neposredno posle prekida aktivnih neprijateljstava:
(i) preduzmu sve potrebne i odgovarajuće mere, uključujući i korišćenje tih podataka, kako bi zaštitile civile od efekata minskih polja, mina i mina iznenađenja; i dalje:
(ii) u slučajevima kada se snage ni jedne strane ne nalaze na teritoriji protivničke strane, razmenjuju među sobom i dostavljaju generalnom sekretaru Organizacije ujedinjenih nacija sva obaveštenja kojima raspolažu u vezi s mestima postavljanja minskih polja, mina i mina iznenađenja koja se nalaze na teritoriji protivničke strane; ili
(iii) čim se snage strana u potpunosti povuku sa teritorije protivničke strane, dostavljaju toj protivničkoj strani i generalnom sekretaru Organizacije ujedinjenih nacija sva obaveštenja kojima raspolažu u vezi s mestima postavljanja minskih polja, mina i mina iznenađenja koja se nalaze na teritoriji te protivničke strane;
(b) kada snage ili misija Ujedinjenih nacija vrše svoje funkcije u bilo kojoj zoni, dostave ovlašćenom organu, pomenutom u članu 8, obaveštenja koja se traže na osnovu ovog člana;
(c) učine sve što je moguće da sporazumno obezbede objavljivanje podataka u vezi s mestima postavljanja minskih polja, mina i mina iznenađenja, posebno u sporazumima o prestanku neprijateljstava.
Član 8
Zaštita snaga i misija Ujedinjenih nacija od efekata minskih polja, mina i mina iznenađenja
1. Ako snage ili misije Ujedinjenih nacija vrše funkciju održavanja mira, osmatranja ili slične funkcije u bilo kojoj zoni, svaka strana u sukobu, ako to zatraži komandant snaga ili šef misije Ujedinjenih nacija u toj zoni, dužna je, ako je u mogućnosti, da:
(a) ukloni ili onesposobi sve mine ili mine iznenađenja u toj zoni;
(b) preduzme mere koje mogu biti potrebne za zaštitu snaga ili misije od efekata minskih polja, mina i mina iznenađenja za vreme vršenja njenih zadataka;
(c) stavi na raspolaganje komandantu snaga ili šefu misije Ujedinjenih nacija u toj zoni sve podatke kojima raspolaže u vezi s mestom postavljanja minskih polja, mina i mina iznenađenja koje se nalaze u toj zoni.
2. Ako neka misija Ujedinjenih nacija za utvrđivanje činjeničnog stanja vrši svoje funkcije u nekoj zoni, odnosna strana u sukobu dužna je da joj pruži zaštitu, osim ako, zbog obima misije, nije u mogućnosti da to učini na zadovoljavajući način. U tom slučaju, ona treba da stavi na raspolaganje šefu misije podatke kojima raspolaže u vezi s mestom postavljanja minskih polja, mina i mina iznenađenja koje se nalazi u toj zoni.
Član 9
Međunarodna saradnja u vezi sa uklanjanjem minskih polja, mina i mina iznenađenja
Posle prestanka aktivnih neprijateljstava, strane će nastojati da zaključe sporazum, kako međusobni tako, ako je potrebno, i sa drugim državama i međunarodnim organizacijama, o dostavljanju podataka i pružanju tehničke i materijalne pomoći uključujući, ako okolnosti to dozvoljavaju, i organizovanje zajedničkih operacija - potrebnih za uklanjanje ili neutralizaciju na drugi način minskih polja, mina i mina iznenađenja postavljenih za vreme sukoba.
TEHNIČKI PRILOG
UZ PROTOKOL O ZABRANI ILI OGRANIČAVANJU UPOTREBE MINA, MINA IZNENAĐENJA I DRUGIH
SREDSTAVA
(Protokol II)
Uputstva o registrovanju
Ako se Protokolom predviđa obaveza registrovanja mesta gde su postavljena minska polja, mine i mine iznenađenja, mora se voditi računa o sledećim uputstvima.
1. U pogledu prethodno planiranih minskih polja i unapred planirane upotrebe mina iznenađenja u velikom obimu:
(a) treba izraditi karte, skice ili druge dokumente u kojima će se označiti prostor minskog polja ili zona u kojoj su postavljene mine iznenađenja;
(b) tačno odrediti mesto postavljanja minskog polja ili zone u kojoj su postavljene mine iznenađenja u odnosu na koordinate jedne određene tačke i procenjene dimenzije zone u kojoj se nalaze mine i mine iznenađenja u odnosu na tu određenu tačku.
2. U vezi sa ostalim postavljenim minskim poljima, minama i minama iznenađenja:
Ako je moguće, registrovati odgovarajuće podatke navedene u gornjoj tački 1. tako da se može odrediti lokacija zona u kojima se nalaze minska polja, mine i mine iznenađenja.
PROTOKOL
O ZABRANI ILI OGRANIČAVANJU UPOTREBE ZAPALJIVOG ORUŽJA
(Protokol III)
Član 1
Definicije
Za svrhe ovog protokola:
1. Pod "zapaljivim oružjem" podrazumeva se svako oružje ili municija čija je osnovna namena da zapale predmete ili da nanesu opekotine licima dejstvom plamena, toplote ili kombinacijom plamena i toplote koju oslobađa hemijska reakcija supstancije izbačene na cilj.
(a) Zapaljivo oružje može biti u obliku, na primer: bacača plamena, fugasa, granata, raketa, ručnih granata, mina, bombi i drugih sredstava koja sadrže zapaljive supstancije.
(b) Zapaljivo oružje ne obuhvata;
(i) municiju koja može imati slučajne zapaljive efekte, na primer: svetleća, obeležavajuća, dimna municija ili sistemi signalizacije;
(ii) municiju koja je zamišljena da kombinuje prodorne, udarne ili rasprskavajuće efekte sa zapaljivim efektom, na primer: probojni projektili, rasprskavajuće granate, eksplozivne bombe i slična municija sa kombinovanim efektima kod koje zapaljivi efekakt nema izričito za cilj da nanese opekotine licima, već treba da bude iskorišćen protiv vojnih ciljeva, na primer: oklopnih vozila, vazduhoplova i instalacija ili sredstava pozadinske službe.
2. Pod "koncentracijom civila" podrazumeva se koncentracija civilnih lica, trajna ili privremena, kakva postoji u naseljenim delovima gradova i u naseljenim manjim gradovima ili selima ili u logorima i kolonama izbeglica ili evakuisanih lica ili grupama nomada.
3. Pod "vojnim ciljem" podrazumeva se, ako su u pitanju objekti, svaki objekt koji po svom karakteru, položaju, nameni ili korišćenju efektivno doprinosi vojnoj akciji i čije potpuno ili delimično uništenje, zauzimanje ili neutralizacija znače u datim okolnostima određenu vojnu korist.
4. Pod "civilnim objektima" podrazumevaju se svi objekti koji nisu vojni ciljevi u smislu tačke 3.
5. Pod "mogućnim merama predostrožnosti" podrazumevaju se mere predostrožnosti koje se mogu preduzeti ili koje je praktično moguće preduzeti uzimajući u obzir sve trenutne uslove, uključujući razloge humanitarnog i vojnog karaktera.
Član 2
Zaštita civila i civilnih objekata
1. Zabranjeno je, bez obzira na okolnosti, uzimati kao cilj napada zapaljivim oružjem civilno stanovništvo uopšte, pojedinačne civile ili civilne objekte.
2. Zabranjeno je, bez obzira na okolnosti, uzimati kao cilj napada zapaljivim oružjem izbačenim iz vazduhoplova vojni objekat koji se nalazi unutar koncentracije civila.
3. Takođe je zabranjeno uzimati kao cilj napada zapaljivim oružjem koje nije izbačeno iz vazduhoplova vojni cilj koji se nalazi unutar koncentracije civila, osim kada je takav vojni cilj znatno udaljen od koncentracije civila i kada su preduzete sve moguće mere predostrožnosti da bi se zapaljivi efekti ograničili na vojne ciljeve i da bi se izbegli, a u svakom slučaju sveli na najmanju meru slučajni gubici života civilnog stanovništva, ranjavanje civila i nanošenje štete civilnim objektima.
4. Zabranjeno je napadati šume i druge vrste zelenog pokrivača zapaljivim oružjem, osim ako se ti prirodni elementi ne koriste za zaklanjanje, prikrivanje ili maskiranje boraca ili drugih vojnih ciljeva, ili ako oni sami predstavljaju vojne ciljeve.
ČLAN 3
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SFRJ".