PRAVILNIKO PROGRAMU STRUČNOG ISPITA U BIBLIOTEČKOJ DELATNOSTI I NAČINU NJEGOVOG POLAGANJA("Sl. glasnik RS", br. 20/95) |
Ovim pravilnikom propisuje se program stručnog ispita u bibliotečkoj delatnosti i način njegovog polaganja.
Program stručnog ispita sadrži gradivo iz sledećih predmeta:
1) Ustavno uređenje, propisi u oblasti bibliotečke delatnosti i propisi u oblasti zaštite stare i retke knjige;
2) Osnovi bibliotekarstva;
3) Alfabetski katalog;
4) Stvarni katalozi;
5) Osnovi bibliotečke informatike;
6) Osnovni bibliografije;
7) Osnovi istorije pisma, knjige i biblioteka.
Kandidati s visokom, odnosno s višom stručnom spremom rade i pismeni rad iz jednog od premeta iz stava 1 ovog člana.
Program stručnog ispita za kandidate s visokom i s višom stručnom spremom i za kandidate sa srednjom stručnom spremom odštampan je uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.
Stručni ispit za radnike svih stepena stručne spreme organizuje i sprovodi Narodna biblioteka Srbije, u skladu sa zakonom.
Komisiju za polaganje stručnog ispita u bibliotečkoj delatnosti (u daljem tekstu: Komisija) čine predsednik, stalni član i ispitivači za predmete iz člana 2 stav 1 ovog pravilnika i njihovi zamenici.
Komisiju obrazuje ministar kulture, u skladu sa zakonom.
Biblioteka, odnosno druga organizacija koja obavlja bibliotečku delatnost (u daljem tekstu: ustanova) u kojoj je kandidat zaposlen podnosi, u saglasnosti s kandidatom, prijavu za polaganje stručnog ispita najkasnije 60 dana pre početka ispitnog roka.
Prijava se podnosi Komisiji preko Narodne biblioteke Srbije.
Uz prijavu za polaganje stručnog ispita dostavljaju se:
1) overen prepis diplome o stečenom stepenu stručne spreme;
2) potvrda ustanove u kojoj je kandidat zaposlen o dužini stručnog osposobljavanja;
3) dokaz ustanove o uplati sredstava na ime troškova polaganja stručnog ispita.
Kandidat može pristupiti polaganju stručnog ispita ako ispunjava propisane uslove za polaganje stručnog ispita i ako su uz prijavu dostavljeni dokumenti iz člana 5 stav 3 ovog pravilnika.
Narodna biblioteka Srbije utvrđuje, na osnovu podnetih prijava, da li kandidat ispunjava propisane uslove za polaganje stručnog ispita i da li je ustanova uz prijavu dostavila dokumente iz člana 5 stav 3 ovog pravilnika i o tome obaveštava kandidata, odnosno ustanovu.
Ako ustanova nije uz prijavu dostavila neki od dokumenata iz člana 5 stav 3 ovog pravilnika, kandidat može pristupiti polaganju stručnog ispita ako ustanova dostavi taj dokument u roku od tri dana od dana prijema obaveštenja iz stava 2 ovog člana.
Stručni ispit se po pravilu polaže u dva ispitna roka, i to u drugoj polovini maja, odnosno drugoj polovini novembra tekuće godine.
Pored rokova utvrđenih u stavu 1 ovog člana, Komisija može odrediti i jedan ili više novih rokova u kojim bi se polagao stručni ispit.
Komisija bliže određuje vreme i raspored polaganja stručnog ispita i o tome preko ustanove obaveštava kandidata najkasnije 30 dana pre početka polaganja stručnog ispita.
Struni ispit kandidati polažu u Narodnoj biblioteci Srbije.
Radi pripreme kandidata za što uspešnije savlađivanje programa stručnog ispita Narodna biblioteka Srbije organizuje jedan ili više instruktivnih seminara, odnosno druge oblike stručnog osposobljavanja za kandidate.
Kandidat s visokom, odnosno s višom stručnom spremom, po prijemu obaveštenja o ispunjenosti uslova za polaganje stručnog ispita, dostavlja Komisiji predlog teme za pismeni rad. Polazeći od predloga kandidata ispitivač za određeni predmet određuje naslov teme i daje potrebne instrukcije kandidatu za izradu pismenog rada.
Kandidat dostavlja pismeni rad najkasnije 15 dana pre početka stručnog ispita.
Ispit se polaže usmeno iz svakog predmeta pojedinačno pred Komisijom.
Kandidat s visokom, odnosno s višom stručnom spremom može pristupiti usmenom polaganju ispita ako je njegov pismeni rad pozitivno ocenjen.
Kandidat može pristupiti usmenom polaganju ispita iz predmeta Alfabetski katalog i Stvarni katalozi ako je prethodno položio ispit iz praktične provere znanja u oblasti bibliografske obrade, klasifikacije i formiranja kataloga.
Uspeh kandidata iz određenog predmeta ocenjuje ispitivač zajedno s predsednikom i stalnim članom. Pri ocenjivanju uspeha iz određenog predmeta za kandidate s visokom, odnosno s višom stručnom spremom uzima se u obzir i ocena ispitivača za pismeni rad.
Uspeh iz stava 1 ovog člana ocenjuje se sledećim ocenama:
- odličan (5), vrlo dobar (4), dobar (3), dovoljan (2) i nedovoljan (1). Ocena jedan (1) je negativna, a ostale ocene su pozitivne.
Kandidat je položio stručni ispit ako je dobio pozitivne ocene iz svih predmeta, pismenog rada i praktične provere znanja.
Konačan uspeh kandidata na stručnom ispitu utvrđuje Komisija na osnovu opšteg uspeha kandidata koji se izražava prosečnom ocenom kao aritmetičkom sredinom pozitivnih ocena iz predmeta koje je položio i pozitivnih ocena iz pismenog rada i praktične provere znanja.
Kandidat koji dobije ocenu nedovoljan (1) iz najmanje dva predmeta ili iz neopravdanih razloga ne dođe na ispit ili deo ispita upućuje se na ponovno polaganje celog ispita u narednom ispitnom roku.
Kandidat koji iz jednog predmeta dobije ocenu nedovoljan (1) može taj predmet polagati ponovo po isteku 30 dana po prestanku ispitnog roka. Ako i u ovom roku ponovo dobije ocenu nedovoljan (1), kandidat se upućuje na ponovno polaganje celog ispita u narednom ispitnom roku.
Kandidat može najviše dva puta polagati stručni ispit.
Kandidatu koji iz opravdanih razloga ne dođe na ispit ili na deo ispita a o tome blagovremeno obavesti Komisiju i podnese dokaze o opravdanosti izostanka, stručni ispit se odlaže za 30 dana, odnosno za naredni ispitni rok.
Opravdanost razloga izostanka sa stručnog ispita procenjuje Komisija, koja određuje i period za koji se stručni ispit odlaže.
U toku ispita vodi se zapisnik koji sadrži: prezime i ime kandidata; stepen stručne spreme; naziv ustanove u kojoj je zaposlen; sastav Komisije; datum i mesto polaganja stručnog ispita; temu pismenog rada; postavljena pitanja; rezultat (ocenu) iz pismenog rada, praktične provere znanja i iz pojedinih predmeta i konačan (opšti) uspeh kandidata; zaključak o odlaganju ili neodlaganju stručnog ispita ili o upućivanju na ponovno polaganje ispita iz jednog predmeta.
Zapisnik potpisuje predsednik, stalni član i zapisničar.
Kandidatu koji je položio ispit Narodna biblioteka Srbije izdaje uverenje o položenom stručnom ispitu.
Uverenje iz stava 1 ovog člana sadrži: prezime i ime kandidata; godinu i mesto rođenja; školu, odnosno fakultet koji je kandidat završio; datum i mesto polaganja stručnog ispita; opšti uspeh kandidata; broj i datum izdavanja uverenja; potpis predsednika Komisije i potpis upravnika Narodne biblioteke Srbije.
Uverenje iz stava 1 ovog člana overava se pečatom Narodne biblioteke Srbije.
Kandidat koji je položio stručni ispit za obavljanje drugih poslova, na ispitu iz predmeta iz člana 2 stav 1 tačka 1) ovog pravilnika ne polaže sadržaj koji se odnosi na Ustavno uređenje.
Kandidat sa visokom, odnosno s višom stručnom spremom koji ima prethodno položen stručni ispit po programu za srednju stručnu spremu polaže samo ispit iz praktične provere znanja iz člana 11 stav 3 ovog pravilnika i radi pismeni rad s temom iz delokruga radnog mesta na koje je raspoređen.
Stručni ispit u 1995. godini održaće se u drugoj polovini septembra i drugoj polovini novembra 1995. godine.
Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da važi Pravilnik o programu stručnog ispita u bibliotečkoj delatnosti i načinu njegovog polaganja ("Službeni glasnik RS", broj 63/91).
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
PROGRAM
STRUČNOG ISPITA U BIBLIOTEČKOJ DELATNOSTI
A. Visoka i viša stručna sprema
I USTAVNO UREĐENJE, PROPISI U OBLASTI BIBLIOTEČKE DELATNOSTI I PROPISI U OBLASTI ZAŠTITE STARE I RETKE KNJIGE
Osnovi ustavnog uređenja Savezne Republike Jugoslavije i Republike Srbije. Karakter savezne države i Republike Srbije. Slobode, prava i dužnosti čoveka i građanina (po Ustavu Savezne Republike Jugoslavije i Ustavu Republike Srbije). Ekonomsko i socijalno uređenje. Nadležnost Savezne Republike Jugoslavije i prava i dužnosti Republike Srbije. Organi Savezne Republike Jugoslavije i organi Republike Srbije. Ustavnost i zakonitost. Teritorijalna organizacija Republike Srbije. Donošenje i promene saveznog i republičkog ustava.
Zakon o bibliotečkoj delatnosti i podzakonski akti doneti na osnovu njega, Zakon o kulturnim dobrima i drugi zakoni koji se odnose na bibliotečku delatnost: osnivanje i ukidanje biblioteke; pravni položaj biblioteke; opšti interes u oblasti bibliotečke delatnosti; organi biblioteke; obezbeđivanje sredstava za rad biblioteke; uslovi i način obavljanja bibliotečke delatnosti; matične funkcije; nadzor nad stručnim radom biblioteke; zaštita stare i retke knjige; bliži uslovi za sticanje zvanja; čuvanje bibliotečke građe; vrste stručnih poslova i vrste i stepen stručne spreme potrebne za njihovo obavljanje; sadržina i način vođenja registara.
II OSNOVI BIBLIOTEKARSTVA
Bibliotekarstvo: bibliotečka delatnost (definicija, značaj i zadaci). Biblioteka (definicija, klasifikacija). Struktura i organizacija pojedinih tipova biblioteka. Uslovi za osnivanje pojedinih tipova biblioteka. Oblici međubibliotečke saradnje. Sadržina matičnih funkcija. Bibliotečko-informacioni sistem. Međunarodna stručna udruženja (IFLA, FID, ISO).
Bibliotečko poslovanje: Bibliotečki fond (pojam, vrste bibliotečke građe, struktura fondova u pojedinim tipovima biblioteka). Popunjavanje fondova bibliotečke građe (nabavna politika i metodi njene realizacije, vrste nabavke, instrumenti rada). Evidentiranje i obrada bibliotečke građe. Organizacija bibliotečkih fondova (signiranje i način smeštaja). Bibliotečki katalozi. Revizija bibliotečkih fondova. Korišćenje bibliotečkih fondova. Rad s korisnicima. Bibliotečka statistika. Bliži uslovi za čuvanje bibliotečke građe. Zaštita bibliotečke građe (preventivna, konzervacija, restauracija).
III ALFABETSKI KATALOG
Alfabetski katalog (definicija i zadaci). Lisni alfabetski katalog (struktura, podela prema obimu i vrsti građe). Kataloška jedinica (elementi, vrste i način izrade). Odrednica (jedinstvena odrednica: jezik, pismo, pravopis i vrste). Princip autorstva u alfabetskom katalogu. Univerzalna bibliografska kontrola i međunarodni standardi za bibliografski opis: ISBD (M), ISBD (S), ISBD (NBM) (struktura, jezik, pismo i pravopis). Bibliografski opis monografskih i serijskih publikacija i neknjižne građe. Analitička obrada sastavnih delova publikacije - ISBD (CP). Formiranje alfabetskog kataloga (redosled kataloških jedinica). Uputno-informativni sistem alfabetskog kataloga (struktura i organizacija). Redakcija i održavanje alfabetskog kataloga. Katalogizacija u publikaciji - CIP (karakteristike i funkcija). Štampani alfabetski katalog (karakteristike i namena). Automatizovani alfabetski katalog. Automatizovani alfabetski katalog u sastavu integralne bibliografske baze podataka. UNIMARC - univerzalni format za mašinski čitljivu katalogizaciju (karakteristike i struktura).
IV STVARNI KATALOZI
Stvarni katalozi (definicija, zadaci, sadržina i vrste). Stručni katalog. Predmetni katalog. Bibliotečka klasifikacija.
Stručni katalog. Stručna klasifikacija. Klasifikacioni sistemi. Univerzalna decimalna klasifikacija (struktura, glavne tablice, pomoćne tablice, izmene i dopune UDK). FID - Međunarodna federacija za dokumentaciju. Analiza sadržaja i utvrđivanje UDK broja (znaci, kombinovanje brojeva). Pomoćni instrumenti stručnog kataloga. Redakcija i održavanje stručnog kataloga. Formiranje lisnog stručnog kataloga. Elektronska baza podataka. UNIMARC - univerzalni format za mašinski čitljivu katalogizaciju (primena bloka sadržajne analize - polje 675). Primena UDK pri smeštaju fonda.
Predmetni katalog. Predmetna klasifikacija. Analiza sadržaja i definisanje rubrike. Predmetna odrednica (opšta, imenska, geografska, vremenska ili hronološka, formalna). Pododrednica (tematska, geografska, hronološka, formalna). Formiranje lisnog predmetnog kataloga. Uputno-informativni sistem predmetnog kataloga (uputna jedinica, informativna jedinica, tumačna jedinica). Redakcija i održavanje predmetnog kataloga. Pomoćni instrumenti predmetnog kataloga. Elektronska baza podataka. UNIMARC - univerzalni format za mašinski čitljivu katalogizaciju (primena bloka sadržajne analize - polja 600-609, odnosno 960-969). Tezaurus (definicija, svrha, sadržina, vrste).
V OSNOVI BIBLIOTEČKE INFORMATIKE
Informacija, komunikacija, dokumentacija (pojam). Naučne i tehnološke informacije (pojam, definicija, sadržaj). Informaciono-dokumentaciono-komunikacioni (INDOK) sistem (pojam, definicija). Sistem naučnih i tehnoloških informacija (SNTI). Bibliotečko-informacioni sistem (BIS) (mesto, uloga i značaj u sistemu informisanja). UNISIST - svetski sistem naučnih i tehnoloških informacija. Generalni informacioni program (GIP).
Informaciono-dokumentaciono-komunikacioni procesi u sistemu i infrastruktura sistema (prikupljanje izvora naučno-tehnoloških informacija, analitičko-sintetička obrada informacija i podataka, čuvanje i pretraživanje informacija, informacione usluge, sredstva širenja i korišćenja informacija), međunarodna povezanost i saradnja, standardi. Savremena kompjuterska, telekomunikaciona tehnologija, optički diskovi (CD-ROM) i njihova primena kod nas i u svetu. Referalni centar Narodne biblioteke Srbije. Elektronske biblioteke i publikacije.
VI OSNOVI BIBLIOGRAFIJE
Bibliografija (definicija, predmet, zadaci). Metod bibliografskog rada. Sakupljanje i izbor građe. Bibliografski opis (knjiga, periodike, članaka i dr.). Bibliografske beleške. Klasifikacija građe i raspored. Registri. Bibliografski izvori (štampani, neštampani, živi). Pseudonimi i anonimi. Podela i vrste bibliografija (opšte i specijalne). Istorijski pregled srpske bibliografije do XX veka. Značajne bibliografije u Srbiji i Crnoj Gori XX veka. Tekuća bibliografija Jugoslavije. Retrospektivna bibliografija Narodne biblioteke Srbije. Zavičajne bibliografije (kriterijumi za izbor građe). Značajne bibliografije, enciklopedije i leksikoni (po izboru. Korišćenje bibliografije.
VII OSNOVI ISTORIJE PISMA, KNJIGE I BIBLIOTEKA
Pismo. Postanak i razvoj, vrste. Materijali i oruđa za pisanje. Paleografija i srodne discipline. Najstarija pisma (klinasto, hijeroglifi). Evropska pisma (grčko, latiničko). Slovenska pisma (glagoljica, ćirilica, spomenici), Ćirilo i Metodije. Srpska ćirilica (vrste, pravopisne škole, reforma). Sava Mrkalj i Vuk Karadžić.
Knjiga. Oblici i vrste (tablice, svitak, kodeks, rukopisna, štampana, skripterijum, pronalazak štampe, Gutenberg). Srpska knjiga: kraj XII - kraj XV v. Najvažnija dela, prepisivački centri (Miroslavljevo jevanđelje, sveti Sava, Hilandar, Studenica, Dečani, Manasija); kraj XV - prva polovina XVIII v. (Đurađ Crnojević, venecijanske, manastirske štamparije). XVIII v. Građanska knjiga. Prvi časopisi i novine. Novi štamparski centri (Orfelin, Žefarović, D. Davidović). XIX v. Književna, naučna društva, visoko školstvo, Dositej. Vuk. Čitališta. Knjižarstvo.
Biblioteka. Kratak istorijski pregled (Egipat, Asirija, Vavilonija, Grčka, Rim, Aleksandrijska biblioteka). Evropski srednji vek, humanizam i renesansa, novi vek (samo tipovi biblioteka, najvažnije biblioteke). Nastanak i razvoj srpskih biblioteka i čitališta. Najvažnije srpske biblioteke (Narodna biblioteka, Matice srpske u Novom Sadu, Narodna i univerzitetska u Prištini, Univerzitetska, Akademije nauka, Patrijaršijska).
B. Srednja stručna sprema
I USTAVNO UREĐENJE, PROPISI U OBLASTI BIBLIOTEČKE DELATNOSTI I PROPISI U OBLASTI ZAŠTITE STARE I RETKE KNJIGE
Po programu utvrđenom za kandidate s visokom i s višom stručnom spremom.
II OSNOVI BIBLIOTEKARSTVA
Bibliotekarstvo: bibliotečka delatnost (definicija, značaj, zadaci). Biblioteka (definicija). Pojedini tipovi biblioteka (glavne karakteristike). Osnovni uslovi za rad biblioteka. Matičnost (pojam i sadržina). Bibliotečko-informacioni sistem (osnovni pojmovi).
Bibliotečko poslovanje. Bibliotečka građa (pojam, vrste). Bibliotečki fond (pojam, struktura). Tipovi nabavke bibliotečke građe. Evidentiranje i obrada bibliotečke građe. Način smeštaja i čuvanja bibliotečke građe. Vrste kataloga. Revizija bibliotečkih fondova. Oblici rada s korisnicima. Bibliotečka statistika. Preventivna zaštita bibliotečke građe.
III ALFABETSKI KATALOG
Alfabetski katalog (definicija, zadaci). Lisni alfabetski katalog (struktura, podela prema obimu i vrsti građe). Kataloška jedinica (elementi, vrste i način izrade). Odrednica (jedinstvena odrednica: jezik, pismo, pravopis i vrste). Bibliografski opis monografskih i serijskih publikacija i neknjižne građe (područja, izvori, simboli). Analitička obrada sastavnih delova publikacije - ISBD (CP) Formiranje alfabetskog kataloga (redosled kataloških jedinica). Katalogizacija u publikaciji - CIP (karakteristike i funkcija). Automatizovani alfabetski katalog (osnovne karakteristike). UNIMARC - univerzalni format za mašinski čitljivu katalogizaciju (struktura).
IV STVARNI KATALOZI
Stvarni katalozi (definicija, zadaci, sadržina i vrsta). Stručni katalog. Predmetni katalog. Bibliotečka klasifikacija.
Stručni katalog. Stručna klasifikacija. Univerzalna decimalna klasifikacija (struktura, glavne tablice, pomoćne tablice). Analiza sadržaja i utvrđivanje UDK broja (znaci, kombinovanje brojeva). Pomoćni instrumenti stručnog kataloga. Formiranje lisnog stručnog kataloga. UNIMARC - univerzalni format za mašinski čitljivu katalogizaciju (primena bloka sadržajne analize - polje 675). Primena UDK pri smeštaju fonda.
Predmetni katalog. Analiza sadržaja i definisanje predmetne rubrike. Predmetna odrednica. Pododrednica. Formiranje lisnog predmetnog kataloga. Uputno-informativni sistem predmetnog kataloga. Pomoćni instrumenti predmetnog kataloga. Elektronska baza podatkaa. UNIMARC. - univerzalni format za mašinski čitljivu katalogizaciju (primena bloka sadržajne analize - polja 600-609, odnosno 960-969). Tezaurus.
V OSNOVI BIBLIOTEČKE INFORMATIKE
Informacija, komunikacija, dokumentacija (pojam). Naučne i tehnološke informacije (pojam). Informaciono-dokumentaciono-komunikacioni (INDOK) sistem (pojam). Sistem naučnih i tehnoloških informacija (SNTI). Bibliotečko-informacioni sistem (BIS) (njihova uloga i značaj). UNISIST - svetski sistem naučnih i tehnoloških informacija (osnovni pojmovi). Generalni informacioni program (GIP). Izvori naučno tehnoloških informacija i njihovo prikupljanje. Pretraživanje informacija i pružanje informacionih usluga. Sredstava širenja i korišćenja informacija. INDOK centri (njihova uloga i značaj). Savremena kompjuterska i telekomunikaciona tehnologija. Elektronske biblioteke i publikacije. Referalni centar Narodne biblioteke Srbije.
VI OSNOVI BIBLIOGRAFIJE
Bibliografija (definicija, predmet, zadaci). Podela i vrste bibliografija (opšte, specijalne). Raspored bibliografske građe. Registri. Štampani bibliotečki katalozi. Tekuća bibliografija Jugoslavije. Retrospektivna bibliografija Narodne biblioteke Srbije. Zavičajna bibliografije. Značajne domaće bibliografije, enciklopedije, leksikoni. Korišćenje bibliografije.
VII OSNOVI ISTORIJE PISMA, KNJIGE I BIBLIOTEKA
Pismo. Postanak i razvoj, vrste. Materijali i oruđa za pisanje. Paleografija. Najstarija pisma (klinasto, hijeroglifi). Evropska pisma (grčko, latiničko). Slovenska pisma (glagoljica, ćirilica). Ćirilo i Metodije. Srpska ćirilica. Vukova reforma.
Knjiga. Oblici i vrste (tablice, svitak, kodeks, rukopisna, štampana, skriptorijum, Gutenberg, inkunabule) Srpska knjiga: kraj XII - kraj XV v. Najvažnija dela, prepisivački i štamparski centri (Miroslavljevo jevanđelje, sveti Sava, Hilandar, Cetinje, Đurađ Crnojević, nastavljači, ukratko). XVII v. Prvi časopisi i novine. Građanska knjiga (Orfelin, Žefarović, D. Davidović). XIX v. Književna, naučna društva, visoko školstvo. Dositej. Vuk. Čitališta. Knjižarstvo.
Biblioteka. Najvažnije svetske i srpske biblioteke.