ZAKONO POTVRĐIVANJU KONVENCIJE O SARADNJI NA ZAŠTITI I ODRŽIVOM KORIŠĆENJU REKE DUNAV("Sl. list SRJ - Međunarodni ugovori", br. 2/2003) |
ČLAN 1
Potvrđuje se Konvencija o saradnji na zaštiti i održivom korišćenju reke Dunav, koja je potpisana 29. juna 1994. godine u Sofiji, u originalu na engleskom i nemačkom jeziku.
ČLAN 2
Tekst Konvencije u originalu na engleskom jeziku i u prevodu na srpski jezik glasi:
KONVENCIJA
O SARADNJI NA ZAŠTITI I ODRŽIVOM KORIŠĆENJU REKE DUNAV
Strane ugovornice:
Odlučne u čvrstoj nameri da ojačaju saradnju u oblasti zaštite i korišćenja voda;
Zabrinute zbog pojave opasnosti i pretnji od štetnih kratkoročnih i dugoročnih uticaja promena uslova u vodotocima dunavskog bazena na životnu sredinu, privredu i blagostanje podunavskih zemalja;
Naglašavajući hitnu potrebu za jačanjem mera na nacionalnom i međunarodnom nivou radi zaštite, kontrole i smanjenja negativnih efekata prekograničnog uticaja koji su posledica oslobođenja opasnih materija i nutrijenata u akvatičnu sredinu dunavskog bazena, poklanjajući dužnu pažnju i Crnom moru takođe;
Preporučujući već preduzete mere kao domaće inicijative podunavskih zemalja, bilateralni i multilateralni nivo saradnje kao i već uložene napore u okviru CSCE, procesa od strane Ekonomske komisije UN za Evropu i Evropske zajednice na polju unapređenja saradnje na bilateralnim i multilateralnim nivoima, za zaštitu i kontrolu prekograničnog zagađenja, održivo upravljanje vodama, racionalno korišćenje i očuvanje vodnih resursa;
Pozivajući se posebno na Konvenciju o zaštiti i korišćenju prekograničnih vodotokova i međunarodnih jezera, od 17. marta 1992. godine, kao i na postojeću bilateralnu i multilateralnu saradnju među podunavskim zemljama, koja će se nastaviti i uzeti u obzir u okviru saradnje svih podunavskih zemalja kao i ukazivanjem na Konvenciju o zaštiti Crnog mora od zagađenja od 21. aprila 1992. godine;
Težeći trajnom poboljšanju i zaštiti reke Dunav i reka u njenom slivu, posebno u prekograničnom kontekstu i održivom upravljanju vodama, imajući u vidu interese podunavskih zemalja na polju korišćenja voda i u isto vreme doprinoseći zaštiti morske sredine Crnog mora.
Saglasile su se u sledećem:
OPŠTE ODREDBE
Definicije
Za svrhe ove konvencije:
(a) "Podunavske zemlje" znači suverene zemlje koje dele značajan deo hidrološkog sliva reke Dunav. Pod značajnim delom podrazumeva se deo koji prelazi 200 km2 ukupnog hidrološkog sliva.
(b) "Sliv" reke Dunav znači hidrološki rečni bazen onakav kako je podeljen među stranama ugovornicama.
(c) "Prekogranični uticaj" znači svaki značajan negativni uticaj na rečnu životnu sredinu koji je rezultat menjanja stanja voda zbog ljudskih aktivnosti a proteže se na oblast koja je izvan jurisdikcije strane ugovornice. Ove promene mogu uticati na život i imovinu, na bezbednost postrojenja i dotičnih ekosistema.
(d) "Opasne materije" znači materije koje imaju toksično, kancerogeno, mutageno, teratogensko ili bioakumulativno dejstvo, posebno one koje su nerazgradljive i značajno utiču na žive organizme.
(e) "Materije opasne po vodu" znači materije čiji je štetni potencijal na vodne resurse izuzetno visok tako da rukovanje njima zahteva specijalne preventivne i zaštitne mere.
(f) "Tačkasti i netačkasti" izvori zagađenja znači izvori zagađivača iz nutrijentnih materija čiji uticaj na vodu proizlazi iz, ili lokalnih izvora (tačkasti izvor) ili iz prostornog difuznog efekta široko rasprostranjenog u slivu (netačkasti izvor).
(g) "Bilans voda" znači odnos koji karakteriše prirodni vodeni sastav celog rečnog bazena sa komponentama (padavine, isparavanja, površinski i podzemni oticaj). Pored toga, uključena je i komponenta antropogenih efekata ljudi kao posledica korišćenja vode i promene u kvantitativnom smislu.
(h) "Vezni podaci" znači sumirani podaci izvedeni iz uzvodnog bilansa voda koji su relevantni kao input potreban za izradu nizvodnih bilansa voda i opšteg bilansa voda reke Dunav. U ovu svrhu vezani podaci pokrivaju komponente bilansa voda za sve značajne prekogranične vode u okviru sliva reke Dunav. Vezni podaci se odnose na profile prekograničnih voda gde dotiču, prelaze ili su locirani na granicama strana ugovornica.
(i) "Međunarodna komisija" znači organizaciju osnovanu članom 18. ove konvencije.
Ciljevi i principi
(1) Strane ugovornice će nastojati da ostvare održive i pravedne ciljeve u upravljanju vodama, uključujući zaštitu, poboljšanje i racionalno korišćenje površinskih i podzemnih voda u slivu, koliko je to moguće. Dalje, strane ugovornice će uložiti sve napore na kontrolisanju rizika proisteklih iz vanrednih situacija u koje su uključene materije opasne za vodu, poplave i kretanje leda rekom Dunav. Osim toga, trudiće se da doprinesu smanjenju zagađenja Crnog mora iz izvora u slivu.
(2) Strane ugovornice će, shodno odredbama ove konvencije, sarađivati na bitnim pitanjima u oblasti upravljanja vodama i preduzimati sve odgovarajuće pravne, administrativne i tehničke mere, bar da održe i poboljšaju sadašnje stanje životne sredine i kvaliteta vode reke Dunav i voda u njegovom slivu i da spreče i smanje štetna dejstva i promene koje nastaju ili će verovatno nastati.
(3) U tom cilju, imajući u vidu hitnost mera za smanjenje zagađivanja i racionalno ekološko korišćenje voda, strane ugovornice će utvrditi odgovarajuće prioritete i jačati, usaglašavati i koordinirati mere koje se preduzimaju ili će se preduzeti na nacionalnom i međunarodnom nivou u čitavom dunavskom bazenu u cilju ostvarivanja održivog razvoja i zaštite životne sredine reke Dunav. Ovaj cilj se posebno odnosi na ekološko korišćenje vodnih resursa u gradovima, industriji i poljoprivredi kao i na čuvanje i obnavljanje ekosistema, a i na druge potrebe vezane za ljudsko zdravlje.
(4) Princip "zagađivač plaća" i princip predostrožnosti čine osnovu svih mera koje imaju za cilj zaštitu reke Dunav i voda u dunavskom slivu.
(5) Saradnja u oblasti upravljanja vodama biće orijentisana na upravljanje vodama bez štetnih posledica što znači na kriterijume održivog razvoja bez posledica po životnu sredinu, a koji se istovremeno odnose na:
- održavanje globalnog kvaliteta života;
- održavanje kontinuiranog pristupa prirodnom resursima;
- izbegavanje trajnih oštećenja životne sredine i zaštita ekosistema;
- ostvarenje preventivnog pristupa.
(6) primena ove konvencije ni na koji način neće izazvati bilo kakvo direktno ili indirektno povećanje prekograničnih uticaja na životnu sredinu u vodotoku.
(7) Svaka strana ugovornica ima pravo da usvoji i sprovede mere strožije od mera koje proizlaze iz odredaba ove konvencije.
Okvir
(1) Ova konvencija se primenjuje na sliv reke Dunav kako je definisano članom 1, paragraf (b);
(2) Predmet ove konvencije će posebno biti plan aktivnosti koje slede i buduće mere, ako uzrokuju ili će uzrokovati prekogranični uticaj;
(a) ispuštanje otpadnih voda, unos nutrijenata i drugih opasnih materija iz tačkastih i netačkastih izvora, kao i toplotno opterećenje;
(b) planirane aktivnosti i mere na polju građevinskih radova na vodi, posebno kada se radi o regulisanju kao i kontroli oticaja i nivoa akumuliranja na vodotokovima, kontroli poplava, smanjenju opasnosti od leda, kao i uticaju konstrukcija, u ili pored vodotokova na njegov hidraulični režim;
(c) druge planirane aktivnosti i mere za potrebe korišćenja, kao što je korišćenje vodenih snaga, prebacivanje i iscrpljivanje vode;
(d) rad postojećih hidrotehničkih objekata, npr. akumulacija, hidrocentrala, mere za prevenciju uticaja na životnu sredinu uključujući: pogoršanje hidroloških uslova, eroziju, abraziju, plavljenje, protok nanosa, mere za zaštitu ekosistema;
(e) rukovanje supstancama opasnim po vodu i predostrožna prevencija akcidenata.
(3) Ova konvencija se može primeniti na pitanja ribarstva i unutrašnje plovidbe onoliko koliko su problemi zaštite vode od zagađivanja uzrokovani aktivnostima koje su u pitanju.
Forme saradnje
Forme saradnje prema ovoj konvenciji su, po pravilu, sledeće:
(a) konsultacije i zajedničke aktivnosti u okviru Međunarodne komisije shodno odredbama ove konvencije;
(b) razmena informacija po bilateralnim i multilateralnim sporazumima, pravnim odredbama i merama u oblasti upravljanja vodama; razmena pravnih dokumenata i direktiva i drugih publikacija; druge forme razmene informacija i iskustava.
MULTILATERALNA SARADNJA
Prevencija, kontrola i smanjivanje prekograničnog uticaja
(1) Strane ugovornice će razviti, usvojiti i sprovesti odgovarajuće zakonske, administrativne i tehničke mere i obezbediti nacionalne preduslove i potrebnu osnovu za obezbeđenje efikasne zaštite kvaliteta voda i održivog razvoja i tako takođe sprečiti, kontrolisati i smanjiti prekogranični uticaj.
(2) S ovim ciljem strane ugovornice će posebno ili zajedno preduzeti sledeće mere, dole naznačene:
(a) Pratiti uslove prirodnih vodnih resursa u slivu reke Dunav primenom dogovorenih parametara za kvantitet i kvalitet, uključujući odgovarajuće tehnologije;
(b) Usvojiti pravne odredbe za zahteve koji uključuju vremenska ograničenja za ispuštanje otpadnih voda;
(c) Usvojiti pravne odredbe za rukovanje supstancama opasnim po vodu;
(d) Usvojiti pravne odredbe za smanjenje ispuštanja nutrijentnih materija ili opasnih materija iz netačkastih izvora, posebno za primenu nutrijenata kao i supstanci za zaštitu bilja i pesticida u poljoprivredi;
(e) Sa ciljem usaglašavanja ovih odredbi na visokom nivou zaštite kao i za usaglašenu realizaciju odgovarajućih mera, strane ugovornice će uzeti u obzir rezultate i predloge Međunarodne komisije;
(f) Strane ugovornice će sarađivati i preduzeti odgovarajuće mere s ciljem izbegavanja prekograničnih uticaja otpadnih i opasnih materija posebno onih koje potiču od transporta.
Posebne mere zaštite vodnih resursa
Strane ugovornice će preduzeti odgovarajuće mere s ciljem prevencije ili smanjenja prekograničnog uticaja i održivog i pravednog korišćenja vodnih resursa kao i očuvanja ekoloških resursa i posebno će:
(a) pobrojiti resurse podzemnih voda podložne dugoročnoj zaštiti kao i zone zaštite značajne za postojeće ili buduće zalihe vode za piće;
(b) sprečiti zagađenje resursa podzemnih voda, posebno onih koji su dugoročno rezervisani za snabdevanje vodom za piće, naročito kada se radi o nitratima, supstancama za zaštitu bilja i pesticidima kao i o drugim opasnim materijama;
(c) minimizirati preventivnim i kontrolnim merama rizik od akcidentnog zagađenja;
(d) uzeti u obzir moguće uticaje na kvalitet voda koji je rezultat planiranih aktivnosti i tekućih mera kako stoji u članu 3, paragraf 2;
(e) proceniti značaj različitih biotopskih elemenata za rečnu ekologiju i predložiti mere za poboljšanje akvatičkih i litoralnih ekoloških uslova.
Ograničenje emisije, ciljevi i kriterijumi za kvalitet voda
(1) Strane ugovornice će, uzimajući u obzir predloge Međunarodne komisije, utvrditi ograničenja emisije, koja će se primenjivati na pojedine industrijske sektore ili industrije u smislu zagađivanja, koja će se, na najbolji način bazirati na tehnologijama sa ili malo, ili nimalo otpada na izvoru. Kada se ispuštaju opasne materije, ograničenja emisije će se bazirati na najboljim raspoloživim tehnologijama za smanjivanje na izvoru i/ili za prečišćavanje otpadnih voda. Za gradske otpadne vode, ograničenja emisije se baziraju na primeni bar biološkog ili ekvivalentnog nivoa tretmana.
(2) Dodatne odredbe za prevenciju ili smanjenje ispuštanja opasnih materija ili hranljivih materija odrediće strane ugovornice za netačkaste izvore, posebno kada glavni izvori potiču od poljoprivrede, uzimajući u obzir najbolje prakse za životnu sredinu.
(3) Za svrhu paragrafa 1 i 2, Aneks II uz ovu Konvenciju sadrži listu industrijskih sektora i industrija, kao i dodatnu listu opasnih materija i grupa materija čije će otpuštanje iz tačkastih i netačkastih izvora biti sprečeno ili smanjeno. Međunarodna komisija ažurira Aneks 2.
(4) Strane ugovornice će, po potrebi, definisati ciljeve u oblasti kvaliteta voda i primeniti kriterijume za kvalitet voda u svrhu zaštite, kontrole i smanjenja prekograničnog uticaja. Opšta uputstva za ovo su data u Aneksu III. Ona će biti primenjena i specificirana od strane ugovornica, kako na domaćem nivou tako i zajednički, gde je potrebno.
(5) S ciljem efikasnog ograničenja emisija pod svojom jurisdikcijom strane ugovornice će osigurati potrebne preduslove i realizaciju.
Ona će osigurati:
(a) da se domaće odredbe za ograničenje emisije i nivo određenih standarda usaglase, korak po korak, sa ograničenjem emisije određenim ovom konvencijom;
(b) da se ispuštanje otpadnih voda, bez izuzetka, bazira na dozvoli koju odobrava kompetentna institucija unapred i za ograničen period važnosti;
(c) da propisi i dozvole za prevenciju i mere kontrole u slučaju novih i modernizovanih industrijskih kapaciteta, posebno kada se radi o opasnim materijama, budu orijentisane na najbolje dostupne tehnike i da se realizuju sa najvećim prioritetom;
(d) da budu donesene striktnije odredbe od standarda u individualnim slučajevima čak i zabrana - kada karakter vode i ekosistema tako zahteva po paragrafu 4;
(e) da kompetentne institucije proveravaju, da li se aktivnosti koje će verovatno izazvati prekogranični uticaj izvode u skladu sa dozvolama i odredbama;
(f) da se primenjuju procene uticaja na životnu sredinu kao i nadnacionalne i međunarodne odredbe ili druge procedure za evaluaciju i procenu uticaja na životnu sredinu;
(g) da kod aktivnosti vezanih za planiranje, izdavanje dozvola i realizaciju iz člana 3, paragrafa 2 i člana 16, paragraf 2, nadležni organi uzmu u obzir rizike od nesrećnih slučajeva koji obuhvataju materije opasne po vodu, tako što će uvesti preventivne mere i uvesti odredbe za postakcidentalne mere.
Inventar emisije, akcioni programi i ocena uspešnosti
(1) Strane ugovornice će preduzeti periodični pregled značajnih tačkastih i netačkastih izvora zagađenja na području sliva reke Dunav uključujući prevenciju i mere smanjenja već preduzete za dotična ispuštanja kao i aktuelnu efikasnost ovih mera, uzimajući u obzir član 5, paragraf 2, potparagraf a.
(2) na osnovu toga Strane ugovornice će po fazama napraviti listu daljih preventivnih mera i mera smanjenja emisija koje će se preduzimati korak po korak po potrebi, a radi postizanja cilja ove Konvencije.
(3) Inventar emisija i lista mera koje će se preduzeti čine bazu za razvoj zajedničkih programa akcija koje će sprovesti strane ugovornice imajući u vidu prioritet po redu hitnosti i efikasnosti. Ovi akcioni programi će posebno imati za cilj smanjenje zagađenja i koncentracije iz industrijskih i komunalnih tačkastih i netačkastih izvora. Oni će, između ostalog, obuhvatiti preventivne i mere za smanjenje emisija, uključujući procene vremena i troškova.
(4) Pored toga, Strane ugovornice će pratiti uspešnost u realizaciji zajedničkih akcionih programa izvođenjem periodičnih procena. Ove procene će obuhvatiti sprovedene mere zaštite i unapređenja stanja u vodotoku u svetlu aktuelne procene.
Programi monitoringa
Na osnovu aktivnosti na nacionalnom nivou strane ugovornice će sarađivati na polju monitoringa i procena.
(1) Sa ovim ciljem one će:
- usaglasiti ili omogućiti poređenje metoda za monitoring i procenu kako ih primenjuju na nacionalnom nivou, posebno u oblasti kvaliteta vodotoka, kontrole emisija, prognoziranju poplava i bilansa voda, sa ciljem postizanja rezultata za upoređivanje koji bi se uključili u zajednički monitoring i aktivnosti procene;
- razviti usaglašene ili zajedničke monitoring sisteme primenjujući stacionirana ili mobilna sredstva za merenje, komunikaciju i obradu podataka;
- napraviti zajedničke ili usaglašene programe za monitoring rečnih uslova u slivu Dunava i za kvalitet i kvantitet voda, sedimenata i rečnih ekosistema, kao i osnove za procenu prekograničnih uticaja, kao što su prekogranično zagađenje, promena rečnog režima kao i bilansa voda, poplava i nepogoda vezanih za led;
- razviti zajedničke ili usaglašene metode za monitoring i procenu ispuštanja otpadnih voda uključujući obradu, procenu i dokumentaciju podataka, uzimajući u obzir granski specifične pristupe ograničenju emisije (Aneks II, Deo I);
- razviti inventar o relevantnim tačkastim izvorima uključujući ispuštanje zagađenja (inventar emisija) i proceniti zagađenje voda iz netačkastih izvora imajući i u vidu Aneks II, Deo 2; preispitivati ove dokumente prema aktuelnom stanju.
(2) Posebno će se dogovoriti oko profila za praćenje karakteristika kvaliteta vode i parametara zagađenja koji će se (redovno i dovoljno često) procenjivati imajući u vidu ekološki i hidrološki karakter određenih vodotokova, kao i tipične emisije zagađivača koji se ispuštaju u ovaj sliv.
(3) Strane ugovornice će osnovati, na osnovu usaglašene metodologije, domaće bilanse voda, kao opšti bilans basena reke Dunav. Za početak strane ugovornice će, do potrebne širine, obezbediti vezane podatke koji se mogu upoređivati kroz primenu usaglašene metodologije. Bilansi voda za pritoke Dunava se takođe mogu kompilirati na osnovu iste faze podataka.
(4) One će periodično procenjivati stanje kvaliteta reke Dunav i napredak kao rezultat preduzetih mera s ciljem prevencije, kontrole i smanjenja prekograničnog uticaja. Rezultati će biti prezentirani javnosti kroz odgovarajuće publikacije.
Obaveze podnošenja izveštaja
Strane ugovornice će podnositi izveštaje Međunarodnoj komisiji o stavkama koje su potrebne Komisiji radi usaglašavanja sa svojim zadacima. Ovi izveštaji će posebno obuhvatiti:
(a) izveštaje i dokumenta koji su planirani ovom konvencijom ili ih traži Komisija;
(b) informacije o postojanju, zaključivanju, dopuni ili povlačenju bilateralnih i multilateralnih sporazuma koji regulišu zaštitu i upravljanje vodama reke Dunav i sliva Dunava ili su relevantne za dotična pitanja;
(c) dostavljanje, najkasnije u dogovorenom roku pošto Komisija donese odluku, informacije o načinu, vremenskim rokovima i finansijskim troškovima za realizaciju odluka na nacionalnom nivou, kao što su preporuke, programi i mere;
(d) imenovanje kompetentnih institucija od strane Međunarodne komisije ili druge strane ugovornice za saradnju u okviru Konvencije;
(e) izveštavanje o planiranim aktivnostima koje po karakteru mogu prouzrokovati prekogranične uticaje.
Konsultacije
(1) Posle prethodne razmene informacija strane ugovornice će na zahtev jedne ili više strana ugovornica započeti konsultacije o planiranim aktivnostima kako je predviđeno članovima 3, paragraf 2, koji će verovatno izazvati prekogranične uticaje, ukoliko ova razmena informacija i konsultacije nisu još obuhvaćene bilateralnom ili drugom međunarodnom saradnjom. Konsultacije se obavljaju po pravilu u okviru Međunarodne komisije sa ciljem postizanja rešenja.
(2) Pre odluke o planiranim aktivnostima kompetentne institucije, sa izuzetkom neposredne ugroženosti voda, čekaće rezultate konsultacija, osim u slučaju da nisu finalizirane najkasnije godinu dana od početka.
Razmena informacija
(1) Strane ugovornice će, po odluci Međunarodne komisije, razmenjivati raspoložive podatke, između ostalog, o:
(a) opštim uslovima životne sredine reka u slivu Dunava;
(b) stečenom iskustvu o primeni i realizaciji najboljih dostupnih tehnika i rezultata istraživanja i razvoja;
(c) podacima o emisiji i monitoringu;
(d) preduzetim i planiranim merama za prevenciju, kontrolu i smanjenje prekograničnog uticaja;
(e) propisima za ispuštanja otpadnih voda;
(f) akcidentima koji uključuju materijale opasne po vodu.
(2) Da bi se usaglasila ograničenja emisija strane ugovornice će preduzeti razmenu informacija o njihovom regulisanju.
(3) Ako od strane ugovornice druga ugovornica traži podatke ili informacije koje nisu na raspolaganju, ova druga će se potruditi da udovolji zahtevima ali to može usloviti plaćanjem od strane ugovornice neke razumne sume za sakupljanje i, po potrebi, obradu takvih podataka ili informacija.
(4) Za svrhe sprovođenja realizacije ove konvencije, strane ugovornice će omogućiti razmenu najboljih raspoloživih tehnika, posebno kroz promociju: komercijalne razmene raspoloživih tehnika, direktnih industrijskih kontakata i saradnje, uključujući zajednička ulaganja, razmene informacija, iskustva i obezbeđenja tehničke pomoći. Strane ugovornice će takođe preuzeti realizaciju programa za obuku i organizaciju relevantnih seminara i sastanaka.
(5) Odredbe ove konvencije neće uticati na prava ili obaveze strana ugovornica u skladu sa njihovim domaćim zakonima, odredbama, administrativnim zabranama ili usvojenim pravnim praksama i primenjivim međunarodnim odredbama za zaštitu informacija o ličnim podacima, intelektualnoj svojini uključujući industrijske i komercijalne tajne i nacionalnu bezbednost.
(6) Ako ugovornica ipak odluči da pruži takvu zaštićenu informaciju drugoj ugovornici, ova druga će poštovati poverljivost takve informacije i uslove pod kojima je dobijena i koristiće se samo u svrhu za koju je dobijena.
Zaštita dobijenih informacija
Prema ovoj konvenciji industrijske i komercijalne tajne ili druge poverljive informacije se prenose u skladu sa domaćim zakonima. Strana koja prima informacije će tretirati njihovu tajnost tako što ih neće koristiti u bilo koju drugu svrhu osim onih određenih Konvencijom, neće ih objavljivati ili staviti na raspolaganje trećoj ugovornici. U slučaju da se bilo koja ugovornica smatra nesposobnom da ispuni ove obaveze u pogledu poverljivosti, o tome će obavestiti bez odlaganja ugovornicu koja pruža informaciju i vratiti pruženu informaciju. Lični podaci se prenose ugovornici u skladu sa domaćim zakonima strane ugovornice koja pruža informaciju. Strana koja prima podatke koristiće ih samo u navedenu svrhu i pod uslovima koje postavi strana koja ih pruža.
Informacije za javnost
(1) Strane ugovornice će se postarati da njihove nadležne institucije stave na raspolaganje informacije o stanju ili kvalitetu životne sredine bazena Dunava svim ovlašćenim licima što je moguće pre, uz plaćanje razumne nadoknade za razuman zahtev.
(2) Informacije na koje se odnosi paragraf 1 ovog člana mogu se dati u pisanom, vizuelnom, usmenom obliku ili u formi podataka.
(3) Odredbe ovog člana ne utiču na pravo strane ugovornice, u skladu sa njenim domaćim pravnim sistemom i primenljivim međunarodnim odredbama, da odbije zahtev za informacijama u slučaju da to utiče na:
(a) poverljivost postupaka javnih institucija, međunarodne odnose i nacionalnu odbranu;
(b) javnu bezbednost;
(c) probleme koji su ili su bili pod istragom uključujući disciplinske istrage ili koji su predmet preliminarnih sudskih postupaka;
(d) komercijalnu i industrijsku poverljivost kao i intelektualnu svojinu;
(e) poverljivost personalnih podataka i/ili fajli;
(f) materijal koji obezbeđuje treća strana iako ta strana nije zakonski obavezna da to uradi;
(g) materijal čije bi obelodanjivanje najverovatnije doprinelo oštećenju životne sredine na koju se odnosi;
(4) Javna ustanova će odgovoriti osobi koja traži informaciju što je moguće pre. Razlozi za odbijanje pružanja informacije moraju se pismeno obrazložiti.
Istraživanje i razvoj
(1) Radi postizanja ciljeva ove konvencije strane ugovornice će ustanoviti komplementarne ili zajedničke programe naučnih ili tehničkih istraživanja i, u skladu sa procedurom koju reguliše Međunarodna komisija, dostaviće Komisiji:
(a) rezultate takvih komplementarnih, zajedničkih ili drugih relevantnih istraživanja koja su dostupna javnim institucijama;
(b) relevantne delove drugih programa naučnih i tehničkih istraživanja;
(2) Strane ugovornice će, kroz ovaj proces, imati u vidu rad ili pomoć odgovarajućih međunarodnih organizacija i agencija u ovim oblastima.
Komunikacije, upozorenja i sistemi uzbunjivanja, planovi za hitne slučajeve
(1) Strane ugovornice će obezbediti koordinisane ili zajedničke komunikacije, sisteme upozorenja i uzbunjivanja u kontekstu čitavog basena, do mere u kojoj je to neophodno pored sistema koji su već uspostavljeni i funkcionisali bi na bilateralnom nivou.
(2) Strane ugovornice će, u okviru Međunarodne komisije informisati jedna drugu o nadležnim institucijama ili institucijama za vezu određenim za ovu svrhu u slučaju nezgoda kao što su slučajno zagađivanje, druga kritična stanja vode, poplave i kretanja leda. Nadležni organi će, s tim u vezi, uspostaviti saradnju i radi izrade zajedničkih planova za slučaj nezgoda, gde je to potrebno, ako dopunu postojećih planova na bilateralnom nivou.
(3) U slučaju da nadležni organ utvrdi nagli porast opasnih materija u reci Dunav ili u vodama njegovog sliva, ili da dobije obaveštenje o nezgodi koja bi mogla ozbiljno uticati na kvalitet vode reke Dunav i da ugrozi nizvodne podunavske zemlje, ta strana će odmah obavestiti organe određene za vezu po ovom pitanju i Međunarodnu komisiju u skladu sa procedurom koju utvrđuje Komisija.
(4) U cilju kontrole i smanjivanja rizika od poplava, uključujući kretanje leda, strane ugovornice će preko svojih nadležnih organa primeniti postupak koji utvrđuje Komisija i odmah obavestiti nizvodne podunavske zemlje koje bi mogle biti ugrožene, kao i Komisiju o pojavi i prolasku poplavnog talasa i o prognozi kretanja leda.
Međusobna pomoć
(1) U interesu šire saradnje i lakšeg izvršavanja obaveza preuzetih ovom Konvencijom, posebno kada se javi kritična situacija, strane ugovornice će pružiti zajedničku pomoć na zahtev druge strane ugovornice.
(2) Međunarodna komisija će napraviti procedure za zajedničku pomoć, obuhvatajući, između ostalog sledeće stavke:
(a) Usmerenje, kontrolu, koordinaciju i nadgledanje pomoći:
(b) Lokalne olakšice i usluge koje pruža strana ugovornica koja traži uslugu, uključujući, kada je to potrebno. olakšice oko graničnih formalnosti;
(c) Aranžmane za kompenzaciju strani ugovornici koja pruža pomoć i/ili njenom osoblju, kao i za tranzit preko teritorija treće ugovornice, kada je to potrebno;
(d) Način nadoknade za usluge pomoći.
MEĐUNARODNA KOMISIJA
Osnivanje, zadaci, nadležnosti
(1) Radi realizacije ciljeva i odredbi ove konvencije biće osnovana Međunarodna komisija za zaštitu reke Dunav, u ovoj konvenciji pod nazivom Međunarodna komisija. Strane ugovornice će sarađivati u okviru Međunarodne komisije. Radi realizacije obaveza strana ugovornica shodno čl. od 1. do 18, Međunarodna komisija izrađuje predloge i preporuke koji se upućuje stranama ugovornicama.
(2) Struktura i procedure Međunarodne komisije kao i njene nadležnosti detaljno su regulisani u Aneksu IX uz ovu konvenciju koja čini Statut Komisije.
(3) Uz poslove koji su eksplicitno povereni Međunarodnoj komisiji, ona je nadležna i za sve druge poslove koje joj povere strane ugovornice u okviru člana 3. ove konvencije.
(4) Realizacije odluka koje donosi Međunarodna komisija ostvaruju se kroz obaveze strana ugovornica o kojima izveštavaju Komisiju po članu 10, kao i preko odredbi ove konvencije koje se odnose na domaće osnove i realizaciju multilateralne saradnje.
(5) Međunarodna komisija ocenjuje iskustvo dobijeno realizacijom ove konvencije i po potrebi podnosi predloge stranama ugovornicama u vezi sa amandmanima ili dopunama ove konvencije ili priprema osnovu za izradu daljih pravila o zaštiti i upravljanju vodama reke Dunav i ostalih voda u slivu.
(6) Međunarodna komisija odlučuje o saradnji sa međunarodnim i nacionalnim organizacijama ili sa drugim telima koja su angažovana ili zainteresovana za zaštitu i upravljanje vodom reke Dunav i voda u slivu ili opšta pitanja zaštite voda i upravljanju vodama.
Tranzicija u vezi sa Bukureštanskom deklaracijom
Aktivnosti strana ugovornica u okviru Deklaracije o saradnji podunavskih zemalja o problemima upravljanja vodama, posebno zaštiti reke Dunav od zagađenja, koja je potpisana 13. decembra 1985. godine (Bukureštanska deklaracija), radnih grupa za kvalitet voda, informacije o poplavama, prognozama i bilansu voda, prelaze u okvir ove konvencije.
PROCEDURALNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Važnost aneksa
Aneksi I do V čine sastavni deo ove konvencije i podložni su članu 23.
Postojeći i dodatni sporazumi
Strane ugovornice će na osnovu jednakosti i reciprociteta usvojiti postojeće bilateralne i multilateralne sporazume ili druge aranžmane gde je potrebno eliminisati kontradikcije sa osnovnim principima ove Konvencije i ući će u dodatne sporazume ili druge aranžmane ako je to potrebno.
Konferencija strana ugovornica
(1) Strane ugovornice će se sastojati po preporuci Međunarodne komisije.
(2) Na tim sastancima strane ugovornice će posebno ocenjivati politiku realizacije ove konvencije po izveštaju Međunarodne komisije i usvajaće odgovarajuće preporuke ili odluke.
(3) Strana ugovornica čije je šef delegacije predsednik Međunarodne komisije će takođe igrati ulogu predsedavajućeg na sastancima.
(4) Konferencija ugovornica je nadležna da daje preporuke ili donosi odluke pod uslovom da su najmanje tri četvrtine svih ugovornica prisutne. Ukoliko nije drugačije predviđeno ovom konvencijom, Konferencija ugovornica preduzima sve da postigne sporazum konsenzusom. Ako se konsenzus ne ostvari, predsedavajući objavljuje da su svi napori na postizanju sporazuma iscrpljeni. Posle takve izjave preporuka ili odluka se usvaja sa četiri petine većine strana ugovornica prisutnih na glasanju.
Ako bi međutim, preporuka ili odluka imala finansijskih implikacija, usvaja se samo konsenzusom.
Amandmani na Konvenciju
Konvencija će biti amandirana kako sledi:
1) Bilo koja Strana ugovornica može da predloži amandman na ovu konvenciju. Tekst predloženog amandmana zajedno sa predlogom za sazivanje Konferencije ugovornica biće dostavljen Stranama ugovornicama, preko depozitara, u pismenoj formi.
2) Ako najmanje tri četvrtine strana ugovornica podrže navedeni predlog za održavanje Konferencije ugovornica, depozitar će sazvati Konferenciju u roku od šest meseci u sedištu Međunarodne komisije.
3) Usvajanje amandmana na Konferenciji strana ugovornica zahteva konsenzus.
4) Usvojeni amandman će dostaviti vlada depozitara stranama ugovornicama na ratifikaciju, prihvatanje ili pristupanje. Vlada depozitara će u pismenoj formi biti obaveštena o ratifikaciji, prihvatanju ili pristupanju.
5) Amandman će stupiti na snagu za one strane ugovornice koje su ga ratifikovale, prihvatile ili pristupile tridesetog dana po prijemu notifikacije od vlade depozitara o ratifikaciji, usvajanju ili pristupanju od najmanje četiri petine strana ugovornica. Posle toga amandman će stupiti na snagu za druge strane ugovornice tridesetog dana pošto strana ugovornica položi svoj instrument o ratifikaciji, usvajanju ili pristupanju amandmanu.
6) Aneksi I, II i III mogu biti amandirani od strane Međunarodne komisije u skladu sa članom 5. njenog statuta.
Rešavanje sporova
1) Ukoliko između dve ili više strana ugovornica dođe do spora oko tumačenja ili primene ove konvencije rešenje će se naći kroz pregovore ili kroz neki drugi vid rešavanja sporova prihvatljiv za strane ugovornice u sporu, po potrebi uz pomoć Međunarodne komisije.
2) a) Ako strane u sporu nisu u stanju da reše spor u skladu sa paragrafom 1 ovog člana u razumnom periodu ali ne dužem od 12 meseci pošto je Međunarodna komisija obaveštena o sporu od strana u sporu, spor će se obavezno rešiti jednim od sledećih mirnih načina:
- preko Međunarodnog suda pravde,
- arbitražom u skladu sa Aneksom V uz ovu konvenciju.
b) Kada ratifikuje, prihvata, odobri ili pristupi ovoj Konvenciji ili u bilo koje vreme kasnije, strana ugovornica može pismeno izjaviti depozitaru da, za spor koji nije rešen u skladu sa paragrafom 1 ovog člana, prihvata jedno ili oba sredstva rešavanja spora iz stava (a) ovog paragrafa.
c) Ako su strane ugovornice u sporu prihvatile oba sredstva rešavanja spora iz stava (a) ovog paragrafa, spor se podnosi na rešavanje Međunarodnom sudu pravde, ukoliko se strane ne dogovore drugačije.
d) Ako strane u sporu nisu prihvatile ista sredstva za rešavanje spora iz stava (a) ovog paragrafa, spor se podnosi na arbitražu.
e) Za stranu ugovornicu koja nije dala izjavu u skladu sa stavom (b) ovog paragrafa ili čija izjava nije više na snazi, smatra se da je prihvatila arbitražu.
Potpis
Ova konvencija će biti otvorena za potpisivanje podunavskim zemljama koje su u potpunosti ovlašćene na prava i privilegije članstva u Ujedinjenim nacijama prema Povelji UN, kao i Evropskoj zajednici i drugim regionalnim organizacijama za ekonomsku integraciju na koje su takve države kao njihove članice prenele nadležnosti o pitanjima iz ove konvencije u Sofiji 29. juna 1994. godine.
Ratifikacija, usvajanje ili odobrenje
Ova konvencija će biti predmet ratifikacije, usvajanja ili odobrenja. Instrumenti ratifikacije će biti deponovani kod vlade Rumunije koja će delovati kao depozitar ove konvencije.
Stupanje na snagu
Ova konvencija će stupiti na snagu devedesetog dana od dana deponovanja devetog instrumenta ratifikacije, usvajanja, odobrenja ili pristupanja. Za svaku državu ili regionalnu organizaciju za ekonomsku integraciju ratifikacija, usvajanje, odobrenje ili pristupanje ovoj konvenciji posle deponovanja devetog instrumenta ratifikacije, usvajanja, odobrenja ili pristupanja, ova konvencija će stupiti na snagu devedesetog dana posle deponovanja instrumenata za ratifikaciju, usvajanje, odobrenje ili pristupanje, od strane svake zemlje ili regionalne organizacije za ekonomsku integraciju.
Pristupanje, učestvovanje
1) Država ili regionalna organizacija za ekonomsku integraciju spomenuta u članu 25. ove konvencije, koja nije potpisala Konvenciju, može da pristupi Konvenciji. Zvanični instrument o pristupanju biće deponovan kod depozitara.
2) Ugovornice imaju pravo da jednoglasno pozovu bilo koju drugu državu ili regionalnu organizaciju za ekonomsku integraciju da pristupi Konvenciji ili da učestvuje u statusu konsultanta.
Istupanje
Po isteku pet godina od datuma stupanja Konvencije na snagu, ugovornica može da istupi iz ove konvencije, ali je obavezna da pismeno obavesti depozitara. Takvo istupanje će postati punovažno godinu dana od dana nakon što depozitar primi obaveštenje.
Funkcije depozitara
Vlada depozitara će obavljati funkcije depozitara ove konvencije, a posebno će depozitar informisati strane ugovornice o:
a) deponovanju instrumenata za ratifikaciju, usvajanje, odobrenje ili pristupanje, istupanju ili nekim drugim informacijama, deklaracijama i instrumentima iz ove konvencije;
b) datumu stupanja sa na snagu ove konvencije;
Verodostojnost tekstova, depozitar
Original ove konvencije, čiji su engleski i nemački tekstovi jednako autentični, biće deponovani kod vlade Rumunije koja će dostaviti overene kopije stranama ugovornicama.
U potvrdu dole potpisanih koji su za to propisno ovlašćeni od svojih vlada, potpisali su Konvenciju o saradnji na zaštiti i korišćenja reke Dunav (Konvencija o zaštiti reke Dunav).
U Sofiji, na dan 29. juna 1994.
NAJBOLJE RASPOLOŽIVE TEHNIKE
1. Korišćenje najboljih raspoloživih tehnika će se proširiti na korišćenje čiste tehnologije, ako je to moguće.
2. Termin "najbolje raspoložive tehnike" znači poslednju fazu razvoja (naučnih dostignuća) procesa, sredstava ili metoda za rad, što znači praktičnu korist primene za snimanje ispuštanja, emisija i čvrstog otpada. Za odlučivanje da li skup procesa, sredstava i metoda rada čini najbolje raspoložive tehnike uopšte ili su to pojedinačni slučajevi, posebnu pažnju treba obratiti na:
a) uporedne procese, sredstva ili metode za rad koji su uspešno korišćeni u poslednje vreme;
b) usavršavanje tehnologije i progres u naučnim saznanjima;
c) ekonomsku opravdanost takvih tehnika;
d) smanjenje vremena za instaliranje u novim i postojećim postrojenjima;
e) prirodu i količinu ispuštanja i emisija.
3. Stoga proizlazi da će se, ono što su "najbolje raspoložive tehnike" za određeni proces, vremenom promeniti zbog napredovanja tehnologije, ekonomskih i socijalnih faktora, kao i promena u naučnim saznanjima i poznavanju ove materije.
4. Dodatne mere treba primeniti u slučaju da smanjenje ispuštanja i emisija, kao rezultat korišćenja najboljih raspoloživih tehnika, ne vodi rezultatima prihvatljivim za očuvanje životne sredine.
5. Termin "tehnike" uključuje i tehnologiju koja se koristi i način na koji su projektovanje izgrađene, montirane, održavane i korišćene instalacije.
NAJBOLJA ISKUSTVA U OBLASTI ŽIVOTNE SREDINE
1. Najbolje iskustvo u oblasti životne sredine znači primenu najpogodnije kombinacije strategija i mera za kontrolu životne sredine po sektorima.
2. Za odlučivanje koja kombinacija mera čini najbolju strategiju za očuvanje životne sredine u opštim i pojedinačnim slučajevima, posebnu pažnju treba posvetiti:
- principu predostrožnosti,
- riziku po životnu sredinu od proizvoda i proizvodnih tehnologija, njihovom korišćenju i krajnjem odlaganju (princip odgovornosti),
- zameni manje zagađujućim procesima i supstancama i štednji resursa; obuhvatajući i energiju (princip minimizacije),
- stepenu iskorišćenja,
- potencijalnoj koristi ili šteti po životnu sredinu od supstitucije materijala ili procesa,
- vremenskom ograničenju za realizaciju,
- društvenim i ekonomskim implikacijama.
3. Stoga proizlazi, da će se vremenom menjati najbolja iskustva za zaštitu životne sredine za pojedine izvore uticaja u svetlu modernizacije tehnologije i društvenih faktora, kao i promena u naučnim saznanjima i poznavanju ove oblasti.
4. Ako smanjenje uticaja zagađivača, kao rezultat korišćenja najbolje prakse za očuvanje životne sredine, ne vodi prihvatljivim rezultatima, treba primeniti dodatne mere i redefinisati najbolju praksu za životnu sredinu.
INDUSTRIJSKI SEKTORI I OPASNE MATERIJE
LISTA INDUSTRIJSKIH SEKTORA I INDUSTRIJA
1. U sektorima za proizvodnju toplote, energije i rudarstvu:
(a) Tretman dimnih gasova i izduvnih gasova, šljake, kondenzovanih materija iz postrojenja za sagorevanje,
(b) Sistemi hlađenja,
(c) Priprema uglja, priprema ruda,
(d) Poboljšanje kvaliteta uglja i ostalih produkata uglja, briketiranje,
(e) Proizvodnja drvenog lignita, aktiviranog uglja, čađi.
2. U industriji kamena i zemlje, građevinskog materijala, sektorima stakla i keramike
3. U sektoru metala:
(a) Radovi sa metalom i obrada; galvanizacija, čišćenje razblaženom kiselinom, anodna oksidacija, glačanje, vruća galvanizacija, kaljenje, proizvodnja ploča sa štampanim kolima, proizvodnja baterija, gleđosanje, mehanički radovi, poliranje;
(b) Proizvodnja čelika i gvožđa, uključujući livnice;
(c) Proizvodnja nemetala, uključujući livnice,
(d) Proizvodnja legura gvožđa.
4. U sektoru neorganske hemije:
(a) Proizvodnja osnovnih hemikalija,
(b) Proizvodnja mineralnih kiselina, baza, soli,
(c) Proizvodnja baza, alkalnih rastvora hlora korišćenjem elektrolize alkalnog hlorida,
(d) Proizvodnja mineralnih veštačkih đubriva (isključujući đubriva od potaše, kiselih fosfornih soli, fosfata za namirnice),
(e) Proizvodnja natrijum karbonata,
(f) Proizvodnja korunda,
(g) Proizvodnja neorganskih pigmenata, mineralnih pigmenata,
(h) Proizvodnja poluprovodnika, ispravljača, fotoelektričnih ćelija,
(i) Proizvodnja eksploziva, uključujući pirotehniku,
(j) Proizvodnja veoma disperzivnih oksida,
(k) Proizvodnja jedinjenja barijuma.
5. U sektoru organske hemije:
(a) Proizvodnja osnovnih hemikalija,
(b) Proizvodnja boja, pigmenata, farbi,
(c) Proizvodnja i obrada veštačkih vlakana,
(d) Proizvodnja i obrada plastike, gume, kaučuka,
(e) Proizvodnja organskih halogenih jedinjenja,
(f) Proizvodnja organskih eksploziva,
(g) Proizvodnja dodataka za proizvodnju kože, papira i tekstila,
(h) Proizvodnja farmaceutskih proizvoda,
(i) Proizvodnja biocida,
(j) Proizvodnja sirovina za preparate za pranje i čišćenje,
(k) Proizvodnja kozmetike,
(l) Proizvodnja želatina i lepka.
6. U sektorima mineralnih i sintetičkih ulja:
(a) Proizvodnja mineralnog ulja, proizvodnja i prerada produkata mineralnog ulja, proizvodnja ugljovodonika,
(b) Dobijanje ulja iz mešavina ulja u vodi, demulzifikacija postrojenja, prerada otpadnog ulja,
(c) Proizvodnja sintetičkih ulja.
7. U sektorima štampanja, reprodukovanja, površinske obrade i plastičnih folija, kao i drugih oblika obrade smole i plastike:
(a) Proizvodnja štampanih i grafičkih produkata, reprodukcija,
(b) Laboratorije za štampanje i snimanje,
(c) Proizvodnja folija, vizuelnih i zvučnih provodnika,
(d) Proizvodnja omotnih i impregniranih materijala.
8. U sektorima za drvo, celulozu i papir:
(a) Proizvodnja celuloze, papira i kartona,
(b) Proizvodnja i oblaganje drvenih ploča.
9. U sektorima za tekstil, kožu i krzno:
(a) Proizvodnja i finalna obrada tekstila,
(b) Proizvodnja kože, obrada kože, proizvodnja skaja, obrada krzna,
(c) Hemijsko čišćenje, perionice, čišćenje vunenih materijala, pranje krpa za čišćenje.
10. Drugi sektori:
(a) Reciklaža, obrada, punjenje, pražnjenje, skladištenje i transfer hemikalija,
(b) Medicinski i naučni istraživački rad i razvoj, bolnice, medicinske prakse, radiološki instituti, laboratorije, testiranje,
(c) Industrijsko čišćenje, čišćenje industrijskih kontejnera,
(d) Održavanje vozila i pranje,
(e) Tretman vode,
(f) Poslovi u vezi sa bojenjem i lakiranjem,
(g) Proizvodnja i obrada životinjskih i biljnih ekstrakata,
(h) Proizvodnja i obrada mikroorganizama i virusa sa in vitro rekombinovanim nukleinskim kiselinama,
(i) Industrijski sektori u kojima se primenjuju radioaktivne supstance (nuklearna industrija).
LISTA OPASNIH SUPSTANCI I GRUPA SUPSTANCI
A. Prioritetne grupe supstanci
(a) teški metali i njihova jedinjenja,
(b) organi halogenih jedinjenja,
(c) organska jedinjenja fosfora i kalaja,
(d) agensi za zaštitu bilja, pesticidi, (fungicidi, herbicidi, insekticidi, algicidi) i hemikalije koje se koriste za zaštitu vune, celuloze, papira, kože, tekstila, itd.
(e) ulja i hirougljenici poreklom od petroleja,
(f) radioaktivne supstance uključujući otpadne materije.
B. Pojedinačne opasne materije
Pošto postoje znatne razlike što se tiče karaktera supstanci u nekim grupama, potrebno je takođe izdvojiti neke pojedinačne supstance koje u praksi mogu imati značajnu ulogu.
|
Supstance |
|
CAS-broj |
|
1. Živa |
|
7439976 |
|
2. Kadmijum |
|
7440439 |
|
3. Bakar |
|
7440508 |
|
4. Cink |
|
- |
|
5. Olovo |
|
7439921 |
|
6. Arsen |
|
7440382 |
|
7. Hrom |
|
- |
|
8. Nikl |
|
7440020 |
|
9. Bor |
|
- |
|
10. Kobalt |
|
- |
|
11. Selen |
|
7782492 |
|
12. Srebro |
|
- |
|
13. Drins |
|
- |
|
14. HCH |
|
608731 |
|
15. DDT |
|
50293 |
|
16. Pentahlorofenol |
|
87865 |
|
17. Heksahlorobenzen |
|
118741 |
|
18. Heksahlorobutadien |
|
87683 |
|
19. Ugljentetrahlorid |
|
56235 |
|
20. Hloroform |
|
67663 |
|
21. Trifluralin |
|
1582098 |
|
22. Endosulfan |
|
115297 |
|
23. Simazin |
|
122349 |
|
24. Atrazin |
|
1912249 |
|
25. Trubutilkalajna jedinjenja |
|
- |
|
26. Trifenilkalajna jedinjenja |
|
- |
|
27. Azinfos etil |
|
2642719 |
|
28. Azinfos metil |
|
86500 |
|
29. Fenitrotin |
|
122145 |
|
30. Fention |
|
55389 |
|
31. Malation |
|
121755 |
|
32. Paration |
|
56382 |
|
33. Paration metil |
|
298000 |
|
34. Dihlorvos |
|
62737 |
|
35. Trihloroetilen |
|
79016 |
|
36. Tetrahloroetilen |
|
127184 |
|
37. Trihlorbenzen |
|
- |
|
38. Dihloroetan 1,2 |
|
107062 |
|
39. Trihloroetan |
|
71556 |
|
40. Dioksin |
|
- |
OPŠTA UPUTSTVA O KVALITETU VODA, CILJEVI I KRITERIJUMI*
Ciljevi i kriterijumi za kvalitet voda reke Dunav i površinskih voda u slivu će obuhvatati:
(a) opciju održavanja i, po potrebi, poboljšavanja
(b) smanjenje prosečne zagađenosti i koncentracija (posebno opasnih materija postojećeg kvaliteta,) do izvesnog stepena u određenom periodu,
(c) specifične zahteve u vezi sa kvalitetom voda (neprerađena voda koja će se koristiti za vodu za piće, navodnjavanje itd.),
(d) specifične potrebe u pogledu osetljivih i posebno zaštićenih voda i njihove životne sredine na primer jezera, zona za zaštitu filtrirane vode i močvara,
(e) baziranost na primeni metoda biološke klasifikacije i hemijskih indeksa za srednjoročnu i dugoročnu kontrolu održavanja i popravljanja kvaliteta voda,
(f) stepen postizanja ciljeva i dopunske zaštitne mere koje se preduzimaju u individualnim slučajevima.
____________________
* Ciljevi kvaliteta voda i kriterijumi po pravilu se posebno razvijaju i posebno
se prilagođavaju uslovima koji su dominantniji u ekosistemima, vodnim resursima
i njihovom korišćenju. Stoga, u okviru ove konvencije samo se generalna uputstva
odnose na strane ugovornice.
STATUT MEĐUNARODNE KOMISIJE ZA ZAŠTITU REKE DUNAV
Strukture i procedure Međunarodne komisije dodatne uz član 18. ustanoviće se na sledeći način:
Član 1
Sastav
(1) Međunarodna komisija sastoji se od delegacija koje imenuju strane ugovornice. Svaka strana ugovornica imenuje najviše pet delegata uključujući šefa delegacije i njegovog zamenika.
(2) Svaka delegacije može imati nekoliko eksperata koji se bave specijalnim pitanjima, a čija imena se dostavljaju Sekretarijatu međunarodne komisije.
Član 2
Predsedništvo
(1) Predsednik Međunarodne komisije je član strane ugovornice po engleskom alfabetu za jednu godinu. Delegati koji hoće da predsedavaju imenuju jednog od svojih članova za predsednika Međunarodne komisije.
(2) Predsednik po pravilu ne zastupa svoju delegaciju na sastancima Međunarodne komisije.
(3) Dalje detalje u vezi sa predsedništvom određuje Međunarodna komisija i uključuju se u pravila procedure.
Član 3
Sastanci
(1) Međunarodna komisija se sastaje najmanje jednom godišnje na poziv predsednika na mestu koje on odredi.
(2) Vanredne sastanke saziva predsednik na zahtev najmanje tri delegata.
(3) Konsultacije šefova delegacija se mogu održavati između sastanaka Komisije.
(4) Predsednik predlaže tačke dnevnog reda. One uključuju izveštaje radnih grupa i njihovih ekspertskih timova. Svaka delegacija ima pravo da predlaže one tačke dnevnog reda za koje je zainteresovana. Redosled tački dnevnog reda se određuje u Međunarodnoj komisiji većinom glasova.
Član 4
Donošenje odluka
(1) Svaka delegacija ima jedan glas.
(2) Pored propisa iz paragrafa 1 ovog člana, Evropska zajednica, u okviru svoje nadležnosti, ima pravo na broj glasova jednak broju članica koje su ugovornice ove Konvencije. Ova organizacija neće koristiti svoje pravo da glasa u slučajevima da njena zemlja članica koristi to svoje pravo i obratno.
(3) Međunarodnu komisiju formira kvorum delegacija najmanje dve trećine strana ugovornica.
(4) Procedure u pismenoj formi se mogu sprovoditi pod uslovima koje određuju propisi za proceduru Međunarodne komisije.
Član 5
Usvajanje odluka
(1) Odluke i preporuke se usvajaju konsenzusom delegacija Međunarodne komisije. Ako se konsenzus ne može postići predsednik Komisije objavljuje da su svi napori za postizanje sporazuma iscrpljeni. Ukoliko nije drukčije određeno Konvencijom, Komisija će usvojiti odluke ili preporuke sa četiri petine glasova delegacija koje su prisutne i glasaju.
(2) Odluka postaje obavezujuća za sve strane ugovornice koje su za nju glasale prvog dana jedanaestog meseca od datuma usvajanja, a nisu u tom periodu pismeno obavestile Izvršni savet da ne mogu da usvoje odluku. Međutim, ovo obaveštenje se može povući u bilo koje vreme. Povlačenje stupa na snagu pošto ga primi Izvršni sekretar. Ovakva odluka postaje obavezujuća za ostale ugovornice koje su pismeno obavestile Izvršnog sekretara da mogu da prihvate odluku od trenutka prijema obaveštenja ili prvog dana jedanaestog meseca od datuma usvajanja odluke, ma koji od ovih datuma bio kasniji.
Član 6
Ekspertska tela
(1) Međunarodna komisija osniva Stalnu radnu grupu. Za neke oblasti rada i specifične probleme osnivaju se stalne ili ad hoc ekspertske grupe.
(2) Stalna Radna grupa i ekspertske grupe se sastoje od delegata i eksperata koje imenuju delegacije Komisiji.
(3) Stalnu radnu grupu čine delatnosti svih strana ugovornica. Međunarodna komisija imenuje svog predsedavajućeg i određuje krajnji broj delegata. Komisija takođe određuje broj eksperata koji učestvuju u radu ekspertskih grupa.
Član 7
Sekretarijat
(1) Ovim se osniva Stalni sekretarijat.
(2) Stalni sekretarijat će imati svoje prostorije u Beču.
(3) Međunarodna komisija imenuje izvršnog sekretara i ostali personal po potrebi. Komisija određuje dužnosti Izvršnog sekretara i termine i uslove za obavljanje.
(4) Izvršni sekretar vrši funkcije koje su potrebne za administrativni aspekt ove Konvencije i za rad Međunarodne komisije kao i druge zadatke poverene Izvršnom sekretaru od strane Komisije u skladu sa propisima, procedurama i finansijskim pravilnikom.
Član 8
Naimenovanje specijalnih eksperata
U okviru procena, dobijenih rezultata i za analizu specijalnih pitanja Međunarodna komisija može odrediti posebno kvalifikovane osobe ili neke druge naučne institucije.
Član 9
Izveštaji
Međunarodna komisija podnosi stranama ugovornicama godišnji izveštaj o svojim aktivnostima kao i druge izveštaje po potrebi, koji takođe uključuju rezultate monitoringa i procene.
Član 10
Pravna ovlašćenja i predstavljanje
(1) Međunarodna komisija ima takva pravna ovlašćenja koja joj omogućuju izvršavanje funkcija i postizanje ciljeva u skladu sa zakonom primenjivim na sedište Sekretarijata.
(2) Predsednik predstavlja Međunarodnu komisiju. Ovo predstavljanje određuje se Poslovnikom o radu.
Član 11
Troškovi
(1) Međunarodna komisija usvaja svoja finansijska pravila.
(2) Komisija usvaja godišnji ili dvogodišnji budžet predloženih troškova i razmatra procene budžeta za sledeći fiskalni period.
(3) Ukupan iznos budžeta, uključujući dodatno finansiranje koje usvoji Komisija, finansiraju strane ugovornice, bez Evropske zajednice, u jednakim delovima, ukoliko Komisija ne odredi drukčije.
(4) Evropska zajednica ne daje veći doprinos od 2,5% administrativnih troškova budžeta.
(5) Svaka strana ugovornica snosi troškove prema učešću u Komisiji njenih predstavnika, eksperata i savetnika.
(6) Svaka strana ugovornica snosi troškove tekućeg monitoringa i aktivnosti za procenu koje se izvode na njenoj teritoriji.
Član 12
Poslovnik o radu
Međunarodna komisija donosi svoj Poslovnik o radu.
Član 13
Radni jezici
Službeni jezici Međunarodne komisije su engleski i nemački.
ARBITRAŽA
(1) Procedura za arbitražu iz člana 24. ove Konvencije biće u skladu sa paragrafima 2 do 10 kako sledi:
(2) (a) U slučaju spora koji se podnosi na arbitražu po članu 24. paragraf 2 ove Konvencije, arbitražni tribunal se konstituiše na zahtev koji jedna strana ugovornica u sporu upućuje drugoj. Zahtev za arbitražu sadrži predmet uključujući posebno članove ove Konvencije, tumačenje ili primenu člana koji se odnosi na spor.
(b) Strana ugovornica koja prijavljuje spor informiše međunarodnu komisiju da je zatražila da se ustanovi arbitražni tribunal, konstatujući ime druge ugovornice u sporu i članove ove Konvencije čija je interpretacija i primena, po njenom mišljenju, sporna. Obe strane se mogu sastojati od više strana ugovornica. Međunarodna komisija prosleđuje informaciju svim ugovornicama ove Konvencije.
(3) Arbitražni tribunal se sastoji od tri člana: strana ili strane koje prijavljuju spor i druga strana ili strane u sporu imenuju arbitra u roku od dva meseca. Dva tako naimenovana arbitra određuju, u roku od dva meseca, sporazumno trećeg arbitra koji je predsedavajući suda. Poslednji ne može da bude iz strane ugovornice koja je u sporu niti sme da živi na teritoriji strane u sporu, niti da bude njen službenik, ni da bude na bilo koji način umešan u spor.
(4) (a) Ako jedna od strana u sporu ne naimenuje arbitra u roku od dva meseca od prijema zahteva, druga strana može informisati predsednika Međunarodnog suda pravde koji određuje predsedavajućeg arbitražnog suda u roku od dva sledeća meseca. Po naimenovanju predsedavajući arbitražnog suda zahteva od strane koja nije naimenovala arbitra da to uradi u roku od dva meseca. Posle ovog perioda, ako arbitar nije naimenovan, predsedavajući arbitražnog suda informiše predsednika Međunarodnog suda pravde koji će izvršiti naimenovanje u roku od sledeća dva meseca.
(b) Ako predsedavajući arbitražnog suda nije naimenovan u roku od dva meseca od imenovanja drugog arbitra, imenuje ga predsednik Međunarodnog suda pravde, na zahtev druge strane, u roku od dva meseca.
(5) (a) Arbitražni sud donosi odluke prema pravilima međunarodnog prava i, naročito, pravilima iz ove Konvencije.
(b) Svaki arbitražni tribunal osnovan prema odredbama ovog Aneksa donosi svoj Poslovnik o radu.
(c) U slučaju spora o nadležnosti arbitražnog suda odluku donosi arbitražni sud.
(6) (a) Odluke arbitražnog suda, kako proceduralne tako i materijalne donose sa većinom glasova njegovih članova.
(b) Arbitražni tribunal može upotrebiti sva potrebna sredstva radi utvrđivanja činjenica. On može, na zahtev jedne od strana, odrediti suštinske privremene mere zaštite.
(c) Ako su dva ili više arbitražnih tribunala, osnovanih prema odredbama ovog Aneksa, zaduženi sa zahtevima sa identičnim ili sličnim predmetima, oni se mogu međusobno informisati o procedurama za utvrđivanje činjenica i uzeće ih u obzir što je moguće više.
(d) Strane u sporu će obezbediti sve potrebne pogodnosti za efektivno sprovođenje postupka.
(e) Odsustvo strane u sporu neće predstavljati smetnju za postupak.
(7) Osim ako arbitražni tribunal ne odluči drukčije zbog posebnih okolnosti slučaja, troškove tribunala, uključujući i nadoknade njegovim članovima, snose strane u sporu na jednakoj osnovi. Tribunal će prikupiti račune za sve troškove i sačiniti konačan račun stranama.
(8) Arbitražni tribunal će doneti svoju odluku u roku od pet meseci od datuma osnivanja, osim ako se pronađe da je potrebno ovaj period produžiti za period koji ne može biti duži od pet meseci.
(9) Svaka strana ugovornica koja ima neki interes pravne prirode u predmetu spora, koja može biti pogođena odlukom u sporu, može intervenisati u postupku uz saglasnost tribunala. Odluka arbitražnog tribunala će biti obavezujuća za stranu koja je intervenisala na isti način kao i za strane u sporu.
(10) (a) Uz odluku arbitražnog tribunala daće se i obrazloženje. Ona će biti konačna i obavezujuća za strane u sporu. Presuda će biti prosleđena, od strane arbitražnog suda, stranama u sporu i Međunarodnoj komisiji. Komisija će proslediti informacije koje primi svim stranama ove Konvencije.
(b) Svaki spor koji se može pojaviti između strana u pogledu tumačenja i izvršavanja odluke može biti dostavljen bilo arbitražnom tribunalu koji je odluku doneo, ili, ako ovaj ne može da bude formiran, drugom arbitražnom tribunalu osnovanom za iste svrhe na isti način kao i prvi.
ČLAN 3
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SRJ - Međunarodni ugovori".