POSLOVNIKSKUPŠTINE GRADA NOVOG SADA("Sl. list Grada Novog Sada", br. 9/2000) |
I OPŠTE ODREDBE
Ovim poslovnikom uređuju se rad i organizacija Skupštine Grada Novog Sada (u daljem tekstu: Skupština) i druga pitanja od značaja za rad Skupštine i ostvarivanje njenih zadataka i odgovornosti u skladu sa Ustavom, zakonom i Statutom Grada Novog Sada.
Ako neko pitanje u vezi sa organizacijom i radom Skupštine nije uređeno ovim poslovnikom, Skupština to pitanje uređuje posebnim aktom.
Rad Skupštine i njenih radnih tela dostupan je javnosti. Javnost u radu može da se ograniči ili isključi samo u slučajevima kada je to zakonom, drugim propisom, Statutom Grada ili drugim aktom nadležnog organa određeno.
II KONSTITUISANJE SKUPŠTINE
1. Prva sednica
Prvu sednicu Skupštine saziva presednik Skupštine prethodnog saziva, u roku od sedam dana od dana izbora odbornika.
Do izbora predsednika Skupštine, prvu sednicu Skupštine otvara i njome rukovodi najstariji odbornik koji je prisutan na sednici i koji se prihvata te dužnosti, kome u radu pomažu dva najmlađa odbornika, koji su prisutni na sednici i koji se prihvate te dužnosti, i sekretar Skupštine.
Na prvoj sednici Skupštine:
- biraju se članovi Komisije za potvrđivanje mandata odbornika (u daljem tekstu: Komisija),
- razmatra se izveštaj Komisije i potvrđuju mandati odbornika,
- biraju se predsednik i potpredsednici Skupštine,
- biraju se predsednik i članovi Komisije za kadrovska, administrativna i mandatno-imunitetna pitanja,
- razmatraju se i druga pitanja.
2. Potvrđivanje mandata
U Komisiju se bira pet odbornika primenom načela srazmerne zastupljenosti pojedinih političkih stranaka, drugih političkih organizacija i grupe građana u Skupštini.
Članove Komisije predlažu predsedavajući i odbornici.
Članovi Komisije biraju se javnim glasanjem.
Komisija bira predsednika iz reda svojih članova.
Komisija odlučuje većinom glasova od ukupnog broja članova Komisije.
Na osnovu Izveštaja Gradske izborne komisije o sprovedenim izborima za odbornike i uvida u uverenja o izboru odbornika, Komisija utvrđuje da li su podaci iz uverenja istovetni sa podacima iz Izveštaja Gradske izborne komisije, i o tome podnosi Skupštini izveštaj, u pisanom obliku, koji sadrži:
- predlog za potvrđivanje mandata svakog pojedinog odbornika,
- predlog da se ne potvrde mandati pojedinih odbornika, sa obrazloženjem,
- predlog da se odloži potvrđivanje mandata pojedinih odbornika.
Član Komisije čiji je odbornički mandat osporen ne može da učestvuje u odlučivanju o ispravnosti ili neispravnosti svog izbora.
Izveštaj Komisije Skupština razmatra i usvaja u celini, ako Komisija nije osporila mandate pojedinih odbornika.
Ako Komisija u svom izveštaju predloži da se potvrđivanje mandata pojedinom odborniku odloži ili da mu se mandat ne potvrdi, o svakom takvom predlogu glasa se posebno.
Skupština može da odbije ili odloži potvrđivanje mandata pojedinom odborniku i da obaveže Gradsku izbornu komisiju da izvrši proveru valjanosti uverenja o izboru za odbornika, i da o tome obavesti Skupštinu u roku od osam dana od dana dostavljanja skupštinske odluke Gradskoj izbornoj komisiji.
O potvrđivanju mandata odbornika iz stava 1 ovog člana Skupština će odlučiti posle razmatranja obaveštenja Gradske izborne komisije.
Odbornik kome je potvrđivanje mandata odbijeno ili odloženo, ima pravo da prisustvuje sednicama Skupštine i učestvuje u njenom radu bez prava odlučivanja do odluke Skupštine iz stava 2 ovog člana.
Potvrđivanje mandata odbornika izabranih na ponovnim i dopunskim izborima vrši Komisija za kadrovska, administrativna i mandatno-imunitetna pitanja, po postupku propisanom ovim poslovnikom za rad Komisije.
Mandat odbornika počinje da teče danom potvrđivanja.
Danom potvrđivanja mandata većine odbornika prestaje mandat odbornika prethodnog saziva Skupštine.
3. Izbor predsednika i potpredsednika Skupštine
Predsednik Skupštine bira se tajnim glasanjem.
Glasanjem za izbor predsednika Skupštine rukovodi predsedavajući, a pomažu mu dva najmlađa odbornika i sekretar Skupštine.
Kandidata za predsednika Skupštine može da predloži najmanje deset odbornika.
Odbornik može da učestvuje u predlaganju samo jednog kandidata.
Predlog kandidata za predsednika Skupštine podnosi se predsedavajućem u pisanom obliku.
Predlog sadrži ime i prezime, kratku biografiju i stranačku pripadnost kandidata, ime i prezime predstavnika predlagača i obrazloženje.
Predsedavajući dostavlja odbornicima sve primljene predloge kandidata za predsednika Skupštine.
Predstavnik svake grupe predlagača ima pravo da i usmeno obrazloži predlog kandidata za predsednika Skupštine.
Kandidat za predsednika Skupštine može da iznese svoj programski govor i da odgovori na pitanja odbornika.
O predloženim kandidatima otvara se rasprava.
Posle završene rasprave, javnim glasanjem utvrđuje se lista kandidata prema azbučnom redu početnog slova prezimena kandidata.
Na osnovu utvrđene liste kandidata izrađuje se glasački listić.
Predsedavajući odbornik objavljuje početak glasanja i poziva odbornike, prema spisku izabranih odbornika, da prime glasački listić.
Glasa se zaokruživanjem rednog broja ispred imena kandidata.
Predsedavajući odbornik konstatuje da je svim prisutnim odbornicima omogućeno da glasaju i zaključuje postupak glasanja.
Utvrđivanje rezultata glasanja sprovodi se na sednici sledećim redom:
1. utvrđuje se broj pripremljenih glasačkih listića;
2. utvrđuje se broj odbornika koji prisustvuju sednici;
3. utvrđuje se broj neupotrebljenih glasačkih listića koji se pečate u poseban koverat;
4. otvara se glasačka kutija i prebrojavanjem utvrđuje broj glasačkih listića u kutiji. Ako se utvrdi da je broj glasačkih listića u kutiji veći od broja odbornika koji su glasali postupak se obustavlja i sprovodi se ponovno glasanje, a upotrebljeni glasački listići se pečate u poseban koverat;
5. ako se utvrdi da u glasačkoj kutiji ma jednak ili manji broj glasačkih listića od broja odbornika koji su glasali, nastavlja se postupak tako što se nevažeći glasački listići odvajaju i pečate u poseban koverat;
6. sa svakog važećeg glasačkog listića čita se ime kandidata koji je dobio glas, što se evidentira na posebnom obrascu;
7. utvrđuje se broj glasova koji je dobio svaki od predloženih kandidata.
Nevažećim glasačkih listićem smatra se: nepopunjeni glasački listić, glasački listić koji je popunjen tako da se ne može sa sigurnošću utvrditi za kog kandidata je odbornik glasao, kao i listić na kome je zaokružen veći broj kandidata od broja koji se bira.
Za predsednika Skupštine izabran je kandidat koji je dobio većinu glasova ukupnog broja odbornika.
Ako je predloženo više kandidata, a ni jedan nije dobio potrebnu većinu, izbor odnosno glasanje se ponavlja između dva kandidata koji su dobili najveći broj glasova.
Ako ni u drugom krugu predsednik Skupštine Grada nije izabran, ponavlja se postupak izbora najduže u roku od 15 dana.
Postupak izbora se ponavlja i u slučaju ako je na listi bio jedan kandidat, a nije dobio potrebnu većinu, kao i u slučaju ako su na listi bila dva kandidata, a ni jedan nije dobio potrebnu većinu.
Posle izbora predsednik Skupštine preuzima rukovođenje sednicom.
Ako izabrani predsednik Skupštine nije prisutan na konstitutivnoj sednici, predsedavajući odbornik nastaviće da rukovodi sednicom do izbora prvog potpredsednika Skupštine.
Izbor potpredsednika Skupštine sprovodi se po istom postupku kao i izbor predsednika Skupštine.
4. Izbor predsednika, potpredsednika i članova Izvršnog odbora
Kandidata za predsednika Izvršnog odbora predlaže predsednik Skupštine.
Kandidat za predsednika Izvršnog odbora može da iznese svoj programski govor i da odgovori na pitanja odbornika.
Kandidat za predsednika Izvršnog odbora, u saglasnosti sa predsednikom Skupštine, predlaže kandidate za potpredsednike i članove Izvršnog odbora.
Broj kandidata za potpredsednike i članove Izvršnog odbora ne može da bude veći od broja koji se bira.
Nakon završetka pretresa, o predlogu za predsednika, potpredsednike i članove Izvršnog odbora odlučuje se u celini tajnim glasanjem, osim ako Skupština ne odluči da se glasa javno.
Izvršni odbor je izabran, ako je za njegov izbor glasala većina od ukupnog broja odbornika.
Ako Izvršni odbor ne bude izabran, ceo postupak se ponavlja.
II PRAVA I DUŽNOSTI ODBORNIKA
Odbornicima se izdaje legitimacija.
U legitimaciji se navodi pravo odbornika na ulazak i boravak u zgradi Skupštine i u prostorijama Kluba odbornika, prisustvo i učešće na sednicama Skupštine i njenih stalnih i povremenih radnih tela i druga prava koja odbornik može da ostvari.
Sekretar Skupštine se stara o izdavanju legitimacije i o evidenciji izdatih legitimacija.
Odbornici su dužni da pre početka zakazane sednice obaveste predsednika Skupštine o eventualnoj sprečenosti da prisustvuju sednici.
Predsednik Skupštine može da odobri odborniku odsustvo sa sednice, o čemu obaveštava Skupštinu.
Odbornik ima pravo da traži obaveštenja i objašnjenja od predsednika Skupštine, predsednika radnog tela, predsednika i članova Izvršnog odbora sekretara Skupštine i od sekretara organa Gradske uprave, o pitanjima koja se odnose na poslove iz okvira njegovih prava i dužnosti, odnosno poslova iz nadležnosti organa Gradske uprave, a koja su mu potrebna za ostvarivanje funkcije odbornika.
Služba za skupštinske poslove obezbeđuje, u okviru svog delokruga, uslove za obavljanje funkcije odbornika i na zahtev odbornika pruža im stručnu pomoć u izradi predloga koje oni podnose Skupštini i radnim telima, pomaže odbornicima u obavljanju drugih poslova koje im poveri Skupština i radno telo, daje obaveštenja i stručna objašnjenja o pitanjima od značaja za vršenje funkcije odbornika i stara se o obezbeđenju tehničkih uslova za njihov rad.
Odbornik može da podnese ostavku u pismenom obliku predsedniku Skupštine. Predsednik Skupštine ostavku odmah dostavlja svim odbornicima i Komisiji za kadrovska, administrativna i mandatno-imunitetna pitanja.
Skupština na prvoj narednoj sednici utvrđuje, bez otvaranja rasprave, da je danom podnošenja ostavke odborniku prestao mandat.
1. Odborničko pitanje
Odbornik ima pravo da postavi odborničko pitanje sekretaru organa Gradske uprave ili Izvršnom odboru, iz njihove nadležnosti.
Odborničko pitanje mora biti jasno formulisano i upućuje se nadležnom sekretaru Gradske uprave ili Izvršnom odboru.
Odborničko pitanje postavlja se u pisanom obliku ili usmeno.
Odborničko pitanje može da se postavi i između dve sednice Skupštine, u pisanom obliku, putem predsednika Skupštine koji ga dostavlja nadležnom sekretaru organa Gradske uprave ili Izvršnom odboru.
Odbornička pitanja postavljaju se, po pravilu, nakon što Skupština okonča rad o svim tačkama dnevnog reda.
Prilikom postavljanja pitanja u pisanom obliku, odbornik treba da se izjasni da li želi da se na pitanje odgovori usmeno ili pismeno, neposredno njemu van sednice ili na sednici Skupštine.
Na pitanje postavljeno na sednici odgovara se, ako je moguće, na istoj sednici, a ako to nije moguće u roku od 30 dana od dana dostavljanja pitanja.
Na zahtev odbornika koji je pitanje postavio, odgovor se dostavlja svim odbornicima.
Odgovor mora biti kratak, jasan i direktan i, po pravilu, treba da sadrži predloge za rešenje problema na koje se pitanje odnosi.
Povodom dobijenog odgovora, odbornik koji je postavio pitanje može da predloži da se rasprava o pitanju na koje se odgovor odnosi, vodi. O tom predlogu odlučuju odbornici.
Kada odbornici prihvate da se rasprava o pitanju na koje se odnosi odgovor vodi, to pitanje se uvrštava u dnevni red sednice kao poslednja tačka dnevnog reda.
2. Odborničke grupe
Odbornici Skupštine imaju pravo da obrazuju odborničke grupe.
Odborničku grupu čine odbornici koji pripadaju istoj političkoj stranci, odnosno političkoj organizaciji, koja ima najmanje pet odbornika.
Odborničku grupu mogu udruživanjem da obrazuju i odbornici koji pripadaju političkim strankama ili drugim političkim organizacijama koje imaju manje od pet odbornika i odbornici koji su izabrani na predlog grupe građana.
Odbornička grupa se konstituiše tako što se predsedniku Skupštine podnosi spisak članova odborničke grupe, koji je potpisao svaki njen član. Na spisku se posebno navodi predsednik i zamenik predsednika odborničke grupe.
Odbornik može biti član samo jedne odborničke grupe.
O promeni sastava odborničke grupe njen predsednik obaveštava predsednika Skupštine i prilaže izjavu odbornika o promeni odborničke grupe.
O obrazovanju nove odborničke grupe i o promenama u postojećim odborničkim grupama obaveštavaju se odbornici na prvoj narednoj sednici Skupštine.
Odbornička grupa zauzima zajedničke stavove o pitanjima koja razmatra Skupština, pokreće inicijativu za razmatranje pojedinih pitanja i predlaže donošenje opštih akata Skupštine.
Stručne i administrativno - tehničke poslove za potrebe odborničkih grupa obavlja Služba za skupštinske poslove.
IV RADNA TELA SKUPŠTINE
1. Opšte odredbe
Za razmatranje i rešavanje pojedinih pitanja iz nadležnosti Skupštine i obavljanja drugih poslova u skladu sa ovim poslovnikom, obrazuju se saveti i komisije kao stalna radna tela Skupštine (u daljem tekstu: radna tela).
Članovi radnih tela biraju se za vreme na koje je izabrana Skupština.
Odbornici koji su članovi Izvršnog odbora, ne mogu biti članovi radnih tela.
Radno telo ima predsednika, zamenika predsednika i određen broj članova.
Saveti imaju po devet članova.
Komisije imaju po sedam članova, ukoliko ovim poslovnikom nije drugačije utvrđeno.
Predlog liste kandidata za predsednika, zamenika predsednika i članove radnih tela podnosi Komisija za kadrovska, administrativna i mandatno - imunitetna pitanja.
Predloge liste kandidata za predsednika, zamenika predsednika i članove Komisije za kadrovska, administrativna i mandatno-imunitetna pitanja može da podnese predsednik Skupštine, odbornička grupa ili najmanje pet odbornika ili jedan odbornik koga podrže još četiri odbornika.
Pojedini odbornik može da bude član najviše dva radna tela.
O predlogu liste kandidata glasa se javno.
Predsedniku, zameniku predsednika i članovima radnih tela koji su izabrani iz reda odbornika prestaje funkcija i pre isteka vremena na koje su izabrani ako im prestane mandat.
Predsednik, zamenik predsednika i članovi radnog tela mogu da budu razrešeni i pre isteka vremena na koje su birani, na način i po postupku za njihov izbor.
Sednicu radnog tela saziva predsednik radnog tela po sopstvenoj inicijativi ili na inicijativu najmanje tri člana radnog tela ili odborničke grupe, a dužan je da sazove sednicu ako to traži predsednik Skupštine. Ako predsednik radnog tela ne sazove sednicu radnog tela, može da je sazove predsednik Skupštine.
Saziv za sednicu radnog tela dostavlja se članovima najkasnije tri dana pre dana održavanja sednice. Izuzetno ovaj rok može da bude i kraći.
Radno telo radi u sednici kojoj prisustvuje većina članova radnog tela, a odlučuje većinom glasova prisutnih članova.
Sednice radnih tela koje se sazivaju radi razmatranja pitanja iz nadležnosti Skupštine, održavaju se, po pravilu, najkasnije dva dana pre sazivanja sednice Skupštine.
Sednici radnog tela može da prisustvuje i učestvuje u radu, bez prava odlučivanja, i odbornik koji nije član radnog tela.
U radu radnog tela dužni su da učestvuju predstavnici i poverenici Izvršnog odbora, kada je Izvršni odbor predlagač akta koji se na sednici radnog tela razmatra, sekretar organa Gradske uprave, odnosno zaposleni koga sekretar organa Gradske uprave ovlasti.
U radu radnog tela mogu, po pozivu, da učestvuju i predstavnici Izvršnog odbora i ako Izvršni odbor nije predlagač akta koji se razmatra, kao i stručni i naučni radnici.
U izvršavanju poslova iz svog delokruga, predsednik radnog tela može da traži od organa Gradske uprave podatke i informacije od značaja za rad radnog tela.
Nakon završetka pretresa, radno telo podnosi Skupštini izveštaj koji sadrži mišljenje i predloge radnog tela, i određuje izvestioca koji na sednici Skupštine obrazlaže podneti izveštaj.
Na zahtev pojedinog člana radnog tela, njegovo izdvojeno mišljenje izneće se pred Skupštinu uporedo sa izveštajem radnog tela i on ima pravo da ga obrazloži pre otvaranja pretresa o tom pitanju na sednici Skupštine.
Na sednici radnog tela vodi se zapisnik.
U zapisnik se unose naročito: imena prisutnih, predlozi podneti u pismenom obliku, stavovi radnog tela, svako izdvojeno mišljenje, kao i izvestioci koje je odredilo radno telo.
2. Saveti i komisije
Radna tela Skupštine su:
1. Savet za budžet i finansije,
2. Savet za komunalne delatnosti,
3. Savet za urbanizam, poslovni prostor i stambena pitanja
4. Savet za zaštitu životne sredine
5. Savet za zdravstvenu zaštitu, socijalnu zaštitu i društvenu brigu o deci i omladini,
6. Savet za kulturu,
7. Savet za obrazovanje i sport,
8. Savet za statutarna pitanja i lokalnu samoupravu,
9. Savet za javni red i mir i bezbednost
10. Komisija za propise,
11. Komisija za kadrovska, administrativna i mandatno - imunitetna pitanja,
12. Komisija za obeležavanje praznika, dodelu priznanja i međugradsku saradnju u zemlji i inostranstvu,
13. Komisija za nazive delova naseljenih mesta i javnih službi,
14. Komisija za javno obaveštavanje,
15. Komisija za predstavke i predloge i
16. Komisija za odnose sa verskim zajednicama.
1) Savet za budžet i finansije
Savet za budžet i finansije razmatra predloge odluka i drugih opštih akata koji se odnose na finansiranje poslova Grada, takse, naknade i druge lokalne javne prihode, budžet i završni račun o izvršenju budžeta Grada, kao i druga pitanja iz oblasti imovinsko-pravnih odnosa i finansija Grada.
2) Savet za komunalne delatnosti
Savet za komunalne delatnosti razmatra predloge odluka i drugih opštih akata iz oblasti komunalnih delatnosti, pitanja koja se odnose na izgradnju, održavanje i korišćenje komunalnih objekata, snabdevanje građana vodom, i drugom energijom, komunalni red, održavanje čistoće i zelenila, zauzeća javnih površina, postavljanje manjih montažnih objekata, pitanja uređivanja i korišćenja građevinskog zemljišta. Razmatra predloge odluka i drugih opštih akata iz oblasti saobraćaja i puteva, kao i sva pitanja koja se odnose na gradski i mirujući saobraćaj, izgradnju i održavanje ulica i trgova, lokalnih puteva, seoskih, poljskih i drugih nekategorisanih puteva u naseljima. Prati rad i ostvarivanje delatnosti javnih komunalnih i drugih javnih preduzeća u komunalnoj oblasti i oblasti saobraćaja i puteva i drugih javnih službi u ovim oblastima čiji je osnivač Grad kao i razvoj opšteg informacionog sistema Grada.
3) Savet za urbanizam, poslovni prostor i stambena pitanja
Savet za urbanizam, poslovni prostor i stambena pitanja razmatra predloge odluka, drugih opštih akata i druga pitanja iz oblasti: urbanizma, poslovnog prostora stambenih odnosa i prati i usmerava rad javnih preduzeća u oblasti urbanizma i poslovnog prostora i u stambenoj oblasti, prati izgradnju, održavanje i korišćenje poslovnog prostora i stambenih zgrada i obavlja i druge poslove iz ove oblasti.
4) Savet za zaštitu životne sredine
Savet za zaštitu životne sredine razmatra pitanja vezana za zaštitu i unapređenje životne sredine, prirode i prirodnih dobara, zaštitu od buke i vazduha od zagađenja razmatra mogućnosti razvoja ekološke svesti i podizanja nivoa kvaliteta života stanovništva; prati aktivnosti na sprečavanju nastajanja i otklanjanju štetnih posledica koje ugrožavaju životnu sredinu i prati realizaciju srednjoročnih i kratkoročnih programa Grada u oblasti zaštite i unapređenja životne sredine.
5) Savet za zdravstvenu zaštitu, socijalnu zaštitu i društvenu brigu o deci i omladini
Savet za zdravstvenu zaštitu, socijalnu zaštitu i društvenu brigu o deci i omladini razmatra predloge odluka i drugih opštih akata, kao i sva druga pitanja iz ovih oblasti.
Savet razmatra pitanja koja se odnose i na zadovoljavanje potreba i ostvarivanje prava boraca, invalida i članova njihovih porodica, kao i sva druga pitanja iz ove oblasti.
6) Savet za kulturu
Savet za kulturu razmatra predloge odluka i drugih opštih akata u oblasti kulture, javnih spomenika i zaštite kulturnih dobara, razmatra inicijative i predloge za realizaciju programa iz oblasti kulture, razmatra zahteve i predlaže lokacije za podizanje javnih spomenika na teritoriji Grada, prati delatnost zaštite kulturnih dobara i stara se o unapređenju ove delatnosti, razmatra i daje mišljenja o planovima i programima rada organizacija koje se bave zaštitom spomenika kulture u Gradu i predlaže njihovo usklađivanje. Predlaže Skupštini i organizacijama koje se bave zaštitom spomenika kulture, mere za ostvarivanje zaštite, prezentacije i korišćenja kulturnih dobara, daje mišljenje o predlozima za prihvatanje legata, vrši povremeni nadzor nad čuvanjem i održavanjem umetničko - istorijskih dela i spomenika, i razmatra druga pitanja iz ovih oblasti.
7) Savet za obrazovanje i sport
Savet za obrazovanje i sport razmatra pitanja u vezi sa izgradnjom, rekonstrukcijom, investicionim i tekućim održavanjem osnovnih i srednjih škola, i druga pitanja iz oblasti obrazovanja koja su u nadležnosti Grada.
U oblasti sporta Savet razmatra pitanja koja se odnose na izgradnju, održavanje i korišćenje sportskih objekata, razmatra predloge odluka o organizovanju i održavanju sportskih takmičenja i manifestacija od značaja za Grad, kao i druga pitanja iz ove oblasti.
8) Savet za statutarna pitanja i lokalnu samoupravu
Savet za statutarna pitanja i lokalnu samoupravu razmatra ostvarivanje sistema lokalne samouprave u Gradu, pitanja vezana za organizaciju i rad organa Grada, ostvarivanje poslova državne uprave koje Republika poveri Gradu, kao i druga pitanja iz oblasti lokalne samouprave i uprave.
Savet razmatra inicijative i predlaže Skupštini obrazovanje, ukidanje ili promenu područja mesnih zajednica, koordinira rad na konstituisanju mesnih zajednica, prati, usmerava i usklađuje rad organa mesnih zajednica, stara se o sprovođenju opštih akata Grada koji se odnose na mesne zajednice i u vezi sa tim daje mesnim zajednicama i njihovim organima preporuke i uputstva i obavlja i druge poslove u vezi sa mesnim zajednicama.
9) Savet za javni red i mir i bezbednost
Savet za javni red i mir i bezbednost prati stanje u ovim oblastima na teritoriji Grada, prati primenu propisa Skupštine kojima su sankcionisane prekršajne radnje i predlaže Skupštini njihovo donošenje, odnosno izmenu, razmatra pitanja koja se odnose na obim i strukturu učinjenih prekršajnih i drugih krivičnih dela kojima se ugrožava javni red i mir i bezbednost i u tom cilju ostvaruje saradnju sa odgovarajućim ministarstvima Republike Srbije, odnosno njihovim organizacionim jedinicama na teritoriji Grada.
10) Komisija za propise
Komisija za propise razmatra usklađenost predloga odluka i drugih opštih akata koje usvaja Skupština, sa Ustavom, zakonom, Statutom Grada i drugim propisima, i daje svoje predloge i mišljenja Skupštini.
Komisija razmatra opšta akta javnih preduzeća i službi na koja daje saglasnost Skupština.
Komisija daje odgovor Ustavnom sudu na predlog, inicijativu i rešenje o pokretanju postupka za ocenu ustavnosti, odnosno zakonitosti odluka i drugih opštih akata koje je donela Skupština.
Ako Komisija prilikom razmatranja zahteva oceni da ima osnova za izmenu ili dopunu odluke ili drugog opšteg akta na koje se zahtev Ustavnog suda odnosi, ili da je prestala potreba za primenom te odluke, predložiće Skupštini da zaključi da se pristupi izmeni, odnosno dopuni odluke ili donošenju nove odluke ili drugog opšteg akta, i dostaviće svoj predlog predsedniku Skupštine.
Komisija utvrđuje prečišćene tekstove odluka i drugih propisa Skupštine.
11) Komisija za kadrovska, administrativna i mandatno-imunitetna pitanja
Komisija za kadrovska, administrativna i mandatno-imunitetna pitanja predlaže izbor, imenovanje, odnosno razrešenje lica koje bira ili imenuje Skupština, predlaže sastav radnih tela, predlaže imenovanje i razrešenje članova upravnih i nadzornih odbora i direktora ustanova čiji je osnivač, predlaže izbor i razrešenje direktora, članova upravnih odbora i predsednika i članova nadzornih odbora, osim predstavnika zaposlenih u javnim komunalnim i drugim javnim preduzećima čiji je osnivač i obavlja druge poslove u oblasti kadrovske politike Grada, učestvuje u pripremanju i podnosi predloge propisa o naknadama i drugim primanjima odbornika u Skupštini i lica koja bira ili imenuje Skupština, sprovodi te propise i priprema predloge za obezbeđivanje sredstava u budžetu Grada, stara se o pravilnom korišćenju tih sredstava i o tome izveštava Skupštinu, donosi pojedinačna akta o naknadama i drugim primanjima odbornika, biranih ili imenovanih lica u Skupštini i određuje im druga primanja i obavlja druge poslove u vezi sa ostvarivanjem prava iz radnog odnosa izabranih i imenovanih lica u Skupštini.
Razmatra pitanja koja se odnose na imunitetna prava odbornika, potvrđivanje ili prestanak mandata odbornika i pretresa druga pitanja u vezi sa mandatom odbornika.
12) Komisija za obeležavanje praznika, dodelu priznanja i međugradsku saradnju u zemlji i inostranstvu
Komisija za obeležavanje praznika, dodelu priznanja i međugradsku saradnju u zemlji i inostranstvu inicira i koordinira aktivnosti za obeležavanje državnih praznika, jubileja i drugih značajnih događaja iz prošlosti Novog Sada, podnosi predloge odluka Skupštini za dodelu priznanja, u skladu sa postupkom utvrđenim odlukama Skupštine i predlaže proglašenje istaknutih ličnosti za počasne građane Novog Sada.
Komisija za obeležavanje praznika, dodelu priznanja i međugradsku saradnju u zemlji i inostranstvu podnosi predloge Skupštini za uspostavljanje, održavanje i dalje razvijanje odnosa i veza Novog Sada sa drugim gradovima u zemlji i inostranstvu i organizuje i prati sprovođenje zaključaka Skupštine u ovoj oblasti.
13) Komisija za nazive delova naseljenih mesta i javnih službi
Komisija za nazive delova naseljenih mesta i javnih službi razmatra i utvrđuje predloge za davanje naziva ulicama, trgovima, gradskim četvrtima zaseocima i drugim delovima Grada, i predlaže davanje saglasnosti za unošenje imena Novog Sada u firme preduzeća, odnosno u nazive ustanova i drugih pravnih lica.
14) Komisija za javno obaveštavanje
Komisija za javno obaveštavanje prati i razmatra ostvarivanja obaveštavanja građana o pitanjima od značaja za njihov život i rad, prati i razmatra ostvarivanja javnosti rada Skupštine i njenih radnih tela i način obaveštavanja javnosti o njihovom radu.
15) Komisija za predstavke i predloge
Komisija za predstavke i predloge razmatra predstavke i predloge građana upućene ili ustupljene Skupštini, i predlaže Skupštini i nadležnim organima mere za rešavanje pitanja sadržanih u njima.
16) Komisija za odnose sa verskim zajednicama
Komisija za odnose sa verskim zajednicama obavlja poslove koji se odnose na ostvarivanje odnosa i saradnje Grada Novog Sada sa verskim zajednicama, pomaže im u rešavanju problema sa kojima se susreću, u skladu sa zakonom i stara se o stvaranju i očuvanju dobrih međukonfesionalnih odnosa međusobnog uvažavanja i verskih i nacionalnih tolerancija, daje mišljenja i predloge Skupštini Grada Novog Sada koji se odnose na verske zajednice i obavlja druge poslove iz ove oblasti koje joj poveri Skupština.
Komisija ima 13 članova.
V SEDNICA SKUPŠTINE
1. Sazivanje sednice
Sednice Skupštine održavaju se prema potrebi, a najmanje jednom u tri meseca.
Sednice Skupštine sazivaju se pismenim putem.
Saziv za sednicu sadrži mesto i vreme održavanja sednice.
Saziv za sednicu dostavlja se odbornicima najkasnije sedam dana pre dana održavanja sednice. Kada postoje opravdani razlozi, koji moraju biti obrazloženi, ovaj rok može biti i kraći.
Sednice Skupštine saziva predsednik.
Kada predsednik ne zakaže sednicu Skupštine u slučajevima iz člana 38 stav 2 Statuta Grada Novog Sada sednicu saziva predsednik Izvršnog odbora kada je Izvršni odbor zatražio zakazivanje sednice, odnosno odbornik koga za to ovlaste odbornici koji su zatražili sazivanje sednice.
Na sednici Skupštine iz stava 2 ovog člana mogu da se razmatraju samo pitanja koja su bila povod za sazivanje ove sednice.
Uz saziv za sednicu odbornicima se dostavlja predlog dnevnog reda, materijal koji se odnosi na predlog dnevnog reda, izveštaj odgovarajućeg radnog tela Skupštine, druga dokumentacija i zapisnik sa prethodne sednice.
2. Dnevni red i vođenje sednice
Dnevni red sednice predlaže predsednik Skupštine na osnovu izveštaja sekretara Skupštine o pristiglim materijalima.
Sa predlogom dnevnog reda upoznaju se predsednici odborničkih grupa pre sazivanja sednice Skupštine.
U predlog dnevnog reda sednice obavezno se unose predlozi odbornika, odborničkih grupa, radnih tela Skupštine, Izvršnog odbora i drugih ovlašćenih predlagača, kao i pitanja iz nadležnosti Skupštine o kojima je raspravljano na zborovima građana.
U predlogu dnevnog reda se posebno grupišu tačke o kojima se, s obzirom na njihov karakter i značaj, obavezno sprovodi procedura po ovom poslovniku i tačke o kojima se raspravlja i sprovodi posebno glasanje samo ako to zahteva odbornik (skraćeni postupak).
3. Tok sednice
Sednicom rukovodi predsednik Skupštine koga u slučaju odsutnosti zamenjuje potpredsednik kojeg predsednik odredi ili najstariji potpredsednik.
Pošto otvori sednicu, pre utvrđivanja dnevnog reda predsednik, na osnovu izveštaja sekretara Skupštine, utvrđuje da li sednici prisustvuje dovoljan broj odbornika za punovažno odlučivanje.
Ako se utvrdi da sednici nije prisutna potrebna većina odbornika za punovažno odlučivanje predsednik odlaže sednicu za odgovarajući dan i sat. O odlaganju sednice pismeno se obaveštavaju odbornici koji su odsutni. Sednica će se prekinuti i odložiti i u slučaju kada se u toku njenog trajanja utvrdi da nije prisutna potrebna većina odbornika.
Ako predsednik na početku ili u toku sednice oceni da sednici ne prisustvuje dovoljan broj odbornika, narediće prozivanje ili prebrojavanje odbornika dizanjem ruku. Prozivka i prebrojavanje izvršiće se i kada to zatraži neki od odbornika. Prozivanje na sednici vrši sekretar Skupštine.
U toku sednice odbornik obaveštava predsednika Skupštine o napuštanju sale u kojoj se sednica održava.
Pošto je utvrđeno postojanje kvoruma, a pre prelaska na dnevni red usvaja se zapisnik sa prethodne sednice. O primedbama na zapisnik Skupština odlučuje bez rasprave.
Odbornik može da traži da se pročita deo prepisa magnetofonskog snimka koji se odnosi na deo zapisnika koji osporava.
Dnevni red sednice utvrđuje Skupština.
Odbornici, radna tela i Izvršni odbor mogu da predlažu izmene i dopune predloženog dnevnog reda. Predlozi se dostavljaju predsedniku Skupštine, putem Službe za skupštinske poslove, u pisanoj formi, najkasnije do početka sednice.
Ako je predlagač grupa odbornika, u predlogu mora da se naznači jedan predstavnik predlagača. Ako to nije učinjeno, smatra se da je predstavnik predlagača prvi potpisani odbornik.
Pri utvrđivanju dnevnog reda Skupština odlučuje o predlozima sledećim redom:
- za hitni postupak,
- da se pojedine tačke povuku iz dnevnog reda,
- da se dnevni red proširi,
- za spajanje rasprave,
- za promenu redosleda pojedinih tačaka.
O predloženim izmenama i dopunama dnevnog reda obavlja se rasprava u kojoj mogu da učestvuju samo:
- predlagač promene dnevnog reda, odnosno ovlašćeni predstavnik grupe predlagača,
- predlagač akta na koji se promena odnosi.
Učešće u raspravi može da traje najduže pet minuta.
Pre odlučivanja o dnevnom redu u celini, Skupština odlučuje posebno o svakom predlogu za izmenu i dopunu predloženog dnevnog reda.
Nove tačke koje su unete u dnevni red na osnovu predloga za dopunu dnevnog reda, predloga za spajanje rasprave ili predloga za hitan postupak, uvršćuju se u dnevni red po redosledu predlaganja, osim ako je predlagač predložio drugi redosled razmatranja, o čemu se Skupština izjašnjava bez rasprave.
O dnevnom redu u celini, Skupština odlučuje bez rasprave.
Svaki odbornik ima pravo da govori na sednici Skupštine.
U radu Skupštine mogu da učestvuju članovi Izvršnog odbora, sekretar Skupštine i sekretari organa Gradske uprave.
Kada se razmatraju pitanja iz delokruga rada radnih tela Skupštine, imaju pravo da govore i članovi radnih tela koji nisu odbornici.
Skupština može da odluči da po određenim pitanjima sasluša predstavnike pojedinih preduzeća, ustanova i drugih oblika organizovanja, kao i pojedine građane.
Na sednici Skupštine može da se govori tek pošto se dobije reč i to po redosledu javljanja.
Predlagač, odnosno predstavnik i poverenik predlagača, predstavnik radnog tela Skupštine i sekretar Skupštine, mogu dobiti reč čim je zatraži da bi objasnili, izmenili ili dopunili predlog, ili pružili neophodna proceduralna objašnjenja u vezi sa primenom Poslovnika Skupštine.
Odborniku koji želi da govori o povredi Poslovnika, predsednik daje reč čim je on zatraži.
O pitanjima povrede Poslovnika ili dnevnog reda Skupština odlučuje na predlog predsednika Skupštine, bez rasprave.
Ukoliko se odbornik u svom izlaganju na sednici Skupštine uvredljivo izrazi o drugom odborniku ili pogrešno protumači njegovo izlaganje, odbornik na koga se izlaganje odnosi ima pravo da odmah zatraži reč - repliku.
Pravo na repliku odobrava predsednik Skupštine.
Ukoliko predsednik Skupštine ne dozvoli traženu repliku odbornik koji je zatražio repliku može da zahteva da se o tome izjasni Skupština.
Replika ne može da traje duže od tri minuta.
Kada predsednik oceni da će pretres pojedinih pitanja duže da traje ili kada je prijavljen veći broj govornika, može da predloži da se ograniči trajanje govora tako da svaki učesnik u raspravi, o istom pitanju govori samo jedanput, u trajanju od pet minuta.
Ograničenje govora može da predloži i svaki odbornik.
Kada je trajanje govora ograničeno, predsednik će u slučaju prekoračenja određenog vremena opomenuti govornika da je vreme proteklo, a ako ovaj u toku narednog minuta ne završi govor, oduzeće mu reč.
Govornik može da dobije reč po drugi put tek pošto se iscrpi lista govornika koji govore prvi put, i samo ako pitanje koje je na dnevnom redu, po oceni predsednika Skupštine, nije dovoljno raspravljeno.
Predsednik odborničke grupe koji želi da iznese stav te grupe o pitanju koje je na dnevnom redu, ima pravo da dobije reč preko reda, s tim što ne može da govori duže od vremena određenog za izlaganje, ako je to vreme ograničeno, odnosno više od dva puta o istom pitanju.
Govornik može da govori samo o pitanju koje je na dnevnom redu.
Ako se govornik udalji od tačke dnevnog reda, predsednik Skupštine će ga opomenuti i pozvati da se drži dnevnog reda. Ako se govornik i posle drugog poziva ne bude držao dnevnog reda, predsednik Skupštine će mu oduzeti reč.
Govornika može da prekine ili opomene na red samo predsednik Skupštine.
Nije dozvoljeno ometanje govornika dobacivanjem i komentarisanjem njegovog izlaganja.
Predsednik Skupštine je dužan da se brine da govornik ne bude ometan u svom izlaganju.
Pre ili posle rasprave o određenim tačkama dnevnog reda Skupština može da odluči da se ta pitanja skinu sa dnevnog reda ili da se upute predlagaču na dalje proučavanje.
Predsednik Skupštine zaključuje raspravu kada su svi prijavljeni govornici učestvovali u raspravi.
Skupština odlučuje većinom glasova prisutnih odbornika.
Izuzetno, kada se odlučuje o donošenju Statuta i programu razvoja Grada i drugim pitanjima za koje je Statutom predviđena posebna većina, Skupština odlučuje većinom glasova od ukupnog broja odbornika.
Skupština odlučuje javnim glasanjem, ukoliko ovim poslovnikom ili Statutom Grada nije određeno da se glasa tajno.
Javno se glasa dizanjem ruku ili pojedinačnim izjašnjavanjem odbornika.
Odbornici se pojedinačno izjašnjavaju ako to odredi predsednik, kad smatra da je to potrebno da bi se tačno utvrdio rezultat glasanja, ili ako to zatraži jedan odbornik čiji zahtev podrži najmanje četiri odbornika.
Odbornik glasa tako što se izjašnjava za predlog ili protiv predloga.
Odbornik se može uzdržati od glasanja.
Skupština može da odluči da glasanje bude tajno.
Tajnim glasanjem rukovodi predsednik Skupštine kome pomaže sekretar Skupštine i najmanje dva odbornika izabrana na sednici.
Tajno se glasa na glasačkim listićima iste boje i veličine koji su overeni pečatom Skupštine.
Glasa se tako što odbornici zaokružuju na glasačkom listiću reč "za" ili "protiv".
Glasačke listiće odbornici spuštaju u glasačku kutiju po prozivci.
Rezultati glasanja se utvrđuju tako što predsednik Skupštine čita šta je na listiću zaokruženo, na osnovu čega sekretar Skupštine beleži sadržinu listića.
Nevažećim glasačkim listićem smatra se nepopunjeni glasački listić i glasački listić iz koga se ne može sa sigurnošću utvrditi za koji je predlog odbornik glasao.
4. Održavanje reda na sednici
O redu na sednici Skupštine stara se predsednik Skupštine.
Za povredu reda mogu da se izreknu mere: opomena, oduzimanje reči i udaljavanje sa sednice.
Opomenu i oduzimanje reči izriče predsednik Skupštine.
Udaljavanje sa sednice izriče Skupština bez rasprave, na predlog predsednika ili pet odbornika.
Opomena se izriče odborniku:
- koji je prišao govornici bez dozvole predsednika,
- koji govori pre nego što je zatražio i dobio reč,
- koji i pored upozorenja predsednika govori o pitanju koje nije na dnevnom redu,
- ako prekida govornika u izlaganju ili dobacuje, odnosno ometa govornika ili na drugi način ometa slobodu govora,
- ako iznosi činjenice i ocene koje se odnose na privatni život drugih lica,
- ako upotrebljava psovke i uvredljive izraze i
- ako drugim postupcima narušava red na sednici ili postupa protivno odredbama ovog poslovnika.
Mera oduzimanja reči izriče se odborniku koji svojim govorom narušava red na sednici ili se ne pridržava odredbi ovog poslovnika, a već je na toj sednici opomenut na pridržavanje reda i odredbi ovog poslovnika.
Izrečena mera oduzimanja reči unosi se u zapisnik.
Mera udaljavanja sa sednice izriče se odborniku koji i posle izrečene mere opomene, odnosno mere oduzimanja reči ometa ili sprečava rad na sednici ili na sednici vređa Skupštinu, odbornike i ostala lica koja učestvuju u radu Skupštine ili upotrebljava izraze koji nisu u skladu sa dostojanstvom Skupštine.
Odbornik može biti udaljen samo sa sednice na kojoj je narušavao red.
Mera udaljavanja sa sednice unosi se u zapisnik.
Odbornik kome je izrečena mera udaljavanja sa sednice dužan je da se odmah udalji iz sale u kojoj se održava sednica.
Ukoliko odbornik odbije da se udalji iz sale, predsednik će naložiti službi ovlašćenoj za održavanje reda u zgradi Skupštine, da tog odbornika udalji iz sale u kojoj se održava sednica.
Ako predsednik Skupštine redovnim merama ne može da održi red na sednici, odrediće pauzu u trajanju potrebnom da se uspostavi red.
Mera koju je izrekao predsednik primenjuje se dok traje pretres o tački dnevnog reda u toku koje je izrečena, a mera koju izrekne Skupština primenjuje se za sednicu na kojoj je izrečena.
Predsednik Skupštine može da naredi da se svaki građanin koji narušava red na sednici udalji iz sale u kojoj se održava sednica.
Ako je red teže narušen, predsednik Skupštine može da naredi da se svi građani udalje iz sale u kojoj se održava sednica.
Ako predsednik Skupštine redovnim merama ne može da održi red, odrediće prekid sednice.
Odredbe o održavanju reda na sednici primenjuju se i na sve druge učesnike u radu sednice Skupštine, a shodno se primenjuju i na sednicama radnih tela Skupštine.
5. Javnost rada Skupštine
Predstavnici sredstava javnog informisanja imaju pravo da prisustvuju sednicama Skupštine i njenih radnih tela radi obaveštavanja javnosti o njihovom radu.
Sednicama Skupštine mogu da prisustvuju građani u broju koji neće ometati rad sednice, o čemu odlučuje predsednik Skupštine na predlog sekretara Skupštine.
Predstavnicima sredstava javnog informisanja stavljaju se na raspolaganje predlozi odluka, drugih propisa i opštih akata, kao i informativni i dokumentacioni materijali o pitanjima iz rada Skupštine i njenih radnih tela.
Radi stvaranja uslova za rad, predstavnicima sredstava javnog informisanja obezbeđuju se potrebni uslovi za praćenje rada na sednicama Skupštine i njenih radnih tela.
Radio i televizijske stanice mogu da prenose tok sednice Skupštine ukoliko Skupština drugačije ne odluči, u skladu sa članom 2 ovog poslovnika.
Skupština može da izda službeno saopštenje za sredstva javnog informisanja. Tekst službenog saopštenja sastavlja nadležna služba Skupštine.
Konferenciju za štampu, u vezi sa pitanjima koja razmatra Skupština, može da održi predsednik, potpredsednik Skupštine, a predsednik radnog tela Skupštine o pitanjima iz nadležnosti radnog tela.
6. Odlaganje, prekidanje i zaključivanje sednice
Predsednik Skupštine prekida sednicu kada utvrdi nedostatak kvoruma na sednici, dok se kvorum ne obezbedi.
Predsednik Skupštine može da odredi pauzu u radu Skupštine da bi se izvršile potrebne konsultacije ili pribavila mišljenja potrebna za sprovođenje rasprave i zaključivanje.
Predsednik Skupštine prekida sednicu i u drugim slučajevima ako to Skupština zaključi.
Ako se u toku sednice konstatuje da ne postoji kvorum, predsednik Skupštine prekida sednicu i određuje kada će se sednica nastaviti, o čemu se pismeno obaveštavaju samo odsutni odbornici.
Kada zbog obimnosti dnevnog reda ili drugih razloga ne može da se završi rad po svim tačkama dnevnog reda, Skupština može da odluči da se sednica prekine i da se zakaže nastavak za određeni dan i čas, o čemu se pismeno obaveštavaju samo odsutni odbornici.
Po završetku rada po svim tačkama dnevnog reda predsednik Skupštine zaključuje sednicu.
7. Zapisnik o radu sednice
O radu na sednici Skupštine vodi se zapisnik.
Zapisnik obavezno sadrži: vreme i mesto održavanja sednice, imena prisutnih i imena opravdano i neopravdano odsutnih odbornika, ime predsednika, odnosno potpredsednika koji rukovodi sednicom, utvrđeni dnevni red, tok sednice sa naznakom učesnika u raspravi o svakoj tački dnevnog reda, bitne delove izlaganja odbornika koji je na sednici izdvojio mišljenje i zahtevao da se to unese u zapisnik, rezultat glasanja za svaku tačku dnevnog reda i naziv odluka i zaključaka koji su doneti.
O sačinjavanju zapisnika stara se sekretar Skupštine.
Usvojeni zapisnik potpisuju predsednik i sekretar Skupštine.
Originali zapisnika čuvaju se u dokumentaciji Skupštine, a prepis zapisnika dostavlja se odbornicima uz poziv za narednu sednicu.
Tok sednice Skupštine snima se na magnetofonskoj traci.
Svaki odbornik ima pravo da pregleda prepis magnetofonskog snimka čim bude sačinjen i da u tekstu svog izlaganja učini redakcijske izmene, ne menjajući njegov sadržaj.
Prepis magnetofonskog snimka, koristi se, po pravilu, za rad organa Gradske uprave, za druge potrebe samo ako je odbornik sa tim saglasan i ukoliko je autorizovao deo prepisa magnetofonskog snimka koji sadrži njegovo izlaganje.
Prepis magnetofonskog snimka prilaže se uz original usvojenog zapisnika.
VI POSTUPCI U SKUPŠTINI
1. Akta Skupštine
Skupština donosi odluke, druga opšta akta, rešenja, zaključke i preporuke.
Radna tela Skupštine donose rešenja i zaključke.
Akta Skupštine izrađuju se odmah posle sednice, u skladu sa originalom zapisnika o radu na sednici, na kojoj su doneta.
Akta Skupštine potpisuje predsednik Skupštine, a akta radnog tela Skupštine predsednik radnog tela.
Odluke i druga opšta akta Skupštine, kao i druga akta za koja Skupština odluči, objavljuju se u "Službenom listu Grada Novog Sada".
O čuvanju i objavljivanju akata Skupštine stara se sekretar Skupštine.
2. Postupak za donošenje opštih akata
Pravo predlaganja odluka i drugih opštih akata imaju Izvršni odbor, radna tela Skupštine, odbornik, odborničke grupe i birači podnošenjem narodne inicijative u skladu sa zakonom i Statutom Grada Novog Sada.
Predlog opšteg akta podnosi se u obliku u kome se donosi i mora biti obrazložen.
Obrazloženje mora da sadrži pravni osnov za donošenje opšteg akta, cilj donošenja opšteg akta, procenu iznosa potrebnih sredstava za sprovođenje opšteg akta.
Predlog opšteg akta upućuje se predsedniku Skupštine koji ga dostavlja nadležnim radnim telima, Komisiji za propise i Izvršnom odboru ako nije predlagač, radi davanja mišljenja.
Nadležna radna tela u svojim izveštajima mogu da predlože Skupštini da prihvati predlog opšteg akta u celini ili da donese opšti akt u tekstu izmenjenom delom ili u celini, u odnosu na tekst koji je predlagač podneo ili da predloži Skupštini da predlog opšteg akta ne prihvati.
O predlogu opšteg akta koji je stavljen na dnevni red sednice Skupštine vodi se rasprava, osim u slučajevima u kojima je ovim poslovnikom određeno da se odlučuje bez rasprave.
Posle zaključenja rasprave prelazi se na glasanje o predlogu opšteg akta u celini. Ako je podnet amandman, prvo se odlučuje o amandmanu, a zatim o predlogu opšteg akta u celini.
3. Amandman
Predlog za izmenu i dopunu predloga opšteg akta podnosi se u obliku amandmana.
Amandman mogu da podnesu: odbornik, odbornička grupa, Izvršni odbor, stalno radno telo kao i birači podnošenjem narodne inicijative u skladu sa zakonom i Statutom Grada Novog Sada.
Amandman se podnosi u pisanom obliku i mora biti obrazložen.
Amandman sadrži: naziv predloga opšteg akta na koji se podnosi, tekst izmena, odnosno dopuna koje se predlažu, obrazloženje i naziv podnosioca amandmana.
Amandman se podnosi najkasnije 24 sata pre zakazanog početka sednice Skupštine na kojoj se razmatra opšti akt na koji se amandman podnosi.
Izuzetno, amandman može da se podnese na samoj sednici, ukoliko se podnosi na opšti akt koji se donosi po hitnom postupku.
Predlagač opšteg akta može da podnese amandman sve do zaključenja rasprave o tom aktu.
Na predlog Statuta Grada, programa razvoja Grada, generalnog urbanističkog plana i budžeta, amandmani se podnose najkasnije 72 sata pre zakazanog početka sednice Skupštine.
Amandman se podnosi predsedniku Skupštine koji ga dostavlja predlagaču, Komisiji za propise i nadležnom radnom telu Skupštine radi davanja mišljenja.
Pre glasanja o amandmanu, o njemu se izjašnjava predlagač, Komisija za propise i nadležno radno telo Skupštine.
Amandman sa kojim se saglasio predlagač opšteg akta postaje sastavni deo predloga opšteg akta.
Ako se predlagač opšteg akta ne složi sa formulacijom podnetog amandmana, predložiće novu formulaciju.
Ako podnosilac amandmana prihvati novu formulaciju, amandman postaje sastavni deo predloga opšteg akta.
Skupština prvo odlučuje o podnetim amandmanima po redosledu članova opšteg akta na koje se odnose. Ukoliko je podneto više amandmana na isti član predloga opšteg akta, Skupština prvo odlučuje o amandmanima odbornika, a zatim o amandmanima Izvršnog odbora ako Izvrši odbor nije predlagač i amandmanima nadležnih radnih tela.
Ako je podneto više amandmana na isti član opšteg akta, prvo se odlučuje o amandmanu kojim se predlaže brisanje tog člana.
4. Hitan postupak
Po hitnom postupku može da se donose samo akta kojim se regulišu pitanja i odnosi za čije uređivanje postoji neodložna potreba, ili ako bi nedonošenje takvog akta u određenom roku imalo ili moglo da ima štetne posledice po interese građana, preduzeća ili drugih organa ili organizacija.
Svaki ovlašćeni predlagač može da podnese Skupštini obrazložen predlog da se o određenom pitanju odlučuje po hitnom postupku.
O predlogu da se akt donese po hitnom postupku odlučuje se bez rasprave. Pre glasanja o tom pitanju Skupština će saslušati obrazloženje predlagača.
Ako Skupština usvoji predlog da se akt donese po hitnom postupku, predlog akta se unosi u dnevni red sednice.
Skupština može u toku sednice da zatraži hitno mišljenje odgovarajućeg radnog tela i Izvršnog odbora o predlogu akta iz stava 1 ovog člana.
Predlog akta koji se donosi po hitnom postupku mora se dostaviti odbornicima najkasnije do početka sednice Skupštine.
5. Postupak za donošenje pojedinačnih akata
Postupak za donošenje pojedinačnog akta pokreće se podnošenjem predloga pojedinačnog akta.
O predlozima pojedinačnih akata vodi se rasprava.
Na postupak donošenja pojedinačnog akta primenjuju se odredbe ovog poslovnika koje se odnose na postupak za donošenje opštih akata.
6. Postupak za donošenje pojedinačnih akata po skraćenom postupku
Predsednik Skupštine može da predloži Skupštini da se o predlozima pojedinačnih akata odlučuje po skraćenom postupku.
Rasprava i odlučivanje po skraćenom postupku može da se sprovede samo ako su predlozi iz stava 1 ovog člana u predlogu dnevnog reda posebno grupisani i označeni kao "predlozi o kojima se odlučuje po skraćenom postupku".
U materijalu koji se odbornicima dostavlja uz saziv za sednicu mora se u propisanoj formi dostaviti akt o kome se odlučuje po skraćenom postupku i obrazloženje predloga.
Pre utvrđivanja dnevnog reda predsednik je dužan da upozna odbornike sa zahtevima koji su podneti do početka sednice za otvaranje rasprave o pojedinim predlozima iz grupe "predloga o kojima se odlučuje po skraćenom postupku" i da pita da li ima još zahteva da se o nekom pitanju vodi posebna rasprava. Zahtev ne mora da se obrazloži, niti se o njemu Skupština izjašnjava.
Predsednik zatim saopštava da se predlozi za koje je zahtevano da se otvori rasprava izdvajaju iz grupe "predloga o kojima se odlučuje po skraćenom postupku" i da se o njima raspravlja i odlučuje odvojeno. Potom konstatuje da su usvojeni svi predlozi koji su ostali u grupi "predloga o kojima se odlučuje po skraćenom postupku".
7. Postupak za donošenje akata koja se iznose na zborove građana
Skupština može da odluči da pojedine odluke i druga opšta akta iznese na raspravu na zborove građana radi pribavljanja mišljenja.
U slučaju iz stava 1 ovog člana, Skupština predlog odluke ili drugog opšteg akta utvrđuje kao nacrt i određuje svoje predstavnike koji su dužni da prisustvuju zborovima građana.
Rok za razmatranje opštih akata na zborovima građana ne može biti kraći od 15 dana od dana dostavljanja.
Nakon razmatranja opšteg akta na zborovima građana, Izvršni odbor, odnosno drugi predlagač priprema izveštaj o rezultatima razmatranja nacrta opšteg akta i zauzima stavove o iznetim primedbama i predlozima. Na osnovu rezultata razmatranja na zborovima građana i zauzetih stavova, Izvršni odbor, odnosno drugi predlagač dostavlja Skupštini izveštaj i predlog akta na razmatranje i donošenje.
8. Postupak davanja autentičnog tumačenja opšteg akta
Zahtev za davanje autentičnog tumačenja opšteg akta može da podnese svako zainteresovano lice.
Ako Komisija za propise oceni da je zahtev za davanje autentičnog tumačenja opravdan, zadužuje odgovarajući organ Gradske uprave da sačini predlog tumačenja i dostavlja ga Skupštini, a ako oceni da zahtev nije opravdan izveštava Skupštinu koja o tome odlučuje.
U pogledu postupka za davanje autentičnog tumačenja shodno se primenjuju odredbe ovog poslovnika koje se odnose na postupak donošenja opštih akata.
VII RAD SKUPŠTINE U SLUČAJU NEPOSREDNE RATNE OPASNOSTI, RATNOG STANJA I VANREDNOG STANJA
Odredbe ovog poslovnika primenjuju se u radu Skupštine u slučaju neposredne ratne opasnosti, ratnog stanja ili vanrednog stanja, ukoliko ovim poslovnikom i drugim opštim aktima Skupštine nije drukčije određeno.
Predsednik Skupštine, u slučaju neposredne ratne opasnosti, ratnog stanja ili vanrednog stanja:
- određuje vreme i mesto održavanja sednice Skupštine,
- odlučuje o načinu pozivanja odbornika na sednice i načinu i rokovima dostavljanja materijala za sednice,
- može, po potrebi, da odredi poseban način vođenja i čuvanja zapisnika sa sednice Skupštine i njenih radnih tela,
- može da odredi da se predlozi opštih akata i drugih materijala ne stavljaju na raspolaganje sredstvima javnog informisanja, dok Skupština drukčije ne odluči,
- obaveštava predsednika Izvršnog odbora da Skupština nema uslova da se sastane, kako bi Izvršni odbor preuzeo prava i dužnosti Skupštine, utvrđene Ustavom, zakonom i Statutom Grada.
U slučaju neposredne ratne opasnosti, ratnog stanja ili vanrednog stanja, Skupština može da odluči da se o predlozima opštih akata odlučuje bez prethodnog razmatranja u nadležnim radnim telima Skupštine.
O ovim aktima Izvršni odbor daje svoje mišljenje na samoj sednici Skupštine.
Odbornik je dužan da u slučaju neposredne ratne opasnosti, ratnog stanja ili vanrednog stanja, izveštava sekretara Skupštine o svakoj promeni adrese svog prebivališta ili boravišta.
VIII PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Stupanjem na snagu ovog poslovnika prestaje da važi Poslovnik Skupštine Grada Novog Sada - prečišćen tekst ("Službeni list Grada Novog Sada" broj 12/93), sem odredbi čl. od 47 do 61 koje će se primenjivati do sprovođenja narednih izbora za odbornike u Skupštinu Grada.
Radna tela nastavljaju sa radom u dosadašnjem sastavu do isteka mandata.
Ovaj poslovnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu Grada Novog Sada" sem odredbi čl. od 36 do 61 koje će stupiti na snagu i primenjivaće se od sprovođenja narednih izbora za odbornike u Skupštinu Grada, odnosno konstituisanja Skupštine Grada.