PRAVILNIK O UNUTRAŠNJEM POSLOVANJU SUDOVA
|
Glava I
OPŠTE ODREDBE
Pravilnikom o unutrašnjem poslovanju sudova (u daljem tekstu: Poslovnik) određuju se pravila o unutrašnjoj organizaciji i poslovanju sudova u Republici Srbiji.
Unutrašnje poslovanje odvojeno je od suđenja i obuhvata upravne, administrativno-tehničke, stručne i finansijske poslove u sudu.
O sprovođenju Poslovnika stara se ministarstvo nadležno za poslove pravosuđa (u daljem tekstu: Ministarstvo) čija su uputstva i objašnjenja obavezna za sud.
O neposrednom sprovođenju Poslovnika, stara se predsednik suda (u daljem tekstu: predsednik).
U stvarima sudske uprave predsednici okružnih sudova prate rad opštinskih sudova na području okružnog suda, a predsednik Višeg privrednog suda rad privrednih sudova, u granicama uputstva Ministarstva i preduzimaju mere za sprovođenje Poslovnika i pravilno funkcionisanje sudske uprave u tim sudovima. Oni ovu dužnost ostvaruju obilaskom sudova, pribavljanjem izveštaja, održavanjem sastanaka sa sudijama i drugim radnicima u sudu, kao i pregledom poslovanja u stvarima sudske uprave.
Predsednici sudova su dužni da redovno, a najmanje jednom godišnje, obaveštavaju Ministarstvo o stanju i problemima u vezi sprovođenja Poslovnika i funkcionisanja sudske uprave.
Glava II
SUDSKA UPRAVA
2.1. Poslovi sudske uprave
Poslovima sudske uprave, smatra se rukovođenje i upravljanje sudom i pojedini poslovi i ovlašćenja u vezi sa organizacijom rada, finansijskim, materijalnim i administrativnim poslovanjem, kojim se obezbeđuju uslovi za pravilan rad i poslovanje suda, a naročito:
- rukovođenje i organizovanje rada u sudu kao celini i pojedinim odeljenjima i službama;
- staranje da se posluje uredno i na vreme;
- staranje da se u sudsko-administrativnom poslovanju koriste najcelishodnije radne metode i upotrebljavaju savremena tehnička sredstva za rad;
- evidentiranje, pozivanje i raspoređivanje sudija porotnika;
- evidentiranje veštaka, prevodilaca i tumača;
- planiranje rada i utvrđivanje godišnjeg rasporeda rada suda;
- finansijsko-materijalno poslovanje;
- poslovi koji se odnose na radne odnose zaposlenih lica;
- poslovi sudske statističke službe;
- poslovi međunarodne pravne pomoći;
- poslovi overe isprava namenjenih upotrebi u inostranstvu;
- poslovi održavanja zgrada i opreme kao i upravljanje nekretninama koje su dodeljene sudu na korišćenje i organizovanje zajedničkih službi za više sudova ili drugih državnih organa;
- staranje o stručnom osposobljavanju i usavršavanju sudija i drugih radnika u toku rada;
- donošenje opštih i pojedinačnih akata, koji se odnose na sistematizaciju, unutrašnju organizaciju i radne odnose, i drugih opštih akata kojima se uređuju unutrašnji odnosi;
- drugi poslovi iz oblasti unutrašnje organizacije i poslovanja, kada je to određeno zakonom, Poslovnikom ili opštim aktom suda.
2.2. Predsednik suda
Predsednik suda, kao starešina organa, naredbama i uputstvima na koja se ne može uložiti pravni lek, u stvarima sudske uprave i u cilju obavljanja poslova prema Poslovniku, samostalno organizuje i nadzire rad svih službi suda.
Predsednik nadzire rad sudskih odeljenja i službi, pregledom upisnika i pomoćnih knjiga, rokovnika i ročišnika, stalnim evidentiranjem predmeta čije rešavanje duže traje, pribavljanjem izveštaja i na drugi pogodan način.
Koristeći odgovarajuće evidencije i pregledom zaduženja i ekspeditivnosti pojedinih sudskih odeljenja i službi, predsednik ostvaruje stalni uvid u rad suda kao celine i preduzima mere da se otklanjaju odugovlačenja i drugi nedostaci u poslovanju.
Predsednik je dužan da, sam ili preko lica koje odredi, proveri svaku pritužbu stranaka na rad suda ili pojedinih sudija i radnika, bez obzira da li mu je data usmeno ili pismeno, neposredno sudu ili preko drugih organa. Pre nego što, u najkraćem roku, odgovori na pritužbu, predsednik sa njom upoznaje lice na čiji rad je upućena, traži od njega usmeno ili pismeno izjašnjenje, pregleda predmet i obavlja sve drugo što je neophodno da bi utvrdio osnovanost pritužbe.
Predsednik postupa po pritužbi samo u pogledu poštovanja Poslovnika.
Sve usmene i pismene pritužbe evidentiraju se u upisnik SU.
Predsednika zamenjuje sudija koji je godišnjim rasporedom poslova određen (zamenik predsednika).
Predsednik većeg suda, može deo poslova sudske uprave poveriti zameniku predsednika ili predsednicima odeljenja.
U poslovanju sudske uprave, predsedniku pomažu sekretar suda, ako je takvo radno mesto sistematizovano, odnosno jedan ili više radnika kojima je to jedina dužnost ili je obavljaju pored redovne.
U sudovima sa većim obimom poslovanja može se organizovati posebna organizaciona jedinica sudske uprave (kancelarija, odeljenje, odsek i slično).
Predsednik prati unutrašnju organizaciju i poslovanje suda i preduzima mere za njihovo unapređenje.
Rukovodioci organizacionih delova suda, po svojoj inicijativi ili na zahtev predsednika daju mišljenja i predloge za unapređenje sudskog poslovanja.
2.3. Sastanci i savetovanja
Radi usklađivanja rada u sudu kao celini, u okviru jednog ili više sudskih odeljenja i službi, po potrebi se održavaju radni sastanci.
Radne sastanke saziva predsednik suda, odnosno predsednik odeljenja, radi rešavanja pitanja koja se mogu rešiti boljom saradnjom između zaposlenih, ili sudskih odeljenja.
Za sud, jedno ili više odeljenja, održavaju se sastanci sudija, stručnih saradnika i sudijskih pripravnika radi razmatranja pravnih pitanja iz oblasti sudske prakse.
Predsednik, po potrebi, saziva sudije porotnike (u daljem tekstu: porotnici) radi pretresanja pitanja od značaja za njihovo učešće u radu suda.
Radi razmene mišljenja o pitanjima koja su od zajedničkog interesa, sudovi organizuju ili učestvuju na savetovanjima i konsultativnim sastancima sa predstavnicima drugih sudova ili upravnih organa i organizacija.
Predsednik suda određuje sudije, stručne saradnike ili radnike koji će, zavisno od pravne oblasti na kojoj rade i koja je na dnevnom redu, učestvovati na savetovanju i sastancima iz stava 1 ovog člana.
Glava III
UNUTRAŠNJA ORGANIZACIJA
Unutrašnja organizacija odgovara vrstama i obimu poslova i potrebi ažurnog i efikasnog rada.
Aktom o unutrašnjoj organizaciji, predsednik utvrđuje potreban broj odeljenja, veća i sudija pojedinaca, organizacione jedinice suda i njihov delokrug i sva druga pitanja sudske uprave koja nisu regulisana Poslovnikom, a od značaja su za rad.
3.1. Odeljenja
U sudovima sa većim brojem veća ili sudija pojedinaca, obrazuju se krivično i građansko odeljenje, a mogu se obrazovati i druga: za rad na vanparničnim i izvršnim predmetima, predmetima radnih sporova, za statusne sporove itd.
U okružnim sudovima obrazuje se jedno ili više odeljenja za rad u drugom stepenu.
U sudovima sa većim brojem sudija, obrazuju se odeljenja sudske prakse, kojim rukovodi sudija ili iskusniji stručni saradnik.
3.2. Pisarnica
Administrativno-tehnički poslovi obavljaju se u pisarnici, a, ako je to celishodnije, pojedini poslovi, osim poslova u vezi sa prijemom pismena i vođenjem upisnika i evidencija, obavljaju se u većima.
U sudovima sa većim obimom poslovanja mogu se obrazovati odseci za rad na predmetima pojedinih odeljenja (odsek za krivične, parnične, vanparnične, izvršne i druge predmete), kao i posebne organizacione jedinice kao što su: prijemna kancelarija, odeljenje za prepis, ekspedicija pošte i drugo.
Radom pisarnice rukovodi upravitelj pisarnice koji istovremeno može voditi i poslove pojedinih odseka pisarnice.
Kad je pisarnica podeljena na više odseka radom pojedinih odseka rukovodi šef odseka pod nadzorom upravitelja pisarnice.
Za više sudova organizuje se, sporazumom predsednika tih sudova, zajednička služba. Ukoliko do sporazuma ne dođe, ministar pravde (u daljem tekstu: ministar), rešenjem, određuje koji su to poslovi i koji će ih sud obavljati.
Zajednička služba organizuje se tako da jedan sud obavlja te poslove za sebe i za jedan ili više drugih sudova. Zajednički poslovi su daktilografski, kadrovski, poslovi obuke pripravnika, poslovi pisarnice (vođenje upisnika, obrada predmeta platnih naloga i izvršenja i dr.), prijema i otpremanja pošte, kurirski, nabavka i ekonomat, računovodstvo i knjigovodstvo, pružanje ugostiteljskih usluga zaposlenim u sudovima, tehničko održavanje zgrada i opreme, i poslovi prevoza, obezbeđenja i sl., koji se obavljaju na način da se ne povrede odredbe drugih zakona (ZKP, ZPP itd.).
Zajedničke poslove iz stava 2 obavlja, po pravilu, sud koji u odnosu na njih ima najveće potrebe, ili je za to organizaciono i tehnički najspremniji.
Kad se obrazuje zajednička služba, svi radnici koji rade na zajedničkim poslovima postaju radnici suda kod koga je ta služba osnovana.
Predsednik suda koji obavlja poslove za više sudova konsultuje se u vezi sa organizacijom rada sa predsednicima ostalih sudova za čije potrebe se zajednički obavljaju poslovi.
Sudovi mogu obavljati poslove iz ovog člana i za druge državne organe ili im poveravati da obavljaju poslove za njih, vodeći računa o svom ustavnom i zakonskom položaju.
3.3. Računovodstvo
U sudovima sa manjim obimom finansijsko-materijalnog poslovanja, predsednik će odrediti da radnik na radnom mestu računopolagača, pored svoje redovne dužnosti, obavlja i administrativne poslove.
Radnici kojima je povereno rukovanje novčanim sredstvima i drugom imovinom ne mogu se razrešiti dužnosti, niti uputiti na drugu dužnost pre izvršene primopredaje.
3.4. Godišnji raspored
Godišnji raspored sudija i stručnih saradnika, utvrđuje predsednik, po pribavljenom mišljenju sednice svih sudija (u daljem tekstu: kolegijum), a raspored radnika, na predlog rukovodilaca organizacionih jedinica. Raspored se može tokom godine menjati na način na koji se donosi.
Raspored se objavljuje isticanjem na oglasnu tablu.
Lica iz stava 1 ovog člana mogu u roku od 3 dana po saopštenju, staviti prigovor na deo rasporeda koji se odnosi na njih. O prigovoru konačno odlučuje predsednik.
Godišnjim rasporedom određuje se broj odeljenja i veća i sudije koje ih čine, predsednici odeljenja i veća i sudije koji će ih zamenjivati. Određuje se i potreban broj stručnih saradnika.
Predsednik odeljenja, odnosno veća stara se da se poslovi obavljaju jednoobrazno, uredno i blagovremeno.
Sudska veća u sastavu odeljenja označavaju se brojevima.
Godišnjim rasporedom utvrđuje se delokrug odeljenja, pojedinih veća i sudija pojedinaca.
U toku jedne godine sudije se određuju na rad po predmetima iste pravne oblasti. U slučaju potrebe (nedovoljna opterećenost, nedovoljan broj sudija i sl.), odrediće se da jedan sudija radi i po predmetima druge pravne oblasti ili da promeni odeljenje.
Kada u sudu ima dovoljno predmeta jedne vrste (grupe krivičnih dela, istog pravnog osnova u građanskom sektoru itd.), predsednik može godišnjim rasporedom odrediti da pojedine sudije, odnosno veća, rade isključivo po tim predmetima (krivična dela ugrožavanja javnog saobraćaja, radni sporovi, razvodi braka, eksproprijacije, sporovi u vezi stečaja i drugi).
U sudovima sa malim obimom posla i u sudovima u kojima zbog nedovoljnog broja sudija nije moguće rasporediti poslove na način predviđen u stavu 1 ovog člana, vodiće se računa da se istovremeni rad jednog sudije po krivičnim i parničnim predmetima svede na najmanju meru.
Aktom o unutrašnjoj organizaciji, određuje se način podele predmeta iste vrste na pojedina veća i sudije pojedince.
Ako su pojedine sudije preopterećene, predsednik može odrediti da se odstupi od utvrđenog načina podele predmeta, a iz drugih važnih razloga može naložiti da se preraspodele već raspoređeni predmeti.
Stručnim saradnicima će se poveriti da samostalno ili pod nadzorom sudije obavljaju poslove u kojima nije obavezno učešće sudije ili u kojima nije neophodno da ih u celini ili u pojedinim delovima obavljaju neposredno sudije.
Rasporedom poslova određuje se delokrug rada: pisarnice i drugih službi, upravitelja pisarnice, odnosno odseka pisarnice i njihovih zamenika, upisničara, radnika za prijem pismena i drugih radnika pisarnice, kao i drugih službi, prema potrebama suda i u skladu sa propisima o radnim odnosima.
Rasporedom poslova određuju se daktilografi za prepis i vođenje zapisnika, u skladu sa brojem veća i brojem sudija pojedinaca, ukoliko nije obrazovan daktilobiro.
3.5. Sudska praksa
U sudu se vodi opšti registar pravnih shvatanja, u koji se u sažetom obliku unose pravna shvatanja usvojena u odlukama suda u pojedinim predmetima i u odlukama primljenim od višeg suda koje su od značaja za sudsku praksu.
Pored opšteg, sudovi vode i poseban registar, u koji se unose pravna shvatanja usvojena na kolegijumu, sednicama odeljenja, savetovanjima i radnim sastancima sudija.
Opšti i posebni registar pravnih shvatanja vode se odvojeno za svaku granu sudskog rada hronološkim redom.
Predsednik, u skladu sa Poslovnikom i uputstvima Vrhovnog suda, utvrđuje sadržaj pojedinih evidencija, način prikupljanja podataka za evidentiranje sudske prakse, obradu odluka, sastavljanje izveštaja i analiza i pružanje drugih obaveštenja u vezi sa radom i zapažanjima suda. Na isti način, on propisuje pravo korišćenja ovih podataka od strane stranaka (vrstu i obim podataka za korišćenje, da li se podaci koriste slobodno ili uz naknadu i slično).
Kada se poslovi praćenja sudske prakse obavljaju na računaru, primenjuje se jedinstvena metodologija i računarski programi utvrđeni u Pravosudnom informacionom sistemu Srbije (PISS).
3.6. Izveštaji i statistika
Ministar određuje koji će se podaci redovno ili povremeno pratiti, i u tom cilju propisuje obrasce i metodologiju.
Pisarnica sastavlja povremene i redovne izveštaje o radu odeljenja i službi, koji su potrebni sudskoj upravi za nadzor i bolje organizovanje rada u sudu.
Na radnim sastancima razmatraju se rezultati rada pojedinih odeljenja, odnosno službi, kao i rada suda kao celine, na osnovu izveštaja iz stava 1 ovog člana te se daju predlozi za unapređenje rada.
Sudovi tromesečno, šestomesečno i godišnje sačinjavaju izveštaje o radu suda, odeljenja i pojedinih sudija, na obrascima koje propisuje ministar i dostavljaju ih Ministarstvu.
Pri obračunu radnih rezultata suda, svakom sudiji se uzima u obzir kada je zaista radio u toku izveštajnog perioda (bez bolovanja, odsustva i sl.) i orijentaciona norma srazmerna tom broju dana. Pri tome se računa postupanje po predmetima iz svih upisnika koji su za to određeni od strane ministra (orijentacione norme).
Pri izradi izveštaja broja predmeta prema godinama predmeti se razvrstavaju po godini kada su prvi put primljeni u sud, bez obzira na kasnije promene broja posle ukidanja.
Ažurnost suda, odeljenja ili sudije, izračunava se tako što se broj nezavršenih predmeta deli sa prosečnim mesečnim prilivom u izveštajnom periodu.
Statističke poslove sud organizuje prema uputstvima organa nadležnog za statistička istraživanja.
3.7. Biblioteka
Sudsku biblioteku čine izdanja zakona i drugih propisa, stručne knjige i časopisi, službeni listovi, druge publikacije i sudska praksa, u knjigama, na mikrofilmu, diskovima, trakama i drugim magnetnim zapisima za čuvanje podataka.
Predsednik ili sudija koga on odredi, stara se o nabavci knjiga i pretplati na časopise i druge publikacije i održavanju knjižnog fonda.
Biblioteka se, po pravilu, nalazi u posebnoj prostoriji, u odeljenju sudske prakse, u podesnim ormarima.
Bibliotekom rukovodi bibliotekar, kome je to jedina dužnost ili ima i drugih dužnosti.
U sudovima sa većim obimom poslova za rukovanje bibliotekom može se odrediti stručni saradnik koji radi na poslovima evidencije sudske prakse.
U biblioteci se vodi knjiga inventara za knjige, i knjiga inventara za periodične publikacije, u koje se unose hronološkim redom nabavke knjiga, časopisa, službenih listova i drugog. Biblioteka se vodi po bibliotečkim propisima i usvojenim međunarodnim standardima.
Novi brojevi službenih glasila dostavljaju se na uvid odeljenjima i službama, a zatim predaju biblioteci na čuvanje.
Predsednik će organizovati da se važnije odredbe zakona i drugih propisa, koji se tiču sudskog rada, fotokopiraju ili prepišu u potrebnom broju primeraka i razdele odeljenjima i službama ili unesu u računarsku bazu podataka.
Predsednik će organizovati da se sudije, stručni saradnici i drugi radnici u sudu, pismeno ili usmeno, upoznaju sa novim izmenama i dopunama postojećih propisa.
3.8. Javnost rada
Predsednik, sudije i drugi radnici u sudu dužni su da obezbede potrebne uslove za javnost rada suda u granicama i na način određen zakonom. U tom cilju treba, pored ostalog, da se suđenja za koja postoji veći interes, održavaju u prostorijama koje mogu da prime veći broj lica, kao i da se vreme, mesto i predmet suđenja svakodnevno objavljuju na oglasnoj tabli pred prostorijom u kojoj se obavljaju suđenja.
Obaveštenja za štampu o radu suda, daje predsednik ili sudija koga ovlasti. Obaveštenja u vezi sa pojedinim predmetima, uz saglasnost predsednika, daje sudija koji po predmetu postupa.
U obaveštenju podaci moraju biti tačni. Ne saopštavaju se oni podaci koji predstavljaju službenu tajnu.
Sudije i drugi radnici suda koji u štampi ili drugim sredstvima javnog informisanja pišu ili govore u svoje ime o pravnim, društvenim i drugim pitanjima u vezi s pojedinim slučajevima iz prakse suda, dužni su da prilikom tih izlaganja izričito istaknu da pišu ili govore u svoje ime odnosno da iznose svoje mišljenje.
Glava IV
SUDIJE, SUDIJE POROTNICI I DRUGI RADNICI
4.1. Sudije
Rukovodioci odeljenja i sudije prate i proučavaju unutrašnju organizaciju i poslovanje suda i predsedniku predlažu mere za njihovo unapređivanje.
Sudije, po nalogu predsednika i rukovodilaca odeljenja, obavljaju i druge poslove u skladu sa svojim ustavnim položajem.
4.2. Sudije porotnici
U sudu se vodi evidencija podataka o porotnicima (generalije, stručna sprema, broj angažovanja u sudu i dr.).
Sudija prijavljuje sudskoj upravi potrebu za porotnicima i to se upisuje u evidenciju po sistemu kalendara. Na osnovu ove evidencije, najmanje 10 dana unapred, predsednik suda ili odeljenja, određuje koji će se porotnici pozvati.
Predsednik veća koji postupa i kao sudija pojedinac odrediće u okviru jednog ili više uzastopnih dana samo predmete po kojima se suđenje obavlja u veću.
Porotnici se pozivaju na dužnost rešenjem, prema prirodi predmeta, njihovim sposobnostima i zvanjima koja mogu biti od značaja za pravilno raspravljanje i presuđenje po određenom predmetu.
Pri pozivanju porotnika mora se voditi računa o udaljenosti njihovog boravišta, o saobraćajnim vezama i slično.
Ako porotnik ima pravo na naknadu plate za vreme dok je zbog sudske dužnosti odsustvovao sa rada, izdaće mu se potvrda o provedenom vremenu na sudijskoj dužnosti.
4.3. Sudijski pripravnici
Predsednik organizuje rad sudijskih pripravnika i volontera, raspoređuje ih na rad u pojedina odeljenja i službe i preduzima druge mere za njihovo osposobljavanje za praktičan rad.
U sudu koji ima više pripravnika, određuje se sudija koji organizuje i kontroliše obuku pripravnika.
Pripravnici se raspoređuju na rad u pojedina odeljenja tako da se tokom prakse upoznaju sa svim poslovima u sudu.
Za jedan ili više sudova mogu se organizovati kraći kursevi za osposobljavanje i usavršavanje pripravnika i pripremanje za polaganje pravosudnog ispita. Za predavače se određuju iskusnije sudije, stručni saradnici i drugi radnici, a po potrebi i radnici drugih organa.
Za svakog sudijskog pripravnika ustanovljava se evidencija u koju se upisuju podaci o vremenu provedenom na praksi u pojedinim odeljenjima i službama, kao i o poslovima na kojima je pripravnik radio. Podatke overava sudija odnosno rukovodilac službe kod koga je pripravnik bio na praksi.
4.4. Radnici suda
Za obavljanje administrativno-tehničkih, upravnih i drugih poslova u sudu, aktom o sistematizaciji radnih mesta utvrđuje se potreban broj radnika.
Za deficitarno zanimanje i zvanja sud organizuje, sam ili sa specijalizovanim ustanovama, obuku i doškolovanje zaposlenih u sudu.
4.5. Službena legitimacija
Sudije imaju službenu legitimaciju.
Predsednik suda propisuje ko od radnika suda ima službenu legitimaciju.
Legitimacija je štampana na presavijenom kartonu dimenzija 10x6,5 santimetara i ima sledeći sadržaj i oblik:
Spoljni izgled:
|
|
Grb
SLUŽBENA LEGITIMACIJA SUDIJE
|
Unutrašnji izgled:
|
|
|
˝
˝ ˝ ˝ ˝ ˝ ˝ ˝ ˝ ˝ ˝ |
Potvrđujem da je imenovani sudija ovog suda i da mu pripadaju sva prava za postupanje u skladu sa odredbama Zakona o sudovima i Zakona o sudskim postupcima.
Predsednik suda |
|
|
Su |
Fotografija |
|
||
|
_________________________ |
||||
Po prestanku funkcije sudije, legitimacija se poništava.
4.6. Oznaka identiteta
Predsednik suda može propisati da sudije i radnici poseduju i karton - oznaku identiteta, a da su radnici obavezni da tokom radnog vremena tu oznaku nose na vidnom mestu na odelu.
Oznaka identiteta je štampana na jednom kartonu dimenzije 5,5x8,5 santimetara i ima sledeći sadržaj i oblik:
Prednja strana
|
Republika Srbija |
||
|
u ________________ |
sud
|
|
|
(Fotografija)
|
||
|
|
||
Po prestanku radnog odnosa, karton se poništava.
Glava V
RADNO VREME I GODIŠNJI ODMOR
Radno vreme se objavljuje na oglasnoj tabli, na ulazu u sud.
Radnje u postupku koje se po odredbama pojedinih sudskih postupaka smatraju hitnim, tako da ne trpe odlaganje, sprovode se bez obzira na propisano radno vreme.
Započeti pretres i ročišta, čije bi odlaganje izazvalo nepotrebne troškove ili odugovlačenje postupka, dovršiće se i preko redovnog radnog vremena.
Nedeljom, u dane kada sud ne radi i noću obavljaće se samo oni poslovi koji ne trpe odlaganje.
Predsednik raspoređuje sudije i druge radnike za sprovođenje istražnih radnji, koji će naizmenično biti u sudu u dane i vreme kada sud ne radi, ili će biti u pripravnosti da dođu u sud ili sprovedu uviđaj ili prime pritvorena lica, kada se za to ukaže potreba (pripravnost). O tom rasporedu obaveštavaju se nadležni javni tužilac i organ unutrašnjih poslova.
U mestima u kojima se nalazi sedište okružnog suda i jednog ili više opštinskih, predsednici se mogu sporazumeti da u pripravnosti budu sudije i drugi radnici samo jednog suda.
Sudije i drugi radnici u sudu koriste godišnji odmor u vreme najpogodnije za sud, po pravilu u mesecu julu i avgustu.
Raspored korišćenja godišnjeg odmora predsednik sačinjava tako da u sudu ostane dovoljan broj sudija i drugih radnika, kako bi se obezbedilo nesmetano vođenje postupaka u hitnim predmetima: pritvorskim, istražnim, predmetima krivičnog postupka prema maloletnicima, radnih sporova, sporova o zakonskom izdržavanju, smetanja poseda, čuvanja i vaspitanja dece, menični, čekovni i zemljišnoknjižni, privrednih sporova koji se vode u toku stečaja, oni u kojima su predlozi za obezbeđenje dokaza, predlozi za dozvolu, ograničenje ili ukidanje privremene naredbe (mere), kao i drugih za koje predsednik proceni da su hitni.
Glava VI
ORIJENTACIJA U SUDSKOJ ZGRADI I RASPORED RADNIH PROSTORIJA
Na ulazu u zgradu suda postavlja se natpis sa službenim nazivom suda.
Radi lakšeg snalaženja stranaka u sudskoj zgradi, na vidnom mestu postavlja se orijentaciona tabla koja sadrži: pregled sudskih prostorija po odeljenjima i službama, brojeve radnih prostorija u kojima se nalaze pojedina odeljenja, veća i službe sa imenima predsednika veća, odnosno sudija pojedinaca, kao i radnika koji neposredno opšte sa strankama.
Na ulazu u svaku radnu prostoriju postavlja se natpis sa oznakom odeljenja, veća ili službe, kao i imena sudija i radnika (na primer, "I krivično veće predsednik veća NN", ili "sudija NN", "Pisarnica", i slično).
U prostoriji u kojoj se sudi - sudnici, obavezno je isticanje državnih simbola, na sledeći način:
- grb Republike Srbije postavlja se na zid iznad prostora za Veće,
- zastave Savezne Republike Jugoslavije i Republike Srbije postavljaju se u prostoru desno od Veća.
Oglasi i saopštenja po odredbama Zakona o sudskim postupcima, ističu se na oglasnu tablu koja se postavlja na vidnom mestu u sudu.
Na dan suđenja na ulazu u prostoriju u kojoj će se održati suđenje i na oglasnoj tabli na ulazu u sud, postavlja se raspored zakazanih suđenja u koji se, hronološki, po većima ili sudijama pojedincima, unose oznake predmeta, imena stranaka i vreme suđenja, broj sobe i sprata.
U sudu se, po pravilu, određuje jedna prostorija za porotnike.
U okružnim i privrednim sudovima, kao i u opštinskim sudovima sa većim obimom poslova, određuje se jedna prostorija za advokate.
Prostorije suda se zaključavaju kada se u njima ne nalaze sudije i radnici suda.
Predsednik određuje prostorije u kojima nije dozvoljen ulazak strankama, advokatima i drugim licima (pisarnice, arhiva, računovodstvo, računski centar i slično).
Po završetku radnog vremena, predmeti, službeni materijal, pečati, štambilji, žigovi, kancelarijski pribor i druge veće vrednosti, zaključavaju se.
Glava VII
OPŠTENJE SUDA SA STRANKAMA, DRUGIM LICIMA I ORGANIMA
7.1. Opštenje
Stranke, podnesci i druga pismena primaju se tokom celog radnog dana.
Stranke i druga lica mogu primati samo predsednik ili njegov zamenik, kao i radnici određeni rasporedom poslova za prijem stranaka.
Obaveštenja iz delokruga sudske uprave daje samo predsednik ili sudija koji je za to posebno određen.
U pisarnici daju se obaveštenja na osnovu podataka iz upisnika i spisa. Obaveštenja će se ograničiti samo na nužne podatke o stadijumu postupka u kome se predmet nalazi i na druga slična obaveštenja. Ako se poslovanje suda vodi na računaru može se izdati izvod iz upisnika.
Radnicima suda nije dozvoljen razgovor sa strankama o pravilnosti sudskih radnji ili odluka, ili o verovatnom ishodu spora.
Obaveštenja o stanju u spisima davaće se u granicama propisa samo licima ovlašćenim da razgledaju spise.
Obaveštenja će se davati i pismeno, poštom, a kratka i hitna i telefonom, ako je to po prirodi stvari moguće.
Ako je radnik koji radi sa strankama primoran da za izvesno vreme prekine rad, dužan je da blagovremeno obezbedi odgovarajuću zamenu.
Stranke razgledaju i prepisuju spise na za to određenom mestu i pod nadzorom radnika pisarnice.
Sva pismena moraju biti propisno zalepljena. Još nezapečaćeni zapisnici o većanju i glasanju, nacrti sudskih odluka i sudijske zabeleške prethodno će se izdvojiti iz spisa.
Na zahtev stranke i trećih lica koja učine verovatnim svoj pravni interes i kad je to propisima određeno, izdaje se uverenje o činjenicama o kojima sud vodi službene evidencije.
Sud izdaje uverenja da se protiv lica koje zahteva izdavanje ne vodi krivični postupak. Ako se utvrdi da se postupak vodi, izdaće se uverenje u kome će se to konstatovati i navesti broj predmeta, ime i prezime stranke, lični broj i podaci o fazi postupka i o krivičnom delu (član i naziv).
O sadržaju sudskih odluka, zapisnika i drugih pismena u predmetu ne izdaje se uverenje već samo prepis tih pismena.
Izvodi iz javnih knjiga izdaju se po posebnim propisima.
Sa drugim sudovima i organima opšti predsednik.
Sudija koji po predmetu postupa opšti neposredno s drugim sudovima, javnim tužilaštvima i drugim organima i ustanovama, a ostali radnici kada su za to izričito ovlašćeni.
Sa našim državnim predstavništvima u inostranstvu, i inostranim vlastima sudovi opšte preko Ministarstva, ukoliko propisima nije drukčije određeno.
Zamolnice za prvu pomoć upućene drugim sudovima treba da budu jasne i potpune: da sadrže oznaku predmeta, imena stranaka, predmet, kratku i određenu sadržinu zahteva, oznaku da li je sa rasprave, odnosno pretresa javnost isključena, da li su se stranke odrekle prava prisustvovanja ili tražile da svedok na svoj iskaz položi zakletvu.
Ako se zahteva saslušanje, navešće se sve okolnosti o kojima saslušani treba da se izjasne.
Predmet po kome se traži pravna pomoć dostavlja se zamoljenom sudu samo izuzetno kada postoje opravdani razlozi, ali se i tada u svemu primenjuju odredbe st. 1 i 2 ovog člana. U ovom slučaju, pisarnica formira pomoćni omot, u koji stavlja kopiju zamolnice i unosi datum predevidencije. Rok povraćaja predmeta evidentira se i u Spisku poslatih predmeta koje treba vratiti.
Zamoljeni sud je dužan da obavesti sud koji je poslao zamolnicu ako ima problema da se po zamolnici postupi u primerenom roku.
U odgovoru drugim sudovima i organima navodi se njihova oznaka predmeta.
7.2. Pružanje međunarodne pravne pomoći
Međunarodnu pravnu pomoć pruža predsednik opštinskog suda ili sudija koga on odredi, na osnovu posebnih propisa, međunarodnih ugovora i uputstava Ministarstva.
U svakodnevnom poslovanju, a naročito u vezi sa overavanjem isprava za upotrebu u inostranstvu, sud je dužan da obrati najveću pažnju na obim i čitkost pojedinih pismena i isprava koje se overavaju, na kvalitet hartije, otisak pečata i na sve drugo što je od značaja za spoljni izgled pismena i isprave.
Ako isprava ne odgovara uslovima iz prethodnog stava tako da bi mogla da šteti ugledu zemlje, predsednik će uskratiti overu isprave i uputiti podnosioca da podnese urednu ispravu, koja je i po spoljnom izgledu podobna za upotrebu u inostranstvu.
Predsednik opštinskog suda potpisom i pečatom suda potvrđuje da je navedeno lice pred sudom potpisalo ispravu ili priznalo za svoj potpis na ispravi.
Tekst overe glasi:
|
"Opštinski sud u _______________________________________ Ov _______________/ Predsednik,
|
|
Tekst overe stavlja se neposredno iza poslednjeg reda teksta isprave.
Predsednik opštinskog suda i sudija koji ga zamenjuje u poslovima međunarodne pravne pomoći, deponuju u Ministarstvu svoje izvorne potpise.
7.3. Poslovanje van sudske zgrade
Pojedine sudske radnje sud obavlja van sudske zgrade, ako je to propisima predviđeno ili ako se drukčije ne mogu obaviti ili ako je to naročito celishodno, a nije u suprotnosti s propisima.
O potrebi izlaska odlučuje sud uvek kada je u pitanju održavanje ročišta van sudske zgrade, uviđaj, veštačenje, sastavljanje testamenta i overavanje isprava i potpisa licima koja zbog bolesti ili starosti nisu u stanju da dođu u sud. U drugim slučajevima obavljanja sudskih radnji van sudske zgrade odlučuje predsednik, ukoliko posebnim propisima nije drukčije određeno.
Svaki sudski izlazak zavodi se u dnevnik službenih izlazaka (Obr. 14) i prijavljuje predsedniku, koji svojim potpisom na nalog za službeno putovanje dozvoljava izlazak.
Predsednik se stara da se u jednom pravcu i u okviru jednog izlaska obavi što više službenih poslova, vodeći računa da se time troškovi stranaka ne povećavaju.
Predsednik se stara da se pojedini izlasci skopčani sa učestvovanjem veštaka, tako organizuju, da se jednog dana obavi više veštačenja. U tom cilju predsednik može pojedine predmete izuzeti od jednog sudije i dodeliti u rad drugom i činiti druge celishodne izmene.
Sud na uviđaj izlazi, uz naknadu troškova prevoza, sudskim vozilom, vozilom drugog državnog organa ili sredstvima javnog prevoza, a izuzetno vozilom službenog lica.
Glava VIII
ZAJEDNIČKE ODREDBE ZA RAD
8.1. Pravila pri pisanju odluka i drugih pismena
U svom radu, sud koristi termine iz zakona i izbegava strane reči i reči koje nisu opšteusvojene u radu suda. Jezički izraz odluka i drugih pismena mora biti jasan i razumljiv.
U izreci i obrazloženju odluke stranke se uvek označavaju njihovim punim imenom, a ne po redu nabrajanja (prvoredni tužilac, drugooptuženi i sl.). Pri označavanju zemljišnoknjižnih vlasnika, mora se navesti i očevo ime, a ako je nužno i dedovo.
Vremensko trajanje kazne, iznos novčane kazne, kao i novčani iznos tužbenog zahteva označava se u izreci i slovima.
Mogu se upotrebljavati samo opšteusvojene i razumljive skraćenice, koje ne daju povoda sumnji o pravom značenju.
Naziv zakona i drugih propisa mogu se u tekstu navesti u skraćenom obliku (ZPP, KZ), a oni koji nisu u čestoj upotrebi, navode se punim nazivom i označenjem službenog glasila i broja u kome su objavljeni (npr. "Sl. gl. RS", broj 27/93).
Sve akte sudske uprave potpisuje predsednik ili sudija koji ga zamenjuje.
Pismena koja se odnose na predmete u radu u pojedinim odeljenjima, potpisuje predsednik veća, odnosno sudija pojedinac.
Upravitelj pisarnice, odnosno odseka pisarnice može potpisivati pismena samo ako su sastavljena na osnovu pismene odluke ili uputstava predsednika veća, odnosno sudije pojedinca, a odnose se na pozivanje stranaka, svedoka, veštaka, dostavljanje tužbe, odgovara na tužbu i druge poslove koji spadaju u samostalni delokrug pisarnice.
U slučaju trajne sprečenosti ili nastupanja drugih izuzetnih okolnosti, usled kojih ne postoji mogućnost da predsednik veća ili zapisničar potpišu odluku koja je doneta, ali nije izrađena odnosno potpisana, odluku će izraditi ili potpisati umesto predsednika veća, drugi sudija, a umesto zapisničara - drugi zapisničar, odnosno radnik suda koga odredi predsednik.
Ukoliko je zaključena rasprava, odnosno pretres, a odluka nije doneta, predsednik će predmet dati u rad drugom predsedniku veća ili sudiji pojedincu da otvori raspravu, odnosno pretres i da sprovede postupak.
Izvornici i prepisi odluka moraju biti čitljivi, uredno pisani pisaćom mašinom ili štampačem računara. Izuzetno, zbog prirode pojedinih radnji, pismena mogu biti pisana hemijskom olovkom ili mastilom (zapisnici o uviđaju, zapisnici u postupku izvršenja i sl.).
Presude, važnija rešenja, zapisnici i rešenja drugostepenog suda pišu se na celom listu formata A4, a ostale odluke, dopisi, uverenja, potvrde i druga slična pismena mogu se pisati na listu formata A5.
U odlukama i drugim pismenima koja nemaju poseban uvod, u gornji levi ugao stavlja se zaglavlje: Republika Srbija, zatim naziv suda, oznaka predmeta, datum i sedište suda. Ako je pismeno izrađeno u odeljenju suda koje je van njegovog sedišta, u zaglavlju se pored naziva navodi i naziv odeljenja.
8.2. Izvornici i prepisi
Izvornikom se smatra odluka suda sastavljena u propisanom obliku, koju je potpisao predsednik veća - sudija koji je odluku doneo i zapisničar, ako je njegovo sudelovanje obavezno, ili radnik kome je to rasporedom poslova povereno.
Izvornik ostaje u predmetu.
Prepisi izvornika izrađuju se pisaćom mašinom, računarom ili na drugi mehanički način, fotokopiranjem, ili mikrofilmovanjem.
Prepisi moraju biti uredni, jasni i čitki, a sadržina mora odgovarati izvorniku.
Izvornici i prepisi mogu se sačiniti odgovarajućim popunjavanjem obrazaca kad je to zbog njihove sličnosti celishodno.
Pre otpravljanja prepisi se sravnjuju sa izvornikom i potpisuju.
Na prepis se odštampa pisaćom mašinom ime predsednika veća, odnosno sudije pojedinca koji je potpisao izvornik, a ispod toga otisne štambilj (član 84 tačka 9), koji potpisuje upravitelj pisarnice i jasno otisne pečat suda.
Na prepise odluka stavlja se pouka o pravnom leku, a ako se na pravni lek plaća taksa, i pouka o visini takse.
Za odluke koje se često ponavljaju može se sačiniti izvornik u skraćenom obliku, ukoliko to nije suprotno zakonu.
Izvornik odluke koja se odnosi na upravljanje postupkom može se sastojati iz najpotrebnijih reči, koje su dovoljne da se vidi o čemu se radi. Što je osoblje koje sastavlja prepise stručnije, odnosno što su odluke jednostavnije, izvornik odluka je kraći (na primer: "Glavni pretres 15.II 1993. godine u 8 sati. Pozovi okriv. 1) priv. tuž. 2) svedok 3), 4), 5) ").
Umesto izvornika odluke kojim se usvaja predlog može se na samom podnesku staviti beleška o tome (na primer: "Usvaja se predlog, Troškovi predlagača din. 25 Datum. Potpis"). Pri tome se može naznačiti broj štambilja (na primer: "štambilj 1") radi sastavljanja prepisa popunjavanjem otisaka štambilja. Prema potrebi može se u belešci o usvajanju predloga izdati uputstvo da se u otisku štambilja nešto izmeni, izostavi ili doda.
Kad je predlog za izdavanje platnog naloga ili predlog odluke u bilo kom drugom postupku tako sastavljen da potpuno odgovara rešenju koje bi se imalo doneti, a podnet je u potrebnom broju primeraka, može se izdati skraćeni prepis rešenja stavljanjem otisaka štambilja koji sadrži tekst kojim se usvaja predloženo rešenje. Stranka koja pismeno predaje sudu može tekst štambilja sa svim potrebnim podacima unapred odštampati na samom pismenu, sa svim potrebnim upisima.
Prepisi će se sačiniti skraćeno samo pod uslovom da je rešenje suda na izvorniku stavljeno štambiljem.
Sudovi će nastojati da stranke, u stvarima po kojima se mogu izdati skraćeni prepisi, predaju sudu podneske u potrebnom broju primeraka koji su podobni da se upotrebe kao skraćeni prepisi.
8.3. Obnavljanje spisa
Ako se pojedini upisnici, predmeti ili delovi spisa izgube, a ni posle svestranog traženja ne mogu se pronaći, ili se unište ili tako oštete da su neupotrebljivi, pokrenuće se postupak za njihovo obnavljanje.
Kada su u pitanju predmeti po kojima je postupak u toku, postupak za obnavljanje pokreće sud rešenjem po službenoj dužnosti.
Kada su u pitanju predmeti po kojima je postupak pravosnažno okončan, postupak za obnavljanje pokreće se samo ako postoji opravdan javni ili privatni interes. Rešenje o tome donosi sud po službenoj dužnosti ili povodom zahteva stranke.
Postupak obnavljanja neće se pokrenuti ako je protekao rok do koga se po postojećim propisima čuvaju takvi spisi.
U postupku obnavljanja predmeta po kojima je postupak u toku postupa predsednik veća odnosno sudija pojedinac kome je predmet po godišnjem rasporedu poslova dodeljen u rad, a u predmetima po kojima je postupak okončan - predsednik veća, odnosno sudija pojedinac koga odredi predsednik suda.
Obnavljaju se samo oni spisi u predmetu koji su od bitnog značaja za postupak.
Predmet se obnavlja na osnovu prepisa nestalih, oštećenih ili uništenih spisa kojima raspolažu stranke ili sud, podataka iz upisnika i pomoćnih knjiga, a po potrebi i na osnovu saglasnih izjava stranaka, svedoka, veštaka, zastupnika i drugih lica koja su učestvovala u postupku. Kad o pojedinim radnjama nema podataka, a izjave navedenih lica nisu saglasne, te radnje će se ponoviti ukoliko nije bila doneta prvostepena odluka.
Stranke se obaveštavaju samo o nestanku onih spisa po kojima je postupak u toku i ujedno pozivaju da podnesu sve prepise podnesaka, zapisnika, odluka i drugih pismena kojima raspolažu.
Predlog za obnavljanje spisa kojima je postupak u toku i sve radnje u postupku obnavljanja upisuje se pod istim brojem u upisnik u kome je zaveden izgubljeni, oštećeni ili uništeni spis.
Predlog za obnavljanje spisa po kojima je postupak pravosnažno okončan zavodi se u upisnik "Su", a posle donetog rešenja, kojim se naređuje obnavljanje, uvodi se pod novim rednim brojem u odgovarajući upisnik.
8.4. Obrasci i štambilji
Za pojedine radnje i evidencije sudovi upotrebljavaju štambilje i obrasce koji su sastavni deo Poslovnika.
Štambilji i pečati mogu biti spojeni (na primer: na jednom telu prijemni štambilj, na njemu pečat suda i datumar i sl.).
Sud će za svoje potrebe i za potrebe stranaka, sastavljati i umnožavati obrasce za pojedine radnje i poslove koji se često ponavljaju (uobičajeni dopisi, potvrde, izveštaji, zahtevi za izdavanje uverenja i slična pismena).
Za pojedine kratke i česte zabeleške, potpise, oznake, naredbe, uputstva za rad i slična postupanja u poslovanju upotrebljavaju se odgovarajući štambilji.
Pored štambilja propisanih Poslovnikom sud može upotrebljavati i druge štambilje koje sam uvede.
Sudovi obavezno upotrebljavaju sledeće štambilje:
1. "Hitno";
2. "Maloletnik";
3. "Pritvor";
4. "Izdržavanje";
5. "Radni spor";
6. "Smetanje poseda";
7. "Obezbeđenje dokaza";
8. "Na rešenja nije izjavljena žalba";
9. beleška o otpremanju (daktilografski štambilj);
10. beleška da je taksa naplaćena;
11. beleška o odobrenom oslobođenju od plaćanja troškova;
12. rešenje o usvajanju predloženog platnog naloga;
13. potvrda tačnosti prepisa;
14. saglasnost prepisa sa izvornikom;
15. beleška o pravosnažnosti odluke;
16. beleška o izvršnosti odluke;
17. beleška o zaduženju u kontrolniku naplate novčanih kazni;
18. dostava žalbe suprotnoj stranci na odgovor;
19. overa potpisa;
20. overa prepisa;
21. zabeleška o prijemu pismena;
22. skraćena zabeleška o prijemu pismena;
23. potvrda o prijemu pismena;
24. potvrda overe potpisa i pečata u smislu člana 3 Konvencije o ukidanju potrebe legalizacije stranih javnih isprava;
25. depozit;
26. opomena za plaćanje takse;
27. nalog za plaćanje predujma.
Oblik i sadržaj štambilja iz stava 1 ovog člana propisan je dodatkom Poslovniku.
Na prepise (otpravke odluka, dopise i službene potvrde i druga pismena koja se dostavljaju strankama, sudovima, drugim organima i organizacijama), stavlja se otisak okruglog pečata.
Za pečaćenje voskom upotrebljava se metalni žig, koji ima isti tekst kao i okrugli pečat.
U pogledu odluka, teksta, nabavke i čuvanja pečata i žigova važe posebni propisi. Ako se na jednom telu nalaze i pečat i štambilj (član 85 st. 2 Poslovnika), primenjuju se pravila za pečat.
Štambilji i žigovi se evidentiraju. Njima se zadužuju i rukuju sudije i radnici određeni rasporedom poslova. Pečati, žigovi i štambilji čuvaju se pod ključem. Najmanje jednom godišnje evidencija se sravnjuje.
Štambilje koji se po svojoj nameni upotrebljavaju u radu pisarnice, čuva upravitelj pisarnice, odnosno upravitelj odseka pisarnice.
Predsednicima veća izdaće se štambilji koji se po svojoj nameni upotrebljavaju u većima.
Zaduženja se vode u spisku pečata, žigova i štambilja.
Štambiljom se smatra i tekst štambilja odštampan kao formular ili otkucan na pismenu ili zapisniku.
Glava IX
NAPLATA I PONIŠTAVANJE TAKSE
9.1. Opšte odredbe
Ako je stranka jednom uplatnicom platila taksu za više predmeta, dokaz će se zalepiti u predmet koji nosi najmanji broj. U ostalim predmetima će se zabeležiti gde je dokaz o uplati.
Ako je uz pismeno upućeno sudu poštom umesto takse priložen novac, nabaviće se taksa, nalepiti i poništiti na pismenu.
Višak novca, kao i iznos u gotovu za koji se ne zna čemu je namenjen, predaje se blagajni suda uz zabelešku. Blagajnik potvrđuje prijem novca na pismenu i stavlja broj pod kojim je knjiženje izvršeno, a pismeno predaje nadležnom odeljenju u rad.
Prilikom lepljenja i poništavanja taksi treba nastojati da se ne ošteti tekst pismena.
Predsednik, sudije i upravitelj pisarnice, redovno kontrolišu naplatu takse i poništavanje taksenih maraka.
Kada je naložena prinudna naplata, i u predmetu postoji dokaz da je nadležni organ taj nalog primio, daljem postupanju u predmetu, smatraće se da je taksa naplaćena.
Predmet se ne može arhivirati dok ovlašćeni radnik svojim potpisom ne overi zabelešku da je taksa naplaćena i poništena.
Otisak štambilja sa zabeleškom da je taksa naplaćena stavlja se na naslovnu stranu omota spisa, u desni gornji ugao, ispred oznake predmeta.
9.2. Oslobađanje od plaćanja
Kada stranka oslobođena plaćanja takse i troškova postupka, to se beleži stavljanjem otiska odgovarajućeg štambilja u desni gornji ugao omota spisa, a na zapisnicima i drugim pismenima - na prvoj strani lista, onoga dana kad je doneta odluka o oslobađanju.
Iznosi takse koje stranka nije platila zbog oslobađanja plaćanja, uvode se u popis taksa, a ostali troškovi postupka koje stranka nije platila jer je oslobođena plaćanja, a koji su prema posebnim propisima isplaćeni iz budžetskih sredstava unapred, unose se u popis troškova isplaćenih unapred iz sredstava suda.
Takse i ostale troškove postupka iz stava 2 ovog člana sudovi naplaćuju prema postojećim propisima.
Predmet se ne može arhivirati dok sud ne odluči o naknadi troškova iz ovog člana i dok ih ne naplati ili zatraži njihovu prinudnu naplatu.
Po pravosnažnosti rešenja, kojim je stranci naređeno da plati troškove isplaćene iz predračunskih sredstava suda, pisarnica odnosno odsek pisarnice unosi potrebne podatke u Kontrolnik troškova postupka od kojih je stranka bila oslobođena (Obr. 89).
9.3. Polaganje predujma
Kad jedna ili obe stranke treba da polože predujam za troškove koji će nastati usled izvođenja dokaza, sud će pozvati stranke da u računovodstvu suda polože potreban novčani iznos.
U rešenju kojim se naređuje polaganje predujma navešće se pored ostalog, broj računa na koji se uplaćuje (ako se predujam ne plaća na blagajni suda), iznos koji treba položiti, i posledice koje će nastupiti ako se predujam ne položi.
Ako ista stranka ima više predmeta u kojima istovremeno treba položiti predujam, sud će je na to pozvati jednim aktom, koji će se zalepiti u predmet koji nosi najmanji broj. U ostalim predmetima će se zabeležiti gde je poziv.
Rešenje o određivanju ročišta za izvođenje dokaza doneće se tek kada se utvrdi da je predujam položen.
Kad računovodstvo obavesti pisarnicu da je predujam položen, izvršiće se sve ostale radnje, čije je izvršenje bilo uslovljeno polaganjem potrebnog iznosa.
Ako je stranka jednom uplatnicom platila predujam za više predmeta, dokaz će se zalepiti u predmet koji nosi najmanji broj. U ostalim predmetima će se zabeležiti gde je dokaz o uplati.
Ako predujam ne bude položen u roku, upisničar će o tome staviti zabelešku ispod naredbe o dostavi rešenja za polaganje predujma (član 143) i predmet izneti sudiji.
9.4. Naknada za izgubljenu zaradu
Licu koje je pozvano u sud i koje to zahteva, posle obavljene radnje, za ostvarenje naknade za izgubljenu zaradu, izdaće se potvrda za ostvarivanje naknade za izgubljenu zaradu. (Obr. 18.).
Ako se isplata iz stava 1. ima izvršiti iz položenog predujma, u potvrdi će se navesti da će se depozit vratiti polagaocu, ukoliko poslodavac u određenom roku ne zahteva vraćanje isplaćenog iznosa naknade.
O izdatim potvrdama, vodi se Evidencija (Obr. 19).
9.5. Deponovanje generalnog punomoćja
Kad se punomoćnik stranke poziva na generalno punomoćje, koje se nalazi u spisima sudske uprave, pisarnica će, pre dostavljanja predmeta sudiji, proveriti da li je predmetu priložen prepis punomoćja, kao i da li takvo punomoćje postoji i da li nije opozvano. To će se konstatovati u predmetu uz navođenje poslovnog broja pismena uz koje je priložen izvornik punomoćja, odnosno redni broj upisnika sudske uprave pod kojim je deponovano generalno punomoćje.
Glava X
TOK SUDSKOG POSTUPKA
10.1. Prijem pismena
Svi podnesci, spisi, novčana pisma, telegrami, paketi i drugo (u daljem tekstu: pismena) primaju se na određenom mestu u pisarnici.
U sudovima se velikim obimom poslova pismena se primaju na posebnom šalteru ili u posebnoj prostoriji (prijemna kancelarija).
Pismena se primaju u redovno radno vreme.
Van redovnog radnog vremena, kao i u dane kada se ne radi, pismena iz svoje nadležnosti u vezi pritvorskih predmeta i uviđaja, primaju neposredno sudije koje su u pripravnosti.
Radnik koji prima pismena neposredno od stranke ne sme odbiti prijem pismena upućenog sudu.
Ako pismeno sadrži kakve formalne nedostatke (npr. nije potpisano, nema priloga navedenih u tekstu, nema adrese stranke, i sl. ili je zbog rukopisa, nekvalitetnog papira ili drugih razloga nečitko), radnik će ukazati podnosiocu na njih i objasniti kako da ih otkloni.
Ako stranka i pored upozorenja zahteva da se pismeno primi, radnik će ga primiti, a na pismeno staviti zabelešku o upozorenju.
Ako sud nije nadležan za rad po ovom pismenu, radnik će na to upozoriti podnosioca i uputiti ga nadležnom organu. Ako podnosilac i pored toga zahteva da se pismeno primi, radnik će ga primiti, a na pismeno staviti zabelešku o upozorenju.
Radnik određen za primanje potvrdiće prijem pismena stavljanjem otiska malog prijemnog štambilja na kopiju pismena koja ostaje podnosiocu, a ako taksa nije plaćena, uručiće stranci i opomenu za plaćanje takse. Opomena za plaćanje takse može se staviti i štambiljem.
Na zahtev stranke izdaće se potvrda o prijemu pismena koje je vezano za rok, a radnik je dužan da u prijemnom štambilju naznači vreme prijema.
Prijem pismena od pošiljaoca koji poštu dostavlja koristeći dostavnu knjigu, prijem se potvrđuje stavljanjem datuma i potpisa u nju, kao i na dostavnici, povratnici ili na kopiji pismena čiji se original prima, ako su priloženi. Pored potpisa stavlja se i službeni pečat. Vreme prijema (sat, minut), stavlja se u svim slučajevima kad je to propisima predviđeno ili kad to odredi predsednik. Ovaj podatak treba zabeležiti i na primljenom pismenu, odnosno na njegovom omotu, ako radnik koji ga je primio nije ovlašćen i da ga otvori.
Pismena koja se sudovima dostavljaju poštom prima i podiže iz poštanskog pregratka, po postojećim propisima, radnik koji je za to određen rasporedom.
Ovlašćeni radnik ne sme podići pošiljku na kojoj je označena vrednost, kao i preporučenu pošiljku, ako utvrdi da je pošiljka oštećena. U tom slučaju mora zahtevati od pošte da se stanje i sadržina pošiljke komisijski utvrde, a zatim preuzima pošiljku sa zapisnikom o komisijskom nalazu.
Ako radnik koji primi pošiljku nije ovlašćen i da je otvori, dužan je da odmah po prijemu, pošto stavi na omot datum i vreme prijema (sat i minut), preda radniku ovlašćenom za njeno otvaranje. Ovo naročito važi za pošiljke upućene lično predsedniku ili istražnom sudiji, za pošiljke koje imaju spoljnu oznaku "poverljivo" ili "strogo poverljivo", kao i za pošiljke u vezi sa licitacijom, konkursom i sl.
Obične pošiljke predaju se nadležnom radniku za otvaranje neposredno, dok se preporučene pošiljke i pošiljke sa oznakom "poverljivo" i "strogo poverljivo" i druga pošta čiji je prijem pismeno potvrđen, predaju preko knjige.
10.2. Otvaranje i pregledanje pošte
Svu običnu poštu primljenu u zatvorenim omotima otvara radnik pisarnice koji je određen za prijem.
Pošiljku poverljive prirode i poštu upućenu predsedniku, radnik predaje lično predsedniku, bez otvaranja.
Poštu, koja prema spoljnoj oznaci na omotu sadrži izjavu poslednje volje ili se odnosi na prethodni postupak, otvara nadležni sudija.
Novčana pismena i druge vrednosne pošiljke otvaraju se komisijski.
Prilikom otvaranja pošte treba paziti da se ne oštete pismena, da se prilozi raznih pismena ne pomešaju, da neko pismeno ili prilog ne ostane u omotu, kao i da se proveri da li se brojevi napisani na omotu slažu sa brojevima primljenih pismena i dr.
Ako neko od pismena nedostaje ili ako su primljeni samo prilozi bez sprovodnog pismena, ili se ne vidi ko je pošiljalac, utvrdiće se to službenom zabeleškom, uz koju se prilaže omot. U svim ovim slučajevima, ako je to moguće, pisarnica o tome odmah obaveštava pošiljaoca.
Uz primljeno pismeno priložiće se omot u svim slučajevima, kada datum predaje pošti može biti od važnosti za računanje rokova (žalba, konkurs i sl.) ili kad se iz samog pismena ne može utvrditi mesto odakle je poslato i ime pošiljaoca, a ovi su podaci označeni na omotu.
Ako je u jednom omotu prispelo više pismena, uz koje bi trebalo priložiti omot, on se prilaže uz jedno pismeno, a na ostala stavlja se broj upisnika pod kojim je zavedeno pismeno uz koje je priložen omot (Omot uz I. 137/93).
Kad je datum poštanskog žiga na omotu nečitak pa se ne može sa sigurnošću utvrditi dan predaje pošiljke, tražiće se izveštaj od pošte, ako se na drugi način ne može utvrditi blagovremenost.
Ako su omoti primljeni oštećeni, postoji sumnja o neovlašćenom ili zlonamernom otvaranju, pošiljku treba otvoriti u prisustvu troje radnika suda. Nedostaci i nepravilnosti utvrđeni prilikom otvaranja pošiljke konstatuju se zabeleškom (na primer, ako pismenu nedostaju prilozi, staviće se: "primljeno bez priloga" ako mu nedostaju samo pojedini prilozi, treba navesti njihove nazive i sl.).
Ako se u omotu nađe pismeno adresovano na drugi sud ili drugi organ pismeno se na najpogodniji način šalje onome kome je upućeno. Ovakvo pismeno ne zavodi se u upisnik.
Ako se prilikom otvaranja pošiljke utvrdi da je uz pismeno priložen novac ili neka druga vrednost, na primljenom pismenu kratkom zabeleškom, konstatovaće se njihova vrsta i iznos. Sve vrednosti posle zavođenja pismena predaju se računovodstvu.
Ako je uz pismeno priložena dostavnica, na njoj će se potvrditi prijem stavljanjem datuma, potpisa i službenog pečata, pa će se odmah vratiti pošiljaocu.
10.3. Postupak s pismenima koja podležu taksiranju
Radnik koji prima pismena vodiće računa o tome koja pismena podležu taksiranju i kolika je visina takse, da li postoji zakonski osnov za oslobađanje od plaćanja takse i sl.
Ako se prilikom pregleda pošiljke primljene poštom utvrdi da pismeno nije taksirano, ili je nedovoljno taksirano, konstatovaće se to u otisku prijemnog štambilja.
Ako je pismeno oslobođeno od plaćanja takse postupiće se na način izložen u prethodnom stavu, uz navođenje odgovarajućeg propisa o oslobođenoj.
10.4. Stavljanje prijemnog štambilja
Na svaki primerak pismena određenog za sud stavlja se zabeleška o prijemu (štambiljem ili na drugi pogodan način).
Otisak prijemnog štambilja stavlja se, po pravilu, na prvu stranu u sredini gornjeg dela pismena. Ako tu nema dovoljno mesta otisak se stavlja na pogodno mesto prve strane, a ako to nije moguće, na poleđini u gornjem levom uglu. Ako su obe strane pismena u celini ispunjene tekstom, otisak prijemnog štambilja stavlja se na poseban papir koji se spaja sa pismenom i overava pečatom, ili se prilaže odgovarajući formular.
Na ostale primerke pismena stavlja se štambiljem skraćena zabeleška o prijemu pismena, ili se prilaže odgovarajući formular.
Stranka koja pismeno predaje sudu može tekst prijemnog pečata sa svim potrebnim podacima unapred odštampati na samom pismenu. Radnik na prijemu proverava da li su svi podaci tačno upisani i to svojim potpisom potvrđuje.
Na zapisnik o prijemu usmenih podnesaka ne stavlja se beleška, već se predaje neposredno upravitelju pisarnice.
Zapisnici o prijemu usmenih podnesaka koji se odnose na upis u javne knjige, predaju se odmah radniku određenom za prijem pismena radi stavljanja beleške o prijemu po postojećim propisima.
10.5. Raspoređivanje primljenih pismena
Primljena pismena sređuju se prema oznakama odgovarajućih upisnika i predaju upravitelju pisarnice, odnosno odseka pisarnice.
Pismena koja se odnose na poslovanje po javnim knjigama predaju se odmah neposredno vodiocu javne knjige.
Pismena koja se odnose na hitne predmete ili po kojima treba odmah postupiti, predaju se bez odlaganja, a ostala pismena u toku dana u vreme koje je određeno aktom o organizaciji rada suda.
Pismena koja su vezana za rok i pismena sa važnim ispravama, sređuju se i predaju odvojeno.
Na pismena navedena u st. 2, 3 i 4 ovog člana stavljaju se i oznake propisane posebnim odredbama za pojedine vrste postupaka.
Ako podnosilac zemljišno-knjižnog pismena nije isto kao takvo označio, radnik određen za prijem stavlja pri vrhu pismena crvenom olovkom "3K".
Ako se uz pismeno prime predmeti, novac, vrednosni papiri ili dragocenost, označiće se to pri vrhu pismena crvenom olovkom oznakom "Depozit" i dalje postupati po propisima o materijalno-finansijskom poslovanju sudova.
Glava XI
RAD PO PRIMLJENIM PISMENIMA U PISARNICI
11.1. Osnivanje predmeta
Upravitelj pisarnice, odnosno odseka pisarnice, deli primljena pismena radnicima koji su rasporedom određeni za obavljanje pojedinih poslova u pisarnici.
Primljena i raspoređena pismena zavode se u odgovarajuće upisnike onog dana i pod onim datumom kada su primljena, ako se tim pismenom osniva nov predmet. Telegrami, pismena sa određenim rokovima, kao i druga hitna pismena uvode se u upisnik pre ostalih i odmah dostavljaju nadležnom odeljenju.
Ako se zbog velikog broja ili iz drugih opravdanih razloga primljena pismena ne mogu zavesti istog dana kada su primljena, zavešće se najdocnije sledećeg radnog dana, pre zavođenja nove pošte, i to pod datumom prijema.
Oznaka predmeta sastoji se od skraćenog naziva upisnika, rednog broja i poslednja dva broja godine u kojoj je primljeno pismeno zavedeno u upisnik (primer: K 70/93).
Oznaka predmeta na omotu sadrži broj veća kome je predmet dodeljen u rad, koji se stavlja ispred skraćenog naziva upisnika.
Sastavni deo broja predmeta može biti i brojčana oznaka sudije - predsednika veća (primer: K 70/93-01).
Ako se u toku postupka nastavi vođenje predmeta pod oznakom drugog upisnika ili se izmeni oznaka predmeta istog upisnika, ranija oznaka na omotu precrtava se, a ispod nje stavlja se nova. Ako se promeni i sud, precrtava se naziv toga suda i stavlja se naziv ovog suda.
Nova oznaka predmeta stavlja se u popis spisa prema času kad je oznaka izmenjena.
Nova pismena dobijaju novu oznaku predmeta, a podbrojevi listova vode se dalje redom.
11.2. Popis spisa
Prilikom osnivanja predmeta vodilac upisnika uvodi u popis spisa prvo pismeno na osnovu koga je predmet osnovan i označava broj listova. Hronološki se uvode u popis i označavaju im se listovi druga pismena. Pismena, koja su primljena ili sačinjena za vreme dok se predmet nalazi u pisarnici, tu se i zavode u popis, a ona koja su primljena dok se predmet nalazi u veću, odnosno kod sudije pojedinca, u popis spisa unosi zapisničar.
U popis spisa unose se pismena po redu prijema. Redni broj popisa označava se na odnosnom pismenu (podbroj). Pojedina rešenja suda doneta na samom pismenu, koje je uvedeno u popis spisa, ne dobijaju podbroj.
Listovi spisa označuju se tekućim brojem crvenom olovkom u desnom gornjem uglu od broja 1 i dalje, bez obzira na podbroj. Broj lista upisuje se i u odgovarajuću rubriku popisa spisa.
Ne unose se u popis spisa kratki izveštaji bez važnosti za tok postupka (dostava adrese i sl.).
Vraćene dostavnice, odnosno povratnice za lično dostavljanje po kojima su dostavljene odluke, unose se kao prilog pod rednim brojem odluke na koji se odnose i lepe se na odluci. Dostavnice odnosno povratnice označavaju se u gornjem desnom uglu crvenom olovkom malim slovima.
1.3. Združivanje
Pismena koja se odnose na predmete u toku združuju se s tim predmetima.
Kada se primeti da se radi o stvarima koje treba spojiti radi sprovođenja jedinstvenog postupka, vodilac upisnika obaveštava o tome upravitelja pisarnice, a ovaj nadležnog sudiju.
Pismena se ulažu u omot spisa i lepe redom kojim su uvedena u popis sisa tako da pismeno ranijeg datuma bude iznad pismena kasnijeg datuma. Izuzetno zahtev za sprovođenje istrage i optužnica lepi se, ispred ostalih spisa bez obzira na datum prijema, što se konstatuje u primedbi popisa spisa.
Radnici koji unose pismena u popis dužni su da ih odmah zalepe.
Za lepljenje pismena služi umetak koji se ulaže u popis spisa koji ima više listića.
Za svaki listić lepi se samo jedan list pismena. Ako uz pismena ima priloga prethodno će se međusobno spojiti.
Kada se upotrebe svi listići jednog umetka, ulaže se drugi umetak koji se kanapom spaja sa prvim.
Prilozi, koji se zbog obima ne mogu uložiti u spise drže se odvojeno. O tome se u predmetu sačinjava zabeleška.
Sve sudije i radnici koji postupaju po predmetu, bez obzira na to da li rade u pisarnici ili veću, moraju se starati da se sa predmetima pažljivo rukuje i da pismena budu uvek propisno sređena i zalepljena. Tekstovi se ne smeju podvlačiti, šarati i po njima pisati primedbe.
Sud odnosno Ministarstvo, kome je dostavljen nesređen predmet, vratiće ga sudu od koga je predmet primio, da ga prethodno srede.
11.4. Predaja pismena u rad
Pisarnica predaje predmete u rad nadležnom veću, odnosno sudiji pojedincu i službama, ukoliko dalja radnja ne treba da se izvrši u pisarnici. Predmeti hitne prirode predaju se odmah i preko reda.
Predaja predmeta sudiji, stručnom saradniku, daktilobirou i drugim službama u sudu i vraćanje pisarnici, evidentira se u upisniku običnom olovkom u rubrici za kretanje predmeta, odnosno u rubrici za primedbe, ako u upisniku ne postoji rubrika za kretanje predmeta.
Pismena primljena i združena za vreme dok teče rok za njihovo podnošenje, predaju se po proteku roka, pošto se na njima prethodno vidno označi ono što je potrebno ("nema druge žalbe" ili "nema odgovora", "nema prigovora" i dr.).
Zahtevi za izuzeće odmah se predaju predsedniku.
O primljenim predmetima u veću i kod sudije pojedinca vodi se evidencija o zaduženju sudije - predsednika veća.
Pisarnica predaje predmete i pismena sudijama i službama preko dostavne knjige za sud, koja se vodi posebno za svako veće, sudiju pojedinca i službu.
Glava XII
RAD U VEĆU I KOD SUDIJE POJEDINCA
12.1. Redosled rešavanja predmeta
Predmeti se rešavaju po redu prijema, osim u hitnim ili drugim opravdanim slučajevima kada se od ovog reda može odstupiti.
U krivičnom postupku prvenstveno se uzimaju u rad predmeti u kojima se neko lice nalazi u pritvoru ili na izdržavanju kazne ili u kojima je neko lice udaljeno od dužnosti ili mu je privremeno zabranjeno vršenje određene delatnosti.
U parničnom, vanparničnom i izvršnom postupku prvenstveno se uzimaju u rad predmeti o zakonskom izdržavanju, čuvanju i vaspitanju dece, zbog privremenih mera obezbeđenja, državine, radni sporovi i privredni sporovi u toku stečaja.
U svim postupcima uzimaju se prvenstveno u rad i drugi predmeti, koje posebni propisi i programi rada oglašavaju za hitne ili za koje, iz opravdanih razloga, predsednik odredi da se preko reda uzmu u rad.
12.2. Zakazivanje
Predsednik veća, odnosno sudija pojedinac detaljno se upoznaje sa predmetom, i ukoliko nije potrebno preduzeti neku drugu radnju postupka, određuje dan i čas pretresa odnosno ročišta.
Za više predmeta ne mogu se odrediti pretresi odnosno ročišta u isti čas, osim ako nisu spojeni radi jedinstvenog sprovođenja postupka.
Prilikom pozivanja lica koja stanuju van sedišta suda, vodi se računa o saobraćajnim i vremenskim prilikama, udaljenosti mesta od sedišta suda i mogućnosti blagovremenog dostavljanja i drugim sličnim okolnostima. Ako stranka ima u sudu veliki broj predmeta (Elektrodistribucija, RTB i drugi), sud će nastojati da ove predmete zakazuje u grupama.
Pretresi i ročišta za koja se pozivi i zamolnice dostavljaju u inostranstvo, zakazuju se tako da ima dovoljno vremena da se po njima postupi. Rokovi ne mogu biti kraći od šest meseci, osim u izuzetnim slučajevima.
Pretresi i ročišta prvenstveno se zakazuju po predmetima koji su po prirodi hitni, kao i po predmetima po kojima postupak već duže traje.
Zakazuje se po pravilu tako da se pretresi i ročišta održavaju tri dana u nedelji sa što je moguće više predmeta, tako da se u slobodne dane posle suđenja odmah izrade donete odluke, obave nužni administrativni poslovi u veću, odnosno kod sudije pojedinca, prouče spisi i izvrše sve potrebne pripreme za naredne pretrese i rasprave.
Pozivi se pišu samo ako postoji naredba o zakazivanju pretresa i ročišta. Ona moraju biti jasna i potpuna: za pozvana lica navodi se porodično i rođeno ime, a ako je potrebno - i bliži podaci (nadimak i dr.), označavaju se mesto stanovanja, ulica i broj, sa naznačenjem šta se kome ima dostaviti.
Ako se zamolnicom traži pribavljanje izveštaja ili što drugo, treba određeno navesti od koga se i šta traži.
Za naredbe kojima se zakazuju pretresi ili ročišta mogu se koristiti odgovarajući štambilji.
Izuzetno, ako se radi o prvom pismenu (tužba, optužnica, optužni predlog i dr.) i drugim podnescima koji sadrže predlog dokaza, i ako su svi dokazi označeni brojevima, u odluci kojom se zakazuje pretres ili ročišta nije potrebno postupiti po odredbama stava 1 ovog člana, već je dovoljno uputiti na prvo pismeno, s tim što će se označiti redni brojevi lica koja treba pozvati na pretres ili ročište.
Pretres - rasprava, na kojima se traži izuzeće sudije, prekinuće se i nastavak zakazati, po pravilu, nakon poslednjeg pretresa - rasprave istog dana. Pošto se sudije izjasne o navodima zahteva, predmet se odmah iznosi predsedniku, koji će, po pravilu, po zahtevu odmah doneti odluku.
Kad se obavljanje izvesnih radnji odnosno pretresa ili ročišta odloži, sud će odmah odrediti dan i čas kada će se ta radnja, odnosno pretres ili ročište nastaviti ili održati i ujedno odrediti lica koja treba pozvati.
Prisutnim licima obuhvaćenim tom odlukom, sud će saopštiti da dođu određenog dana i časa i da im to saopštenje zamenjuje poziv. Saopštenje se konstatuje u zapisniku.
U pogledu lica koja treba pozvati, a nisu prisutna, u odluku o odlaganju ili prekidu uneće se i svi podaci iz prethodnog člana.
Porotnici se pozivaju preko sudske uprave, koja nastoji da se pozivaju oni koji su u predmetu već učestvovali kao članovi veća.
Ako je posle donošenja odluke kojom je zakazan pretres ili ročište stavljen predlog za izvođenje i drugih dokaza, sud će prilikom donošenja odluke o takvom predlogu voditi računa da li postoji vremenska mogućnost da se predloženi dokazi blagovremeno pribave ili pozivi uruče.
Sve zakazane pretrese odnosno ročišta predsednik veća, odnosno sudija pojedinac unosi u svoj Poslovni dnevnik po datumima. Na isti način postupa se i u pogledu određenih rokova.
12.3. Odluke za druga postupanja
O svim radnjama koje pisarnica treba da izvrši, sudija izdaje naredbu ili nalog, koji moraju biti jasni i sadržati sve potrebne podatke na osnovu kojih pisarnica može brzo postupiti.
Ako se radi o zamolnicama i drugim traženjima složenije i obimnije sadržine sudija je dužan da izradi izvornik.
U odluci za dostavljanje sudija određuje kome se, na koji način i preko koga dostavlja. Fizička lica označava punim imenom, zanimanjem i tačnom adresom, a pravna lica, punim nazivom.
Za ovu odluku može se upotrebiti i napisan ili štampan obrazac. U ovom slučaju predsednik veća ili sudija pojedinac će u obrascu precrtati nepotreban tekst.
U odluci kojom se određuje pretres i ročište sudija određuje rok predevidencije, a u odlukama za dostavljanje ili drugo postupanje, rok evidencije.
Datum ovih rokova beleži se u odgovarajuću rubriku u donjem desnom uglu naslovne strane omota spisa.
Odluke kojima se određuju pretresi i ročišta, kao i odluke za dostavljanje i druga postupanja, donose se po pravilu na pismenu povodom koga se takva odluka donosi (tužba, odgovor na tužbu, zapisnik i dr.). Ako na pismenu nema slobodnog prostora ili bi se pisanjem zbog slabe hartije učinio nerazumljivim tekst pismena, dodaje se čist list koji se spaja sa pismenom.
12.4. Zapisnici
O radnji preduzetoj u toku postupka na pretresu ili ročištu, o važnijim izjavama i saopštenjima koje stranke ili drugi učesnici daju van pretresa ili ročišta, kao i o ostalim radnjama suda kada je to posebnim propisima određeno, sastavlja se zapisnik.
Zapisnik se piše pisaćom mašinom ili štampačem računara.
Ako se zapisnik sastavlja van suda, na licu mesta, može se izuzetno pisati hemijskom olovkom ili mastilom. U ovom slučaju, prvog narednog radnog dana zapisnik će se prepisati na način iz prethodnog stava.
Tok pretresa ili rasprave odnosno pojedini delovi mogu se, paralelno sa vođenjem zapisnika, beležiti i stenografski ili snimiti zvučno (magnetofon i sl.) ili video-tehnikom.
Stenografske beleške prenose se na obično pismo pisaćom mašinom najkasnije u roku od 48 časova. Pregleda ih i potpisuje stenograf, a overava sudija.
Sadržaj zvučnog snimka prepisuje se pisaćom mašinom najkasnije u roku od 48 časova. Prepis potpisuje radnik koji je rukovao aparatom za snimanje, a overava sudija.
Stenografske beleške i overeni prepisi beležaka i snimaka, priključuju se zapisniku. Sudija odlučuje da li će se snimci brisati ili čuvati i pri tome određuje mesto, način i dužinu čuvanja, ako zakonom nije propisano drugačije.
Kad po zakonu nije nužno sastavljanje zapisnika, može ga zameniti službena beleška u kojoj se označava obavljena službena radnja, datum i mesto izvršenja. Ovo naročito važi za primanje manje važnih izjava ili podataka od stranaka ili za razna saopštenja strankama.
Službena beleška piše se po pravilu na izvornom pismenu.
Službenu belešku potpisuje sudija ili radnik koji ju je sastavio. Ako beleška sadrži izjavu stranke ili saopštenje učinjeno stranci koja je prisutna i ona će se potpisati.
U svakoj sednici veća koje odlučuje van glavnog pretresa ili rasprave vodi se evidencija u knjizi sednica veća, koja sadrži: oznaku veća, datum održane sednice, porodično i rođeno ime predsednika, članova veća i zapisničara, koji je od članova veća bio izvestilac, da li su sednici u krivičnom predmetu prisustvovale stranke, kakvi su predlozi stavljeni na sednici ili pismeno, oznaku predmeta o kome je rešavano, o kakvom se i čijem zahtevu odlučivalo i kakva je odluka koja je doneta. Odluka se označava u najkraćem obliku ("presuda", "rešenje potvrđeno", "ukinuto", "preinačeno", "prigovor odbijen" i sl.).
Ovu evidenciju potpisuju predsednik veća i zapisničar.
12.5. Zapisnici o većanju i glasanju
Zapisnik o većanju i glasanju dobija oznaku zapisnika pretresa ili ročišta.
Zapisnik o većanju i glasanju stavlja zapisničar u poseban omot na kome označuje: "Zapisnik o većanju i glasanju od...." zatim u desni gornji ugao stavlja oznaku predmeta, podbroj zapisnika pretresa ili ročišta, a zatim se koverat pečati.
Omot sa zapisnikom o većanju i glasanju lepi se u predmet po kome je odlučivano, zapečati pečatom i pripaja zapisniku o pretresu ili ročištu.
Ako je veće okružnog suda odlučivalo u predmetu toga suda van glavnog pretresa, zapisnik o većanju i glasanju lepi se u taj predmet.
Kad se umesto zapisnika o većanju i glasanju stavlja beleška, ona sadrži dan većanja, ime predsednika i članova veća, ko je od njih izvestilac, kao i oznaku da je odluka doneta jednoglasno.
Belešku potpisuju svi članovi veća i zapisničar.
12.6. Ostali rad u veću
Predmeti dodeljeni u rad veću odnosno sudiji pojedincu mogu se zadržati u veću samo koliko je potrebno da se po predmetu donese odgovarajuća odluka, vodeći računa o propisanim rokovima.
Svi predmeti izneti radi održavanja rasprave - pretresa, vraćaju se istog dana pisarnici, radi evidentiranja rezultata rasprave (zaključenja rasprave ili pretresa, odloženo i sl.). Predmete u kojima treba izraditi odluke pisarnica vraća sudiji istog ili narednog dana.
Presude i druge odluke diktiraju se u diktafon.
Ako u sudu nije organizovan rad sa diktafonom, sudijama se obezbeđuje daktilograf za izradu presuda i drugih odluka po diktatu samo u slučaju ako su pripremili odluke za kucanje.
Odluke izdiktirane u diktafon prepisaće se pisaćom mašinom ili štampačem najkasnije u roku od sedam dana. Otkucani tekst pregleda sudija koji je odluku izdiktirao i potpisuje prvi primerak (izvornik).
Pismeno izrađene odluke dostavljaju se pisarnici u izvorniku u dovoljnom broju prepisa, sa uputstvom za njihovu dostavu.
Uputstvom se određuje i da li pisarnica treba da predmet drži u predevidenciji ili evidenciji, ili da izvrši spajanje sa nekim drugim predmetom, kao i sve drugo što treba da učini u interesu pravilnog rada po donetoj odluci.
Ako odluka nije saopštena strankama na pretresu odnosno ročištu sud je vezan za svoju odluku kada je predata pisarnici radi otpremanja.
Po predmetima hitne prirode (pritvor i dr.), odluke se donose odmah, vodeći računa o prirodi stvari i propisanim rokovima postupka.
Po tužbama, predlozima za izvršenje, krivičnim prijavama i drugim predlozima koji se mogu brzo rešiti, donosi se odluka i predaje pisarnici po pravilu istog dana kad su ti podnesci primljeni, pri čemu treba imati u vidu propise o prvenstvu rešavanja.
Predmeti po kojima su održani pretresi ili ročišta i po kojima je doneta odluka za dalje postupanje, vraćaju se pisarnici istog, a najkasnije sledećeg dana, radi razvođenja po upisnicima i postupanja po odluci.
Glava XIII
RAD U VEĆU DRUGOSTEPENIH SUDOVA
Predsednik veća u sporazumu sa članovima veća može odrediti da sudija izvestilac u pojedinim složenijim predmetima izradi pismeni referat ili nacrt odluke i da ga dostavi članovima veća radi primene za sednicu.
Veće može odrediti saizvestioca ako to traži izvestilac ili veće nađe za potrebno.
Prilikom donošenja odluke veće ocenjuje da li usvojeno pravno stanovište treba da se upiše u evidenciju sudske prakse. U evidentiranju se koriste odredbe poglavlja 3.5. Praćenje sudske prakse.
Ako veće prilikom odlučivanja nađe da zakon ili drugi propis koji bi se imao primeniti treba menjati, sastavlja predlog koji dostavlja predsedniku odeljenja u čiji sastav ulazi veće.
Ako veće nađe da po pravnom pitanju o kome rešava treba utvrditi pravno shvatanje radi obezbeđenja jedinstvene primene propisa, obaveštava o tome predsednika odeljenja i zastaje sa radom na predmetu dok se ovo pitanje ne raspravi u sednici odeljenja, odnosno opštoj sednici.
Dok odluka ne bude otpremljena iz suda o stvari se može ponovo odlučivati, ali samo u istom sastavu veća.
Pismeno izrađena odluka dostavlja se zajedno sa predmetom i analitičkim listom odeljenju pisarnice.
Na izvornik odluke stavlja se dostavna naredba (Dna) za prepis (ako je potreban) i ekspediciju.
Kad odeljenje sudske prakse nema primedbe, pismeno izrađena odluka se predaje pisarnici radi prepisa i otpravljanja.
Ako odeljenje sudske prakse ukaže da se u donetoj odluci odstupilo od prakse suda, predsednik veća ponovo iznosi stvar na sednicu veća. Ako veće ne promeni odluku, predmet se upućuje predsedniku odeljenja radi iznošenja na sednici odeljenja.
O svakoj sednici vodi se evidencija u posebnoj knjizi sednica veća, u kojoj se upisuju podaci o datumu sednice, sastavu veća, predmetu sa oznakom broja upisnika i imenika stranaka, pravnom sredstvu povodom koga se odlučuje i o kratkom sadržaju odluke.
U veću se vodi i knjiga kretanja spisa u koju se beleži prijem spisa u veću, predaja izvestiocu, odeljenja sudske prakse i slično.
Glava XIV
RAD NA KOLEGIJUMU I SEDNICAMA ODELJENJA
14.1. Sednica odeljenja
Predsednik odeljenja priprema sednicu, saziva je po svojoj inicijativi ili na zahtev nekog od veća, odnosno sudija u odeljenju ili na zahtev predsednika suda, predlaže izvestioca i saizvestioce, stara se o formulisanju pravnih shvatanja i zaključaka donetih na sednici, kao i o izvršenju poslova potrebnih za ostvarenje funkcije odeljenja i izvršenje zadataka iz programa.
Aktom o sazivu sednice, predsednik odeljenja predlaže njen dnevni red, a prilažu mu se i materijali o kojima će se raspravljati i dostavljaju se predsedniku suda, svakom sudiji i stručnom saradniku u sastavu odeljenja. Svi pozvani dužni su da prisustvuju, a o opravdanosti odsustvovanja vodi se evidencija u knjizi zapisnika.
Kad je potrebno da u rešavanju nekog pravnog pitanja sarađuju dva odeljenja, sednicu zajednički sazivaju predsednici oba odeljenja, s tim da svako određuje izvestioca.
Zajedničkom sednicom rukovodi predsednik onog odeljenja u čiji delokrug spada materija o kojoj se raspravlja na sednici.
Prilikom glasanja na zajedničkoj sednici potrebno je da se za zajednički stav izjasni većina članova svakog odeljenja.
Stručni saradnici u sastavu odeljenja imaju pravo da u sednicama odeljenja ili zajedničkim sednicama raspravljaju o pitanjima stavljenim na dnevni red, bez prava glasa.
Za punovažno odlučivanje u sednici odeljenja potrebno je prisustvo većine sudija koji su u sastavu odeljenja. Odluke se donose većinom glasova prisutnih sudija.
Ako dođe do podele glasova na jednake delove u sednici odeljenja ili do razlike u stavovima dva odeljenja u zajedničkoj sednici, sporno pitanje se iznosi na kolegijum.
Na isti način postupiće se i u slučaju ako veće pri ponovnom odlučivanju ne postupi u skladu sa pravnim shvatanjem odeljenja.
O radu sednice vodi se zapisnik u koji se unosi: ko je opravdano ili neopravdano odsutan, sva mišljenja izneta u toku raspravljanja, kao i rezultat glasanja. Zapisnik potpisuju predsednik odeljenja koji je rukovodio sednicom i stručni saradnik koji je sačinio zapisnik.
Nacrt pravnog shvatanja usvojenog na sednici izrađuje izvestilac, a ako njegov predlog nije prihvaćen, onda sudija koga sednica odredi. Nacrt se dostavlja svim članovima odeljenja na primedbe.
Konačni tekst pravnog shvatanja potpisuju svi članovi odeljenja. Sudija koji se ne slaže sa usvojenim pravnim shvatanjem bilo sa izrekom ili obrazloženjem, neće potpisati pravno shvatanje već će svoje mišljenje odvojeno izložiti i priložiti uz izvornik usvojenog pravnog shvatanja.
Predsednik odeljenja određuje način na koji će odeljenje sudske prakse evidentirati podatke o pravnom shvatanju sednice odeljenja i pravnim, ekonomskim i drugim problemima uočenim u radu sednice odeljenja.
14.2. Sednice odeljenja sudske prakse
Odeljenje sudske prakse usklađuje rad svih odeljenja u izvršenju zadataka koji se tiču evidencije i proučavanja sudske prakse.
U sastavu odeljenja sudske prakse u sudovima sa većim obimom rada može se organizovati posebna služba evidencije sudske prakse.
Na sednici odeljenja sudske prakse određuje se na osnovu podataka i druge dokumentacije primljene od odeljenja i službe praćenja sudske prakse i sastavljaju predlozi o pitanjima iz sudske prakse koji će se izneti na opštoj sednici odnosno na kolegijumu, radi zauzimanja određenog stava u cilju ujednačavanja prakse.
O pripremi opšte sednice, u slučajevima iz prethodnog stava, stara se odeljenje sudske prakse.
Na opštoj sednici odeljenje iznosi mišljenja i predloge do kojih se došlo proučavanjem pojava koje su zapažene u vezi sa radom suda.
14.3. Kolegijum
U sudovima se održavaju sednice kolegijuma na kojima se razmatraju pitanja koja se odnose na poboljšanje efikasnosti rada suda.
Kolegijum saziva predsednik po svojoj inicijativi, na predlog odeljenja ili na predlog najmanje trećine sudija.
Na kolegijumu se raspravlja o pitanjima koja su mu stavljena u nadležnost zakonom i Poslovnikom, o rezultatima rada suda i sudija, o značajnim pravnim i drugim pitanjima.
Kolegijum može odlučivati ako mu prisustvuje više od polovine sudija. Ako je o nekom pitanju potrebno da se glasa po pravilu se glasa javno. Odluke se donose većinom glasova prisutnih sudija.
U radu kolegijuma učestvuju stručni saradnici, ako predsednik drugačije ne odluči, ali bez prava glasa. Svi pozvani dužni su da prisustvuju, a o opravdanosti odsustvovanja vodi se evidencija u knjizi zapisnika.
Glava XV
RAD PISARNICE POSLE DONETIH ODLUKA
15.1. Postupanje po odlukama
Upravitelj pisarnice odnosno odseka pisarnice deli primljene predmete radnicima koji su rasporedom poslova raspoređeni na pojedine poslove.
Prema sadržaju odluke pisarnica, odnosno odsek pisarnice razvodi predmet kroz upisnik i sprovodi ostale radnje, poziva stranke i druga lica na određene pretrese ili ročišta, prepisuje, sravnjuje i otpravlja, združuje pismena, sastavlja potrebne beleške i drugo.
Na izvornik odluke, uvek se stavlja i otisak štambilja beleške o otpremanju ako je pisarnici naređeno raspisivanje, prepisivanje, dostavljanje odluka i sl.
Ako je određeno samo pribavljanje predmeta, dostavnica, izveštaja i dr. ispod odluke se stavlja kratka zabeleška da je po odluci postupljeno, a ako nije - navode se razlozi za to.
Kad se na pisaćoj mašini ili računaru kucaju odluke, istovremeno će se odštampati i potreban broj prepisa za stranke i sud. Pisarnica će sravniti prepise i napraviti belešku o otpremanju.
Razvode po upisnicima sprovode upisničari, a u sudovima sa većim obimom poslova i drugi radnici pisarnice određeni raspodelom poslova, pod nadzorom upisničara.
Razvodi se tako što se upisuju datumi pretresa ili ročišta, datum i vrsta donetih odluka, izrečene sankcije, vaspitne i druge mere, stavljaju oznake konačnog rešenja i dr.
U odgovarajućoj rubrici, ili ako takve rubrike nema - u rubriku za primedbe upisnika, upisuju se datumi rokova predevidencije i evidencije, podaci o kretanju predmeta u sudu i van suda i slično, tako da se iz upisnika može videti gde se predmet nalazi i u kom je stadijumu postupka.
Stranke i druga lica pozivaju se na pretrese i ročišta korišćenjem odgovarajućeg obrasca (poziv) prema vrsti predmeta i lica, za svako lice posebno.
Pozive popunjavaju pisaćom mašinom ili štampačem računara, jasno i potpuno, radnici pisarnice ili zapisničari.
Na poziv se mora upisati ime i prezime sudije. Poziv potpisuje sudija ili za tačnost otpravke odgovara upravitelj pisarnice odnosno odseka pisarnice, ili radnik koji je poziv popunio.
Pozivu se prilaže odgovarajući omot sa povratnicom, odnosno dostavnica pošto budu ispunjeni jasno i potpuno pisaćom mašinom.
Na povratnici, odnosno dostavnici, u gornjem desnom uglu ispod oznake predmeta stavlja se rok evidencije i predevidencije.
15.2. Pisanje, prepisivanje i sravnjivanje
Zamolnice, nalozi strankama i drugi dopisi, pišu se pisaćom mašinom u dva primerka, od kojih jedan ostaje u predmetu. Ako je u odluci da se neka radnja obavi zamolnim putem, data potpuna sadržina zamolnice, odnosno naloga, izradiće se samo jedan primerak.
Zamolnice, kojima se od sudova, organa ili ustanova traže izveštaji i obaveštenja ili preduzimanje određenih radnji po pojedinim predmetima, potpisuje sudija.
Zamolnice, koje se imaju dostaviti u inostranstvo, potpisuje predsednik.
Ako odluka ili drugo pismeno koje treba da bude pisano na mašini, nije tako i napisano, predaju se pisarnici ili daktilobirou na prepis.
Za pisanje na mašini ili računaru koristi se po pravilu hartija formata A4. Za izradu odluka i pismena trajnije vrednosti, treba upotrebljavati hartiju boljeg kvaliteta.
U otisak štambilja beleške o otpremanju daktilograf upisuje datum kad je tekst primljen na prepis.
Prepisi se izrađuju, po pravilu, istovremeno sa izvornikom u dovoljnom broju primeraka prema odluci za dostavljanje.
Prepis je ponovno kucanje, fotokopiranje i štampanje sačuvanog teksta iz memorije računara ili pisaće mašine.
Svi prepisi pažljivo se sravnjuju sa izvornikom.
Sravnjuju, po pravilu, dva radnika koji su rasporedom poslova za to određeni. Pošto tekst sravne, ovi radnici stavljaju u odgovarajuću rubriku štambilja datum i svoje potpise.
Za sve prepise skraćenog izvornika odluke treba sravnjenjem utvrditi da li se svi primerci prepisa slažu sa skraćenim izvornikom.
Ako su prilikom prepisivanja učinjene takve greške da je potrebno precrtavanje, brisanje i slično u većem obimu, upravitelj pisarnice, odnosno odseka pisarnice, narediće da se ponovo prepiše cela odluka, ili samo pojedini list.
15.3. Otpremanje i dostavljanje pismena
Odluke i druga pismena dostavljaju se poštom, preko drugog za to registrovanog lica, skupština opština, radnika suda (pozivara) ili neposredno u sudu.
Ako je potreban dokaz o prijemu, prepis odluke ili pismeno stavlja se u omot sa povratnicom, ako je dostava poštom, a ako je na drugi način - u dostavnicu.
Na omotu sa povratnicom i na dostavnici označava se ime i adresa primaoca, podaci o odluci, odnosno drugom pismenu koje se dostavlja i oznaka predmeta.
Kad se dostavljaju pozivi za pretrese ili ročišta, na povratnicu odnosno dostavnicu, iznad teksta, stavlja se datum roka predevidencije, a u ostalim slučajevima datum roka evidencije.
Obična kratka obaveštenja strankama dostavljaju se u omotu bez povratnice ili dostavnice.
Odluke i druga pismena otprema radnik pisarnice određen za to rasporedom poslova, a u sudovima sa većim obimom poslova, posebna organizaciona jedinica u sastavu pisarnice.
Pismena preuzeta za otpremanje moraju biti otpremljena istog dana. Pismena hitne prirode otpremaju se prvom poštom ili po sudskom radniku odmah po prijemu. Pismena primljena posle zaključenja dostavnih knjiga, ako nisu hitna, otpremaju se sutradan.
Na primerku koji ostaje u sudu ili ispod odluke za dostavljanje stavlja se otisak otpremnog štambilja, datum otpreme i potpis radnika koji otprema poštu, sa naznačenjem, koliko se dostavnica, omota i drugih pismena otprema, kao i način otpremanja, a zatim predmet vraća upravitelju pisarnice, odnosno odseka pisarnice, radi razvođenja i stavljanja predmeta u rokovnik, odnosno ročišnik.
Pismena koja se istog dana upućuju na istu adresu preko skupštine opštine ili mesne kancelarije stavljaju se po pravilu u jedan omot.
Pošiljke koje se otpremaju poštom, razvrstavaju se u tri grupe: obične, preporučene i sa povratnicom, i tim redom upisuju u Dostavnu knjigu za poštu, koja služi kao evidencija o otpremi.
Ako se poštarina plaća gotovinski, iznos utrošenog novca za poštarinu se, posle otpremanja, upisuje u Kontrolnik poštarine.
Ako se pismeno dostavlja preko skupštine opštine, mogu se u jedan omot staviti pismena za više lica, a ako je potrebna potvrda primaoca o izvršenoj dostavi - za svako lice će se priložiti uz svako takvo pismeno posebna dostavnica.
Sudska pismena javnom tužiocu u mestu suda dostavljaju neposredno radnici suda. U hitnim slučajevima javnom tužiocu se može dostaviti izvornik odluke na uvid, a on će na njemu potvrditi prijem stavljanjem potpisa i datuma, ako ne traži da mu se dostavi i prepis.
Licu koje se zatekne u sudu, pismeno će se tu uručiti ako je poznato radniku koji otprema poštu ili ako se na verodostojan način utvrdi njegov identitet.
Advokatima i drugim licima kojima se često dostavljaju pismena, može se dozvoliti da ih svakog dana primaju neposredno u sudu. U takvom slučaju pismena se stavljaju u pregratke tog lica, a kada se javi, poštu mu uruči radnik pisarnice. Radnik pisarnice redovno proverava da li ova lica preuzimaju pismena, a ukoliko ih ne preuzmu u roku od tri dana - dostaviće im se kao i drugim strankama.
Pismena koja sudski radnici dostavljaju bez dostavnice zavode se u dostavnu knjigu za mesto i knjigu zaduženja sudskih radnika pismenima za dostavu.
Neuručena pismena vraćaju se odmah pisarnici uz označenje razloga zbog kojih dostavljanje nije izvršeno, a radnik se razdužuje u dostavnoj knjizi.
Pismena koja sudski radnici dostavljaju uz dostavnicu evidentiraju se u knjizi zaduženja sudskih radnika primljenim pismenima za dostavljanje.
Dostavnice o izvršenoj dostavi i neuručeni pozivi i druga pismena vraćaju se odmah sudu uz označenje razloga zbog kojih dostavljanje nije izvršeno, a radnik se razdužuje u knjizi zaduženja.
Ako se poštarina ne plaća bezgotovinski, radi evidentiranja i pravdanja utroška poštanskih maraka pisarnica vodi kontrolnik poštarine, u povezanoj knjizi sa unapred numerisanim stranama, koji overava predsednik.
15.4. Poslovanje po predmetima vezanim za rok
Predmeti po kojima je postupak u toku drže se po pravilu u pisarnici u rokovniku ročišta i rokova, osim predmeta koje treba u toku dana dostaviti većima, kao i predmeta koji su dati na prepis odnosno sravnjivanje ili otpremanje radnicima pisarnice.
Kod sudije se mogu nalaziti samo predmeti izneti radi suđenja, predmeti po kojima je u toku izrada odluka i predmeti koji su izneti radi određivanja pretresa ili ročišta ili donošenja odluka za druga postupanja, ali ne duže od sedam dana. O prekoračenju roka, obaveštava se predsednik.
Evidenciju o tome gde se i u kom stadijumu postupka nalaze pojedini predmeti vodi pisarnica stavljanjem zabeleške o kretanju predmeta u odgovarajuću rubriku upisnika, ukoliko takva rubrika postoji, a inače u primedbi upisnika.
Zabeleška o kretanju predmeta vodi se tako da se uvidom u odgovarajući upisnik vidi gde je predmet, a iz ostalih upisa i u kom se stadijumu postupka nalazi.
Zabeleške u upisnicima moraju biti jasne, tako da se bez teškoća može videti evidencija o kretanju predmeta.
15.5. Rokovnik
Predmeti po kojima su određeni pretresi i ročišta ili rokovi, drže se u pisarnici u rokovniku predmeta, pod ključem, zatvorenom ormanu podeljenom na pregrade, koje su obeležene od 1. do 31.
Predmeti se stavljaju u odgovarajuću pregradu prema datumu roka, odnosno predevidencije i evidencije, bez obzira na mesec i godinu, sređeni po rednim brojevima oznake predmeta, prvo za tekuću, a zatim za raniju godinu.
Ako se predmet pre isteka određenog roka vadi za privremenu upotrebu, u rokovnik se stavlja na mesto predmeta zabeleška gde se nalazi.
U sudovima sa većim obimom poslova postoji prema potrebi, poseban orman za rokove (rokovnik), a poseban za pretrese i ročišta (ročišnik).
Datumi pretresa, ročišta i rokovi, upisuju se u upisnik, pretresi i ročišta u određenu rubriku, a rokovi u rubriku primedbi.
15.6. Evidencija i predevidencija
Predmet se stavlja u predevidenciju kad je potrebno da se na određeno vreme pre roka ili dana za koji je određen pretres ili ročište proveri izvršenje određenih radnji kako bi se blagovremeno mogle preduzeti dalje mere za održavanje pretresa, ročišta i rokova.
Rok predevidencije određuje se po pravilu tako da od dana donošenja odluke do dana roka predevidencije protekne dve trećine, a do dana evidencije (dan za koji je određen pretres, ročište ili rok) još jedna trećina vremena.
Sudija određuje rok predevidencije, odnosno evidencije odlukom u predmetu uz označenje dana i meseca, a po potrebi i časa kad rok ističe (primer "Predev. 15.2.1990. god. u 10 časova", Ev. 15.2.1990. god. u 11 časova").
Predmeti po kojima su određeni pretresi i ročišta stavljaju se u rok za predevidenciju, a predmeti po kojima su određeni drugi rokovi samo po potrebi.
Ako su dan i čas suđenja već saopšteni strankama i drugim licima, a nije potrebno drugo postupanje, predmeti se stavljaju u pregradu, koja odgovara danu određenog suđenja.
Predmet se stavlja u po datumu odgovarajuću pregradu rokovnika odnosno ročišnika a radnik ispred odluke sudije stavlja svoj potpis. Pisarnica svakodnevno pregleda rokove i ročišta koji dospevaju narednog dana. Predmeti koji se nalaze u rokovniku za naredni dan predaju se dan uoči isteka roka za obavljanje odgovarajuće radnje sudiji, ako za pojedini slučaj ovaj nije drukčije odredio.
U predmetima po kojima je određena predevidencija, pregledaće se da li je u svemu postupljeno po odluci, odnosno da li su sve povratnice i dostavnice o izvršenoj dostavi vraćene i združene predmetu, da li su traženi izveštaji primljeni i združeni i slično. U tom slučaju predmet se iz roka predevidencije stavlja u pregradu koja odgovara roku evidencije.
Ako potrebne radnje nisu izvršene ili o tome nema dokaza, ili su nepravilno izvršene, pisarnica, sama ili po odluci sudije, preduzima potrebne mere: požurivanje da se povratnice i dostavnice vrate sudu, da se dostave traženi izveštaji, da se izvrši ponovno dostavljanje na istu ili drugu adresu, da se ukloni uočena nepravilnost i slično, te se, ako ima vremena određuje novi rok predevidencije.
U slučaju da se zbog smetnji pretres odnosno ročište ne može održati, radnik pisarnice će na to skrenuti pažnju sudiji, kako bi on odlučio da se ročište otkaže.
Sudija je obavezan da o odlaganju i otkazivanju istovremeno, kada je to moguće, i o danu i času novog pretresa, odnosno ročišta, obavesti sva pozvana lica da bi se izbegli nepotrebni troškovi.
15.7. Spajanje i razdvajanje predmeta
Kada se više predmeta spoji radi zajedničkog raspravljanja, onda se predmet po kome je docnije pokrenut postupak po pravilu spaja s predmetom po kome je postupak pokrenut ranije vodeći računa o težini i složenosti predmeta koji se pripaja.
Na omotu zajedničkog predmeta označava se predmet koji je spojen radi zajedničkog raspravljanja (na primer spojen P. 70/93), a ako na omotu spojenog predmeta postoje kakve posebne oznake, treba ih preneti na omot zajedničkog predmeta.
U popis spisa ranijeg predmeta unosi se spojeni predmet pod narednim rednim brojem popisa spisa. Ako su predmeti spojeni na pretresu ili ročištu, u popis spisa unosi se samo zapisnik. U oba slučaja u rubrici za primedbe treba naznačiti koji je predmet spojen radi zajedničkog raspravljanja.
Kada se jednom predmetu prilaže drugi samo radi uvida neće se postupiti na način predviđen u prethodnim stavovima, već se na omotu predmeta, kome se drugi prilaže označava crvenom olovkom koji je predmet priložen (npr. "Priložen P. 12/93"). Kada predmet bude po potrebi izdvojen oznaka se na omotu predmeta precrtava.
Kada se predmet pre dovršenja postupka razdvoji radi odvojenog postupka, u odvojeni predmet ulažu se overeni prepisi pismena, koja se samo na taj predmet odnose.
Na omot odvojenog predmeta prenose se i posebne oznake, koje se odnose samo na razdvojeni predmet. Iste oznake precrtavaju se na omotu ranijeg zajedničkog predmeta.
Za odvojeni predmet sačiniće se novi popis spisa.
Glava XVI
OSTALE ODREDBE O RADU PISARNICE
Radnici pisarnice staraju se da se sa predmetima posluje pravilno, uredno i na vreme, a naročito da se održavaju svi propisani ili određeni rokovi, da se otkloni sve što bi smetalo blagovremenom radu sudija po predmetima, a odnosi se na delokrug rada pisarnice, da sudijama na vreme budu predati svi predmeti u rad čim stigne kakav podnesak ili izveštaj po kome treba doneti odluku, ili preduzeti neku drugu radnju.
Pisarnica se stara da joj se svi predmeti, a naročito oni po kojima teku rokovi, ili su održani pretresi i ročišta, vrate sa izrađenim odlukama u rokovima propisanim u pojedinim postupcima.
Upravitelj pisarnice će skrenuti pažnju sudiji ili radniku koji radi na rešavanju predmeta, na protek pojedinih rokova, ili na očigledne greške u zapisnicima i izvornicima odluka i slično kao i na očigledne greške i propuste u vezi sa obračunom i naplatom takse, određivanjem rokova i ročišta itd.
Upravitelj pisarnice redovno izveštava predsednika suda o odlukama koje nisu izrađene, a zakonski rok je istekao. O ovakvim slučajevima u sudskoj upravi vodi se za svakog sudiju posebna evidencija.
Pisarnica stavlja u predmet odgovarajuće konstatacije u pogledu postupanja, odnosno nepostupanja stranaka i drugih lica kao i u vezi rada pisarnice (na primer: "dostavnica nije vraćena", "traženi izveštaj nije primljen", "nije stigao odgovor na tužbu", "nije uložena žalba", "stranka nije postupila u ostavljenom roku", i sl.).
Na pismenu vezanom za rok (pravni lek i dr.) upravitelj odseka pisarnice konstatuje datum kada je dostavljena odluka protiv koje je pravni lek upravljen i pripremiti, po naredbi sudije, nacrt odluke o njenom dostavljanju na odgovor. Ako se radi o pravnom leku koji se ne dostavlja na odgovor, pripremiće nacrt propratnog izveštaja za dostavljanje predmeta višem sudu, odnosno veću istog suda. Kada se ustanovi da pismeno nije blagovremeno, stavlja oznaku "neblagovremeno" i predmet predaje sudiji. U navedenim slučajevima se koriste odgovarajući štambilji ili formulari.
Kretanje predmeta u pisarnici (prepis, sravnjivanje, otpravljanje i dr.) ne beleži se po pravilu u upisnik, ako se predmet bez dužeg zadržavanja (u toku dana ili odmah) vraća.
Ako se predmet privremeno dostavlja drugom sudu, drugom organu ili drugim organizacionim jedinicama suda, zabeležiće se običnom olovkom u rubrici za primedbe upisnika, kada i kome je predmet dostavljen i istovremeno ga uneti u spisak poslatih predmeta koje treba vratiti.
Vraćene dostavnice i povratnice po kojima je dostava izvršena, ulažu se po pravilu odmah u predmet.
U sudovima sa većim obimom poslova dostavnice i povratnice kada su uredno uručene, mogu se držati složene po datumima rokova i ročišta u posebnom ormanu sa posebnim brojem pregrada. Uoči nastupanja roka, odnosno ročišta ulažu se u predmet.
U pogledu neuručenih ili nepravilno uručenih poziva i drugih pismena, postupa se odmah po prijemu bez obzira na rok predevidencije i evidencije.
Povratnice i dostavnice koje se odnose na pismena po predmetima javnih knjiga predaju se odmah vodiocu javne knjige.
Povratnice i dostavnice o uručenju odluka i drugih pismena ulažu se u predmete i lepe na odluku na koju se odnose.
Pisarnica samostalno posluje u vezi sa rukovanjem spisima i pribavljanjem potrebnih podataka, izveštaja i obaveštenja od drugih sudova, organa i ustanova.
Iskusnijim radnicima pisarnice može se poveriti obavljanje drugih poslova pod nadzorom i uputstvima sudija, kao što su: sastavljanje jednostavnih podnesaka, pripremanje nacrta izveštaja, dopisa, zamolnica ili jednostavnih odluka koje se odnose na upravljanje postupkom.
Pisarnica samostalno:
1. konstatuje pravosnažnost i izvršnost odluke;
2. overava potpise, rukopise i prepise, osim isprava namenjenih za upotrebu u inostranstvu;
3. daje usmena i pismena obaveštenja na osnovu podataka iz upisnika i spisa;
4. prima na zapisnik ili u obliku službene beleške kratka saopštenja i izjave stranaka i drugih zainteresovanih lica o promeni adrese, mestu boravka i danu prijema odluke kada povratnica ili dostavnica nije vraćena ili kada u njima nije naznačen dan dostave i sl.
5. pregleda službene listove u cilju utvrđivanja da li su pojedini oglasi u vezi sa pojedinim predmetima objavljeni, i stavljanje zabeleške o tome;
6. požuruje u slučajevima kada po postavljenim zahtevima nije postupljeno i kada za požurivanje nije potrebna odluka sudije;
7. otklanja nedostatke na podnescima u okviru ovlašćenja radnika određenog za prijem podneska;
8. preduzima odgovarajuće mere da se novčane kazne i troškovi postupka posle izdate naredbe suda uredno i brzo naplate;
9. stara se da se takse pravilno naplate i preduzima propisane mere u slučajevima nepoštovanja obaveze na plaćanje;
10. stara se da se naplate takse i troškovi postupka koji su bili predujmljeni iz predračunskih sredstava;
11. prikuplja podatke potrebne za brisanje ili opozivanje uslovne osude.
Predsednik može narediti da se, pored poslova iz stava 1 ovog člana i drugih poslova stavljenih u dužnost pisarnici ovim poslovnikom i drugim propisima, u njoj samostalno obavljaju i druge radnje i poslovi kada nije nužno da ih obavljaju sudije i stručni saradnici.
Povodom pravnih lekova izjavljenih protiv odluke, sud prvog stepena dostavlja sređeni predmet drugostepenom nadležnom sudu, posebnim izveštajem.
Predmet po kome je izjavljen pravni lek protiv drugostepene odluke, prvostepeni sud dostavlja drugostepenom sudu sa prepisom svoje odluke. Drugostepeni sud pridružuje svoj predmet sa prepisom drugostepene odluke i dalje ga sprovodi nadležnom sudu.
Ako je zbog navoda u pravnom leku ili odgovoru na pravni lek, potrebno izvršiti proveru, naročito u pogledu dostavljanja, izvršiće je prvostepeni sud pre dostavljanja predmeta višem sudu.
U sprovodnom aktu prvostepeni sud navešće koje su provere izvršene posle podnetog pravnog leka, odnosno odgovora na pravni lek.
Zajedno sa predmetom dostavljaju se višem sudu i isprave koje se čuvaju kod suda, ako predmetu nije priložen njihov prepis. U slučaju da u predmetu postoje prepisi tih isprava, iste se dostavljaju višem sudu samo na njegov zahtev.
Kada su predmetu priloženi predmeti uviđaja ili dokazni predmeti, koji se ne mogu lako sa predmetom dostaviti, o tome će se u sprovodnom izveštaju obavestiti viši sud. Ovi predmeti dostavljaju se višem sudu samo ako se to zatraži.
Po prijemu predmeta kod višeg suda osniva se novi predmet pod oznakom višeg suda (na primer "KŽ"). Kao prvo pismeno u popis spisa uvodi se sprovodni izveštaj.
Na omotu primljenog spisa upisuje se ispod oznaka prvostepenog suda oznaka spisa višeg suda. Oznaka prvostepenog suda se ne precrtava.
Viši sud, uz svoj izveštaj (obrazac br. 38), vraća predmet prvostepenom sudu sa potrebnim brojem primeraka svoje odluke za stranke, i primerkom za sud koji je zalepljen na kraju spisa. Shodno se postupa i u slučaju kada viši sud vraća predmet drugostepenom sudu povodom pravnog leka protiv njegove odluke.
U predmetu višeg suda ostaje izvornik odluke sa eventualnim zapisnikom o većanju i glasanju, kao i druga pismena i odluke koje se odnose isključivo na postupak pred višim sudom.
Glava XVII
ARHIVIRANJE, ČUVANJE I IZDVAJANJE PREDMETA
17.1. Arhiviranje
Pravnosnažno rešeni predmeti arhiviraju se i čuvaju na osnovu pismene odluke sudije koji na omotu predmeta svojim potpisom na štambilju određuje da je predmet za arhiviranje.
Arhiva se nalazi u sastavu pisarnice, po pravilu u posebnoj prostoriji. Završeni predmeti mogu se držati u pisarnici (priručna arhiva) najduže dve godine, a posle ovog roka zajedno sa odgovarajućim upisnicima i drugim pomoćnim knjigama predaju se na čuvanje arhivi. Za držanje pojedinih završenih predmeta duže od dve godine u priručnoj arhivi potrebno je odobrenje predsednika.
Predmeti moraju biti zaštićeni od vlage i požara i obezbeđeni od oštećenja, uništenja i krađe.
Pre arhiviranja treba:
1) izdvojiti predmete koji su bili priloženi, a postupak nije spojen;
2) iz predmeta izdvojiti priloge koji predstavljaju proste prepise i nemaju snagu dokaznog sredstva, dostavnice i povratnice (sem za lično dostavljanje), i dr.;
3) spise složiti hronološkim redom;
4) proveriti da li se u predmetu nalaze neka pismena koja bi trebalo vratiti strankama, ili nekom drugom organu kao i da li je predmet konačno završen;
5) proveriti da li je na omot stavljen otisak štambilja o tome da je taksa naplaćena ili da je dat nalog nadležnoj službi društvenih prihoda za prinudnu naplatu;
6) proveriti da li je u krivičnom predmetu sudija konstatovao da je obavešten nadležni organ za izvršenje kazne, da je doneta odluka o troškovima krivičnog postupka koji su isplaćeni iz budžetskih sredstava i da su ti troškovi, novčana kazna i paušal naplaćeni ili uneti u kontrolnik novčanih kazni, paušala i troškova združene povratnice i dostavnice i da su izvršene sve druge potrebne radnje;
7) proveriti da li postoji depozit, i da li je o njemu odlučeno.
Ako su omoti obimnijih predmeta oštećeni, treba ih pre arhiviranja staviti u nove.
Završeni predmeti u tekućoj i prethodnoj godini stavljaju se, po pravilu, u priručnu arhivu i drže u zasebnom ormanu u pisarnici sređeni po rednim brojevima slovnog znaka predmeta. Svi ostali predmeti se predaju i drže isključivo u arhivi suda.
U arhivi se čuvaju i upisnici i imenici iz ranijih godina ako nisu potrebni za tekući rad.
Pojedini predmeti od istorijskog i naučnog značaja, kao i drugi predmeti za koje predsednik nađe da je potrebno, mogu se čuvati na posebnom mestu. Na njihovo mesto u arhivi staviće se pomoćni omot sa zabeleškom o mestu čuvanja.
Završeni predmeti sređuju se u arhivu po vrsti predmeta (parnični, krivični, vanparnični, izvršni, itd.) i po rednim brojevima spisa pojedinih učesnika, u posebne fascikle. Na omote fascikla, na prednju stranu, stavljaju se skraćena oznaka i godina predmeta, kao i redni brojevi predmeta (na primer: 0.1/93, 200/93).
Na police se postavlja jedan ili više uočljivih natpisa o tome šta je na njih složeno.
Arhiviranim predmetima rukuje određeni radnik pisarnice (arhivar).
Predmeti se iz arhive izdaju samo na zahtev sudije (obrazac br. 40). Drugim sudovima, državnim organima ili ustanovama predmeti se mogu dati kad to pismeno odobri predsednik suda ili sudija. Na mesto gde se nalazio izdati predmet stavlja se pomoćni omot spisa sa zahtevom i odobrenjem.
Arhivar vodi spisak izdatih predmeta iz arhive sa naznačenjem vremena kada predmet treba da bude vraćen arhivi. On najmanje jedanput mesečno proverava da li su predmeti vraćeni u predviđenim rokovima, a ako nisu o tome obaveštava upravitelja pisarnice.
17.2. Čuvanje i izdvajanje spisa
Arhivirani predmeti, upisnici, imenici i druge pomoćne knjige čuvaju se i izdvajaju po propisima o zaštiti kulturnih dobara i odredbama ovog poslovnika.
Rokovi čuvanja arhiviranih predmeta iznose:
1) za parnične predmete, koji se odnose na stvarno pravne zahteve - trideset godina, računajući od dana pravnosnažnosti;
2) za vanparnične predmete u pogledu nepokretnosti, ostavinske i zemljišnoknjižne predmete - trideset godina po pravnosnažnom okončanju postupka;
3) za krivične predmete u kojima je izrečena kazna preko 10 godina zatvora - trideset godina, a ostale 10 godina po pravnosnažnom okončanju postupka;
4) za izvršne predmete - deset godina od dana po pravnosnažnom okončanju postupka;
5) za predmete:
- platni nalozi;
- izvršenja krivičnih sankcija;
- krivične predmete po privatnoj tužbi u kojima je postupak obustavljen;
- parnične i vanparnične predmete u kojima je postupak okončan zbog povlačenja tužbe i drugih, formalnih razloga;
Rok čuvanja iznosi pet godina od dana provedenog, obustavljenog ili prekinutog izvršenja odnosno okončanog drugog postupka, ili isteka roka zastarelosti izvršenja krivičnih sankcija;
6) za predmete sudske uprave - 5 godina;
7) za drugostepene predmete - 5 godina od dana donošenja drugostepene odluke;
8) za predmete - izdatih uverenja da se vodi ili ne vodi krivični postupak čuvaju se dve godine od dana kad je uverenje izdato;
9) za sve ostale predmete - 10 godina od dana dovršenog postupka.
Posle proteka navedenih rokova predmeti se izdvajaju iz arhive radi uništenja ili se predaju nadležnom arhivu.
U sudu se čuvaju i ne izdvajaju radi predaje nadležnom arhivu:
1) registri preduzeća sa ispravama;
2) zemljišne i ostale javne knjige, planovi i skice sa svim ispravama koje se na njih odnose, materijal o osnivanju i ispravljanju javnih knjiga, predmeti koji se odnose na polaganje isprava o prenosu vlasništva na zemljištima, koja nisu upisana u zemljišne knjige zajedno sa položenim ispravama, kao i odnosni upisnici i pomoćne knjige;
3) neproglašeni testamenti i druge zasebno čuvane isprave zajedno sa popisima isprava i odnosnim imenicima;
4) presude zbog krivičnih dela za koje je izrečena smrtna kazna;
5) presude i poravnanja koja se odnose na statusne sporove;
6) evidencija o radnom odnosu sudija i radnika suda;
7) krivični upisnici, upisnici za parnične predmete i stečajni upisnici, kao i njima odgovarajući imenici;
8) predmeti građanske prirode sa planovima i ugovorima koji se odnose na sudske zgrade.
Upisnici i imenici, osim iz člana 200 tačka 7 ovog poslovnika, čuvaju se za sve vreme dok se čuvaju predmeti koji su u njima zavedeni.
Upisnici za overu i novčane knjige čuvaju se 10 godina posle poslednjeg zaključenja.
Glava XVIII
OPŠTE ODREDBE O VOĐENJU UPISNIKA I POMOĆNIH KNJIGA
18.1. Osnivanje i oznake
Sudovi vode upisnike i pomoćne knjige predviđene ovim poslovnikom, a po potrebi, i druge.
Upisnici se sastoje iz potrebnog broja tabaka propisanog obrasca koji su povezani u knjigu sa tvrdim koricama. Na korice se stavlja oznaka upisnika i godina na koju se upisnik odnosi (na primer: "Su. 1993", "P. 1993").
Sudovi sa manjim obimom poslova mogu koristiti jednu knjigu upisnika za više godina. Na sredini prve strane lista kojim počinje nova godina stavlja se oznaka godine.
Na isti način osnivaju se imenici i druge pomoćne knjige, ukoliko ovim poslovnikom nije drukčije određeno.
Umesto u knjigama, sudovi mogu upisnike i pomoćne knjige voditi na karticama koje moraju da sadrže sve stavke kao i upisnik.
Upisnici i pomoćne knjige koji se vode na računaru moraju da sadrže najmanje sve podatke kao i upisnik - knjiga. U ovom slučaju, na kraju svake godine štampaju se svi podaci kao za odgovarajući upisnik koji se vodi ručno, ili podaci mikrofilmuju.
Upisnike i pomoćne knjige vodi pisarnica. Upisnici se vode odvojeno za pojedine vrste predmeta.
U slučaju kad u sudu postoji odeljenje van sedišta suda ili specijalizovana odeljenja, predmeti se zavode u poseban upisnik. U tom slučaju ovi upisnici nose naziv osnovnog upisnika, rimskim brojem ispred slovne oznake (na primer: radni sporovi - II, P 34/93).
Na način iz prethodnog stava postupiće se i u slučaju kada se za predmete jednog tužioca - poverioca koji tokom godine ima veliki broj predmeta (na primer Platni nalozi tužioca RTV Beograd III - PL 234/93). U tom slučaju, tužilac prilikom predaje tužbi može sudu predati i na računaru štampan upisnik u kome su sva tužena lica složena po azbučnom redu. Sud pri prijemu proverava da li su svi početni upisi tačni, a zatim u tom upisniku nastavlja sa razvodom.
Upisnici se mogu, radi lakšeg rukovanja, podeliti u dve ili više knjiga označene rednim brojevima.
Upisnici se vode tako da se u svako doba može iz njih utvrditi u kome je stadijumu postupak po određenom predmetu i gde se predmet nalazi.
Na unutrašnjoj strani korica svakog upisnika i poslovne knjige moraju se staviti štampana objašnjenja i uputstva za njihovo vođenje.
18.2. Vođenje
Pismena se u upisnike zavode hronološkim redom. Na isti način vode se i pomoćne knjige, ako nije drukčije određeno.
Svaki predmet u upisniku vodi se do okončanja postupka pod istim rednim brojem, osim u slučajevima predviđenim razdvajanja predmeta i drugim slučajevima predviđenim ovim poslovnikom.
Kada je postupak pokrenulo više lica ili se vodi protiv više lica, predmet se uvodi u upisnik pod jednim rednim brojem, s tim što se ispred imena stranaka stavljaju mala slova po azbučnom redu za tužioce (a, b, v), a arapski brojevi za tužene (1, 2, 3).
Prvi podnesci i druga pismena kojima se pokreće postupak ili traži neka sudska radnja, zavode se u odgovarajuće upisnike i pomoćne knjige.
Pismena, koja se odnose na već zavedene predmete, a koja zbog njihove važnosti treba da budu vidljiva iz upisnika (žalbe, prigovori i sl.), upisaće se u odgovarajuće rubrike pod rednim brojem predmeta na koji se odnose, dok se ostala pismena ulažu u odgovarajući predmet bez posebnog upisivanja u upisnike.
Kada kod ranijeg upisa nema dovoljno mesta za daljne upise, koji se odnose na isti predmet,nastaviće se upisivanje u prvom slobodnom vodoravnom redu koji sledi iza poslednjeg zauzetog rednog broja upisnika. Radi označavanja veze tako nastavljenih upisa stavlja se, ispod oznake rednog broja predmeta čiji se upisi nastavljaju, crvenom olovkom redni broj predmeta iza koga slede stavljeni upisi (primer, 13, 17 što znači da se upisi koji se odnose na predmet zaveden pod rednim brojem 13 nalaze u produženju upisa iza predmeta zavedenog pod rednim brojem 17). Prostor gde se nalazi nastavljen upis nosi redni broj onog predmeta na koji se upis odnosi, a koji se označava crvenom olovkom (na primer: iza rednog broja 17, crvenom olovkom staviće se broj 13, što znači da se ovaj upis odnosi na predmet zaveden pod rednim brojem 13). Pošto budu završeni svi nastavljeni upisi, koji se odnose na prethodni predmet, u upisnik će se nastaviti upisivanje novih, kasnije primljenih predmeta, a pod sledećim tekućim brojem prekinutog iza upisivanja (na primer: iza broja 13, upisanog crvenom olovkom upisaće se novi sledeći predmet broj 18).
Upisnici i pomoćne knjige vode se hemijskom olovkom. Privremene zabeleške (kretanje spisa i sl.), upisuju se običnom olovkom i brišu kada postanu bespredmetne. Crvenom olovkom stavljaju se samo one zabeleške koje su predviđene ovim poslovnikom.
Pojedini upisi ne smeju se brisati niti na drugi način poništiti (lepiti, radirati, premazati korektorom i sl.).
Ako je neki predmet pogrešno zaveden, precrtava se crvenom olovkom u vodoravnom redu celi upis kosom crtom od levog donjeg prema desnom gornjem uglu. U rubrici za primedbe stavlja se oznaka "Pogrešan upis".
Predmet koji se zavodi iza pogrešno zavedenog predmeta dobija novi sledeći redni broj. Poništeni redni brojevi pri zaključivanju upisnika na kraju godine odbijaju se od poslednjeg rednog broja.
Ostali pogrešni upisi u upisnicima i pomoćnim knjigama popravljaju se unošenjem tačnog upisa, s tim što se preko pogrešnog teksta povlači tanka vodoravna crta tako da precrtani tekst ostane čitak.
18.3. Označavanje završenih predmeta
|
Kada je predmet konačno rešen ispred rednog broja stavlja se oznaka konačnog rešenja |
|
|
|
 |
|
na primer |
 |
Predmet se označava kao konačno rešen kada je odluka otpremljena bez obzira da li je pravnosnažna, a pre otpremanja odluke, samo ako je Poslovnikom propisano.
Predmeti upisnika Ki i Kri završeni su kad, po okončanju istrage ili istražnih radnji, istražni sudija dostavi spise ovlašćenom tužiocu, a on podnese optužni akt ili u okviru rokova predviđenih u ZKP ne podnese optužni akt, niti predloži dopunu istrage.
Predmet upisnika I i Iv, završen je kad je rešenje o izvršenju postalo pravnosnažno, a uz to: izvršenje se sprovede ili poverilac odustane od zahteva ili se izvršenje obustavi, a kod izvršenja plenidbom sredstava na računu, kad blagajna primi rešenje. Predmet je završen i kad bude ekspedovano rešenje kojim je odbijen predlog da se izvršenje dozvoli.
Znak konačnog rešenja stavlja se pre otpremanja odluke i kada je rešenje o prekidu postupaka postalo pravnosnažno, a u krivičnom postupku (K, Km, Kim, Ik) i kada je prema okrivljenom - osuđenom raspisana poternica pa po proteku 90 dana ne bude pronađen.
U upisnik za predmete prinudnih poravnanja preduzeća "Pa" znak konačnog rešenja stavlja se u slučajevima obustave postupaka u kojima je veće poravnanja po službenoj dužnosti otvorilo stečajni postupak.
Predmet koji se odnosi na više lica (više okrivljenih, više tužilaca, tuženih itd.), označava se kao konačno rešen kada je postupak okončan i odluka otpremljena u pogledu svih lica. Kada je predmet rešen samo u pogledu nekih lica, znak konačnog rešenja stavlja se samo kod slova ili broja koji se odnose na ta lica.
Predmet koji je delimično rešen označava se tako što se ispod rednog broja upisnika stavlja crvena vodoravna crta
(na primer K.585).
``````
Ako se upisnici vode na računaru, svi završeni predmeti mogu se preneti u posebnu datoteku, a u tekućoj ostaje samo oznaka da je predmet završen sa osnovnim podacima stranaka.
Kada su svi predmeti zavedeni na jednoj strani upisnika ili pomoćne knjige, označeni kao konačno rešeni, u donjem levom uglu lista stavlja se pravougaoni znak
Pravougaonim znakom uokviriće se i redni broj predmeta kada se stavlja u arhivu.
Znak konačnog rešenja i pravougaoni znak stavlja se uvek crvenom olovkom ili štambiljem.
18.4. Spajanje predmeta u upisnicima
Kada se više predmeta spoji radi vođenja jedinstvenog postupka, redni broj spojenog predmeta označava se u rubrici za primedbe upisnika kome je predmetu (zajednički predmet) spojen (na primer: "spojen P. 50/93").
U rubrici za primedbe pod rednim brojem zajedničkog predmeta stavlja se zabeleška (na primer: "spojen K. 50/93).
Spojeni predmet vodi se ubuduće pod oznakom zajedničkog predmeta, a u upisniku se razvodi kao završen na drugi način.
Kada se neki predmet prilaže drugom samo radi uvida, neće se postupiti po odredbama prethodnog člana. Prilaganje predmeta u ovom slučaju beleži se običnom olovkom u rubrici za primedbe predmeta koji se prilaže (na primer: "priložen predmet P. 30/93") i stavlja datum prilaganja.
Ovakva beleška stavlja se i u rubrici za primedbe upisnika pod rednim brojem onoga predmeta kome je drugi predmet priložen (na primer: "priložen je K. 50/93").
18.5. Razdvajanje predmeta u upisnicima
Kada sud odluči da se postupak po nekom predmetu u pogledu pojedinih krivičnih dela ili okrivljenih, kao i u pogledu pojedinih zahteva u istoj tužbi, odvojeno raspravi, predmet će se u upisniku razdvojiti tako što će se prepisi pismena koja se odnose na izdvojeni predmet zavesti kao nov predmet. U rubrici za primedbe kod novog predmeta stavlja se o tome beleška mastilom na primer: "izdvojeno iz K. 40/93", a kod ranije zajedničkog predmeta: "odvojen K. 30/93". U oba slučaja označava se i datum izdvajanja.
Iste beleške stavljaju se i u popis spisa.
Upisi koji se odnose na izdvojeni deo predmeta prenose se u odgovarajuće rubrike novog rednog broja izdvojenog predmeta.
18.6. Zaključivanje upisnika i pomoćnih knjiga
Upisnici i pomoćne knjige se zaključuju na kraju godine tako što se iza poslednjeg upisanog rednog broja unose sledeći podaci: dan, mesec i godina zaključenja, redni broj poslednjeg upisa, broj pogrešnih upisa, broj rešenih predmeta i broj predmeta koji su na kraju godine ostali nerešeni. Konstataciju potpisuje vodilac upisnika, upravitelj pisarnice i predsednik suda.
18.7. Prenošenje i prevođenje starih predmeta
Predmeti koji su na kraju godine ostali nerešeni mogu se preneti u upisnik sledeće godine tako što se na prvoj strani upisnika navode samo redni brojevi tih predmeta. Svi upisi koji se odnose na te predmete vrše se i dalje u ranijem upisniku. Kada se predmet reši u tekućoj godini, u ranijem upisniku stavlja se kod odnosnog rednog broja znak konačnog rešenja, a na prvoj strani novog upisnika crvenom olovkom precrtava se odnosni redni broj.
Ako se pojedini predmeti konačno ne reše u godini u kojoj su zavedeni i u narednoj godini, prevode se zajedno sa svim potrebnim upisima (upisi koji se upisuju prilikom zavođenja prvog pismena) u upisnik za tekuću godinu i zavode pre novih predmeta, prevedeni predmeti zadržavaju oznaku upisnika i broj tako da se pre zavode ranije primljeni predmeti. Kao datum prijema upisuje se datum prijema prvog pismena.
U primedbi upisnika, iz koga se prevode, upisuje se da je predmet preveden u novi upisnik, a kod rednog broja stavlja znak konačnog rešenja.
Ispod poslednjeg prevedenog predmeta u novom upisniku povlači se crvenom olovkom vodoravna crta.
Pismena primljena u tekućoj godini upisuju se ispod crte iz prethodnog stava počev od rednog broja 1.
To praktično znači da će se predmeti upisani u upisnik za 1991. godinu, ako su ostali nerešeni do 1. januara 1993. godine, preneti u upisnik za 1993. godinu, sa upisima koji se upisuju prilikom zavođenja prvog pismena. Ostali upisi tokom dvogodišnjeg rada, ne prenose se.
18.8. Ponovno zavođenje
Kada se u predmetu koji je u upisniku označen kao konačno rešen, postupak nastavi usled ukidanja odluke (u celini ili delimično), ili posle prekida postupka ili pronalaska okrivljenog po poternici i sl., predmet se upisuje kao novi sa potrebnim ranijim upisima. U rubrici za primedbe upisuje se ranija oznaka, a kod ranijeg upisa upisuje se nova oznaka predmeta (veza ranije i kasnije).
Ako u istom predmetu po kome je odluka u drugom stepenu delimično ukinuta, a delimično potvrđena, pa u delu po kome je potvrđena, u postupku po vanrednim pravnim lekovima bude ukinuta, drugostepena i prvostepena odluka, u pogledu ponovnog zavođenja postupiće se u smislu stava prvog ovog člana, to jest predmet u ovom delu dobiće istu oznaku koju nosi deo predmeta koji je ponovno zaveden usled delimičnog ukidanja u drugom stepenu.
18.9. Uvođenje u imenik
Predmet zaveden u upisnik uvodi se odmah u odgovarajući imenik. To zavođenje označi se u upisniku pogodnim znakom.
Ako se upisnik vodi na računaru, ne vodi se imenik.
18.10. Pregled
Upravitelj pisarnice pregleda najmanje jedanput mesečno, po slučajnom izboru, upise u svim upisnicima, imenicima i ostalim pomoćnim knjigama. Tom prilikom upoređuje upise sa spisima i proverava da li su tačni i potpuni. O izvršenom pregledu obaveštava predsednika suda i predsednika odeljenja.
Predsednik odeljenja ili sudija određen za to godišnjim rasporedom, najmanje jedanput tromesečno, a predsednik suda godišnje, pregledaju upisnike i pomoćne knjige.
Prilikom pregleda ukazuje se na propuste, ispravljaju zapažene greške i daju potrebna objašnjenja.
Izvršen pregled konstatuje se potpisom i datumom iza poslednjeg pregledanog upisa.
O izvršenom pregledu predsednik odeljenja - određeni sudija, sačinjava belešku i dostavlja je predsedniku suda.
18.11. Upisnici
18.11.1. Upisnici koje vode svi sudovi
Svi sudovi vode:
|
- Upisnik sudske uprave |
"Su" obr. br. 64 |
|
- Poverljivi i strogo poverljivi upisnik sudske uprave |
|
|
|
"Str. pov. Su" obr. br. 64 |
18.11.2. Upisnici opštinskih sudova
|
Opštinski sudovi vode upisnike za: |
|
|
1) krivične predmete, i to za: |
|
|
- istrage i istražne radnje iz člana 432 ZKP |
|
|
|
"Ki" obr. br. 41 |
|
- pripremni postupak protiv maloletnika |
|
|
|
"Kim" obr. br. 42 |
|
- krivične predmete |
"K" obr. br. 43 |
|
- krivične predmete maloletnika |
"KM" obr. br. 44 |
|
- razne istražne predmete |
"Kri" obr. br. 45 |
|
- razne krivične predmete maloletnika |
|
|
|
"Krm" obr. br. 45 |
|
- krivični postupak protiv maloletnika |
|
|
|
"Km" obr. br. 44. |
|
- razne krivične predmete |
"Kr" obr. br. 45 |
|
- predmete pomilovanja |
"Kp" obr. br. 46 |
|
- krivičnog veća van glavnog pretresa |
"Kv" obr. br. 47 |
|
- izdavanje uverenja o vođenju krivičnog postupka |
|
|
|
"Ku" obr. br. 113 |
|
- izvršenje krivičnih sankcija |
"IK" obr. br. 114 |
|
- predmete dostavljene mirovnim većima |
|
|
|
"Kpom" obr. br. 115 |
|
2) građanske predmete i to za: |
|
|
- parnične predmete |
"P" obr. br. 53 |
|
- platne naloge |
"Pl" obr. br. 54 |
|
- predmete izvršenja |
"I" obr. br. 55 |
|
- predmete izvršenja na osnovu verodostojne isprave |
|
|
|
"Iv" obr. br. 55 |
|
- predmete ostavina |
"O" obr. br. 56 |
|
- ostale vanparnične predmete |
"R" obr. br. 57 |
|
- predmete pravne pomoći |
"Pom" obr. br. 58 |
|
- za predmete zadržavanja lica u zdravstvenoj organizaciji |
|
|
|
"Os" obr. br. 59 |
|
- predmete dostavljene centrima za |
|
|
socijalni rad u brakorazvodnim postupcima |
|
|
|
"P.pom." obr. br. 116 |
|
- overe "Ov" I i "OV II" obr. br. 63 |
|
18.11.3. Upisnici okružnih sudova
|
Okružni sudovi vode upisnike za: |
|
|
1) krivične predmete, i to za: |
|
|
- istrage |
"Ki" obr. br. 41 |
|
- pripremni postupak protiv maloletnika |
|
|
|
"Kim" obr. br. 42 |
|
- krivičnog veća van glavnog pretresa u prethodnom postupku |
"Kv" obr. br. 47 |
|
- razne istražne predmete |
"Kri" obr. br. 45 |
|
- prvostepene krivične predmete |
"K" obr. br. 43 |
|
- krivični postupak protiv maloletnika |
|
|
|
"Km" obr. br. 44 |
|
- razne krivične predmete maloletnika |
|
|
|
"Krm" obr. br. 45 |
|
- razne krivične predmete |
"Kr" obr. br. 45 |
|
- predmete pomilovanja |
"Kp" obr. br. 46 |
|
- drugostepene krivične predmete |
"Kž" obr. br. 48 |
|
- drugostepene krivične predmete u postupku prema maloletnicima |
|
|
"Kžm" obr. br. 49 |
|
|
2) građanske predmete i to za: |
|
|
- parnice |
"P" obr. br. 53 |
|
- razne građanske |
"R" obr. br. 57 |
|
- upravni spor |
"U" obr. br. 70 |
|
- drugostepene građanske |
"Gž" obr. br. 60 |
18.11.4. Upisnici privrednih sudova
|
Privredni sudovi vode upisnike za: |
|
|
- parnične |
"P" obr. br. 53 |
|
- platnih naloga |
"Pl" obr. br. 53 |
|
- izvršenja |
"I" obr. br. 55 |
|
- izvršenja na osnovu verodostojne isprave |
|
|
|
"Iv" obr. br. 55 |
|
- razne građanske |
"R" obr. br. 57 |
|
- Upisnik promena u sudskom registru |
|
|
lica ovlašćenih za potpisivanje, |
|
|
odnosno zastupanje preduzeća i drugih |
|
|
subjekata organizacije |
"Ov"1"" obr. br. 63 |
|
- prethodni postupak po privrednim |
|
|
prestupima |
"Pki" obr. br. 72 |
|
- privredne prestupe |
"Pk" obr. br. 73 |
|
- prinudna poravnanja |
"PP" obr. br. 76 |
|
- stečaje |
"St" obr. br. 77 |
|
- Upisnik prijava za upis u registar |
|
|
preduzeća, i drugih subjekata |
"Fi" obr. br. 78 |
18.11.5. Upisnici višeg privrednog suda
Pored upisnika za prvostepeni postupak koje vode privredni sudovi, vodi još i sledeće upisnike:
|
- upravno-računski sporovi |
"Urs" obr. br. 53 |
|
- drugostepenih predmeta privrednih |
|
|
prestupa |
"Pkž" obr. br. 74 |
|
- drugostepenih parničnih predmeta |
"Pž" obr. br. 75 |
18.12. Pojedini upisnici
18.12.1. Upisnici u krivičnim predmetima
Upisnik "Ki"
U upisnik Ki zavode se zahtevi ovlašćenog tužioca za sprovođenje istrage, zahtevi za proširenje istrage protiv novog lica i zahtevi javnog tužioca za određene istražne radnje iz člana 432. ZKP.
Predlozi za dopunu istrage samo se evidentiraju, ali se predmet ponovo ne zavodi.
Upisnik "Kim"
U upisnik Kim zavode se zahtevi za pripremni postupak protiv maloletnika.
Upisnik "Kri"
U upisnik "Kri" zavode se postupanja po hitnim istražnim radnjama, prijave o izvršenom krivičnom delu, zamolnice za izvršenje pojedinih istražnih radnji, molbe za izdavanje okrivljenih i osuđenih lica, kao i optužnice oštećenog kao tužioca, ako po njegovom predlogu nije vođena istraga.
Upisnik "K"
U upisnik "K" zavode se krivični predmeti u kojima opštinski i okružni sudovi sude u prvom stepenu i predlozi za izricanje mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja.
Upisnik "Km"
U upisnik Km zavode se predlozi za kažnjavanje i predlozi za primenu vaspitnih mera prema odgovornim maloletnicima kao i predmeti u kojima se postupak vodi po rešenju veća, bez predloga javnog tužioca.
U ovaj upisnik zavode se i predmeti odgovornih maloletnika koji su izvršili krivična dela u zajednici sa punoletnim licem, ako je postupak razdvojen i posebno se vodi protiv maloletnika.
Upisnik "Kr"
U ovaj upisnik uvode se svi oni podnesci koji se odnose na krivični postupak, a ne uvode se u druge upisnike.
Upisnik "Krm"
U upisnik "Krm" zavode se postupanja po predmetima odgovornih maloletnika koja se ne zavode u upisnik Kim i Km.
Upisnik "Ik"
U upisnik Ik zavode se predmeti lica osuđenih na kaznu zatvora koja se sa slobode pozivaju na izdržavanje kazne, koja su iz pritvora upućena na izdržavanje kazne, u pogledu kojih je izdat nalog za privođenje na izdržavanje kazne, u pogledu kojih je doneta naredba za izdavanje poternice ili koja su na svoj zahtev upućena iz pritvora na izdržavanje kazne pre pravosnažnosti presude.
Upisnik "Kv"
U upisnik "Kv" zavode se svi predmeti u kojima rešava veće suda van glavnog pretresa kao i odluke donete po žalbama (član 225 stav 6 ZKP), ukoliko se ne zavode u upisnik "Kž" ili "Kp".
Upisnik "Kž"
U upisnik "Kž" zavode se krivični predmeti u kojima se po žalbi rešava u drugostepenom postupku.
Upisnik "Kžm"
U upisnik "Kžm" zavode se krivični predmeti maloletnika u kojima se povodom žalbi rešava u drugostepenom postupku.
Upisnik "Kp"
U upisnik "Kp" zavode se molbe za pomilovanje osuđenih lica.
Upisnik "Kzu"
U upisnik "Kzu" upisuju se zahtevi za vanredno ublažavanje kazne.
Upisnik "Kpom"
U upisnik "Kpom" zavode se svi predmeti ustupljeni mirovnim većima.
Ako se predmet pogrešno zavede u upisnik "K", ne prevodi se u "Kpom" već se postupak vodi pod brojem iz upisnika "K".
Upisnik "Ku"
U upisnik "Ku" zavode se molbe stranaka za izdavanje uverenja o tome da li se ili ne protiv njih vodi istraga, istražne radnje iz člana 432. ZKP (upisnik "Ki"), ili krivični postupak po optužnici i optužnom predlogu koji nije pravosnažno okončan (upisnik "K").
18.12.2. Upisnica u građanskim predmetima
Upisnik "P"
U upisnik "P" zavode se tužbe u parničnim stvarima, po kojima se ne izdaje platni nalog, platni nalozi na koje je uložen prigovor, predmeti u kojima je sud odbio predlog za izdavanje platnog naloga, kao i sporazumni predlozi bračnih drugova za razvod braka, osim onih koji se zavode u Ppom.
U ovaj upisnik privredni sudovi i Viši privredni sud zavode tužbe u privrednim odnosno pomorskim sporovima po kojima se ne izdaje platni nalog, prigovore protiv platnog naloga, kao i predmete u kojima je odbijen predlog za izdavanje platnog naloga.
Ako se po tužbi zavedenoj u upisnik "P" izda platni nalog, predmet se ne prevodi u upisnik "Pl".
Predlozi za izdavanje privremenih naredbi u toku parničnog postupka ne zavode se posebno, već dobijaju odgovarajući redni broj u popisu spisa.
Upisnik "Pl"
U upisnik "Pl" zavode se tužbe sa predlogom za izdavanje platnog naloga (član 446 ZPP).
Upisnik "Gž"
Upisnik "Gž" vode sudovi koji rešavaju u drugom stepenu protiv odluka donetih u parničnim, upravnim, vanparničnim i zemljišnoknjižnim predmetima.
Upisnici "I" i "Iv"
U upisnik "I" zavode se kod opštinskih sudova predlozi za izvršenje, zahtevi za sprovođenje dozvoljenog izvršenja od strane drugog suda i nalozi za sprovođenje konfiskacije, kao i nalozi za izvršenje privremenih naredaba.
Kod privrednih sudova i Višeg privrednog suda u ovaj upisnik uvode se svi predmeti izvršenja.
U upisnik "Iv" zavode se izvršenja na osnovu verodostojne isprave.
Molbe drugih sudova odnosno drugih organa za izvršenje pojedinih izvršnih radnji zavode se u upisnik "R".
Upisnik "Ipv"
U upisnik Ipv (iv) zavode se svi predmeti u kojima veće trojice sudija rešava o prigovoru protiv rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave.
U upisnik Ipv (p) zavode se svi predmeti u kojima veće trojice sudija rešava o prigovoru protiv rešenja o određivanju prethodne i privremene mere.
U upisnik Ipv (v) zavode se svi predmeti u kojima veće trojice sudija rešava o prigovoru protiv rešenja o izvršenju i o ostalim prigovorima po odredbama Zakona o izvršnom postupku.
Upisnik "O"
U upisnik "O" zavode se pismena koja se odnose na pokretanje ostavinskog postupka.
Upisnik "R"
U upisnik "R" zavode se svi predmeti koji ne spadaju u bilo koji drugi upisnik.
Pojedini predmeti raspoređuju se u tri grupe. Sudovi su ovlašćeni da prema svojim potrebama pri osnivanju upisnika odrede i druge grupe odnosno podgrupe.
Prilikom osnivanja upisnika za svaku grupu određuje se više rednih brojeva, s tim da svaka nosi posebnu oznaku upisanu rimskim brojem (1R, 2R, itd.).
Za svaku grupu na početku godine osniva se u upisniku posebni deo ili posebna knjiga pod rednim brojem i nazivom grupe u koju se u toku godine uvode svi primljeni predmeti. Tom prilikom takvi predmeti dobijaju zajednički broj pod kojim se u upisniku "R" vodi grupa, kao i svoj redni broj upisa (na primer: "1R 4/93", što znači da ovaj predmet spada u prvu grupu i da je zaveden pod brojem 4).
U prvu grupu (1R) spadaju:
1) predlozi za određivanje naknade za eksproprisanu nepokretnost;
2) predlozi za uređenje, upravljanja i korišćenja zajedničkih stvari;
3) predlog za deobu zajedničkih stvari ili imovine;
4) predlozi za uređenje međa;
5) predlozi za određivanje nosilaca stanarskog prava;
6) predlozi za utvrđivanje prava na otkup stana po osnovu stanarskog prava.
U drugu grupu (2R) spadaju:
1) predlozi za lišenje poslovne sposobnosti;
2) predlozi za proglašenje nestalih lica umrlim i dokazivanje smrti;
3) predlozi za produženje roditeljskog prava;
4) lišenje i vraćanje roditeljskog prava;
5) molbe za davanje dozvole za stupanje u brak.
U treću grupu (3R) spadaju:
1) predlozi za sastavljanje, čuvanje, opozivanje i poništaj i overa testamenta, ugovora i ostalih javnih isprava;
2) predlozi za obezbeđenje dokaza i za izdavanje privremenih naredaba i drugih mera osiguranja pre pokretanja postupka;
3) predlozi za primanje i osnivanje depozita pre pokretanja postupaka na koji se depozit odnosi;
4) poravnanja primljena na zapisnik ako pred tim sudom ne teče parnica;
5) zamolnice domaćih sudova i drugih organa za dostavljanje pismena i pružanje druge pravne pomoći;
6) predlozi za priznanje i izvršenje stranih odluka;
7) privredni sudovi u upisnik "R" zavode predmete za prodaju pokvarljive robe, za osiguranje dokaza i druge predmete kojima se po postupajućim propisima vodi vanparnični postupak kod privrednih sudova;
8) ostali predmeti.
Upisnik "Pom"
Upisnik "Pom" vode opštinski sudovi za poslove pravne pomoći u zemlji.
U upisnik "Pom" zavode se zamolnice za poslove pravne pomoći u zemlji i zamolnice domaćih sudova i drugih organa za dostavljanje pismena i pružanje druge pravne pomoći.
Upisnik "Os"
U upisnik "Os" upisuju se predmeti zadržavanja lica u zdravstvenoj organizaciji.
Upisnik "Ppom"
U upisnik "Ppom" zavode se parnični predmeti koji se ustupaju mirovnim većima i predmeti razvoda braka koji se dostavljaju centru za socijalni rad, kao i doneta rešenja o odbačaju tužbe.
Ako se predmet pogrešno zavede u upisnik "P", ne prevodi se u "Ppom" već se kompletan postupak vodi pod brojem iz upisnika "P".
18.12.3. Upisnici u predmetima upravno-sudske zaštite
Upisnik "U"
U upisnik "U" upisuju se tužbe kojima se pokreće upravni spor.
Upisnik "Uz"
U upisnik "Uz", koji vode okružni sudovi, upisuju se predlozi pojedinaca ili pravnih lica kojima se zahteva zaštita zbog nezakonite radnje službenog lica u organu uprave odnosno odgovornog lica u radnoj ili drugoj organizaciji.
Upisnik "Už"
U ovaj upisnik upisuju se predmeti žalbi protiv rešenja okružnih sudova, donetih na osnovu čl. 69 i 70 Zakona o upravnim sporovima.
Upisnik "Ui"
U upisnik "Ui" upisuju se zahtevi stranaka da se donose rešenja koje u svemu zamenjuje akt nadležnog upravnog organa (član 245. Zakona o upravnim sporovima).
18.12.4. Upisnici u predmetima međunarodne pravne pomoći
Upisnik "Ov I"
U ovaj upisnik upisuju se overe isprava namenjene za upotrebu u inostranstvu.
Upisnik "Ov II"
U ovaj upisnik upisuju se overene isprave u smislu Konvencije o ukidanju potrebe legalizacije stranih javnih isprava.
Upisnik "Pom I"
U ovaj upisnik zavode se zamolnice domaćih i stranih sudova i drugih organa za dostavljanje pismena u inostranstvu i pružanje druge pravne pomoći.
18.12.5. Upisnici u ostalim predmetima
Upisnik "Ov"
Upisnik "Ov I", "Ov II" i "Ovi" (inostranstvo) vode se za overu potpisa, rukopisa, prepisa i isprava.
U upisnik "Ov I" zavode se overe potpisa, rukopisa i prepisa izvršene u sudskoj zgradi, a u upisnik "Ov II" van sudske zgrade.
U upisnik "Ovi" zavode se overe isprava u smislu Konvencije o ukidanju potrebe legalizacije stranih javnih isprava.
Upisnik "Su"
U upisnik "Su" zavode se pismena koja se odnose na poslove sudske uprave.
Pismena koja se odnose na stvari koje su po svojoj prirodi iste ili srodne vrste zavode se po grupama odnosno podgrupama na početku upisnika, a sva ostala pismena, koja se ne mogu uvrstiti u pojedine od trih grupa, zavode se po redu prijema pod daljim rednim brojevima, iza brojeva koji su zauzeti za pojedine podgrupe.
Pojedini poslovi sudske uprave raspoređuju se u grupe odnosno podgrupe. Sudovi su ovlašćeni da prema svojim potrebama pri osnivanju upisnika odrede i druge grupe odnosno podgrupe.
Prilikom osnivanja upisnika za svaku grupu određuje se više rednih brojeva, s tim da svaka podgrupa nosi poseban redni broj.
Za svaku podgrupu na početku godine osniva se poseban omot i zavodi u upisnik "Su" pod rednim brojem i nazivom podgrupe u koju se u toku godine ulažu sva pismena koja tu spadaju. Prilikom ulaganja takva pismena dobijaju zajednički redni broj pod kojim se u upisniku "Su" vodi podgrupa, kao i podbroj koji odgovara rednom broju popisa spisa, koji se vodi u svakom omotu. Ispred takve oznake pismena stavlja se još oznaka grupe rimskim brojem (na primer: "I Su 5/93", što znači da ovo pismeno spada u prvu grupu, podgrupu pod brojem 5, a pod nazivom "Sudije porotnici i povremene sudije", i da je zavedeno u popisu spisa te podgrupe pod brojem 4).
Tako uložena pismena razvode se u rubrici za primedbe popisa spisa određene podgrupe, a ne u upisniku.
Omoti sa pismenima koja se odnose na poslove sudske uprave drže se u prostorijama sudske uprave sređeni po grupama i podgrupama.
Pismena koja se odnose na poslove sudske uprave raspoređuju se u grupe i podgrupe na sledeće načine:
I grupa: Organizacioni poslovi
II grupa: Opšta uputstva i raspisi
III grupa: Statistika i izveštaji
IV grupa: Finansijsko i materijalno poslovanje
V grupa: Kadrovski i personalni poslovi
VI grupa: Pritužbe
VII grupa: Izuzeća
VIII grupa: Razno
Pojedine grupe sadrže podgrupe, i to:
I grupa
1) Uputstva i raspisi organizacione prirode;
2) Raspored poslova;
3) Pružanje pravne pomoći i sudski dani;
4) Pregledi i obilasci sudova;
5) Sudije porotnici i povremene sudije;
6) Radni i koordinacioni sastanci;
7) Stručno obrazovanje sudija i radnika;
8) Sistematizacija radnih mesta.
II grupa
9) Pravnu pomoć sa inostranstvom;
10) Materijalno pravo;
11) Procesno pravo;
12) Prethodni postupak;
13) Takse;
14) Sudska praksa.
III grupa
15) Uputstva i raspisi koji se odnose na statistiku;
16) Redovni izveštaji o radu;
17) Redovni statistički izveštaji;
18) Povremeni statistički izveštaji.
IV grupa
19) Uputstva i raspisi;
20) Službeni listovi, knjige, časopisi i kancelarijski materijal;
21) Grejanje i osvetljenje;
22) Putni i selidbeni troškovi;
23) Troškovi čišćenja, održavanja i osiguranja zgrade i inventara;
24) Poštanski, telegrafski i telefonski troškovi;
25) Dopuna inventara;
26) Troškovi postupka;
27) Troškovi sudija porotnika;
28) Poslovi ekonomata;
29) Ostalo finansijsko poslovanje;
30) Depoziti.
Vgrupa
31) Izbor predsednika i sudija;
32) Uputstva i raspisi;
33) Stručni ispiti radnika;
34) Pripravnici;
35) Godišnji odmor i odsustvovanja.
U ovu grupu poslova zavodi se sve ostalo iz oblasti sudske uprave.
Upisnik "Pov", "Su" i "Str. pov. Su"
U poverljiv ili strogo poverljiv upisnik, koji vodi predsednik ili lice koje on odredi, zavode se poverljive i strogo poverljive stvari sudske uprave i pismena koja su primljena, a od pošiljaoca označena kao "Pov" ili "Str. pov".
18.12.6. Upisnici u predmetima iz nadležnosti privrednih sudova
Protestni registar
Za proteste menica i čekova kod opštinskih sudova vodi se Protestni registar u tri knjige po posebnim propisima.
Upisnik "Pki" i "Pž"
U upisnik "Pki" zavode se predmeti prethodnog postupka po privrednim prestupima.
U upisnik "Pž" zavode se predmeti u kojima povodom žalbi izjavljenih protiv presuda i drugih odluka donetih od strane privrednih sudova rešava Viši privredni sud.
Upisnik "Pkž"
U upisnik "Pkž", zavode se predmeti privrednih prestupa u kojima povodom žalbi rešava Viši privredni sud u drugom stepenu.
Upisnici "U", "Ur", "Us" i "Urs"
U upisnik "U" upisuju se tužbe kojima se pokreće upravni spor.
U upisnik "Urs", koji se vodi po obrascu propisanom za upisivanje parničnih predmeta "P" zavode se predmeti upravno-računskih sporova u kojima Viši privredni sud odlučuje u prvom stepenu.
U upisnik "Us", upisuju se zahtevi za zaštitu osnovnih prava i sloboda.
U upisnik "Ur", upisuju se upravne stvari koje se ne upisuju u ostale upisnike ovog pravnog područja.
Upisnik "PK"
U upisnik "Pk" zavode se zahtevi javnog tužioca, za pokretanje postupka zbog privrednog prestupa protiv pravnih i fizičkih lica.
Upisnik "Pp" i "St" i "L"
U upisnik "Pp" zavode se predlozi za pokretanje postupka prinudnog poravnanja.
U upisnik "St" zavode se predlozi za otvaranje stečajnog postupka.
U ovaj upisnik zavode se i predmeti u kojima je veće prinudnog poravnanja po službenoj dužnosti otvorilo stečajni postupak.
U upisnik "L" zavode se predlozi za pokretanje postupka likvidacije.
Upisnik "Fi"
U upisnik "Fi" zavode se prijave za upis u registar preduzeća i drugih subjekata koji se vode po posebnim propisima kod privrednih sudova.
18.13. Imenici i druge pomoćne knjige
|
Okružni i opštinski sudovi vode pomoćne knjige: |
|
|
- Karton prakse sudijskog pripravnika |
Obr. br. 1 |
|
- Dnevnik rada sudijskog pripravnika |
Obr. br. 2 |
|
- Karton sudije porotnika |
Obr. br. 3 |
|
- Prijava za pozivanje sudije porotnika |
Obr. br. 4 |
|
- Evidencija pozvanih sudija porotnika |
Obr. br. 5 |
|
- Spisak stalnih sudskih veštaka |
Obr. br. 6 |
|
- Spisak stalnih sudskih prevodilaca i tumača |
Obr. br. 8 |
|
- Spisak poslatih predmeta koje treba vratiti |
Obr. br. 9 |
|
- Spisak radnji izvršenih u sudskom danu |
Obr. br. 10 |
|
- Dnevnik službenih izlazaka |
Obr. br. 14 |
|
- Spisak pečata, žigova i štambilja |
Obr. br. 15 |
|
- Popis taksa kojih je stranka oslobođena |
Obr. br. 16 |
|
- Popis troškova isplaćenih unapred iz sredstava suda |
|
|
Obr. br. 17 |
|
|
- Potvrda za ostvarivanje naknade za izgubljenu zaradu |
|
|
Obr. br. 18 |
|
|
- Evidencija izdatih potvrda radnicima zbog odsustvovanja sa rada po pozivu suda |
|
|
|
Obr. br. 19 |
|
- Omoti spisa u postupcima |
|
|
a) krivičnom |
Obr. br. 20 |
|
b) parničnom |
Obr. br. 21 |
|
v) ostalim |
Obr. br. 22 |
|
- Popis spisa |
Obr. br. 24 |
|
- Evidenciju o zaduženju sudije i predsednika veća |
|
|
Obr. br. 25 |
|
|
- Interna dostavna knjiga o kretanju spisa u sudu |
|
|
|
Obr. br. 26 |
|
- Poslovni dnevnik sudije |
Obr. br. 27 |
|
- Omot sa povratnicom - beli |
Obr. br. 28 |
|
- Omot sa povratnicom - plavi |
Obr. br. 29 |
|
- Dostavnica |
Obr. br. 30 |
|
- Dostavnica za lično dostavljanje |
Obr. br. 31 |
|
- Dostavna knjiga za mesto |
Obr. br. 33 |
|
- Knjiga o zaduženju radnika primljenih pismena za dostavljanje |
|
|
Obr. br. 34 |
|
|
- Kontrolnik poštarine |
Obr. br. 35 |
|
- Izveštaj višem sudu povodom žalbe u krivičnom postupku |
|
|
Obr. br. 36 |
|
|
- Izveštaj višem sudu povodom žalbe odnosno revizije u parničnom postupku |
|
|
Obr. br. 37 |
|
|
- Izveštaj sudu drugog stepena |
Obr. br. 38 |
|
- Spisak predmeta izdatih iz arhive |
Obr. br. 39 |
|
- Zahtev arhivi za dostavu spisa |
Obr. br. 40 |
|
- Blok priznanica izvršnog organa |
Obr. br. 50 |
|
- Imenik za upisnikeK, Kž, Ki, Kim, Kžm, Km |
|
|
|
Obr. br. 79 |
|
- Imenik za upisnike "P", "Pl", "Gž" |
Obr. br. 80 |
|
- Imenik za upisnik "R", "Pom", "Os" |
Obr. br. 81 |
|
- Imenik za upisnik "I" |
Obr. br. 82 |
|
- Imenik za upisnik "Iv" |
Obr. br. 82 |
|
- Imenik za upisnik "O" |
Obr. br. 83 |
|
- Lični imenik za upisnik "Su" |
Obr. br. 84 |
|
- Stvarni imenik za upisnik "Su" |
Obr. br. 85 |
|
- Knjiga uslovnih osuda |
Obr. br. 86 |
|
- Knjiga oduzetih predmeta I i II |
Obr. br. 87 |
|
- Kontrolnik naplate novčanih kazni, troškova krivičnog postupka i oduzimanja imovinske koristi |
|
|
Obr. br. 88 |
|
|
- Kontrolnik troškova postupka od kojih je stranka bila oslobođena |
|
|
Obr. br. 89 |
|
|
- Spisak izvršenja poverenih izvršnom organu |
|
|
|
Obr. br. 92 |
|
- Spisak popisa "karton" |
Obr. br. 93 |
|
- Popis isprava "Pi" |
Obr. br. 94 |
|
- Imenik A i B za popis isprava |
Obr. br. 95 |
|
- Kontrolnik lica privedenih istražnom sudiji |
|
|
|
Obr. br. 96 |
|
- Kontrolnik lica u pritvoru i u prethodnom postupku |
|
|
|
Obr. br. 97 |
|
- Kontrolnik lica u pritvoru po optuženju |
Obr. br. 98 |
|
- Knjiga pozvanih lica i na izdržavanje kazne lišenja slobode |
|
|
Obr. br. 99 |
|
|
- Imenik pozvanih lica na izdržavanje kazne lišenja slobode |
|
|
Obr. br. 100 |
|
|
- Evidencija o nadzoru nad izvršenjem kazne lišenja slobode |
|
|
Obr. br. 101 |
|
|
- Kontrolnik izvršenja vaspitnih mera |
Obr. br. 102 |
|
Privredni sudovi vode pomoćne knjige: |
|
|
- Evidencija pozvanih sudija porotnika |
Obr. br. 5 |
|
- Spisak poslatih predmeta koje treba vratiti |
Obr. br. 9 |
|
- Dnevnik službenih putovanja |
Obr. br. 14 |
|
- Evidencija izdatih potvrda radnicima zbog odsustvovanja sa rada po pozivu suda |
|
|
Obr. br. 19 |
|
|
- Interna dostavna knjiga o kretanju spisa u sudu |
|
|
Obr. br. 26 |
|
|
- Poslovni dnevnik sudije |
Obr. br. 27 |
|
- Dostavna knjiga za mesto |
Obr. br. 33 |
|
- Knjiga o zaduženju radnika primljenih pismena za dostavljanje |
Obr. br. 34 |
|
- Kontrolnik poštarine |
Obr. br. 35 |
|
- Spisak izdatih predmeta iz arhive |
Obr. br. 39 |
|
- Imenik za upisnik "R" |
Obr. br. 81 |
|
- Lični imenik za upisnik "Su" |
Obr. br. 84 |
|
- Stvarni imenik za upisnik "Su" |
Obr. br. 85 |
|
- Knjiga uslovnih osuda |
Obr. br. 86 |
|
- Kontrolnik naplate novčanih kazni i troškova postupka i oduzimanju imovinske koristi |
|
|
Obr. br. 88 |
|
|
- Spisak izvršenja poverenih u izvršnom organu |
|
|
Obr. br. 92 |
|
|
- Spisak popisa (karton) |
Obr. br. 93 |
|
- Kartica za upisnik "Pk" za pravna lica, zelena |
|
|
Obr. br. 103 |
|
|
- Kartica za upisnik "Pk" za fizička lica, žuta |
|
|
|
Obr. br. 104 |
|
- Kartica za upisnik "P" i "Pl" |
Obr. br. 105 |
|
- Kartica za upisnik "Pp1" (bela) |
Obr. br. 106 |
|
- Kartica za upisnik "Pp2" (plava) |
Obr. br. 107 |
|
- Kartica za upisnik "St1" (bela) |
Obr. br. 108 |
|
- Kartica za upisnik "St1" (bela) |
Obr. br. 106 |
|
- Kartica za upisnik "St2" (plava) |
Obr. br. 107 |
|
- Kartica za registar radnih i drugih organa |
|
|
|
Obr. br. 108 |
|
- Registar preduzeća i radnji |
Obr. br. 109 |
|
- Registar zadruga |
Obr. br. 110 |
|
- Registar ustanova |
Obr. br. 111 |
Viši privredni sud vodi imenike i pomoćne knjige koje vode privredni sudovi osim onih koji se odnose na poslove koji ne spadaju u njegovu nadležnost.
18.14. Pojedini imenici i druge pomoćne knjige
18.14.1. Imenici
Imenici se vode kod sudova radi lakšeg i bržeg pronalaženja brojeva predmeta po upisnicima.
Imenici se vode kao knjige ili po sistemu kartoteke.
Imenici koji se vode kao knjige podeljeni su po slovima prema azbučnom redu sa dovoljnim brojem tabaka za svako slovo.
Imenici se mogu voditi za više godina u jednoj knjizi. U tom slučaju na početku svake godine stavlja se kod pojedinog slova godina crvenom olovkom.
Imenici za krivične upisnike vode se po imenu okrivljenog lica, parnični po imenu tuženog, predmeti izvršenja po imenu dužnika, predmeti ostavine po imenu ostavioca, a ostali po imenu predlagača odnosno lica na koje se postupak odnosi. Za stvari iz upisnika "Su" vodi se lični i stvarni imenik.
Sudovi sa malim obimom poslova mogu za predmete "Kv" i "Kž" za "Kr" i "Kri", za "Pl" i "P" voditi jedan imenik.
18.14.2. Pomoćne knjige
Knjiga uslovnih osuda
U knjigu uslovnih osuda zavode se sve uslovne osude kad postanu pravnosnažne.
Knjiga uslovnih osuda osniva se za više godina unapred, a vodi se u opštinskim sudovima po sistemu kalendara po godinama i mesecima prema isteku roka, za koji je odloženo izvršenje kazne, dok se u okružnim sudovima za uslovne osude uvode u knjigu uslovnih osuda po redu utvrđivanja pravnosnažnosti.
Dvostruko uslovljene osude (naknada štete i kazna zatvora) zavode se tako, što se prvo upisuje rok do koga štetu treba naknaditi, a posle toga rok na koji je odloženo izvršenje kazne.
Kada se uslovna osuda zavede, stavlja se u odgovarajuću rubriku odnosnog upisnika redni broj pod kojim je osuda zavedena u knjizi uslovnih osuda.
Upis u knjigu uslovnih osuda označava se znakom konačnog rešenja kada sud donese odluku o brisanju ili opozivu osude, a kod dvostrukog uslova, kada se razvede i osuda za drugi rok.
Knjiga oduzetih predmeta
U knjigu oduzetih predmeta zavode se predmeti koji su u toku krivičnog postupka oduzeti i čuvaju se u sudu.
Vodilac knjige dužan je da svakog meseca proveri da li se stanje po knjizi slaže sa stvarnim stanjem oduzetih predmeta. Ako ustanovi da se pojedini predmeti nalaze na čuvanju duže od šest meseci, obavestiće sudiju radi donošenja odgovarajuće odluke.
Kada je oduzeti predmet prodat, uništen ili predat po odluci suda, u knjizi se redni broj toga predmeta označava znakom konačnog rešenja.
Kontrolnik
novčanih kazni, paušala, troškova krivičnog postupka i
oduzimanja imovinske koristi
U kontrolnik se zavode novčane kazne, paušal i troškovi krivičnog postupka, kao i oduzeta imovinska korist po pravnosnažnim sudskim odlukama, koji se naplaćuju po službenoj dužnosti.
Pošto se izvrši zaduženje u kontrolniku u predmetu se, ispod odluke sudije kojom se naređuje zaduženje, stavlja otisak štambilja o tome da je zaduženje izvršeno.
Redni broj kontrolnika pod kojim je izvršeno zaduženje upisuje se u odgovarajuću rubriku krivičnog upisnika za taj predmet.
Vodilac kontrolnika svakog meseca proverava, upoređivanjem kontrolnika sa dnevnikom, da li su zaduženi iznosi naplaćeni. Ako ustanovi da pojedina zaduženja nisu naplaćena ni za tri meseca od zaduženja, ispitaće razloge i o tome obavestiti predsednika radi donošenja odgovarajuće odluke.
Predmet se u kontrolniku označava znakom konačnog rešenja kada je zaduženje po odnosnom predmetu u celini naplaćeno ili otpisano.
Kontrolnik se zaključuje krajem svake godine tako što se na svakom tabaku sumiraju zaduženja, naplaćeni, otpisani i nenaplaćeni iznosi, a iza poslednjeg rednog broja izvrši rekapitulacija sa ukupnim zbirom pojedinih kolona i ukupnim nenaplaćenim saldom. Rekapitulaciju potvrđuje vodilac kontrolnika, upravitelj sudske pisarnice i predsednik.
Nenaplaćeni iznosi prenose se u kontrolnik za narednu godinu sa svim upisima iz pojedinih rubrika odnosno predmeta. U ranijem kontrolniku predmet se označava oznakom konačnog rešenja, a u rubrici za primedbe zabeležiće se novi redni broj.
Predsednik će narediti da se otpišu potraživanja iz ovog člana (osim novčane kazne) kada je, zbog inflacije postala neisplativa prinudna naplata.
Kontrolnik troškova postupka od kojih je stranka oslobođena
U ovaj kontrolnik zavode se iznosi neplaćenih taksa i troškova koji su isplaćeni iz predračunskih sredstava suda, kao i potrebni podaci po pravnosnažnosti rešenja kojim je stranci naređeno da plati troškove isplaćene iz predračunskih sredstava suda. Taksu i unapred isplaćene troškove iz predračunskih sredstava sud naplaćuje po službenoj dužnosti od stranke koja je dužna da ih naknadi.
Odredbe člana 304 shodno se primenjuju na vođenje ovog kontrolnika.
Kontrolnici lica u pritvoru
U kontrolnike se upisuju lica u pritvoru. Posebno se vodi kontrolnik za lica u istrazi, a posebno za ona koja su optužena.
Evidencija o nadzoru nad izvršenjem kazne zatvora
Evidenciju o nadzoru u kazneno-popravnim ustanovama u smislu odgovarajućih odredbi Zakona o izvršenju krivičnih sankcija vode sudovi na osnovu zapisnika odnosno službene zabeleške o izvršenom obilasku osuđenih lica u kazneno-popravnoj ustanovi.
Spisak izvršenja poverenih izvršnom organu
U spisak izvršenja poverenih izvršnom organu, zavode se predmeti izvršenja, koji su mu predati radi sprovođenja izvršenja, te se na osnovu njega kontroliše rad izvršnog organa.
Spisak popisa
U spisak popisa upisuju se predviđeni podaci o izvršenom popisu pokretnih stvari.
Pre izvršenja popisa službeno lice, radi eventualnog združenja predmeta i sprovođenja jedinstvenog postupka proveriće da li je protiv dužnika ranije izvršen popis.
Spisak popisa vodi se po sistemu kartoteke. Izvršeni upis u spisak popisa zabeležiće se i u zapisniku o popisu.
Kada poverilac odustane od zahteva ili kada se izvršenje obustavi ili kada se izvrši naplata, predmet se u spisku označava znakom konačnog rešenja.
Spisak isprava "Si"
U popis isprava zavode se testamenti i druge važne isprave koje su predate sudu radi čuvanja.
Isprave se predaju sudu posebnim podneskom ili usmeno na zapisnik. Ako su isprave predate otvorene, staviće se u koverat i zapečatiti, a na podnesku odnosno zapisniku zabeležiti broj pod kojim je zavedena u popis.
Na omot u kome se nalazi isprava, stavlja se redni broj popisa, poslednja dva broja godine u kojoj je isprava u popisu zavedena i kratka sadržina (na primer: "Si 10/93 testament Petra Pavlovića učitelja iz Požarevca"). Isprava se čuva u sudu na sigurnom mestu, odvojeno od drugih predmeta i spisa.
Isprave se vraćaju strankama samo po odluci suda. Kada se testament proglasi, pripaja se ostavinskim spisima.
Dostavne knjige
Sud vodi posebne dostavne knjige za poštu, a posebne za druge načine dostavljanja.
Pismena koja se dostavljaju poštom, uvode se u Dostavnu knjigu, koja ima oblik i sadržinu prema poštanskim propisima. Posebno se uvode povratnice, posebno preporučene, a odvojeno obične pošiljke.
Pre predaje pismena pošti, sabira se vrednost nalepljenih poštanskih maraka i zbirna vrednost upiše iza zadnjeg upisa. Tačnost upisa overava radnik računovodstva.
U dostavnu knjigu za mesto zavode se pismena koja se dostavljaju u mestu preko sudskih radnika.
U dostavnu knjigu za sud zavode se pismena koja se dostavljaju sudijama i službama u sudu.
Ostale pomoćne knjige
Ostale pomoćne knjige i kartice iz člana 267 Poslovnika, vode se prema propisanim obrascima u skladu sa zakonima koji ih propisuju.
Glava XIX
POSEBNE ODREDBE ZA POJEDINE POSTUPKE
19.1. Postupanje u krivičnim predmetima
19.1.1. Hitno postupanje
U krivičnim predmetima u kojima se vodi postupak zbog krivičnih dela koja se gone po službenoj dužnosti, kod kojih opšti interes zahteva hitan postupak, sudovi postupaju bez odlaganja.
Radnje koje ne trpe odlaganje izvršiće se i u dane i vreme kada sud ne radi (uviđaj i dr.), pod uslovima propisanim u zakonu.
Posebnu pažnju sud će obratiti na hitno postupanje u pritvorskim predmetima (bezuslovno održavanje rokova trajanja, produženje i ukidanje pritvora, saslušanja pritvorenih) i u predmetima u kojima je podneta molba za pomilovanje ili zahtev za vanredno ublažavanje kazne.
19.1.2. Istražne sudije
Predsednik je dužan da obezbedi nužne uslove za normalan rad istražnih sudija.
Predsednik okružnog suda održava povremene radne sastanke sa istražnim sudijama, predsednicima krivičnih veća i veća koje odlučuje u prvom stepenu van glavnog pretresa i preduzima potrebne mere za efikasan i pravilan rad u prethodnom postupku.
Predsednik okružnog suda, povremenim pregledom predmeta u kojima je pokrenuta istraga, prati rad istražnih sudija. Najmanje svaka tri meseca predsednik suda detaljno pregleda rad istražnog odeljenja radi provere, da li se održavaju određeni rokovi, kao i da li se poslovi obavljaju dovoljno brzo i u skladu sa odredbama krivičnog postupka.
Kada istražni sudija zbog većeg broja okrivljenih ili pritvorenih lica, obimnosti predmeta, složenosti i većeg broja radnji koje treba hitno obaviti ili zbog zauzetosti u nekom drugom započetom predmetu nije u stanju da obavi sve potrebne radnje u propisanim rokovima, dužan je da o tome blagovremeno obavesti predsednika, koji će odrediti jednog ili više sudija da obave posebne istražne radnje.
Tako će se naročito postupiti u slučajevima, kada je potrebno održati rokove u vezi sa trajanjem, produženjem ili ukidanjem pritvora.
19. 1.3. Obaveštenje o postupku i donetim odlukama
O stavljanju u pritvor, kao i o svakoj pravnosnažnoj presudi kojom je osuđeno lice u radnom odnosu, sud će odmah, držeći se strogo rokova određenih u posebnim propisima, obavestiti njegovog neposrednog starešinu odnosno ustanovu ili poslodavca kod koje je to lice zaposleno.
Sud će tako postupiti i u slučaju ako je pravnosnažnom odlukom obustavljen krivični postupak protiv navedenih lica ili je pravnosnažnom presudom oslobođen od optužbe ili je optužba odbijena, ali ne zbog nenadležnosti suda.
Ako je u pitanju advokat ili advokatski pripravnik, a radi se o nekom od slučajeva iz prethodnih stavova, sud će obavestiti nadležnu advokatsku komoru.
O pokretanju krivičnog postupka i o svakoj presudi izrečenoj sudiji porotniku sud će obavestiti nadležnog predsednika i nadležnu skupštinu opštine.
O svakom pokretanju krivičnog postupka protiv nediplomatskog osoblja na službi u inostranim misijama koje je dovedeno iz inostranstva, kao i stranih državljana, sud će odmah obavestiti Ministarstvo.
Ako se u toku preduzimanja izvesne radnje (pretresanje stana i dr.), dogodi neki incident, o takvom događaju odmah će se obavestiti Ministarstvo.
Sud će obavestiti nadležan organ zdravstvenog osiguranja o svakoj pravnosnažnoj presudi, kojom se u smislu propisa o socijalnom osiguranju porodici osuđenog osiguranika ostavlja delimično ili u celini uživanje prava na osnovu socijalnog osiguranja.
Na isti način sud će obavestiti nadležni isplatni organ kada se u smislu propisa o ratnim vojnim invalidima porodici pravnosnažno osuđenog radnog ili mirnodopskog vojnog invalida ostavlja delimično ili u celini uživanje invalidskih prava.
O svakom pravosnažnom oduzimanju počasnog zvanja ili odlikovanja sud će izvestiti nadležnu skupštinsku službu za odlikovanja.
O svakoj pravosnažno izrečenoj meri zabrane bavljenja određenim zanimanjem, sud će obavestiti nadležnu profesionalnu organizaciju, kao i organ nadležan za davanje dozvole za obavljanje poslova određenih zanimanja.
Sudovi će redovno dostavljati nadležnom organu unutrašnjih poslova, koji vodi kaznenu evidenciju, rešenja o rehabilitaciji, i rešenja kojima se utvrđuje brisanje uslovne osude.
Sudovi su dužni da obaveštavaju i druge orane, ustanove i organizacije, kada je na osnovu posebnih propisa predviđeno obaveštavanje ili dostavljanje pravosnažnih presuda.
U slučaju kada posebnim propisima nije predviđeno obaveštavanje, kao i u spornim slučajevima, Ministarstvo odlučuje o potrebi obaveštavanja.
19.1.4. Pritvor
U upisnik u kome je zaveden predmet po kome je protiv nekog lica određen pritvor, ispred imena se upisuje "pritvor" ili stavlja štambilj sa istim tekstom, koji će se precrtati i kosom crtom kada to lice bude pušteno na slobodu.
Pritvorenici se smeštaju u sudska odeljenja zatvora samo na osnovu pismene odluke suda.
Ime lica protiv kojeg je određen pritvor zavodi se u Kontrolnik lica u pritvoru u prethodnom postupku odnosno u Kontrolnik lica u pritvoru po optuženju.
U okružnom i opštinskom sudu vodi se "Beležnica o obilasku zatvora" u koju predsednik ili sudija, koga on odredi za obilazak beleži svoja zapažanja.
O podacima unetim u beležnicu upoznaće se istražni sudija i uprava zatvora, a ako su ustanovljeni nedostaci ili nepravilnosti, predsednik će preduzeti mere da se ti nedostaci ili nepravilnosti otklone.
U slučaju neopravdanog zadržavanja lica u pritvoru, kao i prekoračenja zakonskih rokova u kojima je trebalo doneti odluku o produženju pritvora, sudija u čijem se delokrugu rada to desilo dužan je da odmah pismeno obavesti predsednika da navede razloge prekoračenja odnosno zadržavanja.
Kada se donese rešenje o produženju pritvora, a očigledno je da rešenje o produženju neće stići istražnom sudiji pre isteka ranije određenog roka, tako da postoji opasnost da bi pritvorenik mogao biti u međuvremenu pušten na slobodu, najkraćim putem obavestiće se istražni sudija o donetom rešenju, s nalogom da okrivljenog zadrži u pritvoru.
Kada sudsko veće van glavnog pretresa ili drugostepeno krivično veće treba, pored odluke o pritvoru, da donese odluku i o drugim pitanjima, dužno je najpre da odluči o pritvoru i da preduzme sve što je potrebno da se ta odluka što pre izvrši s tim da odluku o drugim pitanjima i predlozima donese naknadno.
19.1.5. Evidencija i naplata novčane kazne, troškova postupka i oduzimanje imovinske koristi
O sprovođenju sudske odluke o naplati novčane kazne, troškova krivičnog postupka, paušala i oduzimanja imovinske koristi stara se sudska pisarnica.
Pravosnažna presuda u kojoj je nekom licu izrečena novčana kazna ili je osuđeno da plati troškove postupka (krivičnog, a u drugim postupcima i u predmetima u kojima je sud umesto stranke oslobođene plaćanja, iz budžeta podmirio troškove postupka), zavode se u Kontrolnik i odmah poziva obavezano lice, da u roku plati obavezu. Pozivanje se evidentira u odgovarajućoj rubrici.
Stranka će se pozvati da uplatu izvrši u sudu ili na račun (preko pošte, banke i sl.). Ako se uz poziv dostavlja čekovna uplatnica, ona mora da bude popunjena (ime stranke, iznos, broj računa, broj predmeta i osnov).
Sve uplate se doznačuju na prolazne račune suda, koji se petnaestodnevno prazne. Po dobijanju izvoda sud u predmetu konstatuje svaku uplatu.
Ako stranka ne uplati o roku, vodilac kontrolnika sačinjava predlog za prinudnu naplatu u izvršnom postupku, koji potpisuje sudija. Broj i datum izvršnog predmeta beleži se u rubrici za primedbe Kontrolnika, a predmet označi kao delimično rešen.
Po izvršenoj naplati, predmet je završen.
Ako se potraživanje ne može naplatiti u izvršnom postupku, predmet se dostavlja krivičnoj pisarnici koja ga iznosi predsedniku veća koje je izreklo kaznu, a u Kontrolniku označi kao rešen.
19.1.6. Oduzimanje i čuvanje predmeta
Predmeti oduzeti u krivičnom postupku ili pronađeni kod okrivljenog, za koje se ne zna čiji su kao i jemstva, zavode se u Knjigu oduzetih predmeta.
Ako oduzeti novac, vrednosni papir i dragocenosti, treba da posluže na raspravi kao dokaz, čuvaju se u računovodstvu suda u kasi. Ako nemaju ovu svrhu ili je njima dato jemstvo, dostavljaju se na čuvanje depozitnom mestu suda.
Ostali predmeti predaju se na čuvanje radniku koji je rasporedom poslova određen za njihovo čuvanje shodno propisima o sudskim depozitima.
Ako se radi o novčanim knjigama i drugim prepisima koji imaju poslužiti kao dokaz, srediće se po stranama odnosno rednim brojevima, staviti u omot i čuvati na način predviđen u prethodnom stavu.
Prilikom prijema zahteva za sprovođenje istrage ili optužnog akta, sudija će naložiti da se proveri da li su predmeti oduzeti i predati sudu. Ako se ne nalaze kod suda, narediće se da se predaju, odnosno oduzmu od lica kod kojih se nalaze.
19.1.7. Postupanje po molbama za pomilovanje
Po molbama za pomilovanje sud postupa hitno.
19.2. Postupanje u predmetima privrednih sudova
19.2.1 Privredni prestupi
Za upisnik "Pk" vodi se imenik posebno za pravna, a posebno za fizička lica.
Pre zavođenja predmeta u upisnik "Pk" pregledom imenika proveriće se da li se protiv tog pravnog, odnosno fizičkog lica, vodio ili se sada vodi postupak zbog privrednog prestupa i to će se potvrditi stavljanjem zabeleške na samom pismenu "imenik pregledan".
Ako se ustanovi da li je postupak vođen ili da je u toku, staviće se o tome posebna zabeleška na samom pismenu potpisano od radnika koji je izvršio proveru.
19.2.2. Prinudno poravnanje i stečaj
Po prijemu predloga za pokretanje postupka prinudnog poravnanja odnosno predloga za otvaranje stečajnog postupka, vodilac upisnika proverava uvidom u imenik da li se u pogledu tog preduzeća (dužnika) vodio ili se još vodi postupak prinudnog poravnanja, odnosno stečaja i to potvrđuje na predlogu stavljanjem zabeleške "imenik pregledan".
Ako se ustanovi da je postupak vođen ili da je u toku, staviće se o tome zabeleška na pismenu, potpisana od određenog izvršioca posla suda.
Naknadne podneske koji se odnose na predmet u toku, vodilac upisnika dostavlja predsedniku veća poravnanja odnosno predsedniku stečajnog veća.
Predsednik veća poravnanja, odnosno predsednik stečajnog veća može narediti da se osim popisa spisa vodi i poseban popis poverilaca i poseban popis radnji koje se često ponavljaju, kao i da se takva pismena lepe na posebne umetke i u omotu spisa drže odvojeno.
Popis poverilaca sadrži podatke: redni broj, datum, ime poverioca, prijavljena tražbina i da li je tražbina osporena.
Ako predsednik veća poravnanja, odnosno predsednik stečajnog veća odluči da se neka druga pismena posebno popišu, odrediće ujedno i šta će se u taj spisak uneti.
Osnovni broj upisnika "Pp" odnosno "St" ostaje nepromenjen sve do okončanja postupka, bez obzira na vreme trajanja postupka.
Prepisi odluka koje su donete na ročištu za ispitivanje tražbina dostavljaju se samo onim poveriocima čije su tražbine osporene i onim koji nisu prisustvovali ročištu.
19.2.3. Upis u sudski registar
Upisi u sudski registar i postupak oko vođenja sudskog registra, vode se po posebnim propisima.
Glava XX
FINANSIJSKO-MATERIJALNO POSLOVANJE
20.1. Izvršni postupak
Kada izvršni organ naplaćuje novac potvrdiće uplatu na priznanici iz bloka priznanica (Obrazac br. 50).
Priznanica se popunjava u tri primerka (kopiranjem) sa naznačenjem naplaćenog iznosa za račun poverioca i stavljanjem datuma i potpisa. Prvi primerak priznanice upućuje se licu koje je izvršilo isplatu, drugi primerak se zadržava u bloku priznanica, a treći primerak predaje računovodstvu.
Priznanice imaju serijske brojeve i sa njima se postupa u skladu sa propisima o postupanju sa novčanim dokumentom.
Ako izvršni organ preda neposredno poveriocu gotovinu ili oduzeti predmet, ovaj će to potvrditi potpisom na zapisniku.
Gotovinu, papire od vrednosti i dragocenosti koje mu je predao dužnik ili koje je sam oduzeo, ako ih nije neposredno predao poveriocu, izvršni organ predaće računovodstvu prvog narednog radnog dana po naplati.
Računovodstvo će potvrditi prijem gotovine odnosno vrednosti na kopiji priznanice, odnosno u izveštaju (zapisniku) izvršnog organa.
Kopiju priznanice na kojoj je potvrđeno da je novac položen u blagajnu suda, izvršni organ predaje izvršnom sudiji zajedno sa izveštajem i zapisnikom o obavljenoj izvršnoj radnji.
Izvršni organ podnosi izvršnom sudiji izveštaj o sprovedenim ili nesprovedenim izvršnim radnjama kome prilaže zapisnik, i priznanice o naplaćenim iznosima za vreme sprovođenja izvršnih radnji. U izveštaju će navesti trajanje izvršne radnje, vreme provedeno na putu i ostale podatke potrebne za odlučivanje o troškovima (korišćenje sudskog vozila ili drugog prevoza, naknade radnicima, miliciji i sl.).
Ako naplata troškova nije vezana za sprovedenu izvršnu radnju, a izvršni organ prilikom jednog izlaska obavi više radnji po više predmeta na koje treba razdeliti nastale troškove, obračun troškova prilaže se samo jednom predmetu, a u izveštaju za taj predmet navešće se i svi predmeti na koje se odnose troškovi. U izveštaju o obavljenim izvršnim radnjama u ostalim predmetima, staviće se beleška o tome u kome se predmetu nalazi obračun troškova.
Izvršni sudija pregleda izveštaj (formular izveštaja može biti štampan na koricama predmeta) i utvrđuje troškove, upoređuje podatke o priloženoj priznanici sa podacima u zapisniku i izveštaju o obavljenoj izvršnoj radnji. Na izveštaj i blok priznanicu stavlja svoj skraćeni potpis (paraf).
Ako položeni predujam prelazi obračunate troškove izdaće naredbu o vraćanju viška. Ako je predujam nedovoljan pozvaće stranku da uplati razliku.
20.2. Posebne namene
Sredstva za posebne namene (troškovi krivičnog postupka, naknade sudijama-porotnicima i dr.), određuju se budžetom i raspoređuju predračunom o korišćenju.
20.3. Sudski depozit
20.3.1. Poslovanje sredstvima depozita
Sredstvima sudskih depozita finansijski i materijalno posluje se na osnovu naredaba nadležnog sudije donetih u odgovarajućem predmetu po odredbama Poslovnika.
Ako prilikom prijema nekog iznosa ili predmeta ne postoji naredba sudije, računopolagač će zahtevati da se takva naredba izda, a ako ne postoji predmet, osnovaće se u tu svrhu novi koji će se upisati u upisnik "R".
Sva primanja i izdavanja gotovine i vrednosti upisuju se u propisane knjige, a sa njima se postupa na način određen Poslovnikom i drugim propisima.
Na omotima spisa stavlja se beleška o izvršenom polaganju i primanju navodeći broj depozitnog kartona ili rednog broja dnevnika za negotovinska primanja, a izveštaji o promenama i stanju sredstava depozita lepe se hronološkim redom na posebnom kartonu uloženom u predmet.
Gotovina i vrednosti primaju se i izdaju uz popunjenu priznanicu odnosno potvrdu koje se čuvaju kao novčana dokumenta, ili se registruju uz potpis primaoca u odgovarajućoj rubrici propisanih knjiga i evidencija.
20.3.2. Privremeni depoziti
Privremeni depoziti obuhvataju sredstva koja su namenjena da se odmah ili u kraćem roku upotrebe u određenu svrhu (predujam za veštačenje i sl.).
Gotovina i vrednosti koje su predmet sudskog depozita, čuvaju se u blagajni suda, na računu depozita.
Gotov novac primljen u toku dana na blagajni suda, uplatiće se odmah, ili sledećeg radnog dana na račun depozita, osim ako je sudija naložio da se gotovina čuva u blagajni, ali ne duže od 30 dana i ako se time ne krše propisi o blagajničkom maksimumu.
U sudsku blagajnu mogu se po nalogu sudije primati kao negotovinski depoziti papiri od vrednosti, dragocenosti, strana valuta, štedne i uložene dinarske i devizne knjižice i druge isprave za koje nije propisano da se upisuju u popis isprava.
a) Primanje gotovine i vrednosti
Gotovina i vrednosti primaju se po pravilu, neposredno u sudu, a izuzetno uplatom preko pošte ili banke na račun.
Pod plaćanjem u gotovom podrazumeva se i plaćanje čekom sa tekućeg računa građana ili preduzeća.
b) Primanje putem pošte ili banke
Gotov novac primljen poštom uvodi se istog dana preko uplatnog naloga u blagajnički izveštaj, a potom knjiži u evidenciju depozita.
Ako se odmah ne može utvrditi svrha pošiljke, odnosno na koju se pravnu stvar odnosi primljeni novac ili vrednost pozvaće se pošiljalac da u roku od tri dana objasni svrhu pošiljke ili da označi pravnu stvar na koju se ona odnosi, sa upozorenjem da će mu se novac i vrednosti vratiti na njegov trošak ako ne postupi po pozivu suda.
v) Primanje dragocenosti i drugih predmeta
Primljene dragocenosti i predmete popisuje i procenjuje komisija koju određuje predsednik. Komisija se sastoji od dva člana od kojih je jedan računopolagač, rukovodilac računovodstva.
Komisija je dužna da tačno popiše primljene predmete po komadima, serijskom i drugom broju ako postoji, kakvoći, količini, težini, obliku i slično, tako da se isključi svaka mogućnost zamene. Zapisnik o popisu sastavlja se u dva primerka od kojih se jedan ulaže u odgovarajući predmet, a drugi u omot u koji se stavljaju popisane vrednosti.
Ako iz bilo kojih razloga komisija ne može sama da popiše predmete, angažovaće sudskog veštaka.
Dragocenosti se procenjuju prema prometnoj vrednosti na dan prijema u sudu.
Troškove procene utvrđuje sudija i istovremeno određuje ko će ih snositi.
g) Primanje vrednosnih papira
Vrednosni papiri kao predmet depozita primaju se na taj način što se sačinjava popis navodeći sledeće podatke: država u kojoj je vrednosni papir izdat, ime i naziv izdavaoca vrednosnog papira, oznaka serije i broja vrednosnog papira, iznos na koji glasi talon i kuponi koji su vezani za vrednosni papir kao i datum kada treba isplatiti ili realizovati prvi kupon.
Ako je vrednosni papir izdat u našoj zemlji, njegova vrednost se označava u nominali. U slučaju da vrednosni papir nema sve kupone, tj. ako se prilikom naplate kupona, pored kamate isplaćuje i deo glavnice, kao vrednost označiće se smanjena vrednost papira.
Ako se za vrednosne papire koji su izdati u inostranstvu ne može odmah utvrditi njihova nominalna vrednost, kao vrednost u domaćoj valuti će se privremeno označiti vrednost od jednog dinara (evidentni dinar).
d) Primanje štednih i uložnih knjižica
Štedne i uložne knjižice popisuju se navođenjem naziva izdavaoca, vlasnika i korisnika, broja knjižice, iznosa salda, a eventualno i posebnog znaka.
Vrednost štedne i uložne knjižice navešće se prema saldu koji pokazuje stanje knjižice u nominalnom iznosu, ako se radi o štednji kod domaćeg zavoda.
Ako je štedna ili uložna knjižica izdata od inostranog zavoda ili od bivšeg novčanog zavoda u Jugoslaviji, pre 15. maja 1945. godine, ukoliko se ne može ustanoviti njena prava vrednost, navešće se sadašnja vrednost u dinarima prema kursnoj, odnosno obračunskoj vrednosti, a ako to nije odmah moguće privremeno će se označiti vrednost od 1 dinara (evidentni dinar).
đ) Primanje isprava
Isprave i ostali papiri od vrednosti popisuju se navođenjem njihovog svojstva, izdavaoca, datuma i mesta izdavanja i drugih podataka.
Isprave se evidentiraju po komadima bez oznake vrednosti.
e) Primanje strane valute
Ako je predmet depozita strana valuta, u popisu će se naznačiti naziv države u kojoj valuta vredi kao zakonsko sredstvo plaćanja, navođenjem nominalne vrednosti na koju novčanica glasi, naziv izdavaoca, serije i broja kao i eventualnih drugih podataka.
Sredstva strane valute primljena na blagajni suda uplatiće se u banku na račun deviznog depozita ukoliko sudija, u zavisnosti od potrebe izvođenja dokaza (uvid, pregled, brojanje i sl.), ne odluči drugačije.
Vrednosti (dragocenosti, papiri od vrednosti i isprave), koje se čuvaju u blagajni suda ili predaju na čuvanje kod depozitnog mesta, stavljaju se u posebne omote na kojima se sa spoljne strane stavlja oznaka predmeta, broj depozita pod kojim su vrednosti zavedene u evidenciju depozita, pravna stvar na koju se odnose, kraća specifikacija sadržaja omota, prezime, ime i adresa polagača.
Zajedno sa predmetima depozita u omot se stavlja zapisnik o popisu i proceni.
ž) Izdavanje gotovine i vrednosti
Gotovina i vrednosti koje se čuvaju u blagajni suda, na računu depozita kod nadležne službe za platni promet ili kod depozitnog mesta, izdaju se samo na osnovu pismene naredbe sudije i na način kako on odredi.
Po pravilu, isplata gotovine je na blagajni suda, a ako se radi o većim iznosima ili to stranka zahteva, poštom ili u banci. Maksimalne iznose koji se mogu isplatiti na blagajni propisuje predsednik. Gotovina koja se nalazi na računu depozita kod službe za platni promet isplaćuje se odgovarajućim nalogom.
Negotovinski predmeti (vrednosti) izdaju se neposredno korisniku uz potpis u knjizi vrednosti, ili preko pošte odnosno preko zamoljenog suda.
Gotov novac i vrednosti privremeno se izdaju, radi upotrebe u sudskom postupku, amanetnikom ili na revers koji se ulaže u odgovarajući omot. Revers se poništava kada se vrati privremeno izdati predmet.
20.3.3. Redovni depoziti
a) Predmet redovnih depozita
Predmet redovnih sudskih depozita može biti gotov novac, negotovinske vrednosti i drugi predmeti kojim se u sudskom postupku ima utvrditi korisnik.
Redovne sudske depozite prima sud i daje na čuvanje depozitnom mestu.
Depozitna mesta jesu:
1) Narodna banka u Beogradu, za plemenite metale (zlato i platinu) i za predmete koji su izrađeni od tih metala (zlatnici i slično) bez obzira da li su u prometu kao sredstvo plaćanja;
2) filijala Narodne banke u sedištu suda, odnosno njene najbliže filijale ili druge banke, koje su po postojećim propisima ovlašćene za čuvanje sudskih depozita;
3) služba za platni promet;
4) drugo lice ili institucija koja je rešenjem suda određena kao čuvar depozita.
Sudske depozite primaju depozitna mesta, po pravilu neposredno od stranaka ili preko suda.
Dragocenosti sud predaje na čuvanje depozitnom mestu po izvršenom popisu i proceni u zapečaćenim omotima na kojima se sa spoljne strane označuje naziv depozita, oznaka predmeta i upozorenje da se prepis zapisnika o popisu i proceni nalazi u omotu. Na omotu, pored mesta gde je stavljen pečat, stavljaju se potpisi članova komisije koja je zapečatila omot.
Dragocenosti koje se odnose na isti depozit stavljaju se zajedno u isti omot.
Štedne i uložne knjižice koje se odnose na isti depozit polažu se kod depozitnog mesta u nezapečaćenom zajedničkom omotu na kome se sa spoljne strane naznačuje naziv depozita, broj depozita, kao i oznaka sudskog predmeta. U omot se ulaže i primerak zapisnika o popisu.
Ako je u vezi sa položenim štednim i uložnim knjižicama potrebno da se izvrši neka radnja, sud će zatražiti od depozitnog mesta da mu se privremeno izda knjižica. Po izvršenoj radnji knjižica se vraća depozitnom mestu posebnim rešenjem. Na isti način se postupa kada su u pitanju vrednosni papiri i druge isprave koje se ne čuvaju u sudu.
Ako su predmet depozita strana valuta i devize postupa se po deviznim propisima.
Ako se u depozit preda strana valuta u zapečaćenom omotu primenjuju se shodno odredbe koje važe za dragocenosti.
U blagajni suda čuva se potvrda o preuzimanju zapečaćenog omota sa dragocenostima, stranom valutom, devizama, štednim i uložnim knjižicama, koju izdaje depozitno mesto.
Ako depozitno mesto zatraži da mu se prilikom izdavanja depozita sa rešenjem vrati potvrda, sud će vratiti potvrdu, a u sudskoj blagajni ostaviti overen prepis potvrde.
b) Naziv depozita
Svaki redovni depozit ima svoj naziv u kome se označuje pravna stvar na koju se odnosi (na primer: "Izvršna stvar Petra Jovića I. 26/93" ili "Ostavina Marka Marića O. 103/93" itd.).
Kod privatnih sudskih depozita označuje se ime polagaoca i pravna stvar na koju se depozit odnosi (na primer: "Uplatilac Mirko Savić u parnici Mirka Savića protiv Petra Savića P. 12/93" itd.).
v) Rukovanje depozitima
Sud rukuje depozitima neposredno ili preko depozitnog mesta. Radi izvršenja pojedinih radnji koje se odnose na rukovanje depozitima sud preuzima predmet depozita od depozitnog mesta. Određeni radnik suda dužan je obaviti određene radnje istog dana po prijemu predmeta od depozitnog mesta i o tome podneti izveštaj. Ako se određena radnja nije mogla izvršiti istog dana primljeni predmet preda se radniku koji vodi evidenciju depozita radi privremenog čuvanja u blagajni suda. U tom slučaju predmet se evidentira u Dnevniku negotovinskih depozita kao privremeni depozit.
g) Promena depozitnog mesta ili depozitnog suda
Ako dođe do promene depozitnog mesta, depozitni sud narediće dosadašnjem depozitnom mestu da prenese depozit novom depozitnom mestu. U naredbi će se narediti da se depozitnom sudu dostavi izvod stanja depozita sa svim potrebnim zabeleškama i drugim podacima koji su potrebni za odmeravanje troškova.
Takva naredba se izdaje i onda kada dođe do promena depozitnog suda, a depozitno mesto ostaje isto. U tom slučaju odrediće se samo prenošenje depozita na novi depozitni sud.
d) Zabeleške ograničenja raspolaganja depozitima
Postojanje zabrana koje se odnose na izdavanje depozita ili obavljanje pojedinih pravnih poslova u vezi sa njima (zabrane otuđivanja ili opterećenja, pravo uživanja, ispunjenje naloga po testamentu i slično) ili pojedinih poslova rukovanja koji se ponavljaju, evidentira se stavljanjem zabeleške crvenom hemijskom olovkom ili mastilom u odgovarajućoj kartici. U ovoj zabelešci obavestiće se depozitno mesto radi upisa u svoju evidenciju.
Za sve vreme dok na depozitu postoji zabeleška u smislu prethodnog stava, depozitno mesto ne može vršiti poslove koji su u suprotnosti sa sadržajem zabeleške sve dok drugim rešenjem sud drukčije ne odredi.
đ) Popis depozita
Rešenje izvršnog suda kojim se dozvoljava izvršenje popisom depozita dostavlja se depozitom sudu.
Pošto depozitni sud upiše zabeleške depozitnog izvršenja u depozitnu karticu, narediće rešenjem depozitnom mestu da izvršeni popis zabeleži u svojoj evidenciji kao zabranu izdavanja depozita.
e) Izdavanje depozita
Sudski depoziti izdaju se na osnovu rešenja depozitnog suda.
Ovo rešenje sadrži predmet izdavanja, porodično i rođeno ime korisnika kome se depozit izdaje, naziv, broj depozita i način izvršenja rešenja, sa napomenom da li je depozitna taksa plaćena i za koje vreme, odnosno zakonski osnov oslobođenja od plaćanja takse.
Primerak rešenja koji je namenjen depozitnom mestu potpisuje nadležni sudija. Rešenje se dostavlja depozitnom mestu preko ovlašćenog radnika suda ili preporučenom poštom.
Depozitno mesto izdaje negotovinske depozite ovlašćenim pravnim i fizičkim licima po nalogu suda neposredno ili poštom (vrednosnim pismom, odnosno paketom sa označenom vrednošću koja se u njemu nalazi).
Kada su predmet izdavanja dragocenosti, sud će po pravilu narediti depozitnom mestu da sudu na čijem području stanuje korisnik pošalje omot sa dragocenostima, radi neposrednog uručenja, ili da ga vrati sudu radi neposrednog izdavanja stranci.
Kada se iz zapečaćenog omota izdaju pojedini predmeti sud naređuje posebnim rešenjem, depozitnom mestu da mu se vrati zapečaćeni omot.
Ovako vraćeni omot otvara se komisijski, a izdvojeni predmeti predaju korisniku uz potvrdu koja se ulaže u predmet.
Kada se dragocenosti delimično izdaju, u postojećem popisu obeležavaju se tekući brojevi izdvojenih predmeta sa napomenom kad su izdvojeni. Ovu konstataciju potpisuju članovi komisije koja je izvršila izdavanje.
Preostali predmeti, zajedno sa popisom ponovo se pečate i vraćaju depozitnom mestu novim rešenjem suda radi stavljanja u depozit.
Ako korisnik nije prisutan, tako da nije moguće neposredno izdavanje, odmah po prijemu omota, predmeti koji su se nalazili u omotu primiće se na privremeno čuvanje u blagajnu suda, upisaće se u odgovarajući dnevnik, a korisnik pozvati da depozit preuzme u određenom roku.
Kada korisnik stanuje izvan područja depozitnog suda, predmet depozita dostaviće se radi neposrednog uručenja sudu na čijem području korisnik ima svoje boravište.
ž) Depoziti na čuvanju kod drugih lica ili institucija
Ako je predmet sudskog depozita takav da usled posebnih svojstava ili veličine nije pogodan za čuvanje u sudu, odrediće se njegovo čuvanje kod fizičkog ili pravnog lica, odnosno institucije, kao čuvara predmetnog depozita.
Pre donošenja takvog rešenja sud će zatražiti od predlagača da položi potreban predujam za podmirenje troškova čuvanja i rukovanja.
Pre nego što sud poveri predmet depozita određenom čuvaru radi čuvanja izvršiće popis i procenu depozita i o tome sastaviti zapisnik u tri primerka od kojih će se jedan uložiti u odgovarajući predmet, drugi predati čuvaru zajedno sa predmetom depozita, a treći priložiti u dokumentaciju računovodstvu.
Čuvar kome je poveren na čuvanje depozit može izdati depozit određenom korisniku samo na osnovu rešenja suda i na način kako je u rešenju određeno.
Rešenjem kojim se određuje izdavanje depozita utvrdiće se troškovi koji su nastali usled čuvanja depozita i ko je dužan da ih naknadi, i odlučiti o položenom predujmu.
z) Postupak sa zastarelim depozitima
Ako korisnik depozita na poziv suda ne preuzme depozit, a istekne rok, sud će rešenjem utvrditi da je pravo na izdavanje depozita zastarelo i da je predmet depozita postao državna imovina i naložiti da se uplati na račun materijalnih troškova suda.
U rešenju kojim se određuje izdavanje depozita i korisnik poziva da preuzme depozit, pored roka u kome depozit treba preuzeti, navešće se pouka o pravnim posledicama ako depozit ne bude preuzet u roku u kome po zakonu zastareva pravo na njegovo izdavanje.
Ako je iznos depozita koji korisnik treba da preuzme manji od četvorostrukog iznosa troškova pozivanja (poštarina, koverat itd.), neće se primenjivati postupak iz st. 1 i 2 već će predsednik naložiti da se sredstva uplate na račun materijalnih troškova suda.
Poslovne knjige i ostale evidencije sudskog depozita ustrojavaju se i vode po postojećim propisima.
20.4. Naknada troškova sudu
(Prestao da važi Odlukom USRS)
Glava XXI
POSEBNE ODREDBE O KORIŠĆENJU RAČUNARA U RADU SUDA
U sudovima se mogu u radu koristiti računari za obradu teksta (umesto ili zajedno sa pisaćim mašinama), za vođenje svih vrsta evidencija (upisnici, pomoćne knjige) u sudskoj upravi, za štampanje (omoti spisa, dostavnice), u pisarnici, za računovodstvene poslove i za praćenje propisa i sudske prakse.
U tom slučaju, ne vode se upisnici i pomoćne knjige, već se sav postupak evidentira u računaru.
U radu sa računarom, shodno se primenjuju odredbe ovog poslovnika tako da se od pravila može odstupiti samo kada je to neophodno zbog načina funkcionisanja računarskog sistema, i tako da se moraju obezbediti svi podaci koji se obezbeđuju i uobičajenim načinom vođenja.
U radu sud može koristiti autonomne računare ("lične računare") ili njihovu mrežu ili se uključiti u računarski sistem drugih pravosudnih ili organa uprave ili za obradu podataka koristiti računarske centre drugih organa i preduzeća, vodeći pri tome računa o zaštiti tajnosti podataka.
Sud može podatke iz tužbi primati od tužilaca koji imaju veliki broj tužbi ili predloga za izvršenje, na nekom magnetnom mediju (disketa, traka), a tim strankama može sve izveštaje davati na isti način.
Glava XXII
POSEBNE ODREDBE O ODELJENJU SUDA U DRUGOM SEDIŠTU
Kada je zakonom osnovano odeljenje suda, čije je sedište van sedišta suda, predsednik, aktom o unutrašnjoj organizaciji utvrđuje:
1) broj veća i sudija pojedinaca kao i radnika koji će tamo raditi, da li će puno radno vreme raditi u odeljenju ili delom u sedištu suda, ili obratno (na primer: može odrediti da sudija iz sedišta suda samo sudi u odeljenju, a odluke radi u sedištu, da svi izvršni organi budu na jednom mestu, itd.);
2) mesnu nadležnost odeljenja (cela teritorija neke opštine ili spisak naselja za koje je odeljenje nadležno);
3) stvarna nadležnost: da li će biti ista kao za sud u celini, ili će se u odeljenju postupati samo po nekim vrstama predmeta (npr. može odrediti da se u odeljenju postupa samo po predmetima sudije-pojedinca, ili da se u njemu uopšte ne postupa po platnim nalozima itd.).
Sva pismena za sud i odeljenje mogu se predati na oba mesta.
U sedištu suda vodi se posebna evidencija za predmete koji su na radu u odeljenju van sedišta. Ova evidencija sadrži podatke o broju predmeta u odeljenju, strankama (ime, prezime, mesto) i osnovu spora - krivičnom delu.
Završeni predmeti drže se u priručnoj arhivi odeljenja najduže 2 godine, a zatim predaju arhivi suda u sedištu.
Glava XXIII
PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Odredbe ovog poslovnika koje se odnose na čuvanje izmena arhiviranih predmeta, odnose se i na predmete primljene od sudova udruženog rada.
Danom stupanja na snagu ovog poslovnika prestaje da važi Pravilnik o unutrašnjem poslovanju sudova ("Službeni glasnik SR Srbije", broj 28/90).
Ovaj poslovnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".