ZAKONO KONFISKACIJI IMOVINE I O IZVRŠENJU KONFISKACIJE("Sl. list FNRJ", br. 61/46 - prečišćen tekst i 74/46 - ispr.) |
Konfiskacija imovine u smislu ovog zakona jeste prinudno oduzimanje bez naknade u korist države celokupne imovine (potpuna konfiskacija) ili tačno određenog dela imovine (delimična konfiskacija) fizičkog ili pravnog lica.
Imovinom fizičkog lica smatra se imovina koja je njegova lična svojina ili koja je njegov udeo u zajedničkoj imovini sa drugim licima. Pod imovinom razumeju se i sva imovinska prava.
Konfiskaciju mogu izreći samo državni organi koji su za to zakonom ovlašćeni i samo u slučajevima koji su predviđeni zakonom.
Državni organ koji pokreće postupak po delima i u slučajevima za koje zakon predviđa konfiskaciju pribaviće podatke o celokupnoj imovini lica protiv kojeg se taj postupak pokreće i dostaviće ih državnom organu nadležnom za donošenje odluke o konfiskaciji.
Pri donošenju odluke o konfiskaciji uzeće se u obzir svi podaci o imovini lica protiv kojeg se odluka donosi.
Ako sud utvrdi da osuđeni nema uopšte imovine ili da njegova imovina, koja bi imala biti konfiskovana, neznatno prelazi onaj deo imovine koji se po čl. 4 ovog zakona izuzima od konfiskacije, sud neće izreći kaznu konfiskacije, što će se u samoj presudi navesti.
Može se konfiskovati samo imovina onog lica protiv kojeg je doneta na zakonu osnovana odluka o konfiskaciji, ma u čemu se ta imovina sastojala.
Od konfiskacije se izuzimaju: 1) lični predmeti i predmeti kućanstva koji su neophodni za život osuđenog i njegove uže porodice, kao odelo, rublje, obuća, posuđe, nameštaj; 2) oruđa svake vrste koja su osuđenome neophodna za obavljanje ličnog zanatskog rada ili drugog samostalnog ili polusamostalnog zanimanja, ako osuđenik nije sudskom odlukom lišen prava da obavlja takav rad i zanimanje; 3) okućje, minimum zemljišnog poseda i živog i mrtvog inventara sa zgradama za stanovanje i privredu, neophodnim osuđenome i njegovoj užoj porodici za održavanje sitnog seljačkog gazdinstva bez upotrebe tuđe radne snage; 4) hrana i ogrev za ličnu upotrebu osuđenoga i njegove uže porodice za četiri meseca; 5) novčana svota za osuđenoga i svakog člana njegove uže porodice, koja ne može preći prosečnu tromesečnu nadnicu radnika u odnosnom mestu.
U slučaju konfiskacije kuće u gradu u kojoj stanuje osuđeni sa užom porodicom, obezbediće se osuđenome i njegovoj porodici stan neophodan za život bilo u konfiskovanoj bilo u nekoj drugoj kući.
Prilikom određivanja imovine koja se u smislu ovog člana ima ostaviti osuđenome i njegovoj užoj porodici, sud će uzimati u obzir okolnosti svakog pojedinog slučaja i mesne privredne uslove. Imovina koja se ostavi užoj porodici ima se srazmerno preneti na sve njene članove.
Pod užom porodicom, u smislu ovog zakona, podrazumevaju se bračni drug i deca osuđenoga, ako žive s njim u zajedničkom domaćinstvu.
Propisi st. 1 tač. 1, 3, 4 i 5 i st. 2 ovog člana primenjivaće se i na ostala lica koje je osuđeni dužan izdržavati, a koja nemaju drugih sredstava za život.
Konfiskovana imovina prelazi u državnu svojinu sa svojom aktivom i pasivom.
Za obaveze osuđenoga čija je imovina konfiskovana država odgovara do visine vrednosti konfiskovane imovine, i to samo ako su te obaveze nastale pre izvršenja dela.
Ako je izrečena delimična konfiskacija, država odgovara za takve obaveze osuđenoga srazmerno vrednosti konfiskovane imovine.
Sud koji sprovodi konfiskaciju pozvaće poverioce osuđenoga, objavom odluke na sudskoj tabli po članu 15 stav drugi ovog zakona da prijave sudu svoja potraživanja u roku od 15 dana po ovoj objavi. Ovakav poziv sud će i posebno uputiti poznatim mu hipotekarnim poveriocima. Poverilac koji ne prijavi sudu svoje potraživanje u određenom roku može tražiti ostvarenje svog prava redovnim postupkom u roku od godine dana po navedenoj objavi.
U slučajevima obustave postupka o konfiskaciji, pravosnažne oslobađajuće presude ili poništenja odluke o konfiskaciji, konfiskovana imovina mora biti vraćena vlasniku. Ako nije moguće vraćanje same imovine naknadiće mu se njena vrednost u novcu.
Isplata se vrši iz prihoda od konfiskovanih i likvidiranih imovina. Bliže odredbe o tome propisaće pravilnikom Ministar finansija FNRJ.
Ako je izrečena kazna delimične konfiskacije, sud mora u presudi tačno i podrobno označiti imovinu koja se ima konfiskovati, a ne samo da naznači veličinu dela (polovina, trećina itd.) ili samo vrednost bez naznačenja predmeta.
Pravosnažnom presudom kojom je izrečena konfiskacija država stiče pravo svojine na konfiskovanoj imovini kao i ostala imovinska prava koja su obuhvaćena konfiskacijom.
Ništavne su pravne radnje lica osuđenog na konfiskaciju koje su izvršene za vreme postupka po delima i slučajevima za koje zakon predviđa konfiskaciju i usled kojih je konfiskacija osujećena ili otežana. Isto tako ništavne su i pravne radnje takvog lica koje su izvršene pre pokretanja ovog postupka u nameri da se konfiskacija osujeti ili oteža. Smatra se da je takva namera postojala, ukoliko se ne dokaže protivno.
Sekvestracija u smislu ovog zakona jeste privremeno oduzimanje uprave nad celokupnom imovinom ili delom imovine lica za koje postoji osnovana pretpostavka da će protiv njega biti izrečena konfiskacija i prenošenje te uprave na državni organ nadležan za upravu narodnom imovinom, u cilju obezbeđenja imovinskih interesa države.
Sekvestracija prestaje pravosnažnim okončanjem postupka po delima i slučajevima za koje zakon predviđa konfiskaciju.
Javni tužioci, Državna i zemaljske komisije za utvrđivanje zločina okupatora i njihovih pomagača i državni organi nadležni za upravu narodnom imovinom, pre pokretanja ili u toku postupka po delima i slučajevima za koje zakon predviđa konfiskaciju, mogu zahtevati sekvestraciju odnosno zabranu otuđenja i opterećenja i druga sredstva obezbeđenja na imovini za koju postoji opasnost uništenja, otuđenja, opterećenja, oštećenja ili umanjenja njene vrednosti.
Zahtev za sekvestraciju odnosno druga sredstva obezbeđenja podnosi se onom sudu pred kojim je pokrenut ili treba da bude pokrenut krivični postupak protivu vlasnika imovine na kojoj se traži obezbeđenje. Ovaj sud ima doneti odluku o takvom zahtevu u roku od tri dana nakon primljenog zahteva.
Za vreme trajanja sekvestracije treća lica mogu ostvarivati svoja prava na sekvestriranoj imovini samo sa pristankom nadležnog organa za upravu narodnom imovinom.
Propisi ovog zakona o konfiskaciji i njenom sprovođenju shodno će se primenjivati i na sekvestraciju i ostala sredstva obezbeđenja.
Pri sprovođenju odluke o sekvestraciji ili drugom sredstvu obezbeđenja sud će voditi računa da se obezbedi izdržavanje licima navedenim u čl. 4 st. 4 i 5 ovog zakona.
Konfiskacija imovine sprovodi se samo na osnovu pravosnažne odluke suda ili drugog državnog organa koji je na to zakonom ovlašćen.
Pravosnažna odluka o konfiskaciji odmah će se dostaviti radi izvršenja sreskom sudu nadležnom za sprovođenje konfiskacije, osuđenome odnosno njegovom staraocu, nadležnom državnom organu za upravu narodnom imovinom, mesnom narodnom odboru i nadležnom javnom tužiocu.
Za sprovođenje konfiskacije nadležan je onaj sreski sud na čijem se području nalazi konfiskovana imovina.
Ako se imovina nalazi na području više sreskih sudova, svaki će sreski sud sprovesti konfiskaciju na svom području.
Postupak sprovođenja konfiskacije hitan je.
Po prijemu pravosnažne odluke o konfiskaciji sreski sud odrediće svog izaslanika koji će izvršiti popis imovine čija se konfiskacija ima sprovesti, a ujedno će odrediti dan, vreme i mesto popisa.
Svoju odluku o tome sud će dostaviti osuđenome ili njegovom staraocu, nadležnom državnom organu za upravu narodnom imovinom i mesnom narodnom odboru, i objaviće je na sudskoj tabli.
Osuđenoga koji je u zatvoru ili izvan zemlje može zastupati u postupku sprovođenja konfiskacije jedan član njegove uže porodice, odnosno punomoćnik kojega ovaj ili osuđeni odredi, a u slučaju da ovoga nema sud će po službenoj dužnosti odrediti staraoca.
Čim se otpočne postupak sprovođenja konfiskacije, sud će po službenoj dužnosti ili na predlog nadležnog državnog organa za upravu narodnom imovinom ili javnog tužioca preduzeti sve potrebne mere radi obezbeđenja te imovine od uništenja, propadanja, kvara, oštećenja i umanjenja njene vrednosti.
Sudski izaslanik počinje sprovođenje konfiskacije na licu mesta popisom i procenom imovine, koja se ima pobliže označiti, uz saradnju jednog člana mesnog narodnog odbora, a po potrebi i procenitelja.
Procena imovine vrši se prema njenoj vrednosti na dan popisa.
Kad se radi o nepokretnostima, sudski izaslanik u kancelariji mesnog narodnog odbora, a na licu mesta ako se inače ne mogu tačno ustanoviti i označiti nepokretnosti, proglašuje da je polisom sprovedena njihova konfiskacija i to unosi u zapisnik.
Kad se radi o pokretnostima, sudski izaslanik zapečatiće prostorije u kojima se nalaze i na ulaznim vratima istaći će objavu o sprovedenoj konfiskaciji i o zabrani raspolaganja konfiskovanim pokretnostima, dok će u zapečaćenim prostorijama na zid istaći spisak popisanih stvari koje se u njima nalaze.
Ako sa osuđenim u istim prostorijama stanuju i druga lica pa stoga nije moguće prostorije zatvoriti i zapečatiti sudski će izaslanik na svaki konfiskovani predmet zalepititi cedulju sa službenim pečatom u znak provedene konfiskacije, kao i na zidu jedan primerak ukupnog popisa. U tom slučaju sudski izaslanik, ako nije mogućno konfiskovane stvari odmah odneti, predaće konfiskovane stvari na čuvanje najstarijem ukućaninu ili drugom podesnom licu.
Ako iz bilo kojih razloga nije moguće postupiti po odredbama iz prednja dva stava, sudski izaslanik obezbediće popisanu pokretnu imovinu na najpodesniji način.
Zapisnik o sprovedenoj konfiskaciji potpisuje sudski izaslanik, član mesnog narodnog odbora koji je prisustvovao popisu i proceni, prisutni predstavnik državnog organa nadležnog za upravu narodnom imovinom, procenitelj ukoliko ga je bilo i osuđeni, a ako nije prisutan onda jedan prisutni punoletni njegov ukućanin, prvenstveno član njegove porodice, odnosno punomoćnik ili staralac.
Sud koji sprovodi konfiskaciju izvestiće o rezultatu sprovedenog postupka sud odnosno organ državne uprave, koji je doneo odluku o konfiskaciji.
Prilikom sprovođenja konfiskacije mogu treća lica isticati izlučne zahteve u pogledu konfiskovane imovine. Ove zahteve sudski izaslanik ukratko će uneti u zapisnik, ali on ne može o njima odlučivati.
Tamo gde na imovini koja se konfiskuje postoji pravo udovičkog uživanja i pravo devojačkog udomljenja i izdržavanja ta će se prava smatrati kao stvarna prava i njih je sudski izaslanik dužan uneti u zapisnik kao takva i kao izlučni zahtev.
O izlučnim zahtevima iz prethodnog člana koji se stave u toku sprovođenja konfiskacije ili u roku od osam dana po sprovedenoj konfiskaciji sud koji sprovodi konfiskaciju odlučiće nakon sprovedenog postupka presudom u što kraćem roku.
Protiv ove presude može se u roku od osam dana od njenog uručenja izjaviti žalba okružnom sudu, čija je presuda pravosnažna.
Ako se ne stavi izlučni zahtev u roku propisanom stavom 1 ovog člana, može se to učiniti u redovnom postupku u roku od godine dana po sprovedenoj konfiskaciji.
Ako u toku sprovođenja konfiskacije i u roku od osam dana po sprovedenoj konfiskaciji ne bude stavljen nikakav izlučni zahtev, sud koji sprovodi konfiskaciju predaće u posed konfiskovanu imovinu državnom organu koji je nadležan da njom upravlja, a u pogledu nepokretnosti izvršiće u javnim knjigama i prenos odnosnih prava na državu.
Ako to iziskuje priroda i značaj imovine na koju se odnosi postupak konfiskacije, sud će sam ili na predlog nadležnog državnog organa još u početku tog postupka odrediti podesno lice, koje će tom imovinom privremeno upravljati do konačne sudske odluke o konfiskaciji, odnosno do konačne predaje konfiskovane imovine državnom organu nadležnom da njom upravlja.
Konfiskovanom imovinom upravlja državni organ koji je za to nadležan prema posebnim propisima.
Državni organi koji nisu nadležni da upravljaju konfiskovanom imovinom ne mogu ni u toku postupka konfiskacije ni posle prelaska konfiskovane imovine u svojinu države uzimati na upotrebu ništa od te imovine bez prethodnog odobrenja državnog organa nadležnog da njom upravlja, a ovaj može takva odobrenja davati samo prema postojećim propisima.
Ukoliko je pri sprovedenoj konfiskaciji pre stupanja na snagu ovog zakona postupljeno protivno čl. 4 ovog zakona, sreski sud, na zahtev osuđenog, članova njegove uže porodice ili lica koje je osuđeni dužan izdržavati, doneće odluku o odnosnim ispravkama i tu će odluku sprovesti.
Protiv odluke sreskog suda ima mesta žalbi okružnom sudu čija je odluka pravosnažna.
Zahtevi iz st. 1 ovog člana mogu se stavljati u roku od šest meseci po stupanju na snagu ovog zakona.
Ko izvrši bilo kakvu radnju u nameri da osujeti konfiskaciju ili sekvestraciju, a naročito ko uništi, ošteti, sakrije, otuđi, optereti ili smanji vrednost imovine, kazniće se lišenjem slobode do pet godina a u težim slučajevima lišenjem slobode s prinudnim radom do deset godina ukoliko za to delo drugim zakonom nije predviđena teža kazna.
Ko bez zakonskog osnova drži bilo kakvu imovinu na koju se odnosi konfiskacija, sekvestracija ili drugo obezbeđenje i ovu na poziv nadležnog organa za upravu narodnom imovinom ne vrati državi u potpunosti i u stanju u kom je bila kad je počeo držati, ili propusti da prijavi takvu imovinu, kazniće se prinudnim radom do dve godine i novčano do 20.000 dinara.
Javni službenik koji ne izvrši svoju službenu dužnost, propisanu ovim zakonom, ili postupi protivno njegovim odredbama i time nanese štetu interesima države ili počini krivično delo iz koristoljublja kazniće se po odredbama Zakona o zaštiti narodnih dobara i njihovom upravljanju.
Troškovi sprovođenja konfiskacije, sekvestracije i ostalih obezbeđenja po ovom zakonu idu na teret imovine koja se konfiskuje, sekvestrira i obezbeđuje.
Prelazna naređenja
Sreski sudovi dužni su najdalje do 1 oktobra 1946 podneti saveznom Ministarstvu pravosuđa preko ministarstva pravosuđa narodne republike izveštaj o svom celokupnom izvršenom radu po čl. 28 Zakona o konfiskaciji imovine i o izvršenju konfiskacije od 9 juna 1945 godine, i to po onim predmetima za koje su im do dana stupanja na snagu ovog zakona sreski narodni odbori i vojni sudovi i komande dostavili podatke propisane istim članom navedenog zakona. Ukoliko ima takvih predmeta nesvršenih, sreski sudovi dužni su ih dovršiti u istom roku, pa i njih uvrstiti u svoj izveštaj.
Sreski sudovi koji su postupali po čl. 30 Zakona o konfiskaciji imovine i o izvršenju konfiskacije od 9 juna 1945 godine dužni su o svom celokupnom izvršenom radu po tom članu podneti izveštaj saveznom Ministarstvu pravosuđa preko ministarstva pravosuđa narodne republike najdalje do 1 oktobra 1946 godine. U istom ovom roku sreski sudovi dužni su dovršiti rad po takvim nesvršenim predmetima, ukoliko ih ima, pa i njih uvrstiti u svoj izveštaj.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana po objavljivanju u "Službenom listu Federativne Narodne Republike Jugoslavije".