PRAVILNIKO KATEGORIZACIJI ZAŠTIĆENIH PRIRODNIH DOBARA("Sl. glasnik RS", br. 30/92) |
Ovim pravilnikom propisuju se postupak i kriterijumi za vrednovanje zaštićenih prirodnih dobara na osnovu kojih se vrši njihova kategorizacija.
Zaštićena prirodna dobra razvrstavaju se u sledeće kategorije utvrđene zakonom:
I kategorija - prirodna dobra od izuzetnog značaja;
II kategorija - prirodna dobra od velikog značaja;
III kategorija - značajna prirodna dobra.
Vrednovanje zaštićenog prirodnog dobra radi kategorizacije vrši se na osnovu sledećih kriterijuma:
1) Suštinska svojstva dobra:
(1) autentičnost i autohtonost, odnosno stepen izvornosti;
(2) reprezentativnost, odnosno stepen reliktnosti, endemnosti, jedinstvenosti u svojoj vrsti, retkosti;
(3) raznolikost, odnosno bogatstvo prirodnih pojava, fenomena i procesa;
(4) integralnost, odnosno funkcionalno jedinstvo;
(5) pejsažna atraktivnost;
(6) starost;
(7) očuvanost dobra.
2) Funkcija i značaj dobra:
(1) ekološka;
(2) kulturno-istorijska;
(3) vaspitno-obrazovna;
(4) naučnoistraživačka;
(5) razvojna i dr.
3) Ugroženost zaštićenog prirodnog dobra:
Zaštićeno prirodno dobro ima veću vrednost ako je:
1) jedinstveno, retko u svojoj vrsti ili pojavi ili ima manju geografsku rasprostranjenost,
2) tipičan predstavnik svoje vrste po pojavi ili obliku u određenom prostoru i vremenu,
3) očuvano u smislu izvornosti.
U I kategoriju razvrstavaju se zaštićena prirodna dobra koja imaju jednu ili više sledećih osobina od izuzetnog značaja za Republiku:
1) autentičnost sa stanovišta fundamentalnih prirodnih nauka;
2) reprezentativnost u smislu reliktnosti, endemnosti, jedinstvenosti i dr. u svojoj vrsti;
3) raznolikost prirodnih pojava i fenomena, bogatstva vrsta i ekoloških procesa;
4) integralnost staništa, ekosistema, predela, bioma, i ekoloških procesa;
5) pejsažne vrednosti u smislu atraktivnosti sa specifičnim rasporedom ekosistema, zajednica i vrsta, estetske, kulturno-obrazovne i istorijske vrednosti;
6) ugroženost brojnog stanja, jedinki, vrsta ili zajednica ispod minimuma regeneracije, rapidno smanjenje areala i poremećaj ekosistema.
Nacionalni parkovi i prirodna dobra zaštićena po međunarodnim propisima su dobra I kategorije.
U II kategoriju razvrstavaju se zaštićena prirodna dobra koja imaju jednu ili više sledećih osobina od velikog značaja za Republiku:
1) autentičnost sa stanovišta fundamentalnih prirodnih nauka i primenjenih biotehničkih disciplina;
2) ugroženost, smanjenje areala ili smanjenje brojnog stanja jedinki ili zajednica, poremećaj ekosistema i dr;
3) prirodni fenomen, životnu zajednicu ili stanište vrsta reprezentativnih obeležja na nivou regionalno-geografskih celina;
4) atraktivna pejsažna obeležja i kulturno-istorijske vrednosti;
5) dobra od izuzetnog značaja za očuvanje kvaliteta životne sredine i za očuvanje i regulaciju klime.
U III kategoriju razvrstana su zaštićena prirodna dobra koja nisu razvrstana u I i II kategoriju.
Utvrđene kategorije zaštićenih prirodnih dobara, zavisno od novih naučnih saznanja i stanja dobra, podležu reviziji i promeni.
Vrednovanje i kategorizacija zaštićenih prirodnih dobara vrši se u postupku donošenja akta o stavljanju prirodnog dobra pod zaštitu.
Predlog za kategorizaciju zaštićenog prirodnog dobra sadrži osnovne podatke o dobru, kratak opis dobra i obrazloženje predloga za kategorizaciju.
U postupku kategorizacije organizacija za zaštitu prirode:
1) priprema dokumentaciju i vrednuje zaštićena prirodna dobra,
2) predlaže kategoriju zaštićenih prirodnih dobara.
Prirodna dobra stavljena pod zaštitu do dana stupanja na snagu ovog pravilnika, osim dobara iz člana 5 stava 2, smatraju se dobrima razvrstanim u III kategoriju dok se ne sprovede postupak kategorizacije po ovom pravilniku.
Organizacija za zaštitu prirode utvrdiće dinamiku sprovođenja kategorizacije dobara iz stava 1 ovog člana u roku od 30 dana od stupanja na snagu ovog pravilnika, uz prethodnu saglasnost nadležnog ministarstva.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".