ZAKON O POSTUPANJU SA IMOVINOM KOJU SU SOPSTVENICI MORALI NAPUSTITI U TOKU OKUPACIJE I IMOVINOM KOJA IM JE ODUZETA OD STRANE OKUPATORA I NJEGOVIH POMAGAČA ("Sl. list DFJ", br. 36/45 i "Sl. list FNRJ", br. 64/46 - prečišćeni tekst, 105/46, 88/47 - obavezno tumačenje i 99/48 - obavezno tumačenje)

Član 1**

Sva imovina fizičkih i pravnih lica na području Federativne Narodne Republike Jugoslavije koju su sopstvenici ili uživaoci morali da napuste u toku okupacije zemlje, imovina koju su ovakvim licima oduzeli protiv njihove volje uz naknadu ili bez naknade okupator ili njegovi pomagači iz rasističkih, verskih, nacionalističkih ili političkih razloga, kao i imovina koja je pod pritiskom okupatora pravnim poslom ili inače prešla u ruke trećeg lica, vraća se odmah sopstvenicima, odnosno uživaocima, bez obzira ko tu imovinu i po kakvom osnovu drži na dan stupanja na snagu ovog zakona.

Imovina se neće smatrati napuštenom ako je odsutni sopstvenik ostavio punomoćnika.

Državljani FNRJ koji borave u inostranstvu a nisu registrovani kod pretstavništva FNRJ u državi u kojoj borave, niti su se odazvali pozivu da se vrate u domovinu ne mogu preko punomoćnika tražiti povraćaj imovine.

Ako je imovina uništena, oštećena ili se ne može naći, sopstvenik može svoj zahtev za obeštećenje ostvarivati prema odgovornim licima u parnici, ne gubeći pravo da obeštećenje ostvaruje u postupku ratne štete.

U imovinu u smislu ovog zakona spadaju naročito nepokretnosti kao zemljišta, kuće, poljoprivredna dobra, šume, industrijska preduzeća sa svima postrojenjima, pokretnosti kao trgovačke radnje sa inventarom, nameštaj, hartije od vrednosti, dragocenosti, potraživanja, udeli, autorska prava, prava industrijske svojine i druga imovinska prava.

Član 2

O zahtevu sopstvenika za povraćaj imovine odlučuje sreski sud.

Za nepokretnu imovinu nadležan je sud na čijem području imovina leži. Za pokretnosti nadležan je sud na čijem je području pokretnost napuštena ili oduzeta, odnosno sud na čijem području prebiva lice kod koga je sopstvenik stvar našao. Ako bi po ovom propisu bili nadležni dva ili više sudova, nadležan će biti onaj sud na čijem se području nalazi pretežni deo imovine.

Član 3

Izuzetno od propisa čl. 1. ovog zakona, imovina se ne vraća sopstveniku nego prelazi u državnu svojinu ako bi to vraćanje bilo štetno po interese narodne privrede, obnove zemlje ili vojne sigurnosti države, a naročito:

a) ako se radi o privrednim preduzećima ili radnjama na kojima su u toku otsustva sopstvenika izvršene investicije većeg obima, bez obzira ko ih je izvršio;

b) ako se radi o privrednim preduzećima koja su s obzirom na privredni plan od većeg značaja za narodnu privredu narodne republike ili Federativne Narodne Republike Jugoslavije;

v) ako se radi o privrednim preduzećima koja služe u vojne svrhe, a te se svrhe ne mogu postići drugim sredstvima.

Član 4

Zahtev da se u smislu tač. a), b) i v) prethodnog člana imovina izuzme od vraćanja sopstveniku i da pređe u državnu svojinu podnosi nadležni ministar narodne republike vrhovnom sudu narodne republike, odnosno nadležni ministar Vlade FNRJ Vrhovnom sudu FNRJ. U slučaju prihvatanja takvog zahteva vrhovni sud narodne republike, odnosno Vrhovni sud FNRJ će u vanparničnom postupku, a po izvršenoj proceni, doneti odluku o visini naknade koja pripada sopstveniku, odnosno njegovim naslednicima od strane države za državnu imovinu. Pri tom će sud naročito uzeti u obzir iznose koji su sopstveniku bili isplaćeni od strane okupatora, njegovih pomagača i sadašnjih držalaca na ime otštete za oduzetu imovinu.

Način i rokove isplate ove naknade propisaće pravilnikom savezni Ministar finansija.

Zahtev za nevraćanje imovine u smislu ovog člana može se podneti najkasnije do 31. marta 1947. godine. Takav zahtev ne može se podneti za imovinu koja je sopstveniku već vraćena, nego samo za imovinu za koju zahtev o povraćaju sopstveniku još nije podnet ili postupak povraćaja još ne bude završen u času podnošenja zahteva za nevraćanje imovine.

Član 5

Pitanje povraćaja prihoda, odnosno plodova sopstveniku zajedno sa imovinom kao i pitanje naknade držaocu za poboljšanja koja je učinio na vraćenoj imovini, raspraviće se po propisima građanskog prava, ukoliko se stranke same ne sporazumeju.

Kod zemljišta koja još nisu vraćena sopstvenicima, već ih u smislu čl. 6. obrađuje država, bilo u sopstvenoj režiji, bilo davanjem drugome na obradu, naknada za prihode priznaće se sopstvenicima po st. 1. samo za ekonomsku 1944/45 godinu. Za kasnije godine ovakva će se naknada priznati samo onim sopstvenicima koji dokažu da su stvarno bili sprečeni da sami obrade zemlju. Ako to ne dokažu, priznaće im se samo polovina ove naknade.

Sa vraćene imovine brišu se svi stvarni tereti koji su nastali od kako je imovina oduzeta sopstveniku. Od ovoga se izuzimaju stvarni tereti stavljeni za obezbeđenje potraživanja iznosa upotrebljenih za poboljšanje imovine. Ovaj propis primeniće se i na imovinu u pogledu koje je postupak povraćaja završen.

Ako je savestan držalac, za vreme dok je držao imovinu skinuo stvarne terete sa ove, tako da je sopstveniku vraćena bez tereta ili sa smanjenim teretima, on za taj iznos ima tražbeno pravo prema sopstveniku koje može obezbediti i hipotekom. Ako je terete skinuo nesavestan držalac, onda ovo pravo prema sopstveniku ima država i to za one iznose koji nisu isplaćeni iz prihoda imovine. Ovaj propis primeniće se i na imovinu u pogledu koje je postupak povraćaja završen.

Držalac ne može da uslovi predaju imovine sopstveniku prethodnom isplatom potraživanja koja su mu priznata.

Sporove po ovom članu rešava sud koji rešava o zahtevu za povraćaj.

Član 6

Imovinom navedenom u čl. 1. ovog zakona upravljaju organi nadležni za to po čl. 6. Zakona o prelazu u državnu svojinu neprijateljske imovine i o sekvestraciji nad imovinom otsutnih lica. Ovi organi upravljaju takvom imovinom preko lica koja oni postave za upravitelje do trenutka predaje imovine sopstveniku na osnovu odluke suda, ili do odluke suda o prenošenju uprave nad imovinom na bliske srodnike po odredbama ovog zakona.

Nadležni državni organi dužni su da imovinu koja im je poverena na upravu predaju sopstveniku, čim on stavi takav zahtev i podnese odluku u smislu čl. 2. ovog zakona. Zahtev sopstvenika oslobođen je takse.

Član 7*

U slučaju kad je nesumnjivo utvrđeno da je sopstvenik umro, kao i u slučaju kad se sopstvenik nije pojavio, sud će na zahtev bliskih srodnika predati ovima imovinu na upravu do rasprave zaostavštine.

U slučaju da se više bliskih srodnika prijave istovremeno, imovina će im se predati po redu i po delovima po kojima bi im bila predata u nasleđe. Ako postoji testament, testamentalni naslednik ima prvenstvo.

Bliski srodnici mogu pokrenuti ostavinski postupak u roku od godinu dana po stupanju na snagu ovog zakona, odnosno od dana pravosnažnosti odluke o proglašenju nestalog sopstvenika umrlim. Ako to ne učine u ovim rokovima, imovina prelazi u svojinu države.

Ukoliko do sudske odluke o raspravi zaostavštine drugi srodnici, koji prema st. 1. ovog člana imaju pravo na upravu, zahtevaju da im se imovina ili njen deo preda na upravu, nadležni sud doneće odluku o tome.

Lica koja na imovini predatoj na upravu imaju pravo uživanja zadržavaju to svoje pravo prema opštim propisima građanskog prava. Lica koja imaju pravo izdržavanja prema sopstveniku imovine mogu ostvariti to pravo iz imovine predate na upravu.

Kao bliski srodnici u smislu ovog zakona smatraju se: bračni drug i lica koja su u odnosu srodstva sa vlasnikom ili njegovim bračnim drugom u pravoj liniji, ushodnoj i nishodnoj liniji, braća i sestre, zatim posinak i poćerka i poočim i pomajka.

Član 8

Kod donošenja odluke o predaji imovine na upravu bliskim srodnicima, sud će se rukovoditi razlozima pravičnosti prema postradaloj porodici kao i interesima narodne privrede. U slučajevima kad to smatra celishodnim, s obzirom na veliku vrednost imovine, sud će ustupiti srodnicima na upravu samo jedan deo imovine, dok će drugi deo ostati pod državnom upravom u cilju njenog iskorišćenja u interesu narodne privrede.

U odluci o ustupanju imovine srodnicima na upravu sud će označiti koji deo imovine daje na upravu, kao i koji deo prihoda daje upravitelju na uživanje. Višak preko predatog dela imovine ostaje i dalje pod neposrednom upravom nadležnog državnog organa, a višak preko odobrenog dela prihoda predaje se za račun sopstvenika tom organu.

Ako sud nađe da bi se predajom po delovima štetili interesi narodne privrede, imovina će se predati na upravu jednom od bliskih srodnika, a ostalim srodnicima, koji imaju po zakonu prava na upravu jedinim delom imovine, odrediće se samo deo prihoda iz imovine u novcu ili u naturi, koji ima biti u srazmeri sa delom imovine koji bi mu pripao.

Za zaduženje i otuđenje u neophodno potrebnim ili po imovinu korisnim slučajevima potrebno je odobrenje suda, a po predlogu nadležnog državnog organa. Lice kome je imovina poverena na upravu bilo od strane državnog organa nadležnog za upravu imovinom, bilo od strane suda, odgovorno je materijalno i krivično za ispravno upravljanje i čuvanje poverene imovine u interesu sopstvenika odnosno naslednika.

Državnom organu nadležnom za upravu nad imovinom pripada pravo nadzora nad radom upravitelja određenih od suda.

Način nadzora nad radom lica kojima je imovina iz čl. 1. ovog zakona poverena na upravu od strane suda propisaće se posebnim uputstvima.

Član 9

Gotovina, hartije od vrednosti i dragocenosti predavaće se bliskim srodnicima kojima je poverena uprava nad imovinom samo ukoliko je to potrebno za dobro upravljanje imovinom, otpravljanje preduzeća ili radnje, odnosno za njihovo izdržavanje, ukoliko je sopstvenik po zakonu na to bio obavezan. Sve ostale pokretnosti imaju se predati tim srodnicima na čuvanje i upravu.

Član 10

Industrijska, trgovačka, zanatska, posrednička ili kakva druga preduzeća ili radnje, kao i radnje slobodnih profesija, ukoliko nisu bile od strane sopstvenika dobrovoljno ustupljene ili stavljene na raspoloženje okupatoru te su ovome poslužile za vođenje rata, vraćaju se sopstveniku sa svim inventarom i ostalim predmetima koji su njegova svojina. U ostalom će se postupiti po čl. 5. ovog zakona.

Industrijska, trgovačka, zanatska preduzeća i radnje, koja su u toku okupacije poslovala bez obzira što su bila stavljena pod komesarsku upravu od strane okupatora, ne mogu tražiti povraćaj prodatih pokretnih stvari.

Član 11

Lice koje je pod uslovima iz čl. 1. ovog zakona moralo da napusti prostorije u kojima je obavljalo kakvu zanatsku, trgovačku, industrijsku i drugu radnju ima pravo u roku od tri meseca po stupanju na snagu ovog zakona zahtevati da se vrati u te prostorije pod uslovom da radnju produži. Za lica u inostranstvu ovaj rok počinje teći danom povratka u zemlju.

Na prostorije imaju pravo i srodnici u pravoj ushodnoj i nishodnoj liniji i bračni drug koji je imovinu dobio na upravu ako produže istu radnju, pod uslovima iz st. 1. ovog člana.

Član 12

Shodno gore izloženim načelima raspraviće se i sticanje povraćaja prava uživanja, autorskih prava, prava industrijske svojine, fondova, akcija, udela u radnjama i preduzećima i drugih prava.

Član 13

Lica koja drže imovinu označenu u čl. 1. ovog zakona dužna su u roku od mesec dana od objavljivanja opšteg poziva izdatog od sreskog odnosno gradskog izvršnog odbora istu prijaviti i predati Komisiji za narodnu imovinu Vlade FNRJ, odnosno odeljenju narodnih dobara pretsednišva vlade narodne republike, bez obzira da li je imovinu kupilo, bespravno prisvojilo, na čuvanje dobilo ili na koji drugi način pribavilo njenu državinu.

Okružni narodni odbori dužni su prijaviti istim organima, pošto prikupe potrebne podatke od sreskih i mesnih narodnih odbora, onu imovinu koja je ostala napuštena.

Lica koja ne postupe po propisu stava 1. ovog člana kazniće se novčano do četvrtine vrednosti neprijavljene tuđe imovine koju drže ili prinudnim radom bez lišenja slobode do jedne godine.

Ista lica u slučaju svesnog prikrivanja tuđe imovine iz koristoljublja, kao i u slučaju kad su prilikom zasnivanja državine na tuđoj imovini pokazala moralnu bezobzirnost, kazniće se prinudnim radom bez lišenja slobode i novčanom kaznom do četvrtine vrednosti neprijavljene tuđe imovine koju drže.

Ako je takvo lice dobilo na upravu tuđu imovinu, oduzeće mu se pravo da imovinom upravlja.

Član 14

Službenici državnih organa nadležnih za upravu narodnom imovinom, kao i lica kojima ovi organi povere upravu nad imovinom iz čl. 1. ovog zakona, odgovaraju za svoj rad po Zakonu o zaštiti narodnih dobara i njihovom upravljanju.

Član 15

Bliža uputstva za sprovođenje ovog zakona propisaće Ministar pravosuđa FNRJ, u sporazumu sa ministrima industrije, trgovine i snabdevanja i poljoprivrede i šumarstva FNRJ.

Član 16

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana po objavi u "Službenom listu Federativne Narodne Republike Jugoslavije".