ODLUKAO PRELAZU U DRŽAVNU SVOJINU NEPRIJATELJSKE IMOVINE, O DRŽAVNOJ UPRAVI NAD IMOVINOM NEPRISUTNIH LICA I O SEKVESTRU NAD IMOVINOM KOJU SU OKUPATORSKE VLASTI PRISILNO OTUĐILE("Sl. list DFJ", br. 2/45) |
Danom stupanja na snagu ove Odluke prelazi u državnu svojinu:
1. sva imovina Nemačkog Rajha i njegovih državljana koja se nalazi na teritoriji Jugoslavije;
2) sva imovina lica nemačke narodnosti, izuzev Nemaca koji su se borili u redovima Narodno-oslobodilačke vojske i partizanskih odreda Jugoslavije ili su podanici neutralnih država a nisu se držali neprijateljski za vreme okupacije;
3. sva imovina ratnih zločinaca i njihovih pomagača, bez obzira na njihovo državljanstvo, i bez obzira na državljanstvo, imovina svakog lica koje je presudom građanskih ili vojnih sudova osuđeno na gubitak imovine u korist države.
Imovina jugoslovenskih državljana pada u tom slučaju pod udar ove Odluke, bez obzira da li se nalazi u zemlji, ili inostranstvu.
Imovina otsutnih lica koja su u toku okupacije nasilno odvedena od strane neprijatelja ili su sama izbegla, prelaze u Državnu upravu narodnih dobara i njome će se upravljati kao sa poverenim dobrom do konačnog rešenja o svojini.
Imovina koja je pod pritiskom okupacionih vlasti prešla u svojinu trećih lica pada do daljeg rešenja pod sekvestar države.
Pod imovinom u smislu ove Odluke imaju se smatrati nepokretna dobra, pokretna dobra i prava, kao zemljišni posedi, kuće, nameštaji, šume, rudarska prava, preduzeća sa svima postrojenjima i zalihama, hartije od vrednosti, dragocenosti, udeli, akcije, društva, udruženja svake vrste, fondovi, prava uživanja, svakovrsna platežna sretstva, potraživanja, učestvovanja u radnjama i preduzećima, autorska prava, prava industriske svojine, kao i sva prava na napred pomenute predmete.
Svaka imovina koja potpada pod član 1 i 2 ove Odluke, i za koju već postoji presuda građanskih ili vojnih sudova, ili je već pre donošenja ove Odluke prešla u državnu svojinu ili pod državnu upravu; ili sekvestar u pojedinim federalnim jedinicama demokratske federativne Jugoslavije, stavlja se pod upravu i nadzor Državne uprave narodnih dobara pri Povereništvu za trgovinu i industriju. Ovo se odnosni na imovinu koju Povereništvo za trgovinu i industriju oglasi za imovinu od opšteg državnog značaja.
U slučaju da presuda još ne postoji ili još nije pokrenut postupak protiv sopstvenika, predložiće privremeni prelaz imovine pod upravu i nadzor Državne uprave narodnih dobara Državna ili Zemaljska komisija za utvrđivanje zločina okupatora ili njihovih pomagača. Ove komisije dužne su da istovremeno pokrenu postupak kod građanskih ili vojnih sudova. Na isti način postupaće se sa imovinom lica protiv kojih je kod sudova pokrenut postupak zbog krivičnog dela koje povlači gubitak imovine, a po izveštaju suda.
Cilj postavljanja sve podržavljene ili sekvestirane imovine pod udar i nadzor Državne uprave narodnih dobara jeste maksimalno iskorišćavanje te imovine za plansku proizvodnju radi što bržeg i što uspešnijeg dobijanja pobede u oslobodilačkom ratu i za stvaranje uslova za uspešnu ekonomsku obnovu i izgradnju Jugoslavije kao celine i svih njenih federalnih jedinica. Pitanje državne svojine, kao svojine Jugoslavije ili svojine pojedinih federalnih jedinica urediće se kasnije posebnom odlukom Antifašističkog veća narodnog oslobođenja Jugoslavije, održavajući i posle toga načelo upravljanja i proizvodnje po jednom opštem državnom planu.
Pravni poslovi lica i preduzeća iz člana 1 ove Odluke koji su zaključeni od 6 aprila 1941. godine do obnarodovanja ove Odluke ili se zaključe posle donošenja ove Odluke s namerom da se izbegnu posledice ove Odluke i sankcije predviđene Moskovskom i Teheranskom konferencijom, oglašuju se ništavnim.
Do sudske odluke o poništenju takvih pravnih poslova imovinom upravlja Državna uprava narodnih dobara kao u članu 4, stav 2.
Prelazom imovine u svojinu države, odnosno pod njenu upravu, prestaje pravo raspolaganja dosadašnjih sopstvenika, odnosno držalaca.
Uprava nad imovinom podržavljenom ili sekvestiranom po ovoj Odluci spada u delokrug Povereništva za trgovinu i industriju.
Poverenik za trgovinu i industriju izdavaće bliže odredbe i uputstva za izvršenje ove Odluke. Ukoliko su u pitanju interesi drugih resora sporazumeće se sa nadležnim Povereništvima.
Upravu i nadzor nad imovinom koja u smislu ove Odluke prelazi u svojinu, odnosno pod upravu države, vrši Državna uprava narodnih dobara u koju ulaze i pretstavnici federalnih jedinica. Broj članova ove uprave odrediće Poverenik za trgovinu i industriju. Članovi uprave postavljaju se rešenjem Poverenika za trgovinu i industriju, u sporazumu sa Poverenikom za ekonomsku obnovu i Poverenikom za finansije. U Državnoj upravi narodnih dobara ustrojiće se potreban broj otseka prema glavnim privrednim granama.
Državna uprava narodnih dobara ovlašćena je da preduzima sve pravne radnje koje iziskuje uredno upravljanje preduzetih dobara.
U delokrug Državne uprave narodnih dobara ulazi naročito:
1. da na osnovu rešenja i uputa Poverenika za trgovinu i industriju postavlja kod preuzetih dobara uprave, odnosno sekvestre i da im daje direktive za racionalno iskorišćavanje tih dobara;
2. da utvrdi imovno stanje, aktivu i pasivu dobara koja prelaze u upravu Državne uprave narodnih dobara;
3. da odlučuje na koji će se način preuzeta dobra iskorišćavati na opšte dobro naroda kao celine.
Bliže odredbe o delokrugu i organizaciji Državne uprave narodnih dobara propisaće Poverenik za trgovinu i industriju posebnim pravilnikom.
Ova Odluka stupa na snagu danom obnarodovanja.