UREDBAO RATIFIKACIJI STATUTA HAŠKE KONFERENCIJE ZA MEĐUNARODNO PRIVATNO PRAVO("Sl. list FNRJ - Međunarodni ugovori i drugi sporazumi", br. 11/58) |
ČLAN 1
Ratifikuje se Statut Haške konferencije za međunarodno privatno pravo, donet na VII zasedanju Konferencije za međunarodno privatno pravo održanom od 9 do 31. oktobra 1951. godine u Hagu, koji u originalu na francuskom i u prevodu na srpskohrvatskom jeziku glasi:
STATUT
HAŠKE KONFERENCIJE ZA MEĐUNARODNO PRIVATNO PRAVO
Hag, 9-31. oktobra 1951.
Vlade niže navedenih zemalja:
Federalne Republike Nemačke, Austrije, Belgije, Danske, Španije, Finske, Francuske, Italije, Japana, Luksemburga, Norveške, Holandije, Portugalije, Ujedinjenog Kraljevstva Vel. Britanije i Severne Irske, Švedske i Švajcarske.
Uzimajući u obzir stalni karakter Haške konferencije za međunarodno privatno pravo;
Želeći da naglase njen karakter;
Smatrajući u tom cilju za poželjno da dadu Konferenciji jedan statut;
Sporazumele su se o sledećim odredbama:
Haška konferencija ima za cilj da radi na postepenoj unifikaciji pravila međunarodnog privatnog prava.
Članovi Haške konferencije za međunarodno privatno pravo su one zemlje koje su već učestvovale na jednom ili više zasedanja Konferencije i koje prihvataju ovaj Statut.
Mogu postati članovima sve druge zemlje čije učešće pretstavlja interes pravne prirode za radove konferencije. Prijem novih članova odlučuju Vlade zemalja učesnica na predlog jedne ili više između njih, većinom iskazanih glasova, u roku od šest meseci, od dana kada je od Vlada zatražen ovakav predlog.
Prijem u članstvo postaje definitivan prihvatanjem ovog Statuta od strane zainteresovane zemlje.
Rad Konferencije obezbeđuje holandska Državna komisija ustanovljena kraljevskim dekretom od 20. februara 1987. godine u cilju doprinošenja na kodifikaciji međunarodnog privatnog prava.
Ova komisija obezbeđuje rad posredstvom jednog stalnog biroa kojim ona rukovodi.
Ona ispituje sve predloge koji treba da budu stavljeni na dnevni red Konferencije. Ona je slobodna da ceni redosled koji će se davati ovim predlozima.
Državna komisija određuje, nakon savetovanja sa članovima Konferencije, datum i dnevni red zasedanja:
Ona se obraća holandskoj Vladi za saziv članstva.
Redovna zasedanja Konferencije održavaju sve u principu svake četvrte godine.
U slučaju potrebe, Državna komisija može, nakon povoljnog mišljenja članstva, umoliti holandsku Vladu da sazove Konferenciju na izvanredno zasedanje.
Stalni biro ima svoje sedište u Hagu. On se sastoji od jednog generalnog sekretara i dvojice sekretara, koji pripadaju različitim državama, i koje imenuje Vlada Holandije na predlog Državne komisije.
Generalni sekretar i sekretari moraju raspolagati odgovarajućim pravnim znanjima i praktičnim iskustvima.
Broj sekretara može se povećati uz konsultaciju članova Konferencije.
Pod rukovodstvom Državne komisije, Stalni biro stara se:
a) o pripremi i organizaciji zasedanja Haške konferencije kao i o sastancima specijalnih komisija;
b) o radu Sekretarijata zasedanja i sastanaka napred predviđenih;
c) o svim zadacima koji spadaju u delokrug rada jednog sekretarijata.
U cilju što lakšeg saobraćanja između članova Konferencije i Stalnog biroa, Vlada svake zemlje članice dužna je da odredi jednu svoju ustanovu.
Stalni biro može saobraćati sa svim nacionalnim ustanovama na taj način određenim kao i sa odgovarajućim međunarodnim organizacijama.
Konferencija, i u intervalu između zasedanja Državna komisija, mogu ustanoviti specijalne komisije u cilju izrade projekata konvencije ili proučavanja svih pitanja iz međunarodnog privatnog prava koja ulaze u domen Konferencije.
Troškovi u vezi rada i održavanja Stalnog biroa i specijalnih komisija dele se između članova Konferencije, sa izuzetkom troškova puta i boravka delegata pri specijalnim komisijama koji troškovi padaju na teret zastupljenih Vlada.
Budžet Stalnog biroa iz specijalnih komisija podnosi se svake godine na odobrenje članovima, diplomatskim pretstavnicima u Hagu.
Ovi pretstavnici određuju takođe raspodelu, između članova, troškova koji po budžetu padaju na njihov teret.
Diplomatski pretstavnici se sastaju u ovom cilju pod pretsedništvom holandskog ministra inostranih poslova.
Troškove redovnih zasedanja Konferencije snosi holandska Vlada.
U slučaju izvanrednog zasedanja, troškovi se dele između članova Konferencije pretstavljenih na zasedanju.
U svakom slučaju troškove puta i boravka delegata snose njihove odgovarajuće Vlade.
Praksa Konferencije ostaje i dalje na snazi za sve što nije u suprotnosti sa ovim Statutom i Pravilnikom.
Ovaj Statut može biti menjan ako to potvrde dve trećine članova.
Odredbe ovog Statuta biće dopunjene posebnim Pravilnikom u cilju obezbeđenja njegovog izvršenja. Taj Pravilnik sastaviće Stalni biro i isti će biti podnet na odobrenje Vladama zemalja članica.
Ovaj Statut biće podnet na odobrenje Vladama zemalja koje su učestvovale na jednom ili više zasedanja Konferencije. On će stupiti na snagu čim bude primljen od većine zemalja pretstavljenih na sedmom zasedanju.
Izjava o prihvatanju biće deponovana kod holandske Vlade koja će o tome obavestiti Vlade iz prvog stava ovog člana.
Isti postupak biće i u slučaju prijema jedne nove zemlje u vezi sa njenom izjavom o prihvatanju.
Svaka zemlja članica može otkazati ovaj Statut posle perioda od pet godina računajući od dana njegovog stupanja na snagu po odredbama člana 14 stav 1.
Otkaz treba da bude notificiran Ministarstvu inostranih poslova Holandije bar na šest meseci pre isteka budžetske godine pre isteka budžetske godine Konferencije, sa čijim istekom postaje efektivan, ali jedino u odnosu na zemlju članicu koja ga je podnela.
Prihvatili: Ujedinjeno Kraljevstvo 3. januara 1955, Austrija 16. septembra 1954, Begija 1. septembra 1953, Danska 26. februara 1954, Holandija 25. septembra 1954, Norveška 15. jula 1955, Portugalija 8. decembra 1953, Španija 8. decembra 1953, Švedska 9. decembra 1953.
Statut je stupio na snagu 15. jula 1955. godine.
ČLAN 2
Ova uredba stupa na snagu osmog dana po objavljivanju u "Službenom listu FNRJ".