UREDBAO RATIFIKACIJI KONVENCIJE O ZAKONU KOJI SE PRIMENJUJE U SLUČAJEVIMA ODGOVORNOSTI PROIZVOĐAČA ZA SVOJE PROIZVODE("Sl. list SFRJ - Međunarodni ugovori", br. 8/77) |
ČLAN 1
Ratifikuje se Konvencija o zakonu koji se primenjuje u slučajevima odgovornosti proizvođača za svoje proizvode, usvojena 2. oktobra 1973. godine u Hagu, u originalu na engleskom i francuskom jeziku.
ČLAN 2
Tekst Konvencije u originalu na engleskom jeziku i u prevodu na srpskohrvatskom jeziku glasi:
KONVENCIJA
O ZAKONU KOJI SE PRIMENJUJE U SLUČAJEVIMA ODGOVORNOSTI PROIZVOĐAČA ZA SVOJE
PROIZVODE
Države potpisnice ove konvencije,
U želji da utvrde zajedničke odredbe o zakonu koji se u međunarodnim odnosima primenjuje u slučajevima odgovornosti proizvođača za svoje proizvode,
Odlučile su da u tom cilju zaključe konvenciju i dogovorile su se o sledećim odredbama:
Ovom konvencijom određuje se koji zakon se primenjuje u slučajevima odgovornosti proizvođača i drugih lica spomenutih u članu 3 za štetu koju prouzrokuje neki proizvod, uključujući i štetu nastalu kao posledica netačnog opisa proizvoda ili zbog toga što nije dato dogovarajuće naznačenje njegovih osobina, posebnih karakteristika ili načina upotrebe.
Ukoliko su svojina nad proizvodom ili pravo na njegovu upotrebu bili preneti na lice koje je pretrpelo štetu od strane lica čija je odgovornost u pitanju, Konvencija se ne primenjuje na njihove međusobne odnose.
Ova konvencija se primenjuje bez obzira na to koji je organ nadležan da rešava o sporu.
Za svrhe ove konvencije:
a) izraz "proizvod" označava prirodne i industrijske proizvode, bez obzira na to da li su u pitanju primarni ili prerađeni proizvodi, pokretna dobra ili nekretnine;
b) izraz "šteta" označava svaku štetu pričinjenu licima ili imovini, kao i ekonomski gubitak; međutim, isključuju se šteta pričinjena samom proizvodu kao i ekonomski gubitak koji iz nje proistekne, osim ukoliko se ne dodaju drugim štetama;
c) izraz "lice" odnosi se na pravna kao i na fizička lica.
Ova konvencija primenjuje se na odgovornost sledećih lica:
1) proizvođače finalnih proizvoda ili sastavljenih delova;
2) proizvođače prirodnih proizvoda;
3) isporučioce proizvoda;
4) ostala lica, uključujući lica koja vrše popravke i drže skladišta za robu i koja se u trgovačkom mreži bave pripremom i distribucijom proizvoda.
Ova konvencija takođe se primenjuje na odgovornost predstavnika ili osoblja koji rade pod kontrolom jednog od gorespomenutih lica.
Zakon koji se primenjuje je unutrašnji zakon države na čijoj teritoriji se šteta dogodila, ukoliko je ta država takođe:
a) država uobičajenog boravišta neposredno oštećenog lica, ili
b) država glavnog poslovnog sedišta lica čija je odgovornost u pitanju, ili
c) država na čijoj teritoriji je neposredno oštećeno lice kupilo proizvod.
Bez obzira na odredbe člana 4, zakon koji se primenjuje je unutrašnji zakon države uobičajenog boravišta lica neposredno oštećenog, ukoliko je ta država takođe:
a) država glavnog poslovnog sedišta lica čija je odgovornost u pitanju, ili
b) država na čijoj teritoriji je neposredno oštećeno lice kupilo proizvod.
Kada se primenjuje jedan zakon spomenut u čl. 4 i 5, primenjuje se unutrašnji zakon države glavnog poslovnog sedišta lica čija je odgovornost u pitanju, osim ukoliko se tužilac ne poziva na unutrašnji zakon države na čijoj se teritoriji šteta dogodila.
Ne primenjuje se ni zakon države na čijoj teritoriji se šeta dogodila niti zakon države uobičajenog boravišta neposredno oštećenog lica kako je predviđeno u čl. 4, 5 i 6 ukoliko lice čija je odgovornost u pitanju dokaže da se razumno nije moglo predvideti da će jedan proizvod ili njegovi sopstveni proizvodi istog tipa biti pušteni u prodaju u odnosnoj državi.
Zakonom koji se primenjuje naročito se određuju:
1) osnov i obim odgovornosti;
2) razlozi oslobađanja odgovornosti, kao i svako ograničenje i podela odgovornosti;
3) vrsta štete na osnovu koje se traži naknada;
4) način i obim naknada;
5) prenosivost prava na naknadu;
6) lica koja maju pravo na naknadu štete koju su lično pretrpela;
7) odgovornost naredbodavca za postupke osoblja koje radi pod njegovom kontrolom;
8) teret dokaza u onoj meri u kojoj odredbe zakona koji se primenjuje u tom pogledu čine deo prava odgovornosti;
9) zastarevanje i gubitak prava zasnovanih na isteku određenog roka, uključujući pravila o početku, prekidu i obustavi tog roka.
Primena čl. 4, 5 i 6 ne isključuje uzimanje u obzir propisa o bezbednosti važećih u državi na čijoj teritoriji je proizvod iznet na tržište.
Primena nekog zakona koji se na osnovu ove konvencije proglasi za zakon koji se primenjuje može se isključiti samo ukoliko je očigledno nespojiva sa javnim poretkom.
Primena prethodnih članova ove konvencije nije uslovljena reciprocitetom. Konvencija se primenjuje i u slučaju da zakon koji se primenjuje nije zakon neke države ugovornice.
Ukoliko se jedna država sastoji od više teritorijalnih jedinica od kojih svaka ima sopstvene propise za slučaj odgovornosti proizvođača za svoje proizvode, svaka teritorijalna jedinica se smatra kao država u smislu određivanja zakona koji se primenjuje u skladu sa Konvencijom.
Država u kojoj razne teritorijalne jedinice imaju sopstvene propise za slučajeve odgovornosti proizvođača za svoje proizvode nije obavezna da primenjuje ovu konvenciju u slučajevima gde država čiji je pravni sistem jedinstven ne bi bila obavezna da primenjuje zakon druge države na osnovu čl. 4 i 5 ove konvencije.
Svaka država ugovornica koja se sastoji od dve ili više teritorijalnih jedinica koje imaju sopstvene propise o odgovornosti proizvođača za svoje proizvode može u trenutku potpisivanja, ratifikacije, prihvatanja, odobravanja ili pristupanja, izjaviti da se važnost ove konvencije ne proširuje na sve njene teritorijalne jedinice ili na samo neke od njih i može u svakom trenutku izmeniti ovu izjavu davanjem nove.
Izjave se saopštavaju Ministarstvu inostranih poslova Holandije i u njima se izričito navode teritorijalne jedinice na koje se primenjuje Konvencija.
Ova konvencija ne ide na uštrb konvencija o posebnim materijama, čije su članice, ili će to postati, države ugovornice ove konvencije i koje sadrže odredbe o odgovornosti proizvođača za svoje proizvode.
U trenutku potpisivanja, ratifikacije, prihvatanja, odobravanja ili pristupanja, svaka država ugovornica može zadržati pravo:
1) da ne primenjuje odredbe člana 8, tačke 9;
2) da Konvenciju ne primenjuje na primarne poljoprivredne proizvode.
Nijedna druga rezerva se ne prihvata.
Svaka država ugovornica može tako, prilikom saopštavanja u vezi sa proširenjem Konvencije u skladu sa članom 19, izraziti jednu ili više rezervi sa dejstvom na sve ili na neke od teritorija na koje se proširenje odnosi.
Svaka država ugovornica može u svakom trenutku povući izraženu rezervu; dejstvo rezerve prestaje prvog dana trećeg kalendarskog meseca posle saopštenja o povlačenju.
Ova konvencija je otvorena za potpisivanje država koje su bile članice Haške konferencije o međunarodnom privatnom pravu za vreme njenog dvanaestog zasedanja.
Konvencija se ratifikuje, prihvata ili odobrava a instrumenti o ratifikaciji, prihvatanju ili odobravanju deponuju se kod Ministarstva inostranih poslova Holandije.
Svaka država koja je postala članica Haške konferencije posle dvanaestog zasedanja ili je članica Organizacije ujedinjenih nacija ili neke njene specijalizovane ustanove ili je članica Statuta Međunarodnog suda pravde, može pristupi ovoj konvenciji posle njenog stupanja na snagu u skladu sa članom 20.
Instrument o pristupanju deponije se kod Ministarstva inostranih poslova Holandije.
U trenutku potpisivanja, ratifikacije, prihvatanja, odobravanja ili pristupanja, svaka država može izjaviti da se ova konvencija proteže na sve teritorije koje ona zastupa na međunarodnom planu ili na jednu ili više tih teritorija. Izjava ima za odnosnu državu dejstvo od trenutka stupanja konvencije na snagu.
Svako naknadno proširenje saopštava se Ministarstvu inostranih poslova Holandije.
Ova konvencija stupa na snagu prvog dana trećeg kalendarskog meseca posle deponovanja trećeg instrumenta o ratifikaciji, prihvatanju ili odobravanju, kako je predviđeno u članu 17, stav 2.
Nakon toga Konvencija stupa na snagu:
- za svaku državu koja je naknadno ratifikuje, prihvati ili odobri, prvog dana trećeg kalendarskog meseca posle deponovanja njenog instrumenta o ratifikaciji, prihvatanju ili odobravanju;
- sva svaku državu koja pristupi, prvog dana trećeg kalendarskog meseca posle deponovanja njenog instrumenta o pristupanju;
- za teritoriju na koju je Konvencija bila proširena u skladu sa članom 19, prvog dana trećeg kalendarskog meseca posle saopštenja predviđenog u tom članu.
Ova konvencija ostaje na snazi pet godina počev od dana njenog stupanja na snagu u skladu sa članom 20 stav 1, čak i za države koje će je naknadno ratifikovati, prihvatiti ili odobriti ili koje će joj pristupiti.
Važnost Konvencije se automatski obnavlja svakih pet godina osim ukoliko ne bude otkazana.
Otkazivanje se saopštava Ministarstvu inostranih poslova Holandije najmanje šest meseci pre isteka roka od pet godina. Ono se može ograničiti na neke teritorije na koje se primenjuje Konvencija.
Otkazivanje ima dejstvo samo u odnosu na državu koja ga saopšti. Konvencija ostaje na snazi za ostale države ugovornice.
Ministarstvo inostranih poslova Holandije obaveštava države članice Konferencije kao i države koje pristupe u skladu sa odredbama člana 18 o sledećem:
1) potpisivanju, ratifikaciji, prihvatanju, odobravanju, kako je predviđeno u članu 17;
2) datum stupanja ove konvencije na snagu u skladu sa odredbama člana 20;
3) pristupanju predviđenom u članu 18 i datumu stupanja u dejstvo;
4) proširenju predviđenom u članu 19 i datumu stupanja u dejstvo;
5) rezervama, povlačenju rezervi i izjavama spomenutim u članovima 14, 16 i 19;
6) otkazivanju navedenom u članu 21.
U potvrdu čega su dolepotpisani, propisno ovlašćeni, potpisali ovu konvenciju.
Sačinjeno u Hagu, na dan 2. oktobra 1973. na engleskom i francuskom jeziku, pri čemu su oba teksta podjednako verodostojna, u jednom primerku koji će biti deponovan u arhivu vlade Holandije a čija se overena kopija diplomatskim putem dostavlja svakoj državi koja je bila članica Haške konferencije o međunarodnom privatnom pravu u vreme njenog 12 zasedanja.
ČLAN 3
Ova uredba stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SFRJ".