ZAKONO RATIFIKACIJI UGOVORA IZMEĐU SOCIJALISTIČKE FEDERATIVNE REPUBLIKE JUGOSLAVIJE I REPUBLIKE AUSTRIJE O PRAVNOJ POMOĆI U KRIVIČNIM STVARIMA("Sl. list SFRJ - Međunarodni ugovori", br. 2/83) |
ČLAN 1
Ratifikuje se Ugovor između Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i Republike Austrije o pravnoj pomoći u krivičnim stvarima, potpisan u Beogradu, 1. februara 1982. godine, u originalu na srpskohrvatskom i nemačkom jeziku.
ČLAN 2
Tekst Ugovora u originalu na srpskohrvatskom jeziku glasi:
UGOVOR
IZMEĐU SOCIJALISTIČKE FEDERATIVNE REPUBLIKE JUGOSLAVIJE I REPUBLIKE AUSTRIJE
O PRAVNOJ POMOĆI U KRIVIČNIM STVARIMA
Predsedništvo Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i savezni predsednik Republike Austrije, rukovođeni željom da se prodube pravni odnosi između dve države i olakša pravni saobraćaj između njih, saglasili su se da zaključe ugovor o pravnoj pomoći u krivičnim stvarima i preuzimanju krivičnog gonjenja i u tom cilju dogovorili su se o sledećem:
Obaveza pružanja pravne pomoći
(1) Države ugovornice obavezuju se da će, prema niže navedenim odredbama i uslovima, u najvećoj mogućoj meri, uzajamno pružati pravnu pomoć u svim postupcima u pogledu krivičnih dela za koja su u vreme kada je zatražena pravna pomoć nadležni pravosudni organi države molilje.
(2) Pravna pomoć će se takođe pružati:
a) u predmetima opozivanja uslovne osude, uslovnog otpuštanja, odlaganja ili prekidanja izvršenja kazne ili preventivne mere;
b) u postupku obeštećenja zbog neopravdanog pritvora ili neopravdanog osuđivanja u vezi sa krivičnim postupkom;
c) u predmetima pomilovanja;
d) u predmetima kaznene evidencije;
e) u vezi sa dostavljanjem poziva za izdržavanje kazne ili naloga za plaćanje novčane kazne i troškova postupka.
Carinski propisi
(1) Pravna pomoć se pruža i za radnje koje se po mišljenju zamoljene države sastoje isključivo od povrede carinskih propisa.
(2) Carinski propisi, u smislu stava 1 ovog člana, su pravni propisi o uvozu, izvozu, tranzitu i skladištenju robe, koji se odnose na carinske ili druge uvozno-izvozne dažbine.
(3) Pravna pomoć se pruža nezavisno od toga da li u zamoljenoj državi postoji carinski propis iste vrste.
(4) Dokumenta i saopštenja koja se dostavljaju pravosudnim organima države molilje u vezi sa zamolnicom za pružanje pravne pomoći povodom carinskih krivičnih predmeta smeju se koristiti ne samo u onom krivičnom postupku za koji je zahtevana pomoć nego i u carinskim i drugim dažbinskim postupcima koji su u neposrednoj vezi sa tim postupkom.
Obim pravne pomoći
Pravna pomoć posebno obuhvata saslušanje okrivljenog lica, svedoka i veštaka, uviđaj, pretres, zaplenu predmeta, dostavljanje akata, dopisa ili drugih predmeta koji su u vezi sa krivičnim postupkom, kao i dostavljanje pismenih materijala.
Odbijanje pravne pomoći
Pravna pomoć se ne pruža:
a) ako delo koje je navedeno u zamolnici nije sudski kažnjivo prema pravu zamoljene države;
b) ako bi izvršenje zamolnice moglo da ugrozi suverenitet ili bezbednost zamoljene države ili bi bilo u suprotnosti sa principima njenog pravnog poretka;
c) ako delo navedeno u zamolnici po mišljenju zamoljene države predstavlja krivično delo političkog karaktera ili vojno krivično delo;
d) za radnje koje po mišljenju zamoljene države isključivo predstavljaju povredu propisa o porezima, monopolu ili devizama, ili povredu propisa o kontingentiranju robe ili spoljnoj trgovini, ako ovim ugovorom nije drukčije određeno.
Sadržaj zamolnice
(1) Zamolnica za pravnu pomoć dostavlja se u pismenoj formi i mora sadržati:
a) oznaku organa koji moli i zamoljenog organa;
b) oznaku krivičnog predmeta, kratak opis krivičnog dela, uz oznaku mesta i vremena izvršenja;
c) pravnu ocenu krivičnog dela;
d) što tačnije podatke o okrivljenom licu, njegovo državljanstvo i mesto stanovanja ili boravka;
e) ime i adresu eventualnog branioca;
f) predmet zamolnice i druge neophodne podatke za njeno rešavanje.
(2) Zamolnicu za pravnu pomoć potpisuje nadležni organ vlasti pravosuđa koji moli i na nju se stavlja službeni pečat. Legalizacija nije potrebna.
(3) Uz zamolnicu za pretres lica ili prostorija ili zaplenu predmeta prilaže se jedan primerak ili overen prepis (kopija) naloga organa koji moli.
Način opštenja
(1) Ako ovim ugovorom nije drukčije određeno, prepiska u poslovima regulisanim ovim ugovorom odvijaće se između sekretarijata nadležnog za poslove pravosuđa socijalističke republike ili socijalističke autonomne pokrajine Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, s jedne strane, i saveznog ministra za pravosuđe Republike Austrije, s druge strane. Na taj način će opštiti i pravosudni organi međusobno.
(2) U hitnim slučajevima, nadležni pravosudni organi države molilje mogu nadležnim organima zamoljene države dostavljati zamolnice posredstvom Međunarodne organizacije krivične policije (INTERPOL).
Prevodi
(1) Prevodi zamolnica koji se dostavljaju u skladu sa ovim ugovorom, kao i priloženih materijala, izuzimajući materijale iz stava 2 ovog člana, ne prilažu se. Za pismene materijale koji se dostavljaju primenom člana 24 ne prilažu se prevodi.
(2) Pismenim materijalima koji se dostavljaju, posebno materijalima u vezi sa krivičnim postupkom i sudskim odlukama, treba priložiti prevod na jezik zamoljene države koji će sačiniti zakleti tumač države molilje. Overa potpisa tumača nije potrebna.
(3) Ako pismeni materijal koji treba dostaviti nije preveden na jezik zamoljene države, sud kome je upućena zamolnica ograničava se na to da prosledi pismeni materijal primaocu, ako je primalac spreman da ga primi.
Primena procesnog prava
Prilikom rešavanja zamolnica za pružanje pravne pomoći primenjuje se pravo zamoljene države. Propisi države molilje koji odstupaju od toga biće primenjeni na njen zahtev, ako je to u skladu sa principima procesnog prava zamoljene države.
Prisustvo pri radnjama pravne pomoći
(1) Na zahtev organa koji podnosi zamolnicu, zamoljeni organ će ga blagovremeno obavestiti o mestu i vremenu rešavanja zamolnice za pravnu pomoć. To obaveštavanje vrši se u neposrednom saobraćaju između organa koji moli i zamoljenog organa.
(2) Lica koja učestvuju u krivičnom postupku i njihovi pravni zastupnici, kao i predstavnici organa uključenih u krivični postupak, imaju pravo da prisustvuju prilikom preduzimanja radnji pravne pomoći u zamoljenoj državi ako je to potrebno za stručno obavljanje zahteva za pružanje pravne pomoći. Oni imaju pravo da iznesu dodatna pitanja. Član 13 stav 4 shodno će se primenjivati na ta lica.
(3) Za prisutnost predstavnika organa države molilje iz stava 2 ovog člana prilikom pružanja pravne pomoći u zamoljenoj državi potrebna je u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji saglasnost sekretarijata nadležnog za poslove pravosuđa socijalističke republike ili socijalističke autonomne pokrajine, a u Republici Austriji - saglasnost saveznog ministra za pravosuđe.
Nadležni organ
(1) Ako adresa lica na koje se odnosi zamolnica za pravnu pomoć nije tačno navedena ili se ispostavi da je netačna, zamoljeni organ, po mogućnosti, utvrđuje tačnu adresu.
(2) Ako zamoljeni organ nije nadležan za rešavanje zamolnice, on treba da je uputi nadležnom organu i da o tome obavesti organ koji moli.
Dostavljanje akata i predmeta
(1) Država ugovornica će, na zahtev druge države ugovornice, dostavljati akta, pismene materijale ili druge predmete koji mogu da služe kao dokazno sredstvo u krivičnom postupku u državi molilji. Pismeni materijali i drugi predmeti biće takođe dostavljeni ako u zamoljenoj državi podležu zapleni.
(2) Dostavljanje akata ili pismenih materijala u originalu zahteva se ako nije dovoljno dostavljanje prepisa (kopija).
(3) Zamoljena država može u toku postupka da zatraži akta, pismene materijale ili druge predmete koji su potrebni dok krivični postupak traje u toj državi.
(4) Prava zamoljene države ili trećih lica u vezi sa dostavljenim pismenim materijalima ili predmetima ostaju netaknuta. Dostavljena akta, pismeni materijali ili predmeti vraćaju se zamoljenoj državi u najkraćem mogućem roku, ako se ona toga ne odriče.
(5) Kod dostavljanja akata, pismenih materijala ili drugih predmeta u skladu sa ovim članom ne primenjuju se propisi o uvozu i izvozu predmeta ili deviza.
Dokazivanje dostave
Dostavljanje se potvrđuje ili potvrdom o dostavi koja mora biti datirana i overena potpisom organa koji dostavlja i potpisom primaoca ili potvrdom zamoljenog organa iz koje se vidi čin, forma i vreme dostave. Na posebnoj zamolnici zamoljeni organ će obavestiti da li je dostavljanje izvršeno u skladu sa propisima zamoljene države.
Pozivi; garantovanje lične slobode
(1) Ako se pokaže neophodnim da se jedno lice koje boravi u jednoj od zemalja ugovornica lično pojavi pred sudom druge države ugovornice radi saslušanja, tom licu dostavlja poziv nadležni organ zamoljene države.
(2) Poziv ne sme da sadrži pretnju prisilnih mera u slučaju neodazivanja. Ako se pozvano lice ne odazove pozivu, ne smeju biti primenjene zakonom predviđene prisilne mere.
(3) Zamolnici za dostavu poziva okrivljenom udovoljiće se samo ako je poziv zamoljenom organu uručen najkasnije trideset dana pre datuma koji je određen za odazivanje na sud države molilje. Organ koji moli mora da poštuje ovaj rok pri podnošenju zamolnice.
(4) Lice koje je na teritoriji jedne države ugovornice dobilo poziv da prisustvuje na sudu druge države ugovornice u vezi sa krivičnim predmetom i odazove se tom pozivu, ne sme na teritoriji te države ugovornice da bude hapšeno, gonjeno ili da bude ugrožavana njegova sloboda za delo koje je počinilo pre stupanja na teritoriju države molilje. Gonjenje, hapšenje ili neko drugo ograničenje lične slobode dozvoljeno je:
a) zbog krivičnog dela koje je predmet poziva lica kao okrivljenog;
b) kada se pozvano lice i posle izjave suda da njegovo prisustvo više nije potrebno zadržava duže od 15 dana na teritoriji države molilje, iako je imalo mogućnost da je napusti;
c) ako se posle napuštanja teritorije države molilje tamo dobrovoljno vrati ili bude vraćeno na osnovu pravovaljane odluke.
(5) Ograničenja krivičnog gonjenja, hapšenja ili drugog ugrožavanja lične slobode, koja su sadržana u stavu 4 ovog člana, treba primeniti na svedoka i za krivično delo koje bi on izvršio ili pokušao da izvrši lažnim iskazom pred sudom države molilje.
(6) Ako se poziva svedok ili veštak, u pozivu treba pojedinačno navesti u kojoj meri ima pravo na naknadu putnih troškova i troškova boravka, kao i na odštetu usled izgubljenog vremena, a veštak, osim toga, i na naknadu za veštačenje. Pozvanom svedoku ili veštaku, na njegov zahtev, država molilja izdaje akontaciju za pokriće troškova puta i boravka.
Upućivanje uhapšenih lica kao svedoka u državu molilju
(1) Ako se pozvani svedok na osnovu sudske odluke nalazi u zatvoru u zamoljenoj državi, biće izručen uz njegovu saglasnost državi molilji, na njen zahtev, radi saslušanja, ako protiv toga ne postoje ozbiljni razlozi.
(2) Svedok se u državi molilji i dalje drži u pritvoru i biće posle saslušanja neodložno vraćen zamoljenoj državi.
Upućivanje uhapšenih lica u zamoljenu državu
(1) Na molbu jedne države ugovornice, licu koje se nalazi u zatvoru u državi molilji po sudskoj odluci dozvoljava se da prisustvuje prilikom rešavanja molbe za pružanje pravne pomoći u zamoljenoj državi u vezi sa krivičnim postupkom u državi molilji ako postoji priznat razlog za hapšenje prema pravu zamoljene države, a upućivanju se ne suprotstavljaju ozbiljni razlozi.
(2) Upućeno lice se u zamoljenoj državi i dalje drži u pritvoru i biće posle udovoljavanja zamolnice za pravnu pomoć hitno vraćeno. Član 13 stav 4 shodno se primenjuje.
Tranzit
Ako lice lišeno slobode neka treća država treba da sprovede, radi svedočenja jednoj državi ugovornici preko teritorije druge države ugovornice, odobriće se tranzit tog lica ako ono nije državljanin te države ugovornice.
Primena prinudnih mera
Nadležni organi zamoljene države primenjuju prilikom rešavanja zamolnice za pravnu pomoć, po potrebi, ista prinudna sredstva kao prilikom rešavanja zamolnice za pružanje pravne pomoći nadležnog organa sopstvene države.
Obrazloženje nepružanja pravne pomoći
Ako se pravna pomoć uskrati u potpunosti ili delimično ili ako za udovoljenje zamolnice postoje prepreke, organ koji moli biće o tome obavešten, uz navođenje razloga.
Zamolnica za preuzimanje krivičnog gonjenja
(1) Ako je državljanin jedne države ugovornice izvršio krivično delo na teritoriji druge države ugovornice, koje je sudski kažnjivo u obe države ugovornice, država u kojoj je počinjeno delo može da zamoli drugu državu ugovornicu da preuzme gonjenje ovog krivičnog dela.
(2) Nadležni organi države u kojoj je izvršeno delo ispitaće, u pojedinačnom slučaju po službenoj dužnosti, u interesu otkrivanja istine, iz razloga određivanja kazne ili iz drugih razloga važnih za krivični postupak i iz razloga izvršenja kazne ili resocijalizacije okrivljenog, da li je neophodno dostavljanje molbe iz stava 1 ovog člana.
(3) Nadležni organi zamoljene države sprovešće krivični postupak u skladu sa pravnim propisima svoje države. Prilikom ocenjivanja saobraćajnih krivičnih dela zamoljena država treba da uzme za osnovu saobraćajne propise koji važe u mestu izvršenja dela.
(4) Ako se zamolnica za preuzimanje krivičnog gonjenja zasniva na lažnom iskazu kojim se tereti okrivljeni u državi molilji, u smislu člana 13 stav 5, krivičnopravne odredbe zamoljene države primeniće se na isti način kao da je iskaz dat pred sudom zamoljene države.
Mere u vezi sa zamolnicom
Pravosudni organi države molilje preduzimaju potrebne mere u pogledu zamolnice za preuzimanje krivičnog gonjenja da bi zamoljenoj državi omogućili vršenje krivično-sudske nadležnosti. Ove mere obuhvataju, kada se okrivljeni nalazi u pritvoru u državi molilji, i njegovo upućivanje organima zamoljene države.
Dokumentacija
(1) Zamolnica za preuzimanje krivičnog gonjenja mora da sadrži opis činjeničnog stanja, kao i što tačnije podatke o okrivljenom licu, njegovo državljanstvo i mesto stanovanja ili boravka. Zamolnici se prilažu:
a) akta u originalu ili u overenom prepisu (kopiji), kao i dokazni materijal;
b) odredbe o činjeničnom stanju i kazni koja se primenjuje na delo prema važećem pravu u mestu izvršenja dela, a kod saobraćajnih krivičnih dela - i propisi za njihovo ocenjivanje;
c) izjave oštećenih krivičnim delom, koje su neophodne za pokretanje krivičnog postupka.
(2) Za dostavljanje akata i dokaznih materijala primenjuje se član 11 st. 4 i 5.
(3) Izjava oštećenog potrebna za pokretanje krivičnog postupka u državi molilji ima dejstvo i u zamoljenoj državi. Izjava oštećenog koja je potrebna samo po pravu zamoljene države može u roku od 2 meseca posle podnošenja prijave da bude naknadno upućena organu te države nadležnom za krivično gonjenje.
Načelo ne bis in idem
Pravosudni organi države molilje privremeno se odriču mera gonjenja dela navedenog u zamolnici za preuzimanje krivičnog gonjenja. Od takvih mera se u svakom slučaju odustaje:
a) ako je okrivljeno lice u zamoljenoj državi pravnosnažno oslobođeno ili ako je postupak konačno obustavljen zbog nedostatka dokaza ili zato što počinjeno delo nije krivično delo;
b) ako je izrečena kazna ili preventivna mera izvršena, ili ako se ona više ne može izvršiti po zakonu ili zbog akta o pomilovanju;
c) za vreme dok je izvršenje kazne ili preventivne mere potpuno ili delimično odloženo.
Obaveštenje o rezultatu zamolnice
Zamoljena država obaveštava državu molilju o onome što je preduzeto na osnovu zamolnice i o rezultatu krivičnog postupka. Ako o tome postoji pravnosnažna odluka, biće dostavljena u originalu ili overenom prepisu (kopiji).
Saopštenja iz kaznene evidencije
(1) Države ugovornice će se uzajamno obaveštavati, kvartalno, o svim krivično-pravnim osudama državljana druge države ugovornice koje su unete u njenu kaznenu evidenciju. Izvodi iz kaznene evidencije biće razmenjivani između Saveznog sekretarijata za pravosuđe i organizaciju savezne uprave Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i saveznog ministra za unutrašnje poslove Republike Austrije.
(2) One će se takođe uzajamno obaveštavati o daljim odlukama i rešenjima koja se odnose na krivično-sudske presude i unose se u kaznenu evidenciju.
(3) Države ugovornice će uzajamno dostavljati, na način naveden u stavu 1, na pojedinačnu zamolnicu, overene prepise (kopije) krivično-sudskih presuda koje su zavedene u kaznenu evidenciju a odnose se na njihove državljane.
Pravna obaveštenja
Savezni sekretar za pravosuđe i organizaciju savezne uprave Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i savezni ministar pravosuđa Republike Austrije uzajamno se, na zahtev, obaveštavaju o krivičnom pravu, pravu o krivičnom postupku i pravu o izvršenju krivičnih sankcija svojih država.
Troškovi
Troškovi nastali rešavanjem zamolnice, izuzev troškova prouzrokovanih upućivanjem zatvorenika prema čl. 14 do 16, snosi zamoljena država.
Definicije
(1) Sudski je kažnjivo delo, u smislu ovog ugovora, ako je za gonjenje i kažnjavanje krivičnog dela nadležan:
a) u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji - sud za krivične stvari;
b) u Republici Austriji - sud pozvan na osnovu zakonskih propisa za suđenje u krivičnim stvarima.
(2) Pod pojmom "jezik zamoljene države", u smislu ovog ugovora, podrazumeva se za celokupnu teritoriju Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije srpskohrvatski, hrvatski književni, slovenački i makedonski jezik, a za teritoriju Republike Austrije - nemački jezik.
(3) U smislu ovog ugovora, pojam "preventivne mere" označava:
a) u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji - mere bezbednosti, vaspitne mere i mere zaštitnog nadzora u vezi sa uslovnom osudom, koje su predviđene u krivičnom zakonodavstvu Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije;
b) u Republici Austriji - svaka mera koja ograničava slobodu, a koja je izrečena presudom krivičnog suda pored ili umesto neke kazne.
ZAVRŠNE ODREDBE
Ovaj ugovor podleže ratifikaciji. Ratifikacioni instrumenti će se razmeniti u Beču.
(1) Ovaj ugovor stupa na snagu prvog dana trećeg meseca posle razmene ratifikacionih instrumenata.
(2) Ugovor se zaključuje na neodređeno vreme. Svaka država ugovornica ga može pismeno otkazati diplomatskim putem, sa otkaznim rokom od 6 meseci.
Stupanjem na snagu ovog ugovora stavljaju se van snage čl. 19 do 22 i čl. 24 do 28 Ugovora između Federativne Narodne Republike Jugoslavije i Republike Austrije o uzajamnom pravnom saobraćaju od 16. decembra 1954, kao i čl. 23 i 47 navedenog ugovora, ako se odnose na krivične stvari.
Sačinjeno u Beogradu, 1. februara 1982. godine, u dva originala na srpskohrvatskom i nemačkom jeziku, pri čemu oba teksta imaju istu važnost.
|
Za Socijalističku Federativnu Republiku
Jugoslaviju, |
Za Republiku Austriju, |
ČLAN 3
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SFRJ".