PRAVILNIKO BLIŽIM USLOVIMA ZA ČUVANJE BIBLIOTEČKE GRAĐE("Sl. glasnik RS", br. 63/94) |
Ovim pravilnikom propisuju se bliži uslovi za čuvanje bibliotečke građe u bibliotekama i organizacionim jedinicama drugih organizacija koje obavljaju bibliotečku delatnost.
Bibliotečka građa čuva se, u skladu sa zakonom, u prostorijama u kojima je na odgovarajući način zaštićena od požara, vlage, fizičkih, bioloških, hemijskih i drugih uzročnika koji bi mogli dovesti do njenog oštećenja ili uništenja.
Prostorije u kojima je smeštena bibliotečka građa treba da budu od čvrstog materijala koji štiti od trusnih uticaja, podzemnih i drugih voda, buke, udara groma, požara i da budu udaljene od objekata koji bi svojim štetnim uticajem mogli dovesti do oštećenja bibliotečke građe.
Prostorije treba da budu suve, zidovi bez oštećenja (pukotina i sl.), a prozori (s dvostrukim oknima) ispravni.
Instalacije (električni vodovi, vodovodne i kanalizacione cevi, cevi centralnog grejanja, uređaji za zaštitu od požara) redovno se kontrolišu i održavaju, u skladu s odgovarajućim propisima.
Za osvetljenje prostorija u kojima se čuva bibliotečka građa koriste se svetlosni izvori koji nemaju hemijsko, fotohemijsko i biološko dejstvo na bibliotečku građu:
1) fluoroscentne cevi sa zaštitnom maskom, čija se površina ne zagreva preko 80oC;
2) standardne električne sijalice s volframovim vlaknom, zaštićene kuglom od matiranog stakla i udaljene od materijala najmanje 30 cm.
Prostorije u kojima se koristi bibliotečka građa imaju dnevno i odgovarajuće veštačko osvetljenje.
Bibliotečka građa smešta se na police od nerđajućeg čelika, odnosno lakiranog ili obojenog metala.
Izuzetno od odredbe stava 1 ovog člana, za građu koja je dostupna korisnicima (slobodan pristup), mogu se koristiti i drvene police.
Širina police za knjige iznosi od 20 do 30 cm a za publikacije velikog formata (novine i sl.) od 40 do 45 cm. Na dužni metar police smešta se, u proseku, od 30 do 33 knjige.
Prvi i poslednji red knjiga treba da bude odvojen od poda, tavanice i zidova od 15 do 20 cm, zbog slobodne cirkulacije vazduha i sprečavanja oštećenja od kondenzacije na najhladnijim mestima.
Bibliotečka građa smešta se na sledeći način:
1) knjige, novine i časopisi smeštaju se vertikalno na police ili ormare;
2) povelje i diplome čuvaju se položene u kutijama od neutralnog kartona;
3) planovi, skice, crteži, reprodukcije i plakati formata 100 x 65 cm čuvaju se horizontalno rašireni u specijalnim metalnim ormarima s odeljcima za izvlačenje (fiokama);
4) plakati i mape preko formata 100 x 65 cm čuvaju se namotani na čvrste valjke od kartona čiji prečnik ne sme biti manji od 10 cm;
5) arhivski dokumenti čuvaju se u odgovarajućim kutijama;
6) gramofonske ploče čuvaju se u originalnom pakovanju proizvođača (u glatkim omotima od acetata celuloze ili polietilena i zaštitnog omota od kartona); smeštaju se vertikalno u ormare ili police, podeljene na sekcije od 150 do 225 mm s vođicama ili žlebovima koji drže svaku ploču posebno;
7) magnetofonske trake čuvaju se namotane na kalemove u kutijama od metala ili plastične mase, u horizontalnom položaju; diskete se čuvaju u proizvođačevom omotu vertikalno, a audio kasete u originalnom pakovanju vertikalno; kutije i ormari u kojima se čuvaju magnetni mediji ne smeju biti od materijala koji se može magnetisati, odnosno u blizini uređaja koji stvaraju magnetno polje (transformator, elektromotor, gromobranski provodnik);
8) foto-materijal na papiru i staklu čuva se u omotima od dobre neutralne hartije;
9) mikrofilmovi u stripu i mikrofiši čuvaju se u kovertima od dobre neutralne hartije, pri čemu koverti ne smeju biti čvrsto pakovani u kutiji;
10) mikrofilmovi duži od 15 m namotavaju se na kalemove od nerđajućeg metala ili postojane plastične mase, prečnika najmanje 25 mm; namotani mikrofilmovi čuvaju se u metalnim ili plastičnim kutijama dobro zatvoreni;
11) kataloški listići čuvaju se u odgovarajućim kataloškim ormarima u koje se smeštaju kataloške kutije; kataloške kutije treba da budu od drva, metala ili tvrde plastike, dimenzije 14 x 45 cm i obezbeđene šipkama ili staklom od vađenja kataloških listića.
Za čuvanje bibliotečke građe potrebno je obezbediti održavanje konstantne temperature i vlažnosti bez naglih promena. Kontrola se vrši svakodnevno pomoću molimetara (pričvršćenih na police u sredini prostorije) i o tome se vodi uredna evidencija.
Bibliotečka građa čuva se na temperaturi od 16 do 20oC pri relativnoj vlažnosti od oko 60%.
Mikrofilmove treba čuvati u prostorijama s klima uređajima pri temperaturi od 10 do 15oC i relativnoj vlažnosti od 30 do 35%.
Gramofonske ploče treba čuvati na temperaturi od 10 do 21oC pri relativnoj vlažnosti od 40 do 55%.
U prostorijama u kojima se preslušavaju ploče ne sme biti prašine.
Magnetofonske trake treba čuvati na temperaturi od 4 do 16oC i relativnoj vlažnosti od 40 do 60%.
Održavanje potrebnih mikroklimatskih uslova postiže se:
1) primenom klima uređaja koji istovremeno održavaju potrebnu temperaturu, vlažnost i prečišćavanje vazduha i obezbeđuju njegovu cirkulaciju;
2) provetravanjem (uz laganu promaju) po suvom sunčanom danu od 9 do 14 časova, koje ne treba vršiti ako je maglovito ili kišovito vreme;
3) zagrevanjem ili hlađenjem prostorija;
4) upotrebom dehidratacionih sredstava (silikagela, kalcijumhlorida ili kalcijumhidroksida) u slučaju kada se uprkos pravilnom režimu provetravanja vlažnost ne može smanjiti.
Zaštita bibliotečkog materijala od sunčeve svetlosti postiže se:
1) zastakljivanjem prozora s ultravioletnim filterima;
2) stavljanjem roletni, platnenih zavesa ili premazivanjem stakla odgovarajućim mat bojama.
Prostorije treba čistiti svakodnevno. Temeljno čišćenje treba vršiti četiri puta godišnje (pranje vrata, prozora, radijatora, sijalica i zidova).
Fond knjiga treba redovno čistiti četiri puta godišnje (usisivačem, mekom četkom i suvom krpom) počev od najviše police.
Biološku kontrolu prostorija u kojima se nalazi bibliotečki materijal vrše svakodnevno radnici koji izdaju knjige i radnici koji održavaju čistoću. Svaku uočenu promenu treba odmah prijaviti.
U slučaju lokalne pojave razvoja mikroorganizama, zaraženi materijal odmah se izdvaja i podvrgava dezinfekciji. U samoj biblioteci (ukoliko je zahvaćen samo mali deo fonda) dezinfekcija se vrši pomoću tampona od vate natopljene u 2% rastvora formalina ili 2% alkoholnog rastvora timola, pri čemu treba dezinfikovati sam bibliotečki materijal, police i zidove.
Ako infekcija zahvati znatan deo fonda, sanacija stanja poverava se odgovarajućim specijalizovanim organizacijama.
Pojava insekata ili glodara suzbija se dezinsekcijom ili deratizacijom, koje izvodi odgovarajuća specijalizovana organizacija ili radnici na održavanju higijene primenom odgovarajućih sredstava, poštujući data uputstva.
Jednom godišnje vrši se dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija.
Mere protivpožarne zaštite obuhvataju:
1) zagrevanje prostorija bez peći s otvorenim plamenom;
2) redovno kontrolisanje i održavanje električnih instalacija;
3) ograničavanje pušenja na zato određenu prostoriju;
4) utvrđivanje mesta odakle bi se isključivao rad svih električnih uređaja.
Biblioteka ima uređaje za protivpožarnu zaštitu, koji se redovno kontrolišu u skladu s propisima. Na svakih 100 m2 površine postavlja se najmanje jedan pokretan aparat za suvo gašenje požara.
Depoi odnosno magacinske prostorije snabdeveni su fiksiranim ili pokretnim aparatima za gašenje pomoću CO2.
Eventualni požar ne sme se gasiti vodom.
Za sprovođenje mera protivpožarne zaštite zadužuje se jedno ili više lica u zavisnosti od veličine biblioteke, a svi zaposleni obučavaju se u rukovanju protivpožarnim aparatima.
Vodovodne, kanalizacione i grejne instalacije u biblioteci redovno se kontrolišu i održavaju.
Depoi odnosno magacinske prostorije obezbeđuju se od prodiranja podzemnih voda i bez izvedenih instalacija u njima.
Ako se zgrada biblioteke nalazi na terenu podložnom poplavama, bibliotečka građa ne sme se čuvati u suterenskim prostorijama. Najniže police u prizemlju treba da budu udaljene najmanje 30 cm od poda.
Značajnija bibliotečka građa čuva se na višim policama.
Saniranju štete nastale poplavom pristupa se odmah. Zaposleni u biblioteci odmah iznose materijal na suvo mesto. Direktor biblioteke obaveštava Narodnu biblioteku Srbije o poplavi i postupa po njenim uputstvima.
Knjige, novine i časopisi povezuju se, a ostala bibliotečka građa zaštićuje se odgovarajućim omotima ili smešta u kartonske kutije.
Do povezivanja, novine i časopisi čuvaju se u privremenim koricama, s ispisanim naslovom, godištem i brojevima svezaka.
Pri povezivanju periodičnih publikacija vodi se računa o tome da debljina povezane celine ne bude veća od 8,5 cm za časopise manjeg formata a 5 cm za novine i časopise većeg formata.
Vitrine i panoi za izlaganje bibliotečkog materijala postavljaju se u prostorijama koje nisu izložene naglim promenama temperature i vlažnosti.
Konstrukcija vitrina treba da bude takva da omogućava cirkulaciju vazduha.
Bibliotečki materijal ne sme biti izložen direktnoj sunčevoj svetlosti.
Za osvetljavanje izloženih dokumenata štampanih ili pisanih mastilom ili bojom na bazi ugljenika - jačina upadne svetlosti ne sme biti veća od 150 luksa. Za ostali materijal i iluminarne rukopise ova vrednost ne sme preći 50 luksa.
Sijalice treba da budu na dovoljnoj udaljenosti da se temperatura u vitrini ne poveća za više od 1oC za 10 časova.
Fluoroscentne cevi postavljaju se van vitrina i moraju imati filter za ultraljubičastu svetlost.
Pri izlaganju knjiga:
1) površina na kojoj se izlaže knjiga mora biti ravna, postavljena horizontalno ili pod nagibom koji ne prelazi 10o;
2) otvorene stranice knjiga pridržavaju se pomoću traka ili vrpci od acetat-celuloze, polietilena, svile, pamuka ili lana i u te svrhe ne mogu se koristiti lepljive trake ili metalne igle;
3) kada se otvorena knjiga izloži duže vreme, jednom mesečno ili češće ostavlja se da zatvorena stoji na ravnoj podlozi 24 sata.
Povezana godišta novina i časopisa izlažu se na način iz stava 1 ovog člana.
Dokumenti se izlaže na ravnoj površini od neutralnog materijala koji ne deluje štetno na izloženi materijal. Dokument se pričvršćuje za podlogu pomoću traka ili okvira od neutralnih materijala navedenih u članu 19 ovog pravilnika. Povelje se izlažu vertikalno, snabdevene posebnim držačem za pečat (ukoliko ga povelja ima) ili horizontalno.
Oštećena bibliotečka građa, koju nije opravdano rashodovati, upućuje se, u zavisnosti od stanja, na konzervaciju i restauraciju u Narodnu biblioteku Srbije, odnosno u Biblioteku Matice srpske.
Prepovez, konzervacija i restauracija postupci su koji se primenjuju na oštećenoj bibliotečkoj građi radi produžavanja veka njenog trajanja i upotrebljivosti.
Sve mere konzervacije i restauracije obavljaju isključivo preparatori i konzervatori u konzervatorskoj laboratoriji.
Za oštećen materijal kome je potrebna konzervacija i restauracija pravi se prioritetna lista radova, u zavisnosti od toga da li se radi o oštećenom materijalu koji se često koristi ili o materijalu koji će se izlagati.
Izbor primenjene metode u konzervaciji ili restauraciji zavisi od stanja u kome se dokument nalazi i od njegovog značaja.
U cilju zaštite bibliotečke građe i uštede u prostoru, retka i bibliotečka građa folio formata mikrofilmuje se i koristi u formi mikrooblika.
U međubibliotečku pozajmicu šalje se, po mogućnosti, mikrofilm umesto originala.
U cilju povećanja trajnosti fonomaterijala i očuvanja kvaliteta zvuka, ovom materijalu se obezbeđuje pažljivo rukovanje i slušanje na ispravnim aparatima.
Kao posebna mera zaštite snimka na gramofonskoj ploči, snimak se prenosi na traku koja će se koristiti umesto ploče.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".