PRAVILNIK
O METROLOŠKIM USLOVIMA ZA MIKROMETRE ZA SPOLJAŠNJA MERENJA

("Sl. list SRJ", br. 19/98)

Član 1

Ovim pravilnikom propisuju se metrološki uslovi koje moraju ispunjavati mikrometri sa ravnim mernim površinama koji služe za spoljašnja merenja dužine mernog opsega do 500 mm, s vrednošću podeljka 0,01 mm i s hodom mernog vretena do 25 mm (u daljem tekstu: mikrometri).

Metrološki uslovi iz stava 1 ovog člana označavaju se skraćeno oznakom MUS.01MS0202-01.

Član 2

Mikrometar (slika 1) je merilo koje služi za merenje spoljašnjih dimenzija merenog predmeta. Pokazni uređaj mikrometra može raditi na principu nonijusa ili digitalnog pokazivača.

Princip rada mikrometra je zasnovan na merenju razmaka između njegovih mernih površina, prethodno dovedenih u dodir sa odgovarajućim površinama merenog predmeta.

Izmerena vrednost spoljašnjih dimenzija merenog predmeta jednaka je zbiru početne vrednosti mernog opsega (A) i veličine hoda zavojnog merenog vretena od početnog do mernog položaja, pri čemu se veličina hoda određuje na osnovu veličine odgovarajućeg obrtnog ugla mernog vretena.

Član 3

Navedeni izrazi, u smislu ovog pravilnika, imaju sledeća značenja:

1) najmanji otvor mikrometra (A) je donja granica mernog opsega mikrometra;

2) najveći otvor mikrometra je gornja granica mernog opsega mikrometra;

3) greška mikrometra je razlika između merne vrednosti koju mikrometar pokazuje na ma kom delu mernog opsega i odgovarajuće strane, odnosno poredbene vrednosti. Ona obuhvata grešku mernog sklopa i greške koje potiču od mernog oslonca i merne račve;

4) greška mernog sklopa je zbir apsolutnih vrednosti najvećeg pozitivnog i najvećeg negativnog odstupanja pokazivanja mikrometra od odgovarajuće stvarne, odnosno poredbene vrednosti, na celom mernom opsegu mikrometra. Greška mernog sklopa obuhvata greške koje potiču od mernog vretena, navrtke merne čaure i podele na mernoj čauri i mernom dobošu.

Član 4

Granice dozvoljenih grešaka mikrometra, na ma kom delu mernog opsega mikrometra, određuju se prema sledećem obrascu:

±(4 + 0,02 • A) mm

gde je A donja granica mernog opsega mikrometra, izražena u milimetrima.

Pojedine vrednosti granice dozvoljene greške u zaokruženom obliku, za pojedine vrednosti mernog opsega mikrometra, date su u sledećoj tabeli:


Merni opseg
[mm]

Granica dozvoljene greške
(±) [mm]

n

Dozvoljeno odstupanje od paralelnosti mernih površina

[mm]

Dozvoljeno savijanje merne račve
[mm]


0 do 25

4

6

 

2

2

25 do 50

4

6

 

2

2

50 do 75

5

10

 

3

3

75 do 100

5

10

 

3

3

100 do 125

6

 

 

4

4

125 do 150

6

 

 

4

5

150 do 175

7

 

 

5

6

175 do 200

7

 

 

5

6

200 do 225

8

 

 

6

7

225 do 250

8

 

 

6

8

250 do 275

9

 

 

7

8

275 do 300

9

 

 

7

9

300 do 325

10

 

 

8

10

325 do 350

10

 

 

8

10

350 do 375

11

 

 

9

11

375 do 400

11

 

 

9

12

400 do 425

12

 

 

10

12

425 do 450

12

 

 

10

13

450 do 475

13

 

 

11

14

475 do 500

13

 

 

11

15

n je broj interferentnih pruga ili prstenova


Član 5

Najveće dozvoljeno odstupanje od paralelnosti mernih površina, pri primenjenoj mernoj sili od 10 N, određuje se prema sledećem obrascu:

(2+0,02A) mm

gde je A donja granica mernog opsega mikrometra, izražena u milimetrima.

Pojedine vrednosti najvećeg dozvoljenog odstupanja od paralelnosti mernih površina u zaokruženom obliku, za pojedine vrednosti mernog opsega mikrometra, date su u tabeli iz člana 4 ovog pravilnika.

Član 6

Odstupanje od ravnosti mernih površina ne sme biti veće od 1 mm.

Član 7

Merna račva mora biti takve čvrstine da merna sila do 10 N koja deluje u pravcu mernih površina, ne izaziva savijanje račve za vrednosti veće od dozvoljenih vrednosti koje su date u tabeli iz člana 4 ovog pravilnika, za pojedine merne opsege mikrometra.

Član 8

Greška mernog sklopa, na mernom opsegu od 25 mm, ne sme biti veća od 3 mm.

Član 9

Referentna temperatura za koju su propisane granice dozvoljenih grešaka mikrometra iznosi 20oC.

Član 10

Merna sila između mernih površina mikrometra ne sme biti manja od 5 N ni veća od 10 N.

Član 11

Tvrdoća mernih površina mikrometra ne sme biti manja od:

1) 670 HV - ako su merno vreteno i merni oslonac izrađeni od alatnog čelika;

2) 530 HV - ako su merno vreteno i merni oslonac izrađeni od nerđajućeg čelika.

Član 12

Mikrometar se sastoji iz sledećih delova:

1) merna račva;

2) merni oslonac;

3) merno vreteno;

4) merna čaura;

5) merni doboš;

6) spojnica;

7) kočnica;

8) obloga.

Osim delova iz stava 1 ovog člana, mikrometri sa mernim opsegom većim od 25 mm mogu imati i kontrolni kalibar.

Član 13

Merna račva povezuje sve delove mikrometra u jedinstvenu celinu.

Oblik i dubina merne račve moraju biti takvi da omogućuju merenje cilindričnog predmeta čiji prečnik odgovara gornjoj vrednosti mernog opsega mikrometra.

Član 14

Merni oslonac je postavljen u osi mernog vretena i svojim unutrašnjim delom je nerazdvojivo pričvršćen za mernu račvu. Njegov spoljni deo je nepokretna merna površina mikrometra, koja mora imati prečnik 6,5 mm, 7,5 mm ili 8 mm, a od merne račve mora biti udaljena najmanje 3 mm.

Član 15

Merno vreteno je deo mikrometra pomoću kog se ostvaruje hod mikrometra, a korak njegove zavojnice mora iznositi 0,5 mm ili 1 mm.

Čeoni deo mernog vretena je pokretna merna površina koja u krajnjem desnom položaju mora biti udaljena od merne račve najmanje 3 mm, a njen prečnik mora biti jednak prečniku nepokretne merne površine.

Između navojaka mernog vretena i merne čaure ne sme postojati vidljiv zazor, a zavojnice moraju biti u punom međusobnom zahvatu na celoj dužini mernog hoda. Cilindrični deo mernog vretena mora se u svojoj vođici kretati lako, ali bez vidljivog zazora.

Član 16

Merna čaura, čvrsto spojena na račvu mikrometra, je navrtka u kojoj se kreće merno vreteno. Na njenoj spoljnoj strani se nalazi uzdužna crta - indeks za očitavanje mere u okviru jednog obrtaja mernog vretena, i poprečna podela - za označavanje punih brojeva obrtaja mernog vretena.

Član 17

Merni doboš je čvrsto spojen za merno vreteno i obrće se oko merne čaure bez dodira. Na njegovom prednjem, koso zasečenom delu, nalazi se kružna podela za očitavanje vrednosti u 0,01 mm.

Član 18

Spojnica je, na principu primene skakavice ili kliznog spoja, pokretno povezana s mernim vretenom i služi za obezbeđenje stalne merne sile.

Član 19

Kočnica može biti različite konstrukcije, a služi za blokiranje mernog vretena u bilo kom položaju mernog opsega mikrometra. Ona pri tom ne sme prouzrokovati promenu međusobnog razmaka mernih površina za više od 2 mm ni uticati na promenu njihove paralelnosti.

Član 20

Obloga je pričvršćena na obe strane merne račve i služi za toplotnu izolaciju mikrometra prilikom njegovog korišćenja.

Član 21

Merna račva mora biti izrađena od kovanog čelika temperisanog liva ili od materijala sličnih osobina. Merno vreteno i merni oslonac moraju biti izrađeni od visokolegiranog alatnog čelika ili od materijala sličnih osobina.

Merne površine moraju biti lepovane i ne smeju imati oštre ivice.

Spoljni delovi mernog vretena i mernog oslonca mogu imati pločice od tvrdog metala ili drugog odgovarajućeg tvrdog materijala.

Član 22

Merni doboš mora imati podelu od 50 podeljaka ako je korak mernog vretena 0,5 mm ili od 100 podeljaka ako je korak mernog vretena 1 mm.

Zakošenje prednjeg dela mernog doboša u odnosu na površinu merne čaure ne sme biti manje od 10o ni veće od 20o.

Rastojanje između površine merne čaure i površine mernog doboša na kojoj se nalazi podela ne sme biti veće od 0,4 mm (slika 2).

Član 23

Crte podele moraju biti oštrih ivica.

Rastojanje između osa uzastopnih crta mernog doboša ne sme biti manje od 0,8 mm.

Položaj ivice zakošene površine u odnosu na nultu crtu podele na mernoj čauri ne sme biti veće od 0,1 mm (slika 3).

Debljina crta podele mernog doboša, merne čaure i uzdužne crte na mernoj čauri ne sme biti manja od 0,08 mm ni veća od 0,2 mm.

Razlika u debljini između najšire i najuže crte podele mernog doboša i merne čaure ne sme biti veća od 0,03 mm.

Član 24

Mikrometar mora imati mogućnost za doterivanje na odgovarajuću meru, kao i mogućnost za otklanjanje zazora u navojnoj vezi između mernog vretena i merne čaure.

Član 25

Kontrolni kalibri za mikrometre izrađuju se u vidu šipki sa ravnim, sfernim ili cilindričnim mernim površinama. Oni mogu biti snabdeveni izolatorskom oblogom i naglavcima za vođenje.

Tvrdoća mernih površina kalibra ne sme biti manja od tvrdoće mernih površina mikrometra iz člana 11 ovog pravilnika.

Član 26

Granica dozvoljene greške kontrolnih kalibara, za istu referentnu temperaturu iz člana 10 ovog pravilnika date su u sledećoj tabeli:


Nazivna dužina
(mm)

Granica dozvoljene greške
(±) (mm)


25, 50

1,2

75

1,5

100

2

125, 150, 175

2,5

200, 225, 250

3,5

275, 300

4

325, 350, 375, 400

4,5

425, 450, 475, 500

5


Član 27

Na mikrometru moraju biti ispisani sledeći natpisi i oznake:

1) firma ili znak proizvođača;

2) merni opseg;

3) vrednost podeljka;

4) službena oznaka tipa;

5) identifikacioni broj.

Na kontrolnom kalibru mora biti ispisana njegova nazivna dužina.

Član 28

Na mikrometru mogu biti ispisane oznake referentne temperature 20oC, zemlje proizvođača i slično, kao i serijski, kataloški i drugi brojevi.

Član 29

Slike br. 1, 2 i 3 odštampane su uz ovaj pravilnik i čine njegov sastavni deo.

Član 30

Mikrometri sa vrednošću podeljka manjom od 0,01 mm i mernim opsegom do 100 mm pregledaće se ako ispunjavaju uslove date u tabeli iz člana 4 ovog pravilnika.

Član 31

Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da važi Pravilnik o metrološkim uslovima za mikrometra za spoljašnje merenje, mernog opsega do 500 mm ("Službeni list SFRJ", br. 54/85).

Član 32

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SRJ".

 

Slika 1. Opšti izgled mikrometra

 

Slika 3. Položaj ivice zakošene površine mernog doboša
u odnosu na nultu crtu podele na mernoj čauri