POJEDINAČNI KOLEKTIVNI UGOVOR ZA JAVNO ŽELEZNIČKO TRANSPORTNO PREDUZEĆE "BEOGRAD" ("Sl. glasnik RS", br. 84/2002)

I OSNOVNE ODREDBE

Član 1

Kolektivnim ugovorom za Javno železničko transportno preduzeće "Beograd" (u daljem tekstu: Kolektivni ugovor) uređuju se prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa zaposlenih u Javnom železničkom transportnom preduzeću "Beograd" (u daljem tekstu: zaposleni) i Javnog železničkog transportnog preduzeća "Beograd" (u daljem tekstu: poslodavac), međusobni odnosi učesnika Kolektivnog ugovora, postupak zaključivanja Kolektivnog ugovora i druga pitanja od značaja za zaposlene i poslodavca.

Član 2

Na prava i obaveze koje nisu utvrđene Kolektivnim ugovorom i opštim aktima poslodavca, primenjuju se odredbe zakona i drugih propisa.

Prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih, koja nisu uređena Kolektivnim ugovorom, uređuju se odgovarajućim aktima poslodavca.

U postupku donošenja odgovarajućih akata poslodavca, kojima se uređuju prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih, poslodavac je dužan da zatraži mišljenje reprezentativnog sindikata.

Reprezentativni sindikat je dužan da, mišljenje iz stava 3 ovog člana, dostavi u roku od 15 dana.

U izradi opštih akata kojima se regulišu pitanja iz oblasti zaštite na radu i rešavanja stambenih potreba zaposlenih, sindikat ima pravo da učestvuje u njihovoj izradi.

Član 3

Odredbe Kolektivnog ugovora primenjuju se na sve zaposlene kod poslodavca.

Izuzetno od stava 1 ovog člana, odredbe Kolektivnog ugovora, kojima se uređuju zarade, ne primenjuju se na poslovodstvo poslodavca.

Poslovodstvo poslodavca iz stava 2 ovog člana utvrđuje se odgovarajućim aktom osnivača i poslodavca.

Član 4

Generalni direktor ili zaposleni koga on ovlasti zaključuje sa zaposlenim ugovor o radu kojim se, u skladu sa zakonom i odredbama Kolektivnog ugovora, uređuju pojedinačna prava, obaveze i odgovornosti zaposlenog.

Ovlašćenje iz stava 1 ovog člana generalni direktor dostavlja reprezentativnom sindikatu.

II ZASNIVANJE RADNOG ODNOSA

Član 5

Zaposleni zasniva radni odnos zaključivanjem ugovora o radu sa poslodavcem.

Pored elemenata propisanih Zakonom o radu ("Službeni glasnik RS", br. 70/2001 i 73/2001), ugovor o radu sadrži i odredbe kojima se uređuje dužina probnog rada ili dužina pripravničkog staža, zabrana konkurencije za određene poslove i druga pitanja specifična za konkretne poslove.

Član 6

Ugovorom o radu može da se ugovori probni rad za one poslove za koje je odgovarajućim aktom poslodavca utvrđen probni rad kao poseban uslov za zasnivanje radnog odnosa, dužina trajanja probnog rada i način provere radnih i stručnih sposobnosti.

Probni rad traje najmanje mesec dana, a najduže tri meseca.

Ako zaposleni za vreme probnog rada ne pokaže odgovarajuće rezultate, radni odnos prestaje istekom probnog rada ili otkazom ugovora o radu, pre isteka probnog rada sa otkaznim rokom od pet dana.

Član 7

Radni odnos u svojstvu pripravnika zasniva se sa licem koje ima srednju, višu ili visoku stručnu spremu, a prvi put zasniva radni odnos.

Pripravnički staž traje najmanje tri, a najviše 12 meseci, o čemu odlučuje zaposleni zadužen za praćenje rada i osposobljavanje pripravnika, u zavisnosti od toga koliko je pripravnik ovladao teoretskim i praktičnim znanjem za samostalni rad.

Član 8

Odluku o potrebi zasnivanja radnog odnosa donosi generalni direktor poslodavca, kada oceni da postoji potreba za radom zaposlenog.

Odluka iz stava 1 ovog člana naročito sadrži potreban broj zaposlenih, uslove koje zaposleni treba da ispunjavaju i način oglašavanja.

Radni odnos kod poslodavca, po pravilu, zasniva se putem javnog oglašavanja.

Slobodno radno mesto i uslove za rad na radnom mestu poslodavac prijavljuje organizaciji za zapošljavanje.

Javni oglas objavljuje se u listu "Pruga".

Član 9

Odluku o izboru donosi generalni direktor.

Pri izboru između prijavljenih kandidata obavezno se uzimaju u obzir prijave svih kandidata koji ispunjavaju propisane uslove.

O rezultatima izbora obaveštavaju se svi učesnici oglasa u roku od 30 dana od dana isteka roka za podnošenje prijave.

Generalni direktor tromesečno pismeno informiše reprezentativni sindikat o broju i strukturi primljenih zaposlenih.

III OBRAZOVANJE I STRUČNO USAVRŠAVANJE

Član 10

Zaposleni kod poslodavca imaju pravo i obavezu da stalno usavršavaju radne sposobnosti u skladu sa potrebama poslodavca, predviđenim godišnjim programom poslovanja i planom obrazovanja kadrova, u cilju uspešnijeg izvršavanja poslova koji su im povereni.

Vanredno školovanje

Član 11

Zaposleni se mogu vanredno školovati u srednjim i višim školama i na fakultetima na teret troškova poslodavca, pod uslovom i na način utvrđen planom obrazovanja kadrova.

Kursevi i seminari

Član 12

Prilikom uvođenja novih tehničkih sredstava i nove tehnologije u procesu rada, kao i usled nedostatka kadrova, poslodavac je dužan da blagovremeno organizuje kurseve i seminare teoretske i praktične nastave, radi pripreme i obuke zaposlenih.

Planom i programom obuke bliže se određuje mesto, vreme i način održavanja kurseva i seminara, kao i obaveze polaznika.

Stručno usavršavanje i specijalizacija

Član 13

Radi stručnog usavršavanja i specijalizacije zaposleni može biti upućen i u druge organizacije i institucije u zemlji i inostranstvu, pod uslovom da je to predviđeno planom obrazovanja kadrova, ili se ukaže izuzetna potreba.

Član 14

Na stručno usavršavanje i specijalizaciju, zaposleni se može uputiti zbog:

1) usavršavanja u struci;

2) osposobljavanja za rad na novim sredstvima rada;

3) upoznavanja sa određenim tehničko-tehnološkim rešenjem i organizacijom rada.

Rešenje o upućivanju zaposlenog na stručno usavršavanje i specijalizaciju donosi generalni direktor poslodavca, ili zaposleni koga on ovlasti, u skladu sa planom obrazovanja kadrova.

Član 15

Posebnim ugovorom uređuju se međusobna prava i obaveze zaposlenog koji se upućuje na stručno usavršavanje i specijalizaciju i poslodavca.

Stipendiranje

Član 16

Poslodavac, u skladu sa planom obrazovanja kadrova, može stipendirati zaposlenog iz radnog odnosa i lice van radnog odnosa u srednjim i višim školama i na fakultetima.

Član 17

Visina stipendije i dinamika isplate određuje se planom obrazovanja kadrova poslodavca, a usklađuje sa procentom rasta osnovne zarade za koeficijent jedan iz Priloga 1 Kolektivnog ugovora.

Član 18

Izbor stipendista za školovanje u zanimanjima čiji su poslovi vezani za bezbednost železničkog saobraćaja vrši se u skladu sa odgovarajućim aktima poslodavca.

Izbor kandidata za pojedine oblike obrazovanja

Član 19

Izbor kandidata za redovno i vanredno školovanje i poslediplomske studije, predviđene planom obrazovanja kadrova, vrši se putem oglašavanja.

Član 20

Izbor kandidata po raspisanom oglasu vrši generalni direktor poslodavca ili zaposleni koga on ovlasti.

Član 21

Pri izboru kandidata za dodelu stipendije prednost ima kandidat sa boljim uspehom u prethodnom školovanju.

Član 22

Međusobna prava i obaveze kandidata upućenih na školovanje i poslodavca uređuju se posebnim ugovorom.

Prekvalifikacija i dokvalifikacija

Član 23

Radi zaštite radnog i materijalnog položaja invalida rata ili invalida rada, kome je utvrđena preostala radna sposobnost i zaposlenog kod koga je utvrđeno da postoji opasnost od nastanka invalidnosti na određenim poslovima, planom obrazovanja kadrova utvrđuje se potreba za njihovim upućivanjem na prekvalifikaciju ili dokvalifikaciju, u skladu sa potrebama poslodavca.

IV PREMEŠTAJ NA DRUGE POSLOVE

Član 24

Poslodavac može da ponudi zaposlenom zaključivanje ugovora o radu pod izmenjenim uslovima, ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, potrebu procesa rada i druge opravdane razloge.

Poslodavac može premestiti zaposlenog na druge poslove za koje je predviđen isti stepen i vrsta stručne spreme koju zaposleni poseduje.

Odredbe iz stava 2 ovog člana neće se primenjivati u slučaju nastupanja posebnih okolnosti kod poslodavca (više sile, iznenadnog kvara na sredstvima rada, prekida rada na radnom mestu na kome zaposleni obavlja rad, hitne zamene iznenada odsutnog zaposlenog, privremenog gubitka zdravstvene sposobnosti i slično), dok one traju.

Premeštaj zaposlenog zbog zamene iznenada odsutnog zaposlenog može da traje najduže 30 dana.

Rešenje o premeštaju sadrži obrazloženje u kojem se navode razlozi koji čine osnov za premeštaj zaposlenog.

Član 25

Ako je privremeni premeštaj izvršen na osnovu usmenog naloga, zaposlenom će se u roku od 24 časa od dana izdavanja usmenog naloga, dostaviti rešenje o privremenom premeštaju.

Za vreme rada na poslovima na koje je privremeno premešten, zaposleni ima pravo na zaradu koju bi ostvario za obavljanje poslova radnog mesta na kome je radio pre privremenog premeštaja, ako je to za njega povoljnije.

Član 26

Zaposleni može privremeno ili trajno da bude premešten na rad iz jednog u drugo mesto rada, samo uz njegov pristanak.

Zaposleni može da se premesti na rad iz jednog u drugo mesto rada kod istog poslodavca, bez njegovog pristanka:

1) ako potrebe procesa rada to zahtevaju, uz argumentovano obrazloženje ili ako u organizacionoj jedinici ne postoji zaposleni sa odgovarajućim stepenom stručne spreme određene vrste zanimanja, znanja i sposobnosti;

2) ako je udaljenost od mesta u kome zaposleni radi do mesta u koje je premešten na rad manja od 50 kilometara u jednom pravcu, ili su mesto rada i mesto u koje je zaposleni premešten na teritoriji iste opštine, odnosno grada, a organizovan je redovan prevoz koji omogućuje blagovremeni dolazak zaposlenog na rad i povratak sa rada i obezbeđena je naknada za prevoz u visini cene prevoza u javnom saobraćaju.

Zaposlena žena za vreme trudnoće i sa detetom predškolskog uzrasta, kao i zaposleni kod koga je utvrđena invalidnost, ne mogu da budu premešteni u smislu stava 2 ovog člana.

V RADNO VREME

Član 27

Radno vreme zaposlenih organizuje poslodavac u skladu sa Zakonom o radu.

Radno vreme voznog i staničnog osoblja organizuje se u skladu sa Zakonom o bezbednosti u železničkom saobraćaju ("Službeni list SRJ", br. 60/98 i 36/99).

Član 28

Radno vreme zaposlenog koji radi na naročito teškim, napornim i za zdravlje štetnim poslovima iznosi, i to:

I - 38 časova u radnoj nedelji:

1) manevrista u stanici I i II grupe;

2) mašinovođa;

3) zaposleni na dezinfekciji, dezinsekciji i deratizaciji;

4) zaposleni na pranju cisterni.

II - 39 časova u radnoj nedelji:

1) manevrista u ostalim stanicama;

2) rukovalac manevre;

3) pomoćnik mašinovođe;

4) mašinovođa za manevru;

5) vozni manevrista;

6) pružni radnik;

7) vozovođa;

8) kovač na skretnicama;

9) bravar - mehaničar za mostove;

10) mehaničar na održavanju KM;

11) električar na održavanju akumulatora;

12) zavarivač;

13) metalostrugar za obradu točkova bez izvezivanja;

14) metaloglodač za obradu točkova;

15) vozač motornog pružnog vozila;

16) pregledač kola u stanicama I i II grupe;

17) otpravnik vozova u stanicama I i II grupe;

18) vozni dispečer na telekomandi (TK-dispečer).

Reprezentativni sindikat može pokrenuti inicijativu za izradu stručne analize na osnovu koje poslodavac utvrđuje skraćeno radno vreme na određenim poslovima.

Član 29

Na zahtev poslodavca, zaposleni je obavezan da radi duže od punog radnog vremena, osim u zakonom utvrđenim slučajevima, i u slučaju:

1) da se voz ili saobraćajno sredstvo dovede do određenog odredišta, odnosno u krajnju stanicu;

2) da se preduzmu neodložne mere za bezbednost i urednost železničkog saobraćaja, putnika i robe;

3) da se završi proces rada čije se trajanje nije moglo predvideti, a čije bi odsustvovanje ili prekidanje nanelo znatnu materijalnu štetu ili teže poremećaje u procesu rada;

4) da se završi prijem voznih sredstava kod remontera i probna vožnja;

5) da se spreči kvarenje sirovina ili materijala, ili otkloni kvar na sredstvima rada;

6) da se zameni iznenadno odsutni zaposleni u procesu rada koji neprekidno traje;

7) radi pratnje naročite pošiljke;

8) radi otklanjanja posledica udesa.

VI ODMORI I ODSUSTVA

Odmor u toku dnevnog rada, dnevni odmor i nedeljni odmor

Član 30

Zaposleni ima pravo na odmor u toku dnevnog rada, dnevni odmor i nedeljni odmor, u skladu sa Zakonom o radu.

Izuzetno od stava 1 ovog člana, odmor voznog i staničnog osoblja organizuje poslodavac, u skladu sa Zakonom o bezbednosti u železničkom saobraćaju.

Godišnji odmor

Član 31

Dužina godišnjeg odmora utvrđuje se tako što se zakonski minimum od 18 radnih dana, uvećava po osnovu:

1)	Dužine staža osiguranja za svakih navršenih pet godina	1 radni dan;
2)	Uslova rada:
	(1) rad koji se pretežno obavlja na otvorenom prostoru uz intenzivno i stalno fizičko naprezanje	3 radna dana;
	(2) rad u otežanim uslovima (buka, vibracije, osvetljenje, vlaga i dr.)	2 radna dana;
3)	Rada na poslovima sa skraćenim radnim vremenom ili poslovima na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem	2 radna dana;
4)	Složenosti poslova:
	(1) za poslove za koje je predviđen VII stepen stručne spreme	3 radna dana;
	(2) za poslove za koje je predviđen VI, V i IV stepen stručne spreme	2 radna dana;
	(3) za ostale poslove	1 radni dan;
5)	Zdravstvenog i socijalnog stanja:
	(1) invalidu rada	3 radna dana;
	(2) zaposlenom koji u svom domaćinstvu izdržava dete koje ima smetnje u psiho-fizičkom razvoju	3 radna dana;
	(3) zaposlenom koji izdržava u svom domaćinstvu teškog bolesnika, koji u toku godine boluje duže od 60 dana	2 radna dana;
	(4) roditelju sa jednim detetom mlađim od 14 godina	2 radna dana;
	(5) roditelju sa dvoje ili više dece mlađe od 14 godina	3 radna dana;
	(6) davaocu krvi, koji je u prethodnoj godini dao najmanje dva puta krv	1 radni dan.

Uvećanje godišnjeg odmora iz stava 1 tačka 2) ovog člana vrši se samo po jednom od navedenih osnova.

Godišnji odmor zaposlenog, utvrđen na osnovu kriterijuma iz stava 1 ovog člana, ne može biti duži od 25 radnih dana.

Izuzetno, primenom kriterijuma iz stava 1 ovog člana, godišnji odmor može da traje duže od 25 radnih dana, zaposlenom koji radi na poslovima sa skraćenim radnim vremenom ili na poslovima na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem, zaposlenom sa preko 30 godina staža osiguranja ili 55 godina života, zaposlenoj ženi sa preko 25 godina staža osiguranja ili 50 godina života i zaposlenom mlađem od 18 godina, a najduže 30 radnih dana, kao i zaposlenom koji radi na poslovima sa skraćenim radnim vremenom na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem, najduže 35 radnih dana.

Odsustvo uz naknadu zarade (plaćeno odsustvo)

Član 32

Zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo u trajanju najviše do pet radnih dana u kalendarskoj godini, u slučaju:

1)	sklapanja braka	5 radnih dana;
2)	porođaja supruge	5 radnih dana;
3)	porođaja ćerke ili snaje	2 radna dana;
4)	smrti člana uže porodice	5 radnih dana;
5)	teže bolesti člana uže porodice	5 radnih dana;
6)	smrti roditelja, usvojioca, brata ili sestre, bračnog druga zaposlenog	3 radna dana;
7)	dobrovoljnog davanja krvi	2 radna dana;
8)	odlaska zaposlenog na redovno odsluženje vojnog roka	2 radna dana;
9)	selidbe zaposlenog:
	(1) na području istog mesta	2 radna dana;
	(2) na području drugog mesta	3 radna dana;
10)	zaštite i otklanjanja štetnih posledica u domaćinstvu, prouzrokovanih elementarnim nepogodama	3 radna dana;
11)	učestvovanja na radno proizvodnom ili sportskom takmičenju organizovanom od strane sindikata	3 radna dana;
12)	korišćenja rekreativnog odmora	5 radnih dana.

Izuzetno od stava 1 ovog člana, odsustvo u slučaju smrti člana uže porodice zaposlenog, korišćenja rekreativnog odmora i dobrovoljnog davanja krvi, ne uračunava se u ukupan broj radnih dana plaćenog odsustva u toku kalendarske godine.

Članovima uže porodice smatraju se bračni drug, deca, braća, sestre, roditelji, usvojioci, staraoci i lica koja žive u zajedničkom porodičnom domaćinstvu sa zaposlenim.

Član 33

Zaposleni ima pravo na odsustvo sa rada uz naknadu zarade u skladu sa godišnjim programom poslovanja, i to:

1)	za polaganje stručnog ispita	2 radna dana;
2)	za polaganje ispita u srednjoj i višoj školi	2 radna dana;
3)	za polaganje ispita na fakultetu	3 radna dana;
4)	za polaganje pravosudnog ispita	15 radnih dana;
5)	za polaganje ispita na poslediplomskim studijama	4 radna dana;
6)	za odbranu magistarskog rada i doktorske disertacije	15 radnih dana;
7)	za stručno usavršavanje, prekvalifikaciju ili dokvalifikaciju	za vreme trajanja;
8)	za rehabilitaciju po pismenoj preporuci Zavoda za zdravstvenu zaštitu železničara Srbije, ako troškove snosi poslodavac ili sindikat	za vreme za koje je upućen.

Pravo na odsustvovanje sa rada iz stava 1 tač. 1)-6) ovog člana, zaposleni može da koristi samo u slučaju da ispit polaže prvi put.

VII ZAŠTITA NA RADU

Prava, obaveze i odgovornosti

Član 34

Zaposleni ostvaruju zaštitu na radu u skladu sa Zakonom o zaštiti na radu ("Službeni glasnik RS", br. 42/91, 53/93, 67/93, 48/94, 42/98), Kolektivnim ugovorom i Pravilnikom o zaštiti na radu (u daljem tekstu: Pravilnik).

Za sprovođenje zaštite na radu odgovorni su generalni direktor, direktori sektora, zaposleni sa posebnim ovlašćenjima i odgovornostima, šef stanice, šef deonice, poslovođa radionice, ostali rukovodeći zaposleni i drugi zaposleni koji su odgovorni za nadzor nad izvršenjem poslova.

Član 35

Pitanja iz oblasti zaštite na radu, koja nisu regulisana Kolektivnim ugovorom uređuju se Pravilnikom.

Program mera zaštite na radu i unapređenje zaštite na radu utvrđuju se godišnjim programom poslovanja poslodavca.

Član 36

Poslodavac je dužan da kolektivno osigura zaposlenog za slučaj smrti ili trajnog invaliditeta, od povrede na radu, na teret sredstava poslodavca, pod istim uslovima za sve zaposlene.

Član 37

Generalni direktor obezbeđuje uslove za organizovanje i sprovođenje zaštite na radu kod poslodavca na savremenim principima, saglasno tehničko-tehnološkim i organizacionim potrebama poslodavca.

Za izvršenje poslova zaštite na radu organizuje se posebna služba zaštite na radu.

Generalni direktor ili zaposleni koga on ovlasti (rukovodilac službe zaštite na radu) u sprovođenju zaštite na radu:

1) predlaže upravnom odboru politiku razvoja i sprovođenje zaštite na radu;

2) odgovoran je upravnom odboru za sprovođenje politike razvoja i realizaciju utvrđenih opštih ciljeva zaštite na radu, utvrđenih programom rada i razvoja, kao i za izvršenje obaveza iz opšteg akta poslodavca iz oblasti zaštite na radu;

3) informiše upravni odbor o sprovođenju zaštite na radu i problemima u njenom ostvarivanju;

4) predlaže upravnom odboru finansijski plan za sprovođenje mera zaštite na radu i odgovoran je za njegovu realizaciju;

5) odgovoran je za realizaciju programa osposobljavanja zaposlenih i zaposlenih koji obavljaju stručne poslove zaštite na radu;

6) odgovoran je za sprovođenje mera na obezbeđivanju bezbednih uslova rada na radnim mestima i u radnoj sredini;

7) odgovoran je za sprovođenje postupka utvrđivanja radnih mesta sa posebnim uslovima rada i raspoređivanje zaposlenih na ova radna mesta u skladu sa propisanim uslovima;

8) ispituje razloge odbijanja rada zaposlenih da rade zbog neposredne opasnosti po život i zdravlje, nalaže preduzimanje odgovarajućih mera za otklanjanje opasnosti i odgovoran je za njihovo sprovođenje;

9) stara se i odgovoran je za pribavljanje propisane dokumentacije za građevinske objekte, oruđa za rad, instalacije i opasne materije;

10) odgovoran je za vršenje periodičnih pregleda i ispitivanje propisanih oruđa za rad, održavanje oruđa za rad, instalacija, ispitivanje radne sredine i upotrebu opasnih materija, u skladu sa propisanim uputstvima;

11) sarađuje sa inspekcijom rada i drugim nadležnim organima.

Član 38

Direktor direkcije i sektora odgovoran je za sprovođenje i unapređenje mera zaštite na radu u skladu sa Zakonom o zaštiti na radu i Pravilnikom.

U organizovanju poslova zaštite na radu i sprovođenju inspekcijskih rešenja direktor sektora obavezan je da sarađuje sa službom zaštite na radu poslodavca.

Član 39

Šef sekcije, odnosno RJ odgovoran je za sprovođenje propisa i mera zaštite na radu, a naročito da:

1) zaštitu na radu u sekciji odnosno RJ sprovodi u skladu sa propisima iz oblasti zaštite na radu;

2) primenjuje odredbe Kolektivnog ugovora, Pravilnika, odluka, zaključaka i uputstava, koje se odnose na zaštitu na radu i njeno unapređenje;

3) prilikom promena organizacije rada tehnološkog procesa, rekonstrukcije ili nabavke novih sredstava rada organizuje upoznavanje i osposobljavanje zaposlenih sa merama zaštite na radu i nabavkom novih odgovarajućih sredstava zaštite na radu;

4) postupi po rešenju nadležne inspekcije, da do određenog roka otkloni utvrđene nedostatke i o tome obavesti direktora sektora i službu zaštite na radu kod poslodavca;

5) organizuje upućivanje zaposlenih na lekarske preglede, ispitivanje fizičkih i hemijskih štetnosti mikroklime i osvetljenja, ispitivanje oruđa za rad i vođenje potrebne evidencije;

6) predlaže raspoređivanje zaposlenog prema njegovim stručnim i zdravstvenim sposobnostima;

7) zaposlenom poverava poslove koji neće imati štetne posledice po zdravlje i ličnu bezbednost i da na radno mesto sa posebnim uslovima rada rasporedi zaposlenog koji ispunjava posebne zdravstvene uslove;

8) zabrani rad zaposlenom koji se ne pridržava propisanih mera zaštite na radu i koji ne koristi zaštitna sredstva i opremu lične zaštite, ili odbije da postupi po uputstvu za bezbedan rad.

Član 40

Šef organizacione jedinice, šef stanice, šef deonice, drugi rukovodeći zaposleni i zaposleni koji obavlja stručne poslove zaštite na radu, dužan je da:

1) se upozna sa merama i propisima iz oblasti zaštite na radu;

2) novoprimljenog ili zaposlenog premeštenog sa drugog radnog mesta, pre početka rada, upozna sa organizacijom rada, karakteristikama oruđa za rad, tehnološkim procesom, bezbednošću kod saobraćaja železničkih vozila, uputstvima za rad, rukovanje i održavanje sredstava za rad, opasnostima pri radu, sredstvima i merama zaštite na radu i merama lične sigurnosti pri radu i da posle izvršene osposobljenosti i provere znanja pribavi pismene izjave zaposlenih o osposobljenosti za bezbedan rad;

3) stalno i neposredno nadzire primenu propisanih mera zaštite na radu u okviru deonice i gradilišta;

4) privremeno zabrani obavljanje poslova zaposlenom koji se ne pridržava propisanih mera zaštite na radu, ne koristi ili odbije korišćenje sredstava za zaštitu na radu ili odbije da postupi prema uputstvima za bezbedan rad;

5) popuni i dostavi prijavu o povredi na radu na propisanom obrascu, najkasnije 24 časa od časa kada se povreda dogodila;

6) podnese prijavu šefu sekcije, odnosno RJ zbog povrede radne obaveze protiv zaposlenog koji se ne pridržava propisanih mera zaštite na radu, a naročito protiv zaposlenog koji odbija upotrebu ličnih zaštitnih sredstava;

7) svojim prisustvom i nadzorom obezbedi sigurno izvršavanje naročito opasnih poslova;

8) se stara o ispravnosti zaštitnih sredstava i njihovom namenskom korišćenju od strane zaposlenih, a u slučaju kvara o njihovoj blagovremenoj popravci, odnosno zameni;

9) redovno vrši osposobljavanje zaposlenih iz oblasti zaštite na radu i o tome vodi urednu evidenciju;

10) daje predlog mera za poboljšanje postojećih mera zaštite na radu i ukazuje na uočene pojave u primeni mera zaštite na radu;

11) se stara o pregledima, ispitivanjima i održavanju alata i oruđa za rad, električnih instalacija i radne sredine.

Član 41

Neposredni rukovodilac radova (poslovođa, rukovalac manevre, poslovođa u radionici i pružni poslovođa) dužan je da:

1) novoprimljenog zaposlenog ili zaposlenog premeštenog sa drugog radnog mesta, pre početka rada, upozna sa organizacijom rada, karakteristikama oruđa za rad i uređaja u tehnološkom procesu, uputstvom za rad, rukovanjem i održavanjem sredstava lične zaštite i merama lične sigurnosti, zaposlenog osposobi za samostalan i bezbedan rad, i da posle izvršene provere znanja i sposobnosti, zaposlenom dozvoli obavljanje određenih poslova;

2) svakodnevno proverava ispravnost zaštitnih uređaja na postojećim objektima, oruđima i uređajima za rad;

3) kad utvrdi da na određenim poslovima zaposlenom preti opasnost od povreda, preduzme mere za njihovo otklanjanje;

4) se stara o obezbeđenju i smeštaju zaštitnih sredstava i proverava njihovo namensko korišćenje;

5) obezbedi higijenske uslove u radnim prostorijama i ispravnost sanitarnih uređaja;

6) podnese prijavu protiv zaposlenog koji odbija da koristi zaštitna sredstva;

7) odmah prijavi svaku nastalu povredu na radu šefu sekcije, odnosno RJ i stručnom saradniku zaštite na radu, a najkasnije u roku od 24 časa;

8) svojim prisustvom i nadzorom obezbedi da se naročito opasni poslovi sigurno izvedu;

9) zabrani upotrebu neispravnih oruđa za rad i zaštitnih sredstava, privremeno zabrani rad na poslovima kad zaposlenom preti neposredna opasnost po život ili zdravlje, a nedostatke nije moguće otkloniti, o čemu izveštava neposrednog rukovodioca i stručnog saradnika zaštite na radu sekcije, odnosno RJ;

10) upućuje zaposlene na lekarske preglede.

Član 42

Zaposleni ima pravo:

1) da se pre raspoređivanja na radno mesto upozna sa rizicima, opasnostima, štetnostima, kao i propisanim merama zaštite na radu;

2) na odgovarajuća zaštitna sredstva i opremu ukoliko je izložen štetnostima koje se na drugi način ne mogu otkloniti;

3) da odbije da radi na radnom mestu, ako mu preti neposredna opasnost po život ili zdravlje, ukoliko nisu sprovedene propisane mere zaštite na radu, dok se ne sprovedu odgovarajuće zaštitne mere i utvrđeni nedostaci ne otklone;

4) da odbije da radi na oruđu za rad na mehanički pogon, na kojem nisu postavljene propisane zaštitne naprave, dok se one ne postave;

5) da ukoliko odbije da radi zbog toga što mu preti neposredna opasnost po život i zdravlje (opasnost od dotrajale ili neispravne električne i druge instalacije, opasnost od pada teških predmeta u neposrednoj blizini zaposlenog, povećane koncentracije štetnih gasova, pare, dimova, prašine, štetnog zračenja, buke, vibracije, loših mikroklimatskih uslova, neobezbeđenosti odgovarajućih sredstava i opreme lične zaštite kod izvođenja naročito opasnih poslova, nedostatka zaštitnih naprava, opasnosti od rušenja zidova ili tavanica u radnim prostorijama i dr.), a rukovodeći zaposleni smatra da postupak zaposlenog nije opravdan, obe strane odmah će izvestiti nadležnu inspekciju rada i službu zaštite na radu;

6) da nadležnom organu kod poslodavca (Odboru za zaštitu na radu i odeljenju zaštite na radu) i inspekciji rada, podnese zahtev za zaštitu prava iz oblasti zaštite na radu;

7) na tačno i javno informisanje po svim pitanjima iz oblasti zaštite na radu.

Zaposleni je dužan da:

1) namenski koristi sredstva i opremu lične zaštite, pažljivo rukuje njima i održava ih u ispravnom stanju;

2) se pridržava propisanih mera zaštite na radu;

3) radi sa punom pažnjom, bez opasnosti po svoj život i zdravlje i život i zdravlje ostalih zaposlenih;

4) pravilno rukuje oruđima za rad, opasnim materijama i postupa po uputstvu proizvođača i uputstvu za bezbedan rad;

5) se stara o sprovođenju i unapređivanju zaštite na radu;

6) se osposobi za bezbedan rad i podvrgne proveri osposobljenosti za bezbedan rad;

7) se podvrgne zdravstvenom pregledu na koji ga upućuje poslodavac, naročito ako radi na radnom mestu sa posebnim uslovima rada;

8) odmah obavesti odgovornog zaposlenog o kvarovima i drugim nedostacima koji bi mogli ugroziti bezbednost na radu;

9) pre početka rada proveri ispravnost oruđa za rad, uređaja i zaštitnih sredstava i da, u slučaju njihove neispravnosti, odmah izvesti odgovornog zaposlenog;

10) prekine sa radom po naređenju neposrednog rukovodioca u slučaju kada se ne primenjuju propisane mere zaštite na radu, ne koriste zaštitna sredstva i oprema, ili zaposleni nije sposoban za rad zbog stanja alkoholisanosti, psihičkog stanja i umora.

Član 43

Zaposleni koji obavlja stručne poslove zaštite na radu u Sekciji, RJ i OJ dužan je da:

1) stalno obilazi radna mesta i proverava sprovođenje propisanih mera zaštite na radu;

2) obustavi rad kada utvrdi neposrednu opasnost po život i zdravlje zaposlenih i o tome obavesti odgovornog zaposlenog kao i Odeljenje zaštite na radu;

3) zabrani korišćenja neispravnog oruđa za rad, sredstva i opreme lične zaštite i o tome obavesti odgovornog zaposlenog i Odeljenje zaštite na radu;

4) zabrani rad zaposlenom koji je pod uticajem alkohola ili drugih sredstava koji dovode do umanjenja radne i psihofizičke sposobnosti zaposlenog;

5) predloži preduzimanje mera za utvrđivanje odgovornosti zaposlenih koji se ne pridržavaju propisanih mera zaštite na radu utvrđenih Kolektivnim ugovorom i Pravilnikom;

6) prijavi svaku tešku, smrtnu ili kolektivnu povredu na radu Republičkoj inspekciji za rad i Odeljenju zaštite na radu odmah, a najkasnije u roku od 24 časa od nastanka povrede na radu;

7) učestvuje u izradi i dostavljanju prijave o povredi na radu zaposlenom, u roku od 24 časa od dana saznanja za učinjenu povredu;

8) u roku od tri dana od dana saznanja za učinjenu povredu, po jedan primerak elaborata o povredi na radu dostavi Republičkoj inspekciji za rad i Odeljenju zaštite na radu;

9) učestvuje u uviđaju teške kolektivne ili smrtne povrede na radu;

10) vodi knjigu redovnih obilazaka radnih mesta u kojoj beleži uočene nedostatke, nepravilnosti i opasnosti sa predlogom mera, o čemu obaveštava odgovorne zaposlene iz čl. 39, 40 i 41 Kolektivnog ugovora i Odeljenje zaštite na radu;

11) proverava da li su obezbeđene mere zaštite na radu koje se odnose na:

(1) upotrebu ispravnih oruđa za rad, sa obaveznim uputstvom za rad i njihovo održavanje;

(2) periodične preglede i ispitivanja propisanih oruđa za rad, elektro-instalacije i instalacije fluida, sredstva i opremu lične zaštite, kao i periodična ispitivanja hemijskih i bioloških štetnosti, osvetljenosti i mikroklime u radnim i pomoćnim prostorijama;

(3) raspoređivanje zaposlenog na radno mesto, u skladu sa utvrđenom posebnom zdravstvenom sposobnošću;

(4) organizovanje osposobljavanja za bezbedan rad i za pružanje prve pomoći;

(5) primenu propisanih mera za poboljšanje uslova rada na radnom mestu sa povećanim rizikom;

(6) sprovođenje i primenu drugih mera, utvrđenih drugim opštim aktima poslodavca;

12) učestvuje u pripremi Pravilnika i drugih opštih akata poslodavca iz oblasti zaštite na radu;

13) sačini mesečni plan obilaska radnih mesta, koji overava šef sekcije, odnosno RJ;

14) organizuje i neposredno prati realizaciju programa specifične zdravstvene zaštite i dostavlja Odeljenju zaštite na radu overene izveštaje i zapisnike o sprovedenim aktivnostima Zavoda za zdravstvenu zaštitu železničkih radnika;

15) kontroliše rokove vršenja propisanih pregleda i ispitivanje (uslova radne sredine, oruđa za rad, sudova pod pritiskom i dr.);

16) preduzima mere za blagovremeno otklanjanje nedostatka i nepravilnosti utvrđenih rešenjem organa inspekcije rada i drugih organa nadzora;

17) priprema izveštaj direktoru sektora o izvršenju inspekcijskih rešenja i pismeno obaveštava Odeljenje zaštite na radu o njihovom sprovođenju;

18) organizuje ispitivanja i vodi evidenciju o rokovima za ispitivanje visokonaponske opreme na elektrificiranim prugama (motke za uzemljenje, rukavice, čizme, prostirke, šlemovi i sl.);

19) prati stanje povređenog zaposlenog i posledice povrede;

20) učestvuje u svakodnevnoj proveri radne sposobnosti pre stupanja na rad i za vreme rada;

21) pribavi odgovarajuće isprave od ovlašćenih organa o primeni propisanih mera zaštite na radu, a u saradnji sa Odeljenjem zaštite na radu;

22) prijavi inspekciji rada i Odeljenju zaštite na radu svaku pojavu koja je ugrozila, ili bi mogla da ugrozi bezbednost zaposlenih.

Član 44

Zaposleni u Odeljenju zaštite na radu kod poslodavca dužan je da:

1) pripremi predlog izmena Pravilnika, stručnih uputstava za bezbedan rad i drugih normativnih akata iz oblasti zaštite na radu;

2) izradi i pripremi mesečni plan rada;

3) izradi i prati izvršenje godišnjeg plana i programa mera zaštite na radu kod poslodavca;

4) kontroliše investiciono-tehničku dokumentaciju o primeni propisa i mera zaštite na radu kod izgradnje novih i rekonstrukcije postojećih objekata i pribavlja tehničku dokumentaciju za oruđa za rad, uređaje i dizalice, a za potrebe sekcije, odnosno RJ;

5) daje stručno mišljenje na tehničku dokumentaciju za novonabavljena sredstva, oruđa za rad, lična zaštitna sredstva i opremu, kao i na dokumentaciju u vezi opasnih materija;

6) organizuje i obavlja periodični pregled i ispitivanja dizalica, presa, makaza sa ručnim dodavanjem materijala, uređaja za zavarivanje, podiznih platformi, valjaka na mehanizovani pogon, oruđa za rad, električnih instalacija i instalacija fluida, na način i u rokovima propisanim uputstvom proizvođača, tehničkim propisima i važećim standardima;

7) organizuje i obavlja periodični pregled i ispitivanje uslova radne sredine;

8) organizuje i obavlja periodični pregled i ispitivanje sudova pod pritiskom;

9) organizuje i obavlja periodično atestiranje zavarivača;

10) blagovremeno izradi i dostavi zapisnik i stručni nalaz o navedenim pregledima i ispitivanjima i prati otklanjanje utvrđenih nedostataka;

11) permanentno obilazi sekcije, RJ, odnosno OJ radi nadzora, primene i kontrole sprovođenja propisanih mera zaštite na radu;

12) o utvrđenim propustima i nedostacima obavesti pismeno neposrednog rukovodioca Odeljenja zaštite na radu, sekcije, odnosno RJ i sektora u cilju njihovog otklanjanja;

13) propisuje mere zaštite na radu na licu mesta kada uoči propuste i nedostatke i prati njihovu primenu i izvršavanje, o čemu obaveštava neposrednog rukovodioca Odeljenja zaštite na radu, sekcije, RJ, OJ, odnosno sektora;

14) sarađuje sa organom inspekcije rada i učestvuje u postupku nadzora i kontrole sprovođenja mera zaštite na radu kod poslodavca;

15) neposredno organizuje i prati sprovođenje programa specifične zdravstvene zaštite u Zavodu za zdravstvenu zaštitu železničkih radnika;

16) organizuje i obavlja osposobljavanje za bezbedan rad zaposlenih i proveru znanja po obavljenoj osposobljenosti;

17) učestvuje u radu komisije za polaganje stručnog ispita i periodične provere znanja zaposlenih;

18) organizuje povremeno stručno osposobljavanje stručnih saradnika zaštite na radu sekcija, odnosno RJ, od strane ovlašćenih institucija ili ustanova;

19) vrši uviđaj pri svakoj smrtnoj, teškoj i kolektivnoj povredi na radu, kao i pri pojavama koje su ugrozile ili bi mogle da ugroze bezbednost zaposlenih, radi preduzimanja mera za otklanjanje uzroka;

20) prati uzroke povreda na radu i drugih parametara koji utiču na privremenu sprečenost za rad zaposlenih, sa posebnim osvrtom na radna mesta sa posebnim uslovima rada;

21) daje saglasnost na podobnost zaštitnih sredstava i vrši kontrolu kvaliteta;

22) izrađuje tromesečni i godišnji izveštaj o stanju zaštite na radu kod poslodavca, po sektorima;

23) učestvuje u pripremi predloga za pokretanje inicijative za reviziju radnih mesta na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem i učestvuje u prikupljanju podataka za izradu stručne dokumentacije;

24) zabrani rad kada utvrdi neposrednu opasnost po život i zdravlje zaposlenih i da o tome obavesti odgovornog zaposlenog u sekciji i sektoru;

25) zabrani korišćenje neispravnog oruđa za rad, sredstava i opreme lične zaštite;

26) prati i proučava najnovija dostignuća i iskustva iz oblasti zaštite na radu;

27) učestvuje u izradi studijskih analiza zagađenja radne i životne sredine, u skladu sa propisima i važećim standardima;

28) priprema, organizuje i učestvuje na naučno stručnim skupovima i radnim sastancima iz oblasti zaštite na radu, ekologije i medicine rada;

29) vodi evidencije iz oblasti zaštite na radu o:

(1) povredama na radu;

(2) zaposlenima osposobljenim za bezbedan rad (obrazac 1);

(3) oruđu za rad, električnim instalacijama i instalaciji fluida (obrazac 5a);

(4) utvrđenim nedostacima i nepravilnostima u sekcijama, od strane inspekcijskih organa;

(5) vršenju periodičnih pregleda postrojenja dizalica, presa, makaza, valjaka i podiznih platformi;

(6) uslovima radne sredine;

(7) atestiranju varilaca;

(8) pregledu i ispitivanju uređaja za zavarivanje;

(9) prevozu opasnih materija (obrazac III i 10);

(10) invalidima rada (obrazac 9);

30) kontroliše vođenje propisane evidencije u sekciji, odnosno RJ;

31) sprovodi i obavlja druge stručne poslove, po ovlašćenju neposrednog rukovodioca, direktora sektora i inspekcijskih organa.

Kriterijumi za utvrđivanje radnih mesta sa posebnim uslovima rada

Član 46

Kriterijumi za utvrđivanje radnih mesta sa posebnim uslovima rada kod poslodavca su:

1) u pogledu uslova rada:

(1) povećan rizik od povređivanja, nastanka profesionalnih oboljenja i zdravstvenih oštećenja;

(2) rad na visokoj ili niskoj temperaturi;

(3) rad u prostorijama zagađenim hemijskim (gasovi, pare, dim, prašina i sl.), fizičkim (buka, vibracije i štetna zračenja) i biološkim štetnostima (virusi, bakterije, gljive, plesni, paraziti);

(4) rad na visini;

(5) rad na otvorenom;

(6) rad pri neadekvatnom osvetljenju.

2) u pogledu opterećenja pri radu:

(1) fizičko;

(2) psihofiziološko;

(3) smenski rad.

3) u pogledu posebnih zahteva i specifičnosti tehnološkog procesa koji se odnose na:

(1) određene funkcije organa ili organskih sistema;

(2) starosnu granicu;

(3) pol zaposlenog.

4) Opasnosti koje nastaju pri obavljanju železničkog saobraćaja i to:

(1) od železničkih vozila u pokretu;

(2) od opasnih materija pri transportu, pretakanju i rukovanju;

(3) pri prevozu zaposlenih železničkim vozilima;

(4) od visokog napona kontaktne mreže i energetskih postrojenja;

(5) u vezi održavanja SS i TT uređaja;

(6) pri manevrisanju i čišćenju skretnica;

(7) u vezi izvođenja građevinskih radova na održavanju pruga i pružnih postrojenja;

(8) pri pregledu, održavanju i opravci železničkih vozila;

(9) pri utovaru i istovaru tereta;

(10) pri čišćenju, pranju, dezinfekciji i deratizaciji železničkih vozila.

Član 47

Radna mesta sa posebnim uslovima rada, odnosno radna mesta sa povećanim rizikom u železničkom saobraćaju utvrđuju se Pravilnikom, na osnovu stručne analize.

Do utvrđivanja radnih mesta sa posebnim uslovima rada primenjuju se odredbe važećeg Pravilnika o zaštiti na radu.

Član 48

Zaposleni koji je raspoređen na radno mesto sa posebnim uslovima rada upućuje se na prethodni i redovan lekarski pregled.

Ako se na redovnom lekarskom pregledu utvrdi da zaposleni ne ispunjava uslove za rad na tom radnom mestu, privremeno se premešta na drugo odgovarajuće radno mesto i upućuje na invalidsku komisiju.

Privremeno premeštanje zaposlenog traje do dana dostavljanja pravosnažnog rešenja invalidske komisije.

Član 49

Prilikom upućivanja zaposlenog na lekarski pregled zdravstvenoj ustanovi dostavljaju se podaci o posebnim uslovima rada, sa naznakom štetnosti i opasnosti radnog mesta na koje je zaposleni raspoređen.

Član 50

Na radnom mestu sa posebnim uslovima rada ne može raditi zaposleni mlađi od 18 godina, trudnica i majka sa detetom do tri godine starosti.

Na radnom mestu sa posebnim uslovima rada može raditi samo zaposleni koji ima odgovarajuću stručnu spremu i za koga je na prethodnom, odnosno redovnom lekarskom pregledu utvrđena zdravstvena sposobnost za bezbedan rad.

Odbor za zaštitu na radu

Član 51

Poslodavac formira Odbor za zaštitu na radu koji obavlja poslove određene Zakonom o zaštiti na radu i tehničkim propisima iz ove oblasti, učestvuje u izradi, izmeni i dopuni Pravilnika i Kolektivnog ugovora, prati izmene i dopune propisa iz oblasti zaštite na radu i daje ocenu o kvalitetu ličnih zaštitnih sredstava i opreme.

Odbor iz stava 1 ovog člana ima 19 članova, od kojih devet predstavnika sindikata, osam predstavnika stručnih službi poslodavca, koje imenuje generalni direktor, jednog predstavnika Zavoda za zdravstvenu zaštitu železničkih radnika i jednog predstavnika koga imenuje nadležno ministarstvo.

Odbor donosi poslovnik o svom radu.

Lična zaštitna sredstva i oprema

Član 52

Radi zaštite zdravlja i bezbednosti zaposlenima, koji su za vreme rada izloženi opasnostima i štetnostima, stavljaju se na raspolaganje sredstva lične zaštite (u daljem tekstu: sredstva), odnosno stavlja se na raspolaganje lična zaštitna oprema (u daljem tekstu: oprema), ako dejstvo opasnosti i štetnosti ne može da se otkloni drugim merama zaštite na radu.

Zaštitna sredstva moraju u svemu da odgovaraju važećim tehničkim standardima i propisima.

Član 53

Zaposleni ima pravo i obavezu da redovno i namenski koristi zaštitna sredstva za vreme rada i da ih održava u ispravnom stanju.

Član 54

Vrsta, tip i rokovi trajanja zaštitnih sredstava za svako radno mesto uređeni su Tabelarnim pregledom ličnih zaštitnih sredstava i opreme - Prilog 2 Kolektivnog ugovora, koji je odštampan uz Kolektivni ugovor i čini njegov sastavni deo.

Član 55

Poslodavac je dužan da obezbedi određenu količinu zaštitnih sredstava, kao inventarsku rezervu za povremenu upotrebu, za zaposlenog koji učestvuje u sanaciji vanrednog događaja ili za povremeni rad, a za koji tabelarnim pregledom nisu predviđena odgovarajuća zaštitna sredstva.

Član 56

Poslodavac je u obavezi da sačini godišnji plan nabavke zaštitnih sredstava.

U oceni funkcionalnih karakteristika i kvaliteta ličnih zaštitnih sredstava učestvuju predstavnici službe zaštite na radu i predstavnici sindikata kod poslodavca.

VIII ZARADA, NAKNADA ZARADE I DRUGA PRIMANJA ZAPOSLENIH

Član 57

Kolektivnim ugovorom uređuje se:

1) zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu;

2) uvećana zarada;

3) naknada zarade;

4) naknada troškova;

5) druga primanja;

6) zarada pripravnika;

7) zarada iz dobiti.

Zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu

Član 58

Zarada zaposlenog za obavljeni rad i vreme provedeno na radu utvrđuje se na osnovu:

1) osnovne zarade;

2) ostvarenih rezultata rada.

Osnovna zarada

Član 59

Osnovna zarada zaposlenog utvrđuje se kao proizvod vrednosti radnog časa, koeficijenta posla utvrđenog u Prilogu 1 Kolektivnog ugovora, koji je odštampan uz Kolektivni ugovor i čini njegov sastavni deo i prosečnog mesečnog fonda časova rada od 174 časa.

Član 60

Osnovna zarada iz člana 59 Kolektivnog ugovora, može ugovorom o radu da se ugovori u većem iznosu.

Pri ugovaranju osnovne zarade u smislu stava 1 ovog člana, visina koeficijenta sa zaposlenim ugovora se na osnovu sledećih kriterijuma:

1) kvaliteta i tačnosti u ispunjavanju radnih zadataka;

2) radne discipline;

3) doprinosa timskom radu;

4) stepena stručne spreme;

5) posebnih znanja i veština;

6) radnog iskustva, posebno dužine rada kod poslodavca;

7) drugih kriterijuma od značaja za procenu radnog doprinosa zaposlenog.

Generalni direktor može sa zaposlenim da ugovori veću osnovnu zaradu od utvrđene Kolektivnim ugovorom, za poslove na koje je zaposleni raspoređen, s tim što je dužan da o tome obavesti upravni odbor u roku od 30 dana.

Član 61

Vrednost jednog radnog časa za obračun i isplatu zarada za novembar 2002. godine, utvrđuje se u iznosu od 34,57 dinara.

Vrednost jednog radnog časa za obračun i isplatu zarada za period decembar 2002 - mart 2003. godine, utvrđuje se u iznosu od 35,61 dinar.

Član 62

Koeficijent posla iz Priloga 1 Kolektivnog ugovora sadrži složenost, odgovornost, uslove rada i stručnu spremu za obavljanje posla.

Koeficijenti poslova iz stava 1 ovog člana razvrstani su u sedam grupa i to:

1) I grupa odgovara I stepenu stručne spreme;

2) II grupa odgovara II stepenu stručne spreme;

3) III grupa odgovara III stepenu stručne spreme;

4) IV grupa odgovara IV stepenu stručne spreme;

5) V grupa odgovara V stepenu stručne spreme;

6) VI grupa odgovara VI stepenu stručne spreme;

7) VII grupa odgovara VII stepenu stručne spreme.

Za zaposlene koji neposredno učestvuju u vršenju železničkog saobraćaja utvrđeni koeficijenti iz Priloga 1 uvećavaju se koeficijentom od 0,15.

Ostvareni rezultati rada

Član 63

Rezultati rada zaposlenog utvrđuju se na osnovu ocene obavljenog rada zaposlenog, u skladu sa sledećim kriterijumima:

1) obimom izvršenih poslova u odnosu na planirane i tekuće poslove;

2) kvalitetom izvršenih poslova u odnosu na standardni kvalitet, odnosno kvalitetom koji je uobičajen za odgovarajuću vrstu posla;

3) izvršavanja poslova u utvrđenim rokovima;

4) efektivnog korišćenja radnog vremena;

5) odnosa prema radu (radna i tehnološka disciplina, saradnja u obavljanju poslova i sl.);

6) uštede u materijalnim troškovima i odnosa prema sredstvima rada.

Rezultate rada utvrđuje direktor sektora eksploatacije za zaposlene u upravi sektora, direktor direkcije/sektora van eksploatacije i šef sekcije za zaposlene u organizacionom delu kojim rukovodi, u skladu sa odgovarajućim aktom poslodavca.

Član 64

Osnovna zarada iz člana 59 i 60 Kolektivnog ugovora može se uvećati po osnovu rezultata rada u smislu člana 63 Kolektivnog ugovora, najviše 20%, odnosno umanjiti najviše 20%.

Uvećana zarada

Član 65

Zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu za:

1) prekovremeni rad u visni 35% osnovne zarade;

2) noćni rad u visini 35% osnovne zarade;

3) rad na dan državnog i verskog praznika koji je neradni dan u visini 80% osnovne zarade;

4) rad u smenama i turnusu u visini 2% osnovne zarade;

5) rad u turnusu za zaposlene koji neposredno učestvuju u vršenju železničkog saobraćaja u visni 4% osnovne zarade.

Član 66

Zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu za časove rada nedeljom, u visini 18% osnovne zarade.

Pravo iz stava 1 ovog člana zaposleni ne ostvaruje kada radi nedeljom na dan praznika koji je neradni dan.

Član 67

Zaposleni koji obavlja poslove mašinovođe, odnosno mašinovođe za manevru u jednoposedu ima pravo na uvećanu zaradu za časove rada u jednoposedu u visini:

1) 25% osnovne zarade za posao mašinovođe;

2) 10% osnovne zarade za posao mašinovođe za manevru.

Pod pojmom jednoposeda, u smislu stava 1 ovog člana, podrazumeva se posed vučnog vozila mašinovođom, odnosno mašinovođom za manevru, od početka smene do predaje vučnog vozila.

Zaposleni koji obavlja poslove voznog dispečera na telekomandi (TK-dispečer), otpravnika vozova - operatera na postavnici II i III, otpravnika vozova - manevarskog dispečera u stanici Beograd ranžirna, otpravnika vozova u stanici Beograd, otpravnika vozova i otpravnika vozova koji je zbog procesa rada premešten na poslove šefa stanice, ima pravo na uvećanu zaradu za časove rada u visni 15% osnovne zarade.

Lokomotivsko osoblje (mašinovođa, mašinovođa za manevru i pomoćnik mašinovođe) za vreme upravljanja lokomotivom ima pravo na uvećanu zaradu u visini od 0,001 osnovne zarade, po času upravljanja.

Član 68

Zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu, za neprekidno vreme provedeno u radnom odnosu kod poslodavca, u visni 0,3% osnovne zarade za svaku godinu rada kod poslodavca.

Član 69

Zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu za časove rada na održavanju pruga, pružnih i elektrotehničkih postrojenja u tunelu, u visini:

1) 10% osnovne zarade za rad u tunelu dužine od 100 m do 500 m;

2) 20% osnovne zarade za rad u tunelu dužine veće od 500 m.

Član 70

Zaposleni kome je rešenjem generalnog direktora ili zaposlenog koga on ovlasti, određena prisutnost kod kuće radi dežurstva u komisiji za uviđaj i isleđenje vanrednih događaja, dežurstva za slučaj intervencije pomoćnog voza ili zbog redovitosti i bezbednosti železničkog saobraćaja, kao i za prekid rada u obrtnoj jedinici, ima pravo na uvećanu zaradu.

Uvećana zarada zaposlenog iz stava 1 ovog člana iznosi 0,00067 osnovne zarade po času, a najviše 10% mesečno.

Naknada zarade

Član 71

Zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada u visini zarade koju bi ostvario da radi, za vreme:

1) odsustvovanja sa rada na dan praznika koji je neradni dan;

2) godišnjeg odmora;

3) plaćenog odsustva u skladu sa čl. 32 i 33 Kolektivnog ugovora;

4) vojne vežbe i odazivanja na poziv državnog organa;

5) stručnog osposobljavanja ili usavršavanja;

6) prisustvovanja sednicama državnih organa, organa teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, privredne komore, upravnog i nadzornog odbora poslodavca, organa sindikata i saveza sindikata.

Član 72

Zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene nesposobnosti za rad do 30 dana, i to:

1) u visini 65% zarade koju bi ostvario da radi u mesecu u kome je nastupila privremena sprečenost za rad, ako je ona prouzrokovana bolešću ili povredom van rada;

2) u visini 100% zarade koju bi ostvario da radi u mesecu u kome je nastupila privremena sprečenost za rad, ako je ona prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom bolešću.

Izuzetno, pored slučajeva iz stava 1 tačka 1) ovog člana, pravo na naknadu zarade u visini 100% ima zaposleni kome do ispunjenja zakonom propisanih uslova za odlazak u penziju nedostaje do pet godina, kao i zaposleni kod koga je sprečenost za rad nastupila kao posledica doživljenog stresa u slučaju vanrednog događaja sa smrtnim posledicama.

Član 73

Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini 45% zarade koju bi ostvario da radi za vreme prekida rada do kojeg je došlo bez krivice zaposlenog, najduže 45 radnih dana u kalendarskoj godini.

Član 74

Zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme prekida rada do koga je došlo naredbom nadležnog državnog organa ili nadležnog organa poslodavca zbog neobezbeđivanja bezbednosti i zaštite zdravlja na radu, koja je uslov daljeg obavljanja rada bez ugrožavanja života i zdravlja zaposlenih i drugih lica i u drugim slučajevima, u skladu sa zakonom, u visini 65% zarade koju bi ostvario da radi u mesecu za koji se vrši isplata naknade.

Član 75

Zaposleni sa preostalom radnom sposobnošću ima pravo na novčanu naknadu:

1) od dana nastanka invalidnosti do dana premeštaja na druge poslove, odnosno upućivanja na prekvalifikaciju ili dokvalifikaciju;

2) za vreme prekvalifikacije ili dokvalifikacije;

3) od dana završene prekvalifikacije ili dokvalifikacije do dana premeštaja na druge poslove.

Zaposleni ostvaruje pravo na novčanu naknadu iz stava 1 ovog člana u skladu sa Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju ("Službeni glasnik RS", br. 52/96, 46/98 i 29/2001).

Član 76

Zaposleni kome do ispunjenja zakonom propisanih uslova za odlazak u starosnu penziju nedostaje do pet godina, a bude bez krivice premešten na druge poslove, ima pravo na naknadu zarade u visini razlike zarade koju ostvaruje na poslovima radnog mesta na koje je premešten i zarade koju bi ostvario na radnom mestu sa koga je premešten, ako je to za njega povoljnije, pod uslovom da je proveo najmanje pet godina rada na tom radnom mestu bez obzira na promenu naziva tog radnog mesta.

Član 77

Zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme čekanja na obavljanje drugih poslova ili za vreme čekanja na prekvalifikaciju ili dokvalifikaciju, za vreme prekvalifikacije ili dokvalifikacije i za vreme čekanja na obavljanje poslova po obavljenoj prekvalifikaciji ili dokvalifikaciji.

Naknada zarade iz stava 1 ovog člana iznosi 80% zarade koju bi ostvario da radi na poslovima koje je prethodno obavljao, odnosno koje je obavljao pre upućivanja na prekvalifikaciju ili dokvalifikaciju.

Član 78

Pod pojmom naknada zarade u visini zarade koju bi ostvario da radi, smatra se osnovna zarada zaposlenog iz člana 59 Kolektivnog ugovora.

Izuzetno, pod pojmom naknada zarade u visini zarade koju bi ostvario da radi, u slučaju iz člana 71 Kolektivnog ugovora, smatra se osnovna zarada uvećana za rad u smeni i turnusu i za neprekidno vreme provedeno u radnom odnosu kod poslodavca.

Naknada troškova

Član 79

Zaposleni ima pravo na naknadu troškova za:

1) prevoz na rad i sa rada;

2) vreme provedeno na službenom putu u zemlji;

3) vreme provedeno na službenom putu u inostranstvu.

Prevoz na rad i sa rada

Član 80

Zaposleni ima pravo na naknadu najnižih troškova prevoza u javnom drumskom saobraćaju u visini 100% tih troškova, a najviše do neoporezovanog iznosa.

Ako je visina troškova prevoza veća od neoporezovanog iznosa, zaposleni ima pravo na naknadu troškova prevoza u visini neoporezovanog iznosa uvećanog za 50% troškova koji su veći od neoporezovanog iznosa.

Zaposleni ima pravo na naknadu iz st. 1 i 2 ovog člana ukoliko je udaljenost od mesta stanovanja do mesta rada, odnosno železničke stanice, kod korišćenja pogodnih vozova, veća od dva kilometra.

Izuzetno od st. 1 i 2 ovog člana, zaposlenom ne pripada naknada za troškove javnog drumskog prevoza ako koristi pogodne vozove.

Pod pogodnim vozom smatra se voz od čijeg dolaska do početka radnog vremena, odnosno od završetka radnog vremena, pa do polaska voza nema više od 60 minuta.

Službeno putovanje u zemlji

Član 81

Službenim putovanjem u zemlji smatra se putovanje van mesta redovnog rada i mesta stanovanja zaposlenog, na udaljenosti većoj od 30 kilometara, radi izvršavanja određenih poslova, po nalogu ovlašćenog zaposlenog.

Ovlašćeni zaposleni, u smislu stava 1 ovog člana, su: generalni direktor, direktor sektora ili direkcije, šef sekcije i njegov zamenik i pomoćnik, kao i šef stanice i šef organizacione jedinice koja je dislocirana od sedišta sekcije.

Mestom redovnog rada zaposlenog smatra se sedište poslodavca, sektora, direkcije, sekcije, železničke stanice, pružne deonice i drugog organizacionog dela poslodavca u kojem zaposleni stalno radi.

Član 82

Vreme službenog putovanja zaposlenog računa se od stvarnog časa i minuta polaska prevoznog sredstva kojim zaposleni odlazi na putovanje, do stvarnog časa i minuta povratka prevoznog sredstva kojim se zaposleni vraća sa službenog putovanja.

Član 83

Službeno putovanje traje onoliko vremena koliko je neophodno da se izvrše poslovi radi kojih je ono i određeno.

Za službeno putovanje u zemlji zaposlenom se izdaje nalog za službeno putovanje, a najduže za kalendarski mesec.

U nalogu za službeno putovanje utvrđuje se vrsta prevoznog sredstva kojim će zaposleni putovati.

Član 84

Za vreme službenog putovanja u zemlji zaposleni ima pravo na naknadu troškova za ishranu (u daljem tekstu: dnevnica), noćenje, prevoz i druge troškove koji su neophodni za obavljanje poslova zbog kojih je upućen na službeni put.

Zaposleni ima pravo na akontaciju troškova iz stava 1 ovog člana za predviđeno vreme trajanja službenog putovanja.

Član 85

Na službenom putovanju zaposlenom pripada:

1) cela dnevnica za svaka 24 časa provedena na službenom putu i za ostatak vremena duži od 12 časova provedenih na tom putu, kao i za vreme provedeno na službenom putu duže od 12, a kraće od 24 časa;

2) pola dnevnice za vreme provedeno na službenom putovanju dužem od 8, a kraćem od 12 časova i ako je putovanje trajalo duže od 24 časa, za ostatak vremena dužeg od 8, a kraćeg od 12 časova.

Član 86

Zaposlenom koji se upućuje na službeno putovanje iz člana 81 Kolektivnog ugovora, u drugo mesto radi zamene odsutnog zaposlenog ili obavljanja određenih poslova i ako se za vreme službenog putovanja svakodnevno ili u vremenskim razmacima vraća u mesto redovnog rada ili stanovanja, izdaje se nalog za službeno putovanje sa prilogom.

Dnevnica za službeno putovanje iz stava 1 ovog člana, obračunava se sabiranjem časova provedenih na službenom putovanju i deljenjem sa 24.

Član 87

Dnevnica za službeno putovanje u zemlji za 2002. godinu utvrđuje se u iznosu od 650 dinara.

Zaposlenom kome je za vreme službenog putovanja obezbeđena besplatna ishrana, dnevnica se umanjuje 70%.

Član 88

Troškovi noćenja u hotelu "A" ili "B" kategorije na službenom putovanju priznaju se u visini stvarnih troškova prenoćišta prema priloženom računu.

Član 89

Troškovi prevoza na službenom putovanju i drugi troškovi koji su neophodni za obavljanje poslova zbog kojih je zaposleni upućen na službeno putovanje, utvrđuju se u visini stvarnih troškova prema priloženim računima.

Član 90

Zaposleni koji svoje redovne poslove obavlja u vozu, za vreme putovanja voza i bavljenja u obrtnoj jedinici, ima pravo na naknadu troškova za ishranu.

Pravo na naknadu troškova iz stava 1 ovog člana nema zaposleni koji svoje redovne poslove obavlja u vozu na udaljenosti manjoj od 30 kilometara, od polazne stanice voza.

Osnov za obračun naknade troškova iz stava 1 ovog člana je vreme od stvarnog polaska voza iz domicilne stanice, do stvarnog dolaska voza u domicilnu stanicu, izraženo u časovima.

Naknada troškova iz stava 1 ovog člana utvrđuje se množenjem broja časova iz stava 3 ovog člana i vrednosti jednog časa dnevnice za službeno putovanje u zemlji (iznos dnevnice podeljen sa 24).

Član 91

Zaposleni koji radi na održavanju pruga, pružnih i elektrotehničkih uređaja i postrojenja, ima pravo na naknadu troškova u visini dnevnice za službeno putovanje u zemlji, za vreme kada obavlja poslove van sedišta deonice na udaljenosti većoj od 15 kilometara.

Pravo na naknadu troškova iz stava 1 ovog člana zaposleni ostvaruje na osnovu mesečnog plana rada.

Osnov za obračun naknade troškova iz stava 1 ovog člana čini vreme provedeno van sedišta deonice.

Naknada troškova iz stava 1 ovog člana utvrđuje se množenjem broja časova iz stava 3 ovog člana i vrednosti jednog časa dnevnice za službeno putovanje u zemlji (iznos dnevnice podeljen sa 24).

Član 92

Zaposleni koji je obavio službeno putovanje u zemlji dužan je da u roku od pet dana od dana povratka sa službenog putovanja opravda primljenu akontaciju, podnese izveštaj sa puta i vrati popunjen nalog sa računima.

Službeno putovanje u inostranstvo

Član 93

Za vreme službenog putovanja u inostranstvu zaposleni ima pravo na naknadu troškova za smeštaj, ishranu i prevoz pod usovima i u visini koja je utvrđena posebnim propisima o izdacima za službena putovanja u inostranstvo.

Vozno osoblje, kontrolor i pratilac spavaćih, kušet kola ili vagon restorana i pratilac turističkih grupa u inostranstvu, pri obavljanju poslova na području strane železničke uprave ima pravo na dnevnicu za službeno putovanje, u visni jedne trećine dnevnice iz stava 1 ovog člana.

Član 94

Zaposleni koji svoje redovne poslove obavlja u pograničnoj stanici na teritoriji susedne železničke uprave, ima pravo na naknadu troškova u visini dnevnice za službeno putovanje u zemlji, za vreme provedeno na radu u toj stanici.

Druga primanja

Otpremnina

Član 95

Zaposleni ima pravo na otpremninu zbog prestanka radnog odnosa radi odlaska u penziju ili prestanka radnog odnosa po sili zakona zbog gubitka radne sposobnosti, u visini dve zarade koje bi ostvario za mesec koji prethodi mesecu u kojem se isplaćuje otpremnina, s tim što tako isplaćena otpremnina ne može biti niža od dve prosečne zarade po zaposlenom isplaćene kod poslodavca za mesec koji prethodi mesecu u kojem se vrši isplata otpremnine.

Solidarna pomoć

Član 96

Zaposlenom koji zbog teže povrede na radu, profesionalnog oboljenja ili drugog težeg oboljenja koristi lečenje za koje su potrebni posebni troškovi, za dugotrajno bolovanje ili lečenje, kupovinu lekova, teške operacije ili presađivanje organa ili zbog potrebe putovanja u inostranstvo radi lečenja, pripada novčana pomoć.

Član 97

Zaposlenom koji je na radu pretrpeo težu telesnu povredu sa posledicama invalidnosti, ili je oboleo od profesionalnog oboljenja ili drugog težeg oboljenja, kao i u slučaju težeg oboljenja člana njegove uže porodice, pripada novčana pomoć.

Član 98

Zaposlenom koji je pretrpeo štetu usled elementarnih i drugih nepogoda (požar, oluja, pomeranje i klizanje zemljišta, zemljotres ili slične prirodne nepogode) sa posledicama, pripada novčana pomoć.

Član 99

Odluku o visini solidarne pomoći iz čl. 96, 97 i 98 Kolektivnog ugovora donosi generalni direktor ili zaposleni koga on ovlasti, na predlog komisije sastavljene od predstavnika sindikata i poslodavca.

Predlog iz stava 1 ovog člana komisija priprema na osnovu zahteva zaposlenog i priložene dokumentacije.

Član 100

Poslodavac upućuje na školovanje decu poginulih i umrlih železničkih radnika, na osnovu posebno zaključenog ugovora.

Poslodavac može upućivati na školovanje dodeljivanjem stipendije i decu putnika poginulih u železničkim udesima, na osnovu posebno zaključenog ugovora.

Član 101

Poslodavac, uz isplatu mesečne zarade zaposlenima, uplaćuje u Fond za prevenciju radne invalidnosti i rekreativni odmor zaposlenih, iznos od 0,2% mase sredstava isplaćenih na ime zarada.

Kriterijume za raspodelu sredstava iz stava 1 ovog člana i njihovu visinu utvrđuje zajednička komisija poslodavca i sindikata, na osnovu pravilnika o radu fonda iz stava 1 ovog člana.

Za učešće u finansiranju kulturno-umetničkih i sportskih društava, Udruženja železničkih penzionera Srbije i Udruženja invalida rada železničara Srbije, poslodavac obezbeđuje mesečno sredstva u visini od 0,02% mase sredstava za isplatu zarada.

Jubilarna nagrada

Član 102

Poslodavac može zaposlenom da isplati jubilarnu nagradu za neprekidan rad kod poslodavca, i to:

1) za deset godina staža osiguranja - jednu prosečnu mesečnu zaradu po zaposlenom kod poslodavca isplaćenu u mesecu koji prethodi mesecu isplate nagrade;

2) za 20 godina staža osiguranja - dve prosečne mesečne zarade po zaposlenom kod poslodavca isplaćene u mesecu koji prethodi mesecu isplate nagrade;

3) za 30 godina staža osiguranja - tri prosečne mesečne zarade po zaposlenom kod poslodavca isplaćene u mesecu koji prethodi mesecu isplate nagrade;

4) za 40 godina staža osiguranja - četiri prosečne mesečne zarade po zaposlenom kod poslodavca isplaćene u mesecu koji prethodi mesecu isplate nagrade.

O isplati jubilarne nagrade iz stava 1 ovog člana, odluku donosi upravni odbor.

Pomoć u slučaju smrti zaposlenog ili člana njegove uže porodice

Član 103

U slučaju smrti zaposlenog, odmah po saznanju, njegovoj porodici pripada novčana pomoć u visini dvostruke prosečne zarade kod poslodavca u mesecu u kojem se isplata vrši, a za svako nezbrinuto dete zaposlenog još po jedna polovina obračunatog iznosa.

Član 104

U slučaju smrti člana uže porodice, odmah po saznanju, zaposlenom pripada novčana pomoć u visini dvostruke prosečne zarade kod poslodavca u mesecu u kojem se isplata vrši.

Pod članom uže porodice iz stava 1 ovog člana podrazumeva se bračni drug, deca, usvojioci i roditelji.

Član 105

U slučaju smrti zaposlenog, odnosno člana njegove uže porodice, njegovoj porodici, odnosno zaposlenom, pripada novčana pomoć u visini troškova pogrebnih usluga. Pod pojmom pogrebnih usluga smatraju se: sanduk, pokrov, nadgrobni znak (krst ili piramida), grobno mesto, prevoz posmrtnih ostataka, troškovi opela (muzike, verskog obreda).

Pod članom uže porodice iz stava 1 ovog člana podrazumevaju se bračni drug, deca, usvojioci i roditelji.

Kredit

Član 106

Poslodavac može zaposlenom odobriti zajam za nabavku ogreva, zimnice i udžbenika - u visini prosečne mesečne zarade po zaposlenom kod poslodavca, uz vraćanje zajma u šest mesečnih rata, počev od isplate zarade u prvom narednom mesecu u odnosu na mesec u kojem je isplaćen zajam.

Novi zajam se ne može odobriti dok se u potpunosti ne vrati ranije odobreni zajam.

Zarada pripravnika

Član 107

Pripravnik ima zaradu u visini 80% osnovne zarade posla za koji se osposobljava.

Način obračuna primanja iz prethodnog perioda

Član 108

Način obračuna zarade, naknade zarade i drugih primanja zaposlenog iz prethodnog perioda, vrši se na osnovu vrednosti radnog časa, za mesec za koji se vrši obračun i isplata.

Rokovi za isplatu zarade

Član 109

Zarade se isplaćuju u jednom delu najkasnije do 15-og u mesecu za prethodni mesec.

Zarada iz dobiti

Član 110

Zaposleni ima pravo na zaradu iz dobiti, po godišnjem računu, u skladu sa odlukom upravnog odbora.

Učešće svakog zaposlenog u dobiti iz stava 1 ovog člana utvrđuje se u jednakom iznosu za sve zaposlene kod poslodavca.

IX NAKNADA ŠTETE

Član 111

Postojanje štete, njenu visinu, okolnosti pod kojima je nastala, ko je štetu prouzrokovao i kako se nadoknađuje, utvrđuje poslodavac u skladu sa Zakonom o radu i Kolektivnim ugovorom.

Član 112

Generalni direktor ili zaposleni koga on ovlasti, pokreće rešenjem postupak za utvrđivanje odgovornosti zaposlenog za štetu, u roku od pet dana od dana prijema prijave o prouzrokovanoj šteti ili ličnog saznanja da je šteta prouzrokovana poslodavcu i određuje lice za sprovođenje postupka.

Prijava iz stava 1 ovog člana sadrži: ime i prezime zaposlenog koji je štetu prouzrokovao, vreme, mesto i način izvršenja štetne radnje, dokaze koji ukazuju da je zaposleni prouzrokovao štetu i predlog za pokretanje postupka za utvrđivanje odgovornosti zaposlenog za štetu.

Član 113

Rešenje o pokretanju postupka za utvrđivanje odgovornosti zaposlenog za štetu sadrži: ime i prezime zaposlenog, poslove koje zaposleni obavlja, vreme, mesto i način izvršenja štetne radnje i dokaze koji ukazuju da je zaposleni izvršio štetnu radnju.

Član 114

Visina štete utvrđuje se na osnovu tržišne ili knjigovodstvene vrednosti stvari.

Ako se visina štete ne može utvrditi, na način iz stava 1 ovog člana ili bi utvrđivanje njenog iznosa prouzrokovalo nesrazmerne troškove, visinu naknade štete utvrđuje poslodavac u paušalnom iznosu, procenom štete ili veštačenjem stručnog lica.

Član 115

Kada se u postupku utvrde sve činjenice i okolnosti od uticaja na odgovornost zaposlenog, generalni direktor ili zaposleni koga on ovlasti, donosi rešenje kojim se zaposleni obavezuje da nadoknadi štetu ili se oslobađa od odgovornosti.

Rešenjem kojim se zaposleni obavezuje da naknadi štetu, određuje se način i rok naknade štete.

Član 116

Zaposleni je dužan da se, po prijemu rešenja iz člana 115 Kolektivnog ugovora, pismeno izjasni da li prihvata ili ne prihvata da nadoknadi štetu.

Ako zaposleni ne prihvati da nadoknadi štetu, o šteti odlučuje nadležni sud.

Član 117

Poslodavac može, u opravdanim slučajevima, delimično osloboditi zaposlenog od naknade štete koju je prouzrokovao, osim ako je štetu prouzrokovao namerno.

Predlog za oslobađanje od naknade štete iz stava 1 ovog člana može podneti zaposleni.

Pre donošenja odluke o delimičnom oslobađanju od naknade štete, poslodavac će ceniti rad i ponašanje zaposlenog, kao i da li bi zaposleni sa naknadom štete bio doveden u težak materijalni položaj.

Član 118

Ako zaposleni pretrpi povredu ili štetu na radu ili u vezi sa radom, poslodavac je dužan da mu naknadi štetu u skladu sa zakonom i Kolektivnim ugovorom.

Uz zahtev za naknadu štete, zaposleni podnosi odgovarajuće dokaze o nastanku štete.

O zahtevu za naknadu štete odlučuje komisija koju imenuje generalni direktor ili zaposleni koga on ovlasti.

Ako se u roku od 30 dana od dana pretrpljene povrede ili štete na radu ili u vezi sa radom, poslodavac i zaposleni ne sporazumeju o naknadi štete, zaposleni ima pravo da naknadu štete zahteva pred nadležnim sudom.

X USLOVI ZA RAD SINDIKATA

Član 119

Generalni direktor je dužan da obezbedi uslove za delovanje sindikata u skladu sa njegovom ulogom i zadacima i da ga informiše o pitanjima koja su od bitnog značaja za materijalni i socijalni položaj zaposlenog.

Član 120

Poslodavac je dužan da obezbedi obračun i uplatu sindikalne članarine na račune sindikata prilikom svake isplate zarade.

Sindikat je dužan da poslodavcu dostavi overen spisak svojih članova.

Član 121

Generalni direktor je dužan da predstavnicima sindikata dozvoli da zaposlenima dostavlja informacije, biltene, publikacije i druga akta sindikata.

Predstavnicima sindikata dozvoljeno je da ističu obaveštenja sindikata u prostorijama poslodavaca, na mestima određenim za tu namenu.

Član 122

Generalni direktor obezbeđuje sindikatu korišćenje odgovarajućih prostorija za njegovo delovanje, redovan rad i sastanke rukovodstva, bez naknade troškova, i to:

1) za Sindikat železničara Srbije tri prostorije i korišćenje sale za sastanak, u mestu sedišta poslodavca;

2) za granske sindikate Sindikata železničara Srbije (sindikalne delatnosti) po jednu odgovarajuću prostoriju i korišćenje sale za sastanke, u mestu sedišta;

3) za Nezavisni sindikat železničara Srbije dve odgovarajuće prostorije i korišćenje sale za sastanke u mestu sedišta poslodavca;

4) za Nezavisni strukovni sindikat mašinovođa Srbije dve odgovarajuće prostorije i korišćenje sale za sastanke u mestu sedišta poslodavca;

5) za gradske i opštinske sindikate (čvorne) Sindikata železničara Srbije i odbore Nezavisnog sindikata železničara Srbije i Nezavisnog strukovnog sindikata mašinovođa Srbije po jednu odgovarajuću prostoriju i korišćenje sale za sastanke, u mestima rada;

6) za ostale registrovane sindikate, po jednu prostoriju u sedištima sindikata.

Član 123

Generalni direktor je obavezan da omogući sindikatu korišćenje administrativno-tehničkih usluga, prema potrebi i to:

1) upotrebu telefona, telegrafa, telefaksa, PS-a;

2) umnožavanje i kopiranje pisanih materijala;

3) daktilografske usluge;

4) korišćenje po potrebi službenog vozila predsedniku sindikata.

Usluge iz stava 1 ovog člana obezbeđuju se bez naknade troškova, a koriste se za rad sindikata u skladu sa zakonom i Kolektivnim ugovorom.

Član 124

Predsednik Sindikata železničara Srbije (SŽS), predsednik Nezavisnog sindikata železničara Srbije (NSŽS), predsednik Nezavisnog strukovnog sindikata mašinovođa Srbije (NSSMS), potpredsednik, odnosno njihov zamenik i sekretar, za vreme mandata, ne obavljaju poslove svog radnog mesta, a primaju naknadu zarade u visini zarade koju bi ostvarili da rade.

Predsednici Jedinstvenih sindikalnih organizacija (JSO-sindikata delatnosti) SŽS, za vreme mandata, ne obavljaju poslove svog radnog mesta, a primaju naknadu zarade u visini zarade koju bi ostvarili da rade.

Ostali predsednici i članovi organa sindikata imaju pravo na po jedan plaćeni čas mesečno, za sindikalnu delatnost, na svakih dva i po člana sindikata, utvrđenih u skladu sa članom 120 stav 2 Kolektivnog ugovora, uz pravo na naknadu zarade u visini zarade koju bi ostvarili da rade.

Članovima sindikata poslodavac je dužan da omogući prisustvovanje sindikalnim sastancima, po prethodnom pozivu organa sindikata.

Član 125

Predstavnicima sindikata koji odlaze van svog mesta boravka, odnosno rada, za potrebe sindikata, izdaje se nalog za putovanje.

Sredstva za pokriće putovanja iz stava 1 ovog člana isplaćuju se na teret poslodavca.

Član 126

Predsednici i članovi organa sindikata za vreme obavljanja sindikalne funkcije, ako postupaju u skladu sa zakonom i Kolektivinim ugovorom, ne mogu da se rasporede na druge poslove ili kod drugog poslodavca, da se utvrdi prestanak potrebe za njihovim radom ili da se na drugi način stave u nepovoljniji položaj.

Zaposleni koji učestvuje u pregovorima za izmenu i dopunu ili zaključenje novog kolektivnog ugovora, za vreme dok učestvuje u pregovorima, ima pravo na naknadu zarade u visini zarade koju bi ostvario da radi, uvećanu za 50%.

Član 127

Generalni direktor je dužan da sindikatu omogući da, tokom godine u radno vreme, organizuje sastanke sindikalnih organizacija koji na godišnjem nivou ne mogu trajati više od 12 sati.

Član 128

Reprezentativnom sindikatu se, po pravilu, dostavlja poziv sa materijalima, najkasnije pet dana pre početka sednice upravnog odbora i omogućuje učešće predstavnika reprezentativnog sindikata na sednici upravnog odbora, kada se odlučuje o pitanjima od značaja za ekonomski i socijalni položaj zaposlenih.

Član 129

Poslodavac je dužan da obezbedi deo sredstava za rad sindikata, na osnovu godišnjeg plana rada i finansijskog plana, u visini 0,3% mase sredstava za zarade, mesečno, za mesece u kojima nije organizovan štrajk.

Sredstva iz stava 1 ovog člana isplaćuju se tromesečno.

Član 130

Generalni direktor će obrazovati službu za pružanje stručne pomoći, sledećih profila kadrova:

1) diplomirani ekonomista	1 izvršilac;
2) diplomirani pravnik	1 izvršilac;
3) ekonomski tehničar	1 izvršilac;
4) daktilograf korespondent	1 izvršilac.

Stručna služba iz stava 1 ovog člana obrazovaće se rešenjem generalnog direktora kao privremeni organizacioni deo poslodavca, koji će funkcionisati dok traje potreba, a ako to obim poslova zahteva može se proširiti.

Član 131

Obaveze generalnog direktora iz čl. 119-130 Kolektivnog ugovora odnose se i na direktora sektora i šefove sekcija i organizacionih jedinica, shodno nivou organizovanja sindikata.

XI ODREDBE O ŠTRAJKU

Član 132

Zaposleni ima pravo na štrajk u skladu sa zakonom kojim se uređuju uslovi za organizovanje štrajka i aktom osnivača o minimumu procesa rada.

Član 133

Štrajk se najavljuje najkasnije deset dana pre dana određenog za početak štrajka, dostavljanjem odluke o stupanju u štrajk i izjave o načinu obezbeđivanja minimuma procesa rada Vladi Republike Srbije, Ministarstvu saobraćaja i telekomunikacija, generalnom direktoru, upravnom odboru poslodavca i sindikatu ako nije organizator štrajka.

Član 134

Generalni direktor određuje zaposlene koji su dužni da rade za vreme štrajka radi obezbeđivanja minimuma procesa rada, s tim da to ne mogu biti zaposleni koji su izabrani u štrajkački odbor.

Član 135

Način obezbeđivanja minimuma procesa rada utvrđuje generalni direktor poslodavca rešenjem i drugim odgovarajućim aktom, u neposrednoj saradnji sa predsednikom sindikata, odnosno predsednikom štrajkačkog odbora.

Rešenje iz stava 1 ovog člana sadrži poslove koji će se obavljati u vreme štrajka, kako bi se obezbedilo bezbedno i uredno odvijanje železničkog saobraćaja kojim se ostvaruje utvrđeni minimum procesa rada, kao i način rada na tim radnim mestima.

Opštim aktom generalnog direktora iz stava 1 ovog člana utvrđuju se uslovi rada i organizacija saobraćaja, kao i obavljanje drugih poslova vezanih za organizovanje bezbednog i urednog odvijanja saobraćaja i rada poslodavca u celini.

Član 136

Učesnici u štrajku mogu ostvariti materijalnu pomoć od sindikata i imaju pravo na srazmernu zaradu u skladu sa vremenom provedenim na radu i za obavljeni posao radi obezbeđivanja minimuma procesa rada.

XII REŠAVANJE STAMBENIH POTREBA ZAPOSLENIH

Član 137

Stambene potrebe zaposlenog mogu se rešavati na sledeći način, i to:

1) davanjem kredita za izgradnju ili kupovinu stana ili porodične stambene zgrade, ili za poboljšanje uslova stanovanja na stanu ili porodičnoj stambenoj zgradi u svojini;

2) davanjem stana u zakup na određeno vreme;

3) davanjem stana za službene potrebe.

Član 138

Upravni odbor poslodavca opštim aktom uređuje pitanja koja se odnose na zadovoljavanje stambenih potreba zaposlenih, uz učešće reprezentativnog sindikata u izradi opšteg akta, ako posebnim propisima nije drukčije određeno.

XIII VIŠAK ZAPOSLENIH

Član 139

Poslodavac je dužan da donese program rešavanja viška zaposlenih, u skladu sa zakonom.

Član 140

Poslodavac je dužan da, na predlog programa iz člana 139 Kolektivnog ugovora, pribavi mišljenje reprezentativnog sindikata.

Poslodavac je dužan da uzme u obzir mišljenje i predloge sindikata i da ih obavesti o svom stavu, u roku od 15 dana.

Član 141

Aneksom Kolektivnog ugovora utvrdiće se prava zaposlenih koji su višak.

XIV REŠAVANJE SPOROVA U PRIMENI KOLEKTIVNOG UGOVORA

Član 142

Sporovi koji nastanu u primeni Kolektivnog ugovora rešavaju se pred arbitražom i nadležnim sudom.

Član 143

Učesnici u zaključivanju Kolektivnog ugovora će, u roku od 15 dana od nastanka spora u primeni Kolektivnog ugovora, obrazovati arbitražu čiji je zadatak da nastali spor reši.

Član 144

Arbitraža se obrazuje za svaki nastali spor.

Arbitraža ima pet članova.

Arbitraža je sastavljena od po jednog predstavnika reprezentativnih sindikata, osnivača i generalnog direktora, i jednog arbitra koga određuju sporazumno.

Članovi arbitraže iz svojih redova biraju predsednika.

Član 145

Arbitraža donosi odluku o spornom pitanju u roku od 15 dana od dana obrazovanja arbitraže.

Arbitraža donosi odluku većinom glasova svih članova.

Odluka arbitraže obavezuje učesnike u zaključivanju Kolektivnog ugovora.

XV PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 146

Kolektivni ugovor zaključuje se na neodređeno vreme.

Član 147

Učesnici Kolektivnog ugovora saglasni su da u okviru svojih ovlašćenja deluju u cilju obezbeđivanja uslova za primenu odredaba Kolektivnog ugovora.

U slučaju nastupanja okolnosti koje otežavaju ili onemogućavaju primenu pojedinih odredaba Kolektivnog ugovora, učesnici se obavezuju da će njihove aktivnosti biti usmerene ka zaštiti sigurnosti radnog odnosa zaposlenih.

Član 148

Važenje Kolektivnog ugovora može prestati sporazumom svih učesnika ili otkazom svakog od učesnika u zaključivanju Kolektivnog ugovora, u celosti ili delimično.

Otkaz Kolektivnog ugovora podnosi se u pismenoj formi, sa obrazloženjem.

Otkaz Kolektivnog ugovora može se podneti najranije po isteku šest meseci od dana zaključivanja.

U slučaju otkaza, Kolektivni ugovor se primenjuje do zaključivanja novog kolektivnog ugovora, a najduže šest meseci od dana podnošenja otkaza.

Učesnici su dužni da postupak pregovaranja započnu najkasnije u roku od 15 dana od dana podnošenja otkaza.

Član 149

Izmene i dopune Kolektivnog ugovora vrše se aneksom, na način i po postupku za zaključivanje Kolektivnog ugovora.

Učesnici Kolektivnog ugovora saglasni su da se pristupi ugovaranju nove vrednosti jednog radnog časa iz člana 61 Kolektivnog ugovora, krajem marta 2003. godine, sa primenom od 1. aprila 2003. godine i visine dnevnice za službeno putovanje u zemlji iz člana 87 Kolektivnog ugovora, krajem decembra 2002. godine, sa primenom od 1. januara 2003. godine.

Član 150

Danom stupanja na snagu Kolektivnog ugovora prestaje da važi Kolektivni ugovor za Javno železničko transportno preduzeće "Beograd" ("Službeni glasnik RS", br. 37/95, 11/96, 54/97, 60/97, 33/98, 42/99, 7/2000 i 20/2001).

Član 151

Kolektivni ugovor stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a primenjuje se za obračun i isplatu zarada, naknada zarada i drugih primanja od 1. novembra 2002. godine

Prilog 1

PREGLED KOEFICIJENATA POSLOVA PO GRUPAMA

PREGLED UPOTREBLJENIH SKRAĆENICA

AOP	- Automatska obrada podataka
ETP	- Elektro tehnički poslovi
ZOVS	- Za održavanje voznih sredstava
ZOP	- Za održavanje pruge
OJ	- Organizaciona jedinica
ŽAS	- Železnički auto saobraćaj
KPO	- Kontrolno prijemni organ
FTO	- Fizičko-tehničko obezbeđenje
TK	- Telekomanda
TKP	- Transportno komercijalni poslovi
TKS	- Tehničko kolska služba
KM	- Kontaktna mreža
SS	- Signalno-sigurnosna (postrojenja)
TT	- Telefonsko-telegrafska (postrojenja)
EEP	- Elektro-energetska postrojenja
CDU	- Centar za daljinsko upravljanje
NIC	- Novinsko-informativni centar
KSR	- Kola za spavanje i ručavanje
DDD	- Dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija
MTS	- Materijalno tehnička sredstva
EV	- Evidencija vuče
IS	- Informacioni sistemi
DU	- Daljinsko upravljanje
SS	- Samostalni saradnik
SSS	- Samostalni stručni saradnik
LZS	- Lična zaštitna sredstva

PREGLED KOEFICIJENATA POSLOVA PO GRUPAMA

GRUPA I
Redni broj	Šifra posla	Naziv posla	Koeficijent posla
1	2	3	4
1.	1001	Redar	1,00
2.	1002	Portir ili vratar	1,01
3.	1003	Kurir	1,09
4.	1004	Čistač prostorija	1,15
5.	1005	Čistač staničnih prostorija ili radionica
	1006	Čuvar konačišta	1,19
6.	1007	Avizer ili pozivar osoblja	1,24
7.	1008	Čistač skretnica	1,29
8.	1010	Magacinski radnik u ostalim stanicama
	1011	Magacinski radnik u stanici II grupe ili transportni radnik
	1012	Magacinski radnik u magacinu materijala i inventara	1,31
9.	1013	Čistač putničkih kola ili spremač kola za spavanje i kušet kola
	1014	Magacinski radnik u stanici I grupe
	1015	Pomoćni radnik
	1016	Čuvar objekta ili čuvar u deonici
	1017	Ispitani vatrogasac
	1018	Ekspeditor službene pošte	1,33
10.	1019	Kontrolor u perionici i ključar
	1020	Pomoćni radnik u pomoćnom vozu ili za održavanje voznih sredstava	1,38
11.	1030	Pružni radnik ili radnik u ETP-u na otvorenom prostoru
	1040	Stanični manipulant	1,41
12.	1050	Čuvar putnog prelaza I grupe
	1051	Čuvar kosine
	1052	Zidar
	1053	Vozač viljuškara ili električnih kolica	1,46
13.	1060	Namirivač kotlova	1,50
14.	1070	Skretničar u stanici IV grupe	1,65
15.	1071	Skretničar u stanici III grupe
	1072	Manevrista u jedinici vuče ili radionici	1,69
16.	1073	Manevrista u ostalim stanicama
	1074	Skretničar u stanici II grupe	1,73
17.	1075	Skretničar u stanici I grupe
	1076	Manevrista u stanici II grupe	1,81
18.	1077	Manevrista u stanici I grupe	1,90
GRUPA II
1.	2001	Arhivar
	2002	Čuvar objekta
	2003	Garderober
	2004	Kolski evidentičar
	2005	Prodavac karata
	2006	Popisivač kola	1,41
2.	2007	Spiker	1,46
3.	2010	Čuvar pruge-ophodar II grupe	1,50
4.	2011	Izvođač vučnih vozila
	2012	Rukovaoc okretnice ili vodostanice	1,60
5.	2013	Tranziter u ostalim stanicama	1,65
6.	2014	Tranziter u stanici II grupe
	2015	Prodavac usluga na peronu ili u vozu
	2016	Vozni manevrista	1,69
7.	2020	Čuvar putnog prelaza I grupe	1,70
8.	2030	Ložač parnog kotla
	2031	Nadzorni skretničar u ostalim stanicama
	2032	Pružni radnik	1,75
9.	2040	Čuvar pruge-ophodar I grupe
	2041	Nadzorni skretničar u stanici II grupe
	2042	Rukovalac manevre u ostalim stanicama	1,80
10.	2050	Pomoćnik mašinovođe
	2051	Nadzorni skretničar u stanici I grupe	1,85
11.	2060	Rukovalac manevre u stanici II grupe	1,90
12.	2070	Rukovalac manevre u stanici I grupe	2,05
GRUPA III
1.	3001	Skidač registrujućih traka
	3002	Domaćin konačišta voznog osoblja	1,50
2.	3010	Kopirant
	3011	Zidar
	3012	Manipulant sa opremom i alatom
	3012	Vođa grupe kopirant	1,60
3.	3020	Zidar i keramičar	1,65
4.	3030	Nadzornik ukrsnica
	3031	Tesar, armirač ili betonirac	1,70
5.	3040	Rukovalac kotla za parno grejanje
	3041	Pratilac salonskih kola
	3042	Magacioner priručnog magacina i izdavalac materijala i inventara
	3043	Vozni manipulant
	3044	Skladištar u magacinu II grupe
	3045	Magacioner i linijski magacioner u ostalim stanicama
	3046	Vatrogasac
	3047	Radnik za održavanje vatrogasne opreme
	3048	Daktilograf
	3049	Tranziter u stanici I grupe
	3050	Rukovalac hidrauličnom opremom
	3051	Rukovalac jonskim izmenjivačem	1,75
6.	3060	Pratilac kola za spavanje ili kušet kola
	3061	Rukovalac lakom pružnom mehanizacijom
	3062	Moler ili farbar
	3063	Skladištar u magacinu I grupe
	3064	Farbar voznih sredstava
	3065	Magacioner i linijski magacioner u stanici II grupe
	3066	Telegrafista-teleprinterista u ostalim stanicama, telefonista i radiotelegrafista
	3067	Stolar ili tapetar
	3068	Vozač lokotraktora
	3069	Telegrafista-teleprinterista u stanici II grupe
	3070	Alatničar
	3071	Zavarivač
	3072	Vodoinstalater ili monter
	3073	Firmopisac
	3074	Kondukter
	3075	Vozač motornog pružnog vozila
	3076	Limar za održavanje ostalih sredstava rada
	3077	Održavanje drumskih vozila	1,80
7.	3080	Magacioner i linijski magacioner u stanici I grupe
	3081	Telegrafista i teleprinterista na omnibusu u stanici IV grupe
	3082	Telegrafista i teleprinterista u stanici I grupe
	3083	Domaćin poslovnog voza
	3084	Električar
	3085	Električar, automehaničar i autoelektričar
	3086	Poslovođa u ZOP-u
	3087	Raspoređivač voznih partija
	3088	Bravar u pomoćnom odeljenju i bravar za održavanje voznih sredstava
	3089	Rukovalac dizalice ili građ. mašina
	3090	Operater na postavnici-ostali	1,85
8.	3100	Glavni i carinski magacioner u stanici I grupe
	3101	Bravar, mehaničar za mostove
	3102	Metalostrugar ili metaloglodač
	3103	Monter TT linija
	3104	Bravar, mehaničar, elektromehaničar na otvorenom prostoru
	3105	Bravar, mehaničar i zavarivač u pomoćnom vozu
	3106	Precizni mehaničar
	3107	Rukovalac kotla sa automatskom komandom
	3108	Domar
	3109	Zavarivač za vozna sredstva
	3110	Miner
	3111	Limar za vozna sredstva
	3112	Telegrafista i teleprinterista na omnibusu u stanici I grupe
	3113	Nadzorni telegrafista
	3114	Popisni vozovođa u ostalim stanicama
	3115	Zavarivač na otvorenom prostoru
	3116	Električar na otvorenom prostoru	1,90
9.	3120	Bravar u turnusu
	3121	Rukovalac grajfer dizalicom
	3122	Vozač putničkog automobila
	3123	Popisni vozovođa u stanici II grupe
	3124	Vozač teretnog motornog vozila
	3125	Vozovođa	1,95
10.	3130	Bravar, mehaničar ili elektromehaničar
	3132	Bravar, mehaničar ili elektromehaničar na otvorenom prostoru
	3133	Kovač ili livac
	3134	Popisni vozovođa u stanici I grupe	2,00
11.	3140	Mašinovođa za manervu u jedinici vuče
	3141	Bravar, mehaničar za kočione uređaje i opremu
	3142	Elektromehaničar za KM, SS, TT, EEP, vučne motorne, i elektroničar
	3143	Saobraćajno transportni otpremnik	2,05
12.	3150	Mašinovođa za manevru u dvoposedu u ostalim stanicama	2,10
13.	3160	Mašinovođa za manevru u dvoposedu u stanici I grupe
	3161	Vozač motornog pružnog vozila	2,20
GRUPA IV
1.	4001	Saradnik za administrativne poslove
	4002	Vatrogasni tehničar
	4003	Saradnik za pripremu dokumentacije za AOP
	4004	Saradnik za kadrovsku dokumentaciju, stambene poslove i arhivu
	4005	Saradnik za EV ili TK evidenciju
	4006	Saradnik za društveni standard i vantarifske povlastice
	4007	Tehnički crtač
	4008	Saradnik za socijalnu ili zdravstvenu zaštitu
	4009	Bibliotekar	1,96
2.	4010	Kolski otpremnik u ostalim stanicama
	4011	Telegrafista, teleprinterista
	4012	Pomoćni blagajnik
	4013	Sekretar-daktilograf-korespodent
	4014	Vođa grupe ili komandir vatrogasnog voda
	4015	Operater na terminalu
	4016	Rukovalac priručnog magacina
	4017	Snimač radova ili merač obruča točkova
	4018	Prtljažni i doplatni blagajnik
	4019	Kolski otpravnik u stanicama II grupe, spojnim i prelaznim stanicama
	4020	Rukovalac inventarom, materijalom službenom odećom i obućom ili LZS
	4021	Putnički blagajnik u ostalim stanicama ili komercijalni računovođa
	4022	Rezervacije sedišta i informacije o prevozu
	4023	Organizator u daktilobirou ili pisarnici
	4024	Evidentičar kod nadzornika vuče
	4025	Fakturisa
	4026	Pružni radnik
	4027	Računopolagač ili konobar
	4028	Poslovođa zanatske grupe
	4029	Blagajnik
	4030	Kuvar u vagon restoranu
	4031	Vođa grupe EV evidencije
	4032	Poslovođa u režijskoj radionici	2,00
3.	4040	Rukovalac rezervnim delovima, opremom, inventarom ili materijalom
	4041	Rukovalac plana za odbrambene pripreme i zaštitu
	4042	Smenovođa u centru za rezervacije u obaveštajnom birou
	4043	Robni blagajnik ili kalkulant i potražni radnik u ostalim stanicama
	4044	Putnički blagajnik u stanici II grupe
	4045	Saradnik za kontrolu zaključnog lista
	4046	Zamenik poslovođe
	4047	Mašinski, elektro, građevinski ili saobraćajni tehničar
	4048	Hemijski laborant
	4049	Obrađivač registrujućih traka
	4050	Rukovalac mašinom za spoljno pranje
	4051	Rukovalac carinsko transportnog otpremništva
	4052	Sanitarni ili hemijski tehničar
	4053	Kontista
	4054	Putnički blagajnik u međunarodnoj blagajni u ostalim stanicama
	4055	Saradnik za obračun računa stanične blagajne
	4056	Elektromehaničar i električar
	4057	Zidar
	4058	Pomoćnik šefa tehničke deonice FTO
	4059	Putujući kontrolor u KSR-u
	4060	Revizor voznih isprava
	4061	Obrađivač putnih listova
	4062	Nadzorni telegrafista
	4063	Poslovođa u ZOP-u
	4064	Knjigovođa analitičar
	4065	Saradnik za tehničke, ekonomske, pravne, kadrovske ili poslove vantarifskih povlastica u međunarodnom saobraćaju	2,04
4.	4070	Poslovođa pružne deonice III grupe
	4071	Procesni kontrolor
	4072	Putnički blagajnik u stanici I grupe
	4073	Stanični blagajnik u ostalim stanicama
	4074	Robni blagajnik, kalkulant ili potražni radnik u st. II grupe
	4075	Radio operater
	4076	Zidar, tesar ili moler
	4077	Firmopisac ili farbar
	4078	Robni blagajnik međunarodne blagajne u stanici II grupe
	4079	Tehničar za održavanje voznih sredstava
	4080	Tehničar monter
	4081	Pomoćnik šefa laboratorije
	4082	Pomoćnik šefa deonice za zanatske radove
	4083	Krojač
	4084	Stolar ili tapetar
	4085	Mehaničar, elektromehaničar, električar, alatničar, bravar i limar
	4086	Časovničar
	4087	Vodoinstalater ili monter
	4088	Bravar, mehaničar, električar i elektromehaničar u pomoćnom vozu
	4089	Domar, hauzmajstor
	4090	Robni blagajnik, kalkulant i potražni radnik u stanici I grupe
	4091	Poslovođa magacina materijala i inventara u magacinu II grupe i rukovalac MTS,
	4092	Kolski otpravnik za putnička kola u stanici I grupe
	4093	Rukovalac građevinskih mašina
	4094	Stolar ili tapetar na otvorenom prostoru
	4095	Autoelektričar ili automehaničar
	4096	Rukovalac kotla
	4097	Rukovalac grajfer dizalicom
	4098	Stanični blagajnik u stanici II grupe
	4099	Metalostrugar ili metaloglodač	2,08
5.	4100	Poslovođa pružne deonice II grupe
	4101	Poslovođa magacina u stanici
	4102	Putnički blagajnik međunarodne blagajne u stanici I grupe
	4103	Pomoćnik šefa pružne deonice III grupe
	4104	Robni blagajnik međunarodne blagajne u stanici I grupe
	4105	Elektromehaničar za vozna sredstva na otvorenom prostoru
	4106	Radnik za ispitivanje metala bez razaranja
	4107	Bravar mehaničar, za mostove
	4018	Radnik za opravku poluspojki i rezervnih delova
	4109	Vozač putničkog automobila
	4110	Autodizaličar
	4111	Vozač manipulant
	4112	Mehaničar, bravar
	4113	Vozač teretnog motornog vozila
	4114	Elektromehaničar za stabilna postrojenja
	4115	Zavarivač za ostala sredstva rada
	4116	Precizni mehaničar
	4117	Livac
	4118	Pomoćnik šefa tehničke deonice
	4119	Zamenik šefa deonice za zanatsko građevinske radove
	4120	Kovač za vozna sredstva
	4121	Zavarivač i kovač na otvorenom prostoru
	4122	Poslovođa restorana
	4123	Bravar, mehaničar za stabilne uređaje
	4124	Stanični blagajnik u stanici I grupe	2,12
6.	4130	Rukovalac maš. za regul. koloseka i skret. i planir. zastorne prizme
	4131	Tehničar u deonici ili radionici
	4132	Vođa grupe
	4133	Potražno reklamacioni poslovi
	4134	Metalostrugar za obradu točkova
	4135	Bravar za vozna sredstva
	4136	Mehaničar za vozna sredstva
	4137	Zavarivač za vozna sredstva
	4138	Pomoćnik šefa deonice II grupe
	4139	Bravar, mehaničar za vozna sredstva na otvorenom prostoru
	4140	Elektroničar ili elektromehaničar za vozna sredstva na otvorenom prostoru
	4141	Dispečer u ETP-u
	4142	Dispečer za održ. voznog parka
	4143	Poslovođa magacina materijala i inventara u magacinu I grupe
	4144	Dispečar u ŽAS-u
	4145	Šef vagon restorana	2,17
7.	4150	Poslovođa na opravci skretnica
	4151	Nadzorni radnik u TKP-u
	4152	Bravar, mehaničar za kočione uređaje i opremu
	4153	Rukovalac mašina za mehanizovano održavanje koloseka
	4154	Rukovalac posla u ETP-u
	4155	Poslovođa za mostove
	4156	Operater mikrograf I i II stepena
	4157	Nadzornik čistoće i obezbeđenja
	4158	Vozač teretnog motornog vozila sa prikolicom
	4159	Kolski dispečer u TKS-u
	4160	Organizator obrade I stepena
	4161	Pomoćnik šefa pružne deonice i deonice u ETP-u	2,20
8.	4170	Poslovođa pružne deonice I grupe
	4171	Poslovođa zanatske radionice u ZOP-u
	4172	Rukovalac pružnom dizalicom
	4173	Vodeći operater za AOP
	4174	Poslovođa u radionici ŽAS-a	2,25
9.	4180	Rasporedni radnik
	4181	Pregledač kola u ostalim stanicama
	4182	Glavni mehaničar u ETP-u
	4183	Partivođa za održavanje voznih sredstava
	4184	Poslovođa režijske radionice
	4185	Poslovođa u KSR-u
	4186	Poslovođa radionice
	4187	Procesni kontrolor, kontrolor tehnike zavarivanja
	4188	Otpravnik vozova u stanici IV grupe	2,30
10.	4190	Poslovođa za održavanje mašina za mašinsko regulisanje i rešetanje koloseka po smeru i niveleti
	4191	Rukovalac mašine za geometrijsko snimanje pruge i mernih kola
	4192	Poslovođa pomoćnog voza
	4193	Šef deonice za građevinske radove
	4194	Šef pružne deonice III grupe
	4195	Šef gradilišta II grupe	2,34
11.	4200	Defektator vučnih vozila
	4201	Šef stanice IV grupe	2,38
12.	4210	Pregledač kola u stanici II grupe
	4211	Poslovođa u ETP-u
	4212	Poslovođa za održavanje voznih sredstava
	4213	Poslovođa za zavarivanje u ZOP-u ili poslovođa za održavanje pružne mehanizacije
	4214	Vozač generalnog direktora
	4215	Kontrolno prijemni organ
	4216	Islednik
	4217	Školski instruktor
	4218	Dispečer za održavanje voznih sredstava
	4219	Dispečer u KSR-u
	4220	Otpravnik vozova u stanici III grupe
	4221	Zamenik šefa pružne deonice	2,42
13.	4230	Nadzornik pregledača kola u ostalim stanicama
	4231	Šef pružne deonice II grupe
	4232	Otpravnik vozova u stanici II grupe
	4233	Pregledač kola u stanici I grupe
	4234	Šef OJ III grupe	2,47
14.	4240	Saobraćajni ili kolski dispečar,
	4241	Mašinski dispečer
	4242	Šef deonice u ZOP-u
	4243	Spoljni ili unutrašnji nadzornik vuče
	4244	Putujući nadzornik vuče
	4245	Pomoćnik šefa stanice II grupe
	4246	Nadzornik pregledača kola u stanici Beograd	2,51
15.	4250	Šef OJ II grupe
	4251	Glavni mašinski dispečer
	4252	Vozni dispečer na telekomandi (TK dispečer)
	4253	Šef pružne deonice I grupe
	4254	Mašinovođa u dvoposedu
	4255	Otpravnik vozova u stanici I grupe	2,55
GRUPA V
1.	5001	Mehaničar specijalista
	5002	Elektromehaničar specijalista
	5003	Monter specijalista
	5004	Bravar specijalista	2,25
2.	5010	Tehničar specijalista	2,30
GRUPA VI
1.	6001	Kontrolor putničke blagajne
	6002	Organizator higijensko sanitarnih poslova
	6003	Kontrolor drumskih vozila
	6004	Šef biroa	2,25
2.	6010	Vođa grupe za održavanje zgrada	2,35
3.	6020	Socijalni radnik
	6021	Programer analitičar
	6022	Šef carinsko transportnog otpremništva
	6023	Kontista
	6024	Organizator analitičar
	6025	Organizator obrade registrujućih traka
	6026	Vođa grupe EV evidencije	2,45
4.	6030	SS za tehničke, komercijalne, ekonomske, pravne ili kadrovske poslove
	6031	Novinar urednik fotografije
	6032	Sekretar organa upravljanja
	6033	Pomoćnik šefa deonice I grupe, pomoćnik šefa deonice za mašinsko regulisanje i rešetanje koloseka
	6034	Zamenik šefa deonice-ostali
	6035	Inženjer zaštite od požara ili zaštite na radu
	6036	Šef zanatske građevinske radionice III grupe
	6037	Šef deonice za održavanje pružne mehanizacije
	6038	Organizator utovara i istovara u ŽAS-u
	6039	Organizator poslova kontrole prihoda
	6040	Šef FTO
	6041	Šef pružne deonice III grupe ili šef deonice ostali
	6042	Školski instruktor
	6043	Samostalni organizator
	6044	Vođa grupe
	6045	Šef kolskog ureda u ostalim stanicama	2,50
5.	6050	SS za tehničke poslove
	6051	Zamenik šefa deonice I grupe	2,55
6.	6060	Šef gradilišta I grupe ili šef deonice u ZOP-u
	6061	Šef deonice II grupe
	6062	Šef deonice za donji ili gornji stroj
	6063	Šef tehničke deonice
	6064	SS za kontrolu izvršenja reda vožnje
	6065	Pomoćnik šefa OJ III grupe
	6066	Operativni pomoćnik šefa stanice II grupe
	6067	Rukovalac poslova odbrane	2,60
7.	6070	Stariji dispečer u ostalim odeljenjima
	6071	Upravnik konačišta
	6072	Šef isledno potražnih i reklamacionih poslova
	6073	Kontrolno prijemni organ kod remontera
	6074	Organizac. posl. za rev. posl. putničke kontrole i buking	2,65
8.	6080	Šef pružne deonice II grupe i šef deonice za mašinsko regulisanje i rešetanje koloseka
	6081	Šef deonice II grupe u ETP-u
	6082	Stariji dispečer u odeljenju Beograd
	6083	Kontrolor u ZOVS-u
	6084	Glavni dispečer u ETP-u ili ZOVS-u
	6085	Pomoćnik šefa OJ II grupe
	6086	SS za isleđenje vanrednih događaja
	6087	Koordinator na TK
	6088	Šef pokretne radionice
	6089	Šef dispečerske službe CDU
	6090	Glavni dispečer u centralnom odeljenju
	6091	Šef odeljenja
	6092	Pomoćnik šefa stanice III grupe
	6093	Šef TKP-a u stanici III grupe	2,70
9.	6100	Vodeći organizator, projektant ili glavni operater	2,75
10.	6110	Inženjer za održavanje
	6111	Šef stanice IV grupe	2,80
11.	6120	Vođa grupe za donji ili gornji stroj
	6121	Viši savetnik
	6122	Šef OJ ugostiteljstva
	6123	Rukovalac dela plana odbrane	2,85
12.	6130	Konstruktor reda vožnje
	6131	Šef pružne deonice I grupe ili šef deonice za mašinsko regulisanje ili rešetanje koloseka
	6132	Šef deonice I grupe u ETP-u
	6133	Pomoćnik šefa stanice II grupe
	6134	Šef TKP-a u stanici II grupe
	6135	Tehnički sekretar generalnog direktora
	6136	Šef kolskog ureda II grupe	2,90
13.	6140	Šef odseka ili vođa grupe za održavanje voznih sredstava
	6141	Šef službe
	6142	Šef pomoćnog voza
	6143	Operativni pomoćnik šefa stanice I grupe
	6144	Šef stanice III grupe
	6145	Pomoćnik šefa OJ I grupe	2,95
14.	6150	Kontrolor u unutrašnjoj kontroli	3,00
15.	6160	Šef OJ III grupe	3,05
16.	6170	Saobraćajni kontrolor	3,10
17.	6180	Šef stanice II grupe
	6181	Pomoćnik šefa sekcije III grupe	3,15
18.	6190	Šef OJ II grupe	3,20
GRUPA VII
1.	7001	Šef kolskog ureda II grupe
	7002	Sekretar stanice
	7003	Novinar dopisnik ili novinar	3,20
2.	7010	Sekretar sekcije III grupe
	7011	Prevodilac, inokorespodent	3,24
3.	7020	SSS za tehničke, komercijalne, ekonomske, pravne, kadrovske poslove ili kripto zaštitu
	7021	Pomoćnik šefa stanice II grupe
	7022	Šef TKP-a u stanice II grupe
	7023	Pomoćnik šefa OJ II grupe	3,28
4.	7030	SSS za tehničke poslove u sektorima eksploatacije, investicija, razvoja i tehnologije
	7031	Sekretar sekcije II grupe	3,30
5.	7040	Samostalni programer ili organizator
	7041	Urednik rubrike, tehn. urednik lista, lektor-redaktor
	7042	Kontrolor unutrašnje kontrole
	7043	Šef odseka
	7044	Inženjer za održavanje u radionici
	7045	Šef OJ III grupe	3,37
6.	7050	Vodeći projektant, vodeći ekonomista, vodeći pravnik, vodeći prav., konst., organiz,. ili prevo. inokorespodent
	7051	Pomoćnik šefa OJ I grupe
	7052	Šef OJ za turizam i ugostiteljstvo	3,45
7.	7060	Vodeći inženjer u sektoru eksploatacije	3,54
8.	7070	Sekretar sekcije I grupe	3,58
9.	7080	Šef stanice III grupe
	7081	Šef centralnog servisa ili laboratorije	3,62
10.	7090	Savetnik i organizator
	7091	Vodeći organizator, vodeći inženjer ili samostalni organizator
	7092	Šef tehničke službe III grupe	3,67
11.	7100	Šef tehničke službe II grupe	3,71
12.	7101	Šef kolskog ureda I grupe
	7102	Šef KPO
	7103	Rukovalac plana odbrane preduzeća
	7104	Urednik lista "Pruga" ili urednik "Službenog glasnika"
	7105	Šef službe
	7106	Glavni organizator ili glavni inženjer
	7107	Šef tehničke službe I grupe	3,75
13.	7110	Viši savetnik ili koordinator u sektoru ili sekciji
	7111	Šef OJ II grupe
	7112	Pomoćnik šefa stanice I grupe
	7113	Šef TKP-a u stanici I grupe
	7114	Šef stanice II grupe
	7115	Pomoćnik šefa operativnog odeljenja
	7116	Pomoćnik šefa sekcije III grupe	3,83
14.	7120	Vodeći projektant, programer ili sistem programer u IS	3,86
15.	7130	Zamenik šefa stanice I grupe
	7131	Glavni organizator tehničkog sistema u ETP-u i sali sistema	3,93
16.	7140	Šef operativnog odeljenja-ostali	3,98
17	7150	Pomoćnik šefa sekcije II grupe
	7151	Rukovodilac centralnog servisa za ind. elek. i DU	4,04
18.	7160	Šef stanice I grupe
	7161	Šef OJ I grupe
	7162	Šef operativnog odeljenja Beograd, Novi Sad, Niš i Subotica
	7163	Šef odeljenja
	7164	Šef kabineta
	7165	Šef centralnog operativnog odeljenja	4,23
19.	7170	Glavni projektant, glavni programer, glavni sistem programer i glavni organizator u IS	4,28
20.	7180	Rukovodilac projekta u IS
	7181	Pomoćnik šefa sekcije I grupe	4,32
21.	7190	Glavni kontrolor
	7191	Šef stanice Beograd
	7192	Zamenik šefa sekcije I grupe	4,49
22.	7201	Viši savetnik u preduzeću
	7202	Šef NIC-a, glavni i odgovorni urednik "Pruge"	4,67

Sledeći