ZAKONO KONFISKACIJI IMOVINE I O IZVRŠENJU KONFISKACIJE("Sl. list DFJ", br. 40/45, 56/45 - autentično tumačenje i 70/45) |
Član 1
1) Konfiskacija imovine jeste prinudno oduzimanje bez naknade u korist države celokupne imovine (potpuna konfiskacija) ili tačno određenog dela imovine (delimična konfiskacija) koja je lična svojina, ili lični udeo u zajedničkoj imovini sa drugim licima.
2) Konfiskacija se odnosi na sva imovinska prava.
Član 2
Konfiskacija imovine može se izreći isključivo u slučajevima koji su predviđeni zakonom i isključivo od strane onih vlasti koje su za to ovlašćenje zakonom.
Član 3
1) Vlast koja pokreće postupak po delima za koja zakoni predviđaju kaznu konfiskacije postaraće se da pribavi podatke o celokupnoj imovini lica protiv koga pokreće postupak.
2) Pri izricanju kazne konfiskacije sud, odnosno za to ovlašćena upravna vlast, uzeće u obzir sve podatke o imovini okrivljenog lica.
Član 4*
Može se konfiskovati samo imovina lica koje je osuđeno na kaznu konfiskacije, ma u čemu se ona sastojala. Ako ta imovina pretstavlja udeo takvog lica u zajedničkoj imovini s drugim licima (smesništvo, porodična zadruga, ortakluk i sl.), može se taj udeo konfiskovati u punom obimu.
Član 5*
Pod udar konfiskacije dolaze sve stvari osuđenog lica, bez obzira da li se one nalaze u njegovoj državini ili su sa svoga prvobitnog mesta odnete u nameri da se konfiskacija osujeti ili omete. Imovina koja potpada pod udar konfiskacije ne može preći nasledstvom niti kakvim drugim pravnim osnovom u vlasništvo drugih lica.
Član 6*
1) Od konfiskacije se izuzimaju 1) predmeti kućanstva (odelo, rublje, obuća, nameštaj, sudovi i slično) koji su neophodni za život osuđenoga i njegove uže porodice; 2) oruđa svake vrste koja su neophodna za lični zanatliski rad ili za vršenje lične samostalne ili polusamostalne profesije, ako osuđeni nije od suda lišen prava da vrši svoju profesiju; 3) okućje, minimum zemljišnog poseda i živog i mrtvog inventara, sa zgradama za stanovanje i privredu neophodnim za održanje sitnog seljačkog gazdinstva bez upotrebe tuđe radne snage; 4) hrana i ogrev, za ličnu upotrebu osuđenoga i njegove uže porodice za četiri meseca; 5) novčana suma koja ne može preći prosečnu tromesečnu nadnicu radnika dotičnog mesta za svakog člana porodice.
2) Prilikom određivanja imovine koja će se ostaviti užoj porodici, sud će voditi računa o konkretnim okolnostima svakog pojedinog slučaja i uzimajući u obzir mesne privredne uslove. Imovina koja se ostavi užoj porodici ima se srazmerno preneti na sve njene članove.
Član 7*
1) Konfiskovana imovina prelazi u državnu svojinu sa svojom aktivom i pasivom.
2) Pri konfiskaciji imovine država odgovara po dugovima i obavezama osuđenoga ako su ovi nastali pre izvršenja dela i samo do visine vrednosti oduzete imovine, uz ograničenje iz čl. 6 Odluke Antifašističkog veća narodnog oslobođenja Jugoslavije od 21 novembra 1944 godine.
3) Ukoliko je izrečena delimična konfiskacija, država odgovara za obaveze srazmerno vrednosti oduzete imovine.
4) Ukoliko ovi poverioci ne bi mogli biti podmireni u celosti iz aktive konfiskovane imovine, podmiriće se srazmerno.
Član 8
U slučaju poništenja presude o konfiskaciji konfiskovana imovina mora biti vraćena. Ako vraćanje imovine u naturi nije mogućno, naknadiće se bivšem sopstveniku vrednost imovine u novcu.
Član 9
Sud koji izrekne kaznu delimične konfiskacije mora u presudi tačno označiti koja će imovina biti konfiskovana, a ne da samo naznači veličinu dela (polovina, trećina itd.) ili samo vrednost bez naznačenja stvari.
Član 10
Sa pravosnažnošću presude kojom je izrečena konfiskacija država stiče pravo svojine na konfiskovanim dobrima.
Član 11
Ništavne su sve pravne radnje osuđenoga učinjene pre pokretanja i za vreme postupka za konfiskaciju u nameri osujećenja ili otežanja konfiskacije, ili u cilju prikrivanja, oštećenja, umanjenja ili uništenja imovine koja dolazi pod udar konfiskacije.
Član 12
1) Sekvestracija u smislu ovog Zakona jeste privremeno oduzimanje i stavljanje pod kontrolu državne uprave imovine koja može da dođe pod udar konfiskacije, a u cilju obezbeđenja dotične imovine zaštite javnih interesa.
2) Ako presuda odnosno odluka o konfiskaciji još nije doneta zbog toga što postupak nije pokrenut ili je još u toku, a postoji opasnost od otuđenja, opterećenja, oštećenja ili umanjenja vrednosti imovine u pitanju, Zemaljska uprava narodnih dobara, Zemaljska komisija za utvrđivanje zločina okupatora i njihovih pomagača ili Javni tužilac kod suda koji postupak vodi predložiće prelaz imovine pod privremenu upravu nadležne uprave narodnih dobara. Odluku o predlogu navedenih organa donosi onaj sud pred kojim je pokrenut ili treba da bude pokrenut postupak po krivičnom delu.
Član 13*
1) U slučajevima iz prednjeg člana nadležna uprava narodnih dobara upravlja imovinom do konačne odluke suda o konfiskaciji.
2) Ako se donese oslobađajuća presuda ili krivični postupak bude na drugi način obustavljen, imovina se vraća sopstveniku.
3) Ako se donese osudna presuda imovina prelazi u svojinu države na način predviđen u ovom Zakonu.
Član 14
Za vreme privremene uprave (sekvestra), u smislu čl. 12 i 13, prava trećih lica ne mogu biti ostvarivana.
Član 15*
Izvršnu presudu o konfiskaciji imovine dostaviće sud odmah sreskim narodnim sudovima, nadležnim za sprovođenje konfiskacije, osuđenome odnosno njegovom staraocu, nadležnoj upravi narodnih dobara, mesnom narodnom odboru i nadležnom javnom tužiocu.
Član 16*
Konfiskaciju sprovodi onaj sreski narodni sud na čijem se području nalazi imovina koju treba konfiskovati. Ukoliko se imovina nalazi na području više sreskih narodnih sudova, svaki će sreski narodni sud sprovesti konfiskaciju na svom području na traženje suda koji je doneo presudu.
Član 17
1) Postupak sprovođenja konfiskacije je hitan.
2) Po prijemu izvršne presude o konfiskaciji sreski sud odrediće svoga izaslanika koji će izvršiti popis imovine koja se ima konfiskovati. Istom odlukom sud će odrediti dan i mesto gde će se popis izvršiti.
3) O tome sud će obavestiti osuđeno lice ili njegovog staraoca, nadležnu upravu narodnih dobara i mesni narodni odbor, i objaviti odluku na sudskoj tabli.
Član 18
Osuđeno lice ili članovi njegove uže porodice mogu odrediti punomoćnika koji će ih zastupati u postupku za konfiskaciju.
Član 19
Od časa počinjanja postupka konfiskacije sud će po službenoj dužnosti ili na predlog nadležne uprave narodnih dobara ili javnog tužioca preduzeti sve potrebne mere radi obezbeđenja imovine od oštećenja ili propasti.
Član 20*
1) Sudski izaslanik sprovodi tačan popis svih stvari s njihovim bližim označivanjem na licu mesta uz saradnju jednog člana mesnog narodnog odbora i ovlašćenog pretstavnika nadležne uprave narodnih dobara, a po potrebi i procenitelja, o čemu sastavlja zapisnik.
2) Prilikom popisa imovine vrši se i procena prema vrednosti u času popisa.
3) Kad su u pitanju nepokretnosti, sudski izaslanik na licu mesta ili u kancelariji mesnog narodnog odbora popisom svih nepokretnosti proglašuje da su konfiskovane i to unosi u zapisnik. Na lice mesta se izlazi kad se ne može sa sigurnošću ustanoviti nepokretnost koja se ima konfiskovati, odnosno kad je to potrebno radi objave ovog postupka narodne vlasti.
4) Ako su u pitanju pokretnosti sudski izaslanik će zapečatiti sve prostorije i na ulaznim vratima istaći objavu da je sprovedena konfiskacija, sa istovremenom zabranom raspolaganja konfiskovanom imovinom. U zapečaćenoj prostoriji istaći će se na zidu jedan primerak popisa.
5) Ako sa osuđenim u istim prostorijama stanuju i druga lica, pa s toga nije moguće prostorije zatvoriti i zapečatiti, sudski će izaslanik na svaki konfiskovani predmet zalepiti cedulju sa službenim pečatom u znak provedene konfiskacije kao i na zidu jedan primerak ukupnog popisa. U tom slučaju sudski izaslanik, ako nije mogućno konfiskovane stvari odmah odneti, predaće konfiskovane stvari na čuvanje najstarijem ukućanu ili drugom podesnom licu.
6) Zapisnik o sprovedenoj konfiskaciji potpisuju, pored sudskog izaslanika i ovlašćenog pretstavnika uprave narodnih dobara, član mesnog narodnog odbora koji je prisustvovao popisu i proceni, procenitelj i jedan prisutni punoletni ukućanin osuđenog lica.
Član 21
Ukoliko sud prilikom sprovođenja konfiskacije ili sekvestra ustanovi da nema imovine koja bi se mogla konfiskovati ili staviti pod sekvestar izvestiće se o tome onaj sud ili narodnu vlast koja mu se obratila radi sprovođenja konfiskacije ili sekvestra.
Član 22
1) Prilikom sprovođenja konfiskacije mogu treća lica isticati pravne zahteve u pogledu konfiskacije imovine. To će se u najkraćem obliku uneti u zapisnik.
2) Sudski izaslanik ne može odlučivati o osnovanosti ovih zahteva.
Član 23*
1) O zahtevima trećih lica u pogledu konfiskovane imovine koji se stave u toku postupka ili u roku od osam dana po sprovedenoj konfiskaciji, sud će u što kraćem roku odlučiti presudom po saslušanju stranaka i izvođenju potrebnih dokaza.
2) Protiv ove presude može se izjaviti žalba okružnom narodnom sudu u roku od osam dana od saznanja za tu presudu. Presuda okružnog narodnog suda je pravosnažna i izvršna.
3) Ukoliko lice koje ima pravo izlučivanja bude usled nesavladljivih zapreka sprečeno da postavi zahtev u predviđenom roku, ne gubi pravo na izlučivanje ili naknadu vrednosti ako ga postavi u roku od godinu dana od dana pravosnažnosti presude.
Član 24
Ukoliko pri sprovođenju konfiskacije u smislu člana 22 ovog Zakona ne bude stavljen nikakav zahtev za izlučenje prema članu 23, nadležni sud koji sprovodi konfiskaciju izvršiće po pregledu popisa i zapisnika svoga izaslanika prenos konfiskovane imovine u državnu svojinu i predaće konfiskovanu imovinu nadležnoj upravi narodnih dobara. U pogledu nepokretnosti odrediće sud odmah upis prava države na te nepokretnosti.
Član 25
Kad su konfiskovane nepokretnosti poljoprivredna dobra, privredna preduzeća i t. sl, sud će na početku postupka konfiskacije odrediti i podesno lice koje će tom imovinom upravljati privremeno do konačne sudske odluke i konačne predaje konfiskovane imovine nadležnoj upravi narodnih dobara.
Član 26
Zemaljska uprava narodnih dobara ovlašćena je da upravlja oduzetom imovinom kad se radi o objektima koji spadaju u njenu nadležnost. U slučaju konfiskovanja banaka, rudnika, industrijskih preduzeća, velikih trgovačkih i drugih radnji ili velikih poseda od opšteg privrednog značaja odlučiće o pravu raspolaganja Državna uprava narodnih dobara.
Član 27
Druge narodne vlasti ne mogu ni u toku postupka konfiskacije ni posle prelaska konfiskovane imovine u svojinu države uzimati ni u svojinu ni na upotrebu ma šta od konfiskovane imovine bez prethodnog odobrenja državne ili zemaljske uprave narodnih dobara prema za to utvrđenim zakonskim propisima.
Član 28*
1) Sreski narodni odbori dužni su najdalje u roku od 90 dana po donošenju ovog Zakona dostaviti narodnom sreskom sudu tačan popis nepokretne imovine onih ratnih zločinaca i narodnih neprijatelja koji su u toku rata streljani, ubijeni, poginuli ili pobegli, a kojima imovina ili uopšte nije bila konfiskovana jer se nije do nje moglo doći ili je bila konfiskovana samo pokretna imovina ili samo deo te imovine. U svim takvim slučajevima narodni sreski sud, bez obzira da li raspolaže ili ne presudom po kojoj su takva lica bila osuđena, smatraće presudu izvršnom u celini kao i u izricanju konfiskacije i formulisaće odluku o konfiskaciji celokupne imovne, pokretne i nepokretne, saobrazno ovom Zakonu i istu do kraja sprovesti i izvršiti prelaz konfiskovane imovine i upis prava države na konfiskovanu nepokretnu imovinu.
2) Na prijavljivanje ovih slučajeva obavezni su sreski narodni odbori i u tom slučaju ako je bila izvršena konfiskacija i same nepokretne imovine, kako bi sud mogao izvršiti propisan prelaz te imovine u svojinu države.
3) Isto tako vojni sudovi i komande dužni su nadležnom narodnom sreskom sudu za gornje slučajeve dostaviti iz svojih arhiva prepise presuda kako bi sud mogao do kraja sprovesti konfiskaciju i doneti odluku o konfiskaciji, ukoliko je to presuda propustila učiniti.
Član 29
1) Ukoliko je prilikom sprovođenja konfiskacije pre donošenja ovoga Zakona postupljeno protivno odredbama člana 6 ovog Zakona, te je uža porodica ostala bez ičega, narodni sreski sud, na molbu uže porodice, a po uzimanju u obzir svih okolnosti, učiniće potrebne ispravke. Izvršenje ove ispravke pripada sreskom narodnom odboru.
2) Na odluku narodnog sreskog suda iz gornje tačke ima mesta žalbi narodnom okružnom sudu u roku od osam dana po saopštenju odluke.
Presuda narodnog okružnog suda odmah je izvršna.
3) Zahteve iz tačke 1 ovog člana mogu zainteresovana lica stavljati najdalje u roku od jedne godine po stupanju na snagu ovog Zakona.
Član 30
1) Svugde gde postoji imovina Nemačkog Rajha i njegovih državljana ili imovina lica nemačke narodnosti iz tačke 1 i 2 Odluke Antifašističkog veća narodnog oslobođenja Jugoslavije od 21 novembra 1944 godine koja dolazi pod udar konfiskacije, odluku o konfiskaciji donosi sreska komisija od tri lica koju postavlja sreski narodni odbor, a u gradu koji ima rang sreza ili okruga slična komisija koju postavlja gradski narodni odbor. U te komisije imaju obavezno biti uzeta dva pretstavnika nadležne uprave narodnih dobara i jedan pretstavnik unutrašnjih poslova sreskog narodnog odbora. Članovi komisije na početku rada polažu zakletvu pred nadležnim narodnim odborom.
2) Ove komisije dostaviće svoju odluku odmah osuđenom vlasniku kao i nadležnoj upravi narodnih dobara i nadležnom narodnom sreskom sudu. Protiv rešenja ovih komisija nezadovoljnoj stranci pripada pravo žalbe u roku od osam dana na isto takvu komisiju pri okružnom narodnom odboru kad se radi o odluci sreske komisije, a na komisiju pri pokrajinskom narodnom odboru odnosno pri pretsedništvu zemaljskog zakonodavnog organa ako se radi o odlukama navedenih gradskih komisija. Rešenje druge instance odmah je izvršno.
3) Sreska odnosno gradska komisija dostaviće svoju odluku, čim je donese, nadležnoj zemaljskoj kao i Državnoj upravi narodnih dobara sa tačnim popisom konfiskovane imovine, pokretne i nepokretne, i sa izveštajem o njenom dosadašnjem raspolaganju i njenom sadašnjem stanju.
4) Isto tako, navedene komisije dostaviće, po pravosnažnosti svoje odluke, osnovne podatke o svakoj takvoj konfiskovanoj imovini nadležnom narodnom sreskom sudu koji će izvršiti prenos imovine na državu i upis prava države na konfiskovanu nepokretnu imovinu.
5) Komisije su dužne svršiti sav svoj posao najdalje do 15 novembra 1945 godine.
Član 31
Svaka zlonamerna radnja u cilju osujećenja konfiskacije ili sekvestra, a naročito svako namerno oštećenje, sakrivanje ili smanjivanje vrednosti imovine, kao i zlonamerno otuđenje ili opterećenje smatra se kao zločin protiv narodnog interesa i kazniće se prinudnim radom do šest godina i gubitkom građanske časti.
Član 32
Privatna lica koja na nedopušten način ili ma na kakav način bez zakonskog osnova drže konfiskovanu ili napuštenu imovinu ili su se bespravno smestila na nepokretnoj imovini ratnih zločinaca, narodnih neprijatelja ili na nemačkoj imovini iz čl. 30 ovog Zakona, kao i na pod sekvestar stavljenoj imovini otsutnih lica, moraju svu bespravno uzetu pokretnu i nepokretnu imovinu vratiti državi u potpunosti i u neoštećenom stanju i napustiti imovinu kad im to naredi nadležna uprava narodnih dobara.
2) U slučaju prekršaja ove odredbe primeniće se na ta lica kaznene mere predviđene Zakonom o zaštiti narodnih dobara od 24 maja 1945 godine.
Član 33
Organi vlasti koji prilikom konfiskacije imovine ne postupe po ovom Zakonu i ma na koji način oštete državne interese ili počine krivično delo iz koristoljublja kazniće se po odredbama Zakona o zaštiti narodne imovine od 24 maja 1945 godine.
Član 34
Ovaj Zakon stupa na snagu kad se objavi u "Službenom listu Demokratske federativne Jugoslavije."
Napomena:
* Pretsedništvo Antifašističkog veća narodnog oslobođenja Jugoslavije dalo je tumačenje pojedinih članova, stavova i tačaka Zakona o konfiskaciji i o sprovođenju konfiskacije ("Sl. list DFJ", br. 56/45 od 5. avgusta 1945.), koje glasi:
AUTENTIČNO TUMAČENJE POJEDINIH ČLANOVA, STAVOVA I TAČAKA ZAKONA O KONFISKACIJI I O SPROVOĐENJU KONFISKACIJE
Uz član 4 i 5
Kada je otac osuđen na kaznu konfiskacije celokupne imovine, tada se konfiskuje celokupna imovina, izuzev prinovka sinova, u zemljama gde postoji prinovak (na pr. Srbija), postupajući u smislu člana 6.
Ako je sin osuđen na kaznu konfiskacije celokupne imovine, onda se može konfiskovati samo prinovak koji pripada sinu. Očevo imanje ostaje nedirnuto.
Pravno tumačenje o svojini oca i dece davaće vrhovni sudovi federalnih jedinica.
Uz član 6
a) Stav 1 člana 6 treba razumeti tako da se stvari izuzimaju od strane sudskog izaslanika prilikom sprovođenja konfiskacije;
b) tačkom 3 stava 1 mogu se koristiti samo zemljoradnici. Pod zemljoradnikom treba razumeti ono lice, kome je zemljoradnja glavno zanimanje;
v) povlastica iz tačke 3 stava 1 ne odnosi se na konfiskaciju gradskih kuća, kada se radi o vlasnicima kojima zemljoradnja nije glavno zanimanje;
g) pri konfiskaciji gradskih kuća obezbeđuje se stan neophodan za život osuđenom i njegovoj užoj porodici u smislu st. 2;
d) stav 2 treba razumeti tako da je njime obuhvaćeno i izdržavanje maloletne dece, ako je majka nesposobna za rad, i dok se ne vrati hranilac;
đ) ako lice osuđeno na lišenje slobode i konfiskaciju nema nikog od uže porodice koji bi se brinuo o stvarima izuzetim od konfiskacije u smislu člana 6 potrebno mu je postaviti staraoca;
e) povlastice iz člana 6 ne odnose se na lica iz člana 30 Zakona.
Druga rečenica tačke 2 člana 6 važi samo u slučaju potpune konfiskacije.
Uz član 7
Prijave o potraživanju trećih lica podnose se sudu koji sprovodi konfiskaciju, a ovaj je sud obavezan pored objave na sudskoj tabli iz člana 17 da preko "Službenog lista" pozove poverioce da u roku od 15 dana prijave svoja potraživanja.
Uz član 13
Pod nadležnom upravom narodnih dobara treba uvek razumeti okružnu upravu narodnih dobara, a ako ova ne postoji onda zemaljsku upravu.
Uz član 15
Presude je dovoljno slati u izvodu - samo dispozitiv. To isto važi i za presude iz st. 3 člana 28. Izvod presude o konfiskaciji treba da se objavi u "Službenom listu". Pri tome navesti naziv suda koji sprovodi konfiskaciju.
Vojni sudovi i komande moraju poslati, u smislu st. 3 člana 28, sve presude u izvodu nadležnim sudovima radi sprovođenja konfiskacije, bez obzira na to da li su to do sada učinili.
Ako nema osuđenog niti ovaj ima staraoca presuda će se predati jednom članu uže porodice osuđenog.
Pod nadležnim javnim tužiocem razume se Okružni javni tužilac.
Uz član 16
Sud sprovodi konfiskaciju samo na osnovu izvršne presude, a ne i na osnovu akata drugih vlasti u kojima se poziva na postojanje takve izvršne presude, izuzev st. 1 čl. 28.
Uz član 20
Konfiskacija se smatra završenom od dana potpisivanja zapisnika o sprovedenoj konfiskaciji.
Uz član 23
Izlučne pravne zahteve treba tretirati kao redovne tužbe i u pogledu takse, izuzev grube pogreške sudskog izaslanika, o čemu odlučuje sud.
U slučaju sekvestracije ili konfiskacije zajedničke imovine deobu iste vrši sud.
Uz član 28
Stav 1 koji govori o streljanim, ubijenim, poginulim ili pobeglim treba smatrati da važi i za umrle pre nego što ih je stigla kazna.
Sud ne treba da ispituje da li je neko odista streljan, ubijen, poginuo ili pobegao ili umro, jer je to isključiva nadležnost narodnih odbora.
Ako narodni sreski odbori u smislu st. 1 čl. 28 raspolažu presudama treba iste da dostave zajedno sa popisom nepokretne imovine.