UREDBAO RATIFIKACIJI KONVENCIJE O ZABRANI USAVRŠAVANJA, PROIZVODNJE I STVARANJA ZALIHA BAKTERIOLOŠKOG (BIOLOŠKOG) I TOKSIČKOG ORUŽJA I O NJIHOVOM UNIŠTAVANJU("Sl. list SFRJ - Međunarodni ugovori i drugi sporazumi", br. 43/74) |
ČLAN 1
Ratifikuje se Konvencija o zabrani usavršavanja, proizvodnje i stvaranja zaliha bakteriološkog (biološkog) i toksičkog oružja i o njihovom uništavanju, sačinjena u Londonu, Moskvi i Vašingtonu, 10. aprila 1972. godine, u originalu na engleskom jeziku.
ČLAN 2
Konvencija u originalu na engleskom jeziku i u prevodu glasi:
KONVENCIJA
O ZABRANI USAVRŠAVANJA, PROIZVODNJE I STVARANJA ZALIHA BAKTERIOLOŠKOG (BIOLOŠKOG)
I TOKSIČKOG ORUŽJA I O NJIHOVOM UNIŠTAVANJU
Države članice ove konvencije,
Rešene da rade na postizanju efikasnog napretka u pravcu opšteg i potpunog razoružanja, uključujući zabranu i eliminisanje svih vrsta oružja za masovno razaranje, i ubeđene da će se zabranom usavršavanja, proizvodnje i stvaranja zaliha hemijskog i bakteriološkog (biološkog) oružja i njihovim eliminisanjem putem efikasnih mera lakše postići opšte i potpuno razoružanje pod strogom i efikasnom međunarodnom kontrolom,
Uviđajući veliki značaj Protokola o zabrani upotrebe u ratu zagušljivih, otrovnih i drugih gasova, kao i bakteriološkog metoda ratovanja, koji je potpisan 17. juna 1925. godine u Ženevi, a svesne i toga koliko je navedeni protokol doprineo i nadalje doprinosi ublažavanju ratnih strahota,
Ponovo potvrđujući svoju privrženost načelima i ciljevima tog protokola i pozivajući sve države da ih se strogo pridržavaju,
Podsećajući da je Generalna skupština Ujedinjenih nacija u više navrata osudila sve akcije koje se protive načelima i ciljevima Ženevskog protokola od 17. juna 1925. godine,
U želji da doprinesu jačanju poverenja među narodima i opštem poboljšanju međunarodne atmosfere,
Želeći takođe da doprinesu ostvarenju ciljeva i načela Povelje Ujedinjenih nacija,
Uverene u značaj i hitnost toga da se putem efikasnih mera eliminiše iz arsenala država opasno oružje za masovno uništenje kao što je ono u kojem se koriste hemijski i bakteriološki (biološki) agensi,
Uviđajući da Sporazum o zabrani bakteriološkog (biološkog) i toksičnog oružja predstavlja prvi korak na putu ka postizanju sporazuma o efikasnim merama za zabranu usavršavanja, proizvodnje i stvaranja zaliha hemijskog oružja, i rešene da nastave sa pregovorima u tom cilju,
Rešene da se u interesu celog čovečanstva potpuno onemogući upotreba bakterioloških (bioloških) agensa i toksina kao oružja,
Ubeđene da bi takva upotreba bila mrska savesti čovečanstva i da ne treba žaliti truda da se ta opasnost svede na najmanju meru,
Sporazumele su se o sledećem:
Član I
Svaka država članica ove konvencije obavezaće se da nikada i ni pod kojim okolnostima neće usavršavati, proizvoditi, stvarati zalihe ili na neki drugi način sticati ili čuvati:
(1) mikrobiološke ili druge biološke agense ili toksine, bez obzira na njihovo poreklo ili način proizvodnje, koji po tipu i količini nisu namenjeni upotrebi u profilaktičke, zaštitne ili druge mirnodopske svrhe;
(2) oružje, opremu ili vektore namenjene da koriste takve agense ili toksine u svrhe neprijateljstava ili za oružani sukob.
Član II
Svaka država članica ove konvencije obavezuje se da će što pre, a najkasnije devet meseci posle stupanja na snagu ove konvencije, uništiti ili preraditi za korišćenje u miroljubive svrhe sve agense, toksine, oružja, opremu i vektore pomenute u članu I ove konvencije, koji se nalaze u njenom posedu, pod njenom jurisdikcijom ili njenom kontrolom. Prilikom sprovođenja odredaba ovog člana potrebno je preduzeti sve mere predostrožnost kako bi se zaštitilo stanovništvo i njegova sredina.
Član III
Svaka država članica ove konvencije obavezuje se da neće ni posredno ni neposredno ni na koga prenositi, niti na bilo koji način pomagati, podstrekavati ili navoditi bilo koju državu, grupu država ili međunarodnu organizaciju, da proizvodi ili da na bilo koji način stiče neke od agensa, toksina, oružja, opreme ili vektora o kojima je reč u članu I ove konvencije.
Član IV
Svaka država članica ove konvencije obavezuje se da preduzme, u skladu sa svojim ustavnim načelima, sve potrebne mere da se zabrani i spreči usavršavanje, proizvodnja, stvaranje zaliha, sticanje ili čuvanje agensa, oružja, opreme i vektora o kojima je reč u članu I ove konvencije na teritoriji te države ili bilo gde pod njenom jurisdikcijom ili njenom kontrolom.
Član V
Države članice ove konvencije obavezuju sa da će se međusobno konsultovati i da će sarađivati na rešavanju problema koji iskrsnu u pogledu ciljeva ili primene odredaba ove konvencije. Konsultacije i saradnja predviđene ovim članom mogu se takođe sprovoditi putem odgovarajućeg međunarodnog postupka u okviru Ujedinjenih nacija i u skladu sa njihovom Poveljom.
Član VI
(1) Svaka država članica ove konvencije koja utvrdi da neka druga država članica krši obaveze koje proističu iz odredaba ove konvencije, može uložiti žalbu Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija. Takva žalba treba da sadrži sve raspoložive dokaze kojima se potkrepljuje njena osnovanost, kao i zahtev da ista bude razmatrana u Savetu bezbednosti.
(2) Svaka država članica ove konvencije obavezuje se da će sarađivati u sprovođenju svake ankete koju Savet bezbednosti bude pokrenuo u skladu sa odredbama Povelje Ujedinjenih nacija a na osnovu žalbe podnete Savetu. Savet bezbednosti obaveštava države članice ove Konvencije o rezultatima ankete.
Član VII
Svaka država članica ove Konvencije obavezuje se da će, u skladu sa Poveljom Ujedinjenih nacija, pružiti pomoć ili podržati davanje pomoći svakoj članici ove konvencije koja istu zatraži, ukoliko Savet bezbednosti odluči da je ova članica izložena opasnosti usled kršenja ove konvencije.
Član VIII
Nijedna odredba ove konvencije neće se tumačiti kao da na bilo koji način ograničava ili smanjuje obaveze koje je neka država preuzela na osnovu Protokola o zabrani upotrebe u ratu zagušljivih, otrovnih i drugih gasova, kao i bakteriološkog metoda ratovanja, koji je potpisan 17. juna 1925. godine u Ženevi.
Član IX
Svaka država članica ove konvencije potvrđuje priznati cilj efikasne zabrane hemijskog oružja i u tom smislu obavezuje se da će nastaviti pregovore u duhu dobre volje kako bi se što pre postigao sporazum o efikasnim merama za zabranu njihovog usavršavanja, proizvodnje i stvaranja zaliha, kao i za njihovo uništavanje i o preduzimanju odgovarajućih mera u pogledu opreme i vektora naročito izrađenih za proizvodnu ili korišćenje hemijskih agensa u svrhu naoružanja.
Član X
(1) Države članice ove konvencije obavezuju se da olakšavaju i imaju pravo da učestvuju u što obimnijoj razmeni opreme, materijala i naučno-tehničkih informacija o primeni bakterioloških (bioloških) agensa i toksina u miroljubive svrhe. Članice ove konvencije koje budu u mogućnosti sarađivaće takođe i dajući svoj doprinos, pojedinačno ili zajedno sa drugim državama ili međunarodnim organizacijama, za dalje usavršavanje i primenu naučnih otkrića na polju bakteriologije (biologije) za sprečavanje bolesti ili u druge miroljubive svrhe.
(2) Ova konvencija će se primenjivati tako da se izbegava kočenje ekonomskog ili tehnološkog razvoja država članica ove konvencije ili međunarodna saradnja na polju međunarodne bakteriološke (biološke) aktivnosti, uključujući tu i međunarodnu razmenu bakterioloških (bioloških) agensa i toksina i opreme za usavršavanje, upotrebu ili proizvodnju bakterioloških (bioloških) agensa i toksina u miroljubive svrhe u skladu sa odredbama ove konvencije.
Član XI
Svaka država članica može predlagati izmene i dopune ove konvencije. Izmene i dopune stupaju na snagu za svaku državu koja ih prihvati posle prihvatanja istih od većine država članica ove konvencije, a zatim za svaku drugu članicu na dan kad ih ona bude prihvatila.
Član XII
Pet godina posle stupanja na snagu ove konvencije, ili ranije, ukoliko to zahteva većina članica ove konvencije podnoseći u tom smislu zahtev vladama depozitarima, održaće se u Ženevi (Švajcarska) konferencija država članica konvencije sa ciljem da se razmotri kako se ona primenjuje, da bi se obezbedilo postizanje ciljeva predviđenih u navodu i odredbama konvencije, uključujući tu i odredbe koje se odnose na pregovore o hemijskom oružju. Prilikom ovog razmatranja, uzimaju se u obzir sva naučno-tehnološka dostignuća koja su od značaja za ovu konvenciju.
Član XIII
(1) Ova konvencija je zaključena na neodređeno vreme.
(2) Svaka država članica ove konvencije u ostvarenju svog nacionalnog suvereniteta ima pravo da istupi iz Konvencije ako zaključi da vanredne okolnosti u vezi sa predmetom ove konvencije ugrožavaju najviše interese zemlje. O svom istupanju ona obaveštava, najmanje tri meseca unapred, sve ostale članice Konvencije i Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija. To obaveštenje sadrži izjavu o okolnostima koje po njenom mišljenju ugrožavaju njene najviše interese.
Član XIV
(1) Ova konvencija je otvorena za potpis svim državama. Svaka država koja ne potpiše ovu konvenciju pre njenog stupanja na snagu shodno tački 3 ovog člana, može joj pristupiti u svako doba.
(2) Ova konvencija podleže ratifikaciji država potpisnica. Instrumenti o ratifikaciji i o pristupanju deponuju se kod vlada Ujedinjene Kraljevine Velike Britanije i Severne Irske, Saveza Sovjetskih Socijalističkih Republika i Sjedinjenih Država Amerike, koje se ovim određuju za vlade depozitare.
(3) Ova konvencija stupa na snagu pošto dvadeset dve vlade, uključujući i vlade određene za depozitare ove konvencije, budu deponovale svoje instrumente o ratifikaciji.
(4) Za vlade čiji instrumenti o ratifikaciji ili o pristupanju budu deponovani posle stupanja na snagu ove konvencije, ona stupa na snagu na dan deponovanja instrumenata o ratifikaciji ili o pristupanju.
(5) Vlade depozitari obaveštavaju bez odlaganja sve države potpisnice i države koje su pristupile Konvenciji o datumu svakog kasnijeg potpisa, o datumu deponovanja svakog instrumenta o ratifikaciji ili o pristupanju, o datumu stupanja na snagu Konvencije, kao i o prijemu svakog drugog obaveštenja.
(6) Ovu konvenciju registruju vlade depozitari shodno članu 102 Povelje Ujedinjenih nacija.
Član XV
Ova konvencija, čiji su engleski, ruski, francuski, španski i kineski tekstovi podjednako verodostojni, deponuje se u arhivama vlada depozitara. Vlade depozitari dostavljaju propisno overene kopije ove Konvencije vladama država potpisnica i država koje su pristupile Konvenciji.
U potvrdu čega su dole potpisani, propisno ovlašćeni, potpisali ovu konvenciju.
Sačinjeno u tri primerka u gradovima Londonu, Moskvi i Vašingtonu, dana desetog aprila hiljadu devetsto sedamdeset druge godine.
ČLAN 3
Ova uredba stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SFRJ".