UREDBAO RATIFIKACIJI KONVENCIJE IZMEĐU JUGOSLAVIJE I ITALIJE O UZAJAMNOJ PRAVNOJ POMOĆI U GRAĐANSKIM I UPRAVNIM STVARIMA("Sl. list SFRJ - Međunarodni ugovori i drugi sporazumi", br. 5/63) |
ČLAN 1
Ratifikuje se Konvencija između Federativne Narodne Republike Jugoslavije i Italijanske Republike o uzajamnoj pravnoj pomoći u građanskim i upravnim stvarima, potpisana 3. decembra 1960. godine u Rimu, koja u originalu na francuskom i u prevodu na srpskohrvatskom jeziku glasi:
KONVENCIJA
IZMEĐU FEDERATIVNE NARODNE REPUBLIKE JUGOSLAVIJE I ITALIJANSKE REPUBLIKE O UZAJAMNOJ
PRAVNOJ POMOĆI U GRAĐANSKIM I UPRAVNIM STVARIMA
Vlada Federativne Narodne Republike Jugoslavije i Vlada Italijanske Republike,
u želji da reše pitanja koja se odnose na uzajamnu pravnu pomoć između dve zemlje i
pošto su odlučile da zaključe Konvenciju o uzajamnoj pravnoj pomoći u građanskim i upravnim stvarima,
dole potpisani, propisno za to ovlašćeni, sporazumeli su se o sledećem:
Deo I
PRAVNA ZAŠTITA ODNOSNIH DRŽAVLJANA
Državljani svake strane ugovornice uživaće na teritoriji druge strane pravnu zaštitu ličnosti i imovine pod uslovima koji nisu manje povoljni od onih koji se priznaju domaćim državljanima.
Oni će imati slobodan i nesmetan pristup sudskim i upravnim vlastima radi ostvarivanja i odbrane svojih prava i interesa.
Od njih se, naročito, ne može zahtevati nikakva kaucija niti depozit samo zato što su strani državljani ili zato što nemaju svoj domicil ili svoje boravište u toj zemlji.
Ove povlastice se daju shodno zakonima zemlje gde se traži zaštita ili pomoć, pod rezervom poštovanja javnog poretka pomenute zemlje.
Državljani jedne strane ugovornice uživaće pred sudskim vlastima druge strane, pod istim uslovima kao i domaći državljani, pravo oslobođenja od taksa i troškova, uključujući i besplatnu pomoć nekog pravnika, na osnovu uverenja o imovinskom stanju.
1. Uverenje ili isprave koje se traže za priznanje prava o kojima je reč u članu 2 ove konvencije izdavaće nadležna vlast strane ugovornice na čijoj teritoriji molilac ima svoje uobičajeno boravište.
2. Ako molilac nema uobičajenog boravišta ni u jednoj strani ugovornici, uverenje ili isprave o imovinskom stanju izdaće diplomatsko ili konzularno predstavništvo one strane čiji je on državljanin.
3. Vlast nadležna za izdavanje pomenutog uverenja ili isprava može tražiti od vlasti druge strane ugovornice obaveštenja o prihodima i o imovinskom stanju molioca.
4. Vlast nadležna da rešava o molbi za oslobođenje od taksa i drugih troškova može, u granicama svojih ovlašćenja, proveriti podneta uverenja, isprave i obaveštenja.
Deo II
DOSTAVA I URUČENJE SUDSKIH I VANSUDSKIH AKATA
Sudska i vansudska akta, namenjena licima koja borave ili koja su nastanjena na teritoriji jedne ili druge strane ugovornice, dostavljaće se neposredno, s jedne strane, preko sekretarijata za pravosudnu upravu narodnih republika: Srbije, Hrvatske, Slovenije, Bosne i Hercegovine, Makedonije i Crne Gore, a s druge strane, preko Ministarstva pravde Italijanske Republike.
Međutim, u opravdanim slučajevima krajnje hitnosti, nadležne sudske vlasti dve zemlje mogu opštiti neposredno među sobom.
Odredbe člana 4 ne isključuju pravo strana ugovornica da preko svojih diplomatskih ili konzularnih predstavništava dostavljaju direktno sudska i vansudska akta namenjena njihovim državljanima.
Propratno pismo uz sudska i vansudska akta koja se imaju dostaviti biće sastavljena na službenom jeziku zamoljene strane i treba da sadrži, pored službenog potpisa i pečata, sledeće podatke:
1) vlast koja ga je izdala,
2) prirodu akta o kome se radi;
3) ime i zvanje stranaka;
4) ime i adresu primaoca.
Što se tiče sudskih i vansudskih akata, oni će biti sastavljeni na službenom jeziku strane molilje i biće snabdeveni službenim potpisom i pečatom.
U slučajevima krajnje hitnosti, o kojima je reč u članu 4 ove konvencije, uz sudska i vansudska akta biće priključen neovereni prevod na službenom jeziku zamoljene strane.
Ako je zamoljena vlast nenadležna, ona će dostaviti akt po službenoj dužnosti nadležnoj vlasti i obavestiće o tome odmah vlast molilju.
1. Dostava akata vrši se u skladu sa zakonodavstvom zamoljene strane ugovornice.
2. Zamoljena vlast ograničava se na to da izvrši uručenje akta licu kome je on namenjen. Kao dokaz o uručenju služiće bilo potvrda o prodaji sa datumom i potpisom primaoca bilo potvrda zamoljene vlasti o tome da je uručenje izvršeno i o načinu uručenja. Jedan ili drugi takav dokument dostavlja se odmah vlasti molilji.
3. Dostava akta može se odbiti samo ako zamoljena strana smatra da bi to štetilo njenim suverenim pravima, njenoj bezbednosti ili njenom javnom poretku.
4. Svaki put kad se ne izvrši zahtev za uručenje nekog akta vlast molilja će o tome biti odmah obaveštena i biće saopšteni i razlozi.
5. Potvrda kojom se konstatuje da je primalac odbio da primi akt važiće kao uručenje akta.
Uručenje sudskih i vansudskih akata ne povlači plaćanje nikakvih taksa ni troškova.
Deo III
DOSTAVA I IZVRŠENJE ZAMOLNICA
Zamolnice u građanskim i trgovinskim stvarima, koje treba izvršiti na teritoriji jedne ili druge strane ugovornice, izvršavaće sudske vlasti.
Njih će direktno dostavljati, s jedne strane, sekretarijati za pravosudnu upravu narodnih republika: Srbije, Hrvatske, Slovenije, Bosne i Hercegovine, Makedonije i Crne Gore i s druge strane, Ministarstvo pravde Italijanske Republike.
Međutim, u opravdanim slučajevima krajnje hitnosti, sudske vlasti mogu opštiti i direktno.
Odredbe ovog člana ne isključuju mogućnost da strane ugovornice izvršavaju neposredno, preko svojih diplomatskih ili konzularnih predstavništava, zamolnice za saslušanje svojih državljana.
Ako je zamoljena vlast nenadležna, ona će dostaviti po službenoj dužnosti zamolnicu nadležnoj vlasti i obavestiće odmah o tome vlast molilju.
1. Zamolnice u građanskim i trgovinskim stvarima biće izvršavane shodno zakonima zamoljene strane.
2. Izvršenje zamolnice može se odbiti samo ako je ona takve prirode da može štetiti suverenim pravima, bezbednosti ili javnom poretku zemlje u kojoj treba da bude izvršena.
Lica čije se svedočenje traži pozivaju se da predstanu sudu običnim administrativnim obaveštenjem. Ako odbiju da se odazovu tom pozivu, zamoljena sudska vlast primeniće sredstva prinude predviđena zakonom njihove zemlje.
Na izričito traženje vlasti molilje, zamoljena vlast će, osim ako postoje suprotne odredbe u zakonodavstvu svoje zemlje:
1) izvršiti zamolnicu na poseban način;
2) blagovremeno obavestiti vlast molilju o danu i mestu kad će se izvršiti zamolnica, kako bi zainteresovane stranke mogle tome prisustvovati.
Zamolnice u građanskim i trgovinskim stvarima treba da budu sastavljene na službenom jeziku strane molilje, a propratno pismo - na službenom jeziku zamoljene strane.
U slučajevima krajnje hitnosti, o kojima je reč u članu 10 ove konvencije, zamolnice mogu biti sastavljene na službenom jeziku strane molilje i treba da budu propraćene neoverenim prevodom na službenom jeziku zamoljene strane.
Zamolnice treba da nose naznaku sudske vlasti koja ih je izdala, ime, zvanje i adresu lica koje treba saslušati, pitanja koja će biti postavljena i činjenice koje treba utvrditi.
Izvršenje zamolnica ne povlači plaćanje nikakvih taksa ni troškova, osim naknade ekspertima ili drugih troškova veštačenja.
Deo IV
IZDAVANJE AKATA O GRAĐANSKOM STANJU I LEGALIZACIJA
Dve strane ugovornice izdaće, bez taksa i troškova, otpravke akata o građanskom stanju, sastavljenih na njihovoj teritoriji kad se to traži u interesu upravnog postupka ili u korist njihovih siromašnih državljana.
One će takođe izdavati bez taksa i bez troškova otpravke akata o građanskom stanju, sastavljenih na njihovoj teritoriji kad se ta akta odnose na strance nekog trećeg državljanstva ili na lica bez državljanstva, koja prebivaju na teritoriji druge strane ugovornice, i kad se traže u interesu upravnog postupka.
Akta o građanskom stanju sastavljena ili upisana kod italijanskih ili jugoslovenskih diplomatskih ili konzularnih predstavništava izjednačena su sa aktima o građanskom stanju sastavljenim na odgovarajućoj teritoriji dveju strana ugovornica.
Dve strane ugovornice dostavljaće jedna drugoj preko svojih teritorijalno nadležnih diplomatskih ili konzularnih predstavništava molbe za izdavanje akata o građanskom stanju koje im upućuju odgovarajuće vlasti.
Pod aktom o građanskom stanju u smislu gornjih članova 17 i 18 treba razumeti:
1) akta o rođenju;
2) izjave o rođenju mrtvorođenog deteta;
3) akta o usvojenju vanbračne dece, koje sastavljaju matičari;
4) akta o venčanju;
5) akta o smrti;
6) upisivanje u akta o građanskom stanju presuda ili odluka o razvodu braka, o odvojenom životu, o ništavosti ili poništenju braka;
7) upisivanje u akta o građanskom stanju naredaba, presuda ili odluka o građanskom stanju;
8) izjave o slobodnom bračnom stanju;
9) izjave nadležnih vlasti jedne strane ugovornice kojima se tvrdi da ne postoje smetnje za sklapanje braka nekog državljanina te strane na teritoriji druge strane.
Dole navedena dokumenta koja sastave vlasti dveju strana ugovornica primaće se, bez legalizacije, kao dokazno sredstvo, dok se ne dokaže suprotno, na odgovarajućoj teritoriji tih strana:
1) otpravci akata o građanskom stanju nabrojanih u gornjem članu 19;
2) otpravci rešenja, naredaba, presuda, odluka i druga sudska akta nadležnih vlasti dve zemlje;
3) pismene izjave i sudska dokumenta upisana ili deponovana kod tih vlasti;
4) beležnička akta;
5) uverenja o životu uživalaca doživotnih penzija;
6) prepisi i prevodi dokumenata navedenih u gornjim tačkama 1 do 5, ako su overeni kod nadležnih vlasti.
Dokumenta nabrojana u gornjem članu 20 treba da nose potpis i službeni pečat vlasti koja je ovlašćena da ih izdaje i, kad se radi o otpravcima, da budu overena od pomenute vlasti. U svakom slučaju ona će biti po sadržini tako sačinjena da se vidi njihova autentičnost.
Deo V
SUDSKI TROŠKOVI
Osude na plaćanje sudskih troškova izrečene u jednoj od strana ugovornica protiv tužioca ili umešaoca državljanina druge strane ugovornice nadležna vlast druge strane ugovornice besplatno će oglasiti izvršnim na zahtev podnet preko, s jedne strane, sekretarijata za pravosudne poslove narodnih republika: Srbije, Hrvatske, Slovenije, Bosne i Hercegovine, Makedonije i Crne Gore, i, s druge strane, preko Ministarstva pravde Italijanske Republike. Takav zahtev može, eventualno, podneti neposredno zainteresovana stranka.
Isto pravilo se primenjuje na sudske odluke kojima se naknadno utvrđuje visina sudskih troškova.
Odluke o sudskim troškovima biće oglašene izvršnim bez saslušanja stranaka, osim u slučaju da osuđena strana podnese naknadnu žalbu, shodno zakonodavstvu zemlje u kojoj se traži izvršenje.
Vlast koja je nadležna da rešava o zahtevu za izvršenje ograničiće se da ispita:
1) da li, prema zakonu zemlje u kojoj je presuda izrečena, otpravak odluke ispunjava uslove potrebne za overu njegove autentičnosti;
2) da li je, prema tom istom zakonu, odluka postala izvršna;
3) da li odluka sadrži odredbe suprotne javnom poretku zemlje kojoj pripada ta vlast.
Za ispunjenje uslova predviđenih u stavu 2 pod 1 i 2 dovoljna je izjava nadležne vlasti strane molilje kojom se utvrđuje da je odluka postala izvršna.
Nadležnost te vlasti potvrđuju, s jedne strane, sekretarijati za pravosudnu upravu narodnih republika: Srbije, Hrvatske, Slovenije, Bosne i Hercegovine, Makedonije i Crne Gore, i, s druge strane, Ministarstvo pravde Italijanske Republike.
Deo VI
OPŠTE I ZAVRŠNE ODREDBE
U smislu ove konvencije:
1) izraz "državljanin" označava i svako pravno lice i druga tela osnovana na teritoriji jedne ili druge strane ugovornice u skladu s njihovim zakonodavstvom;
2) izraz "sudske vlasti" označava pravosudne organe za građanske, trgovinske i upravne stvari.
Svaki spor koji bi mogao nastati u vezi sa tumačenjem ili primenom ove konvencije koji ne bi bio rešen diplomatskim putem izneće se, na traženje jedne ili druge strane, pred Međunarodni sud pravde, osim ako se strane ugovornice slože da ga reše na drugi način.
Na dan stupanja ove konvencije na snagu prestaće da važe odredbe Konvencije o pravnoj i sudskoj zaštiti odnosnih državljana, potpisane u Rimu 6. aprila 1922. godine, izuzev odredaba ove zadnje Konvencije o pravnoj pomoći u krivičnim stvarima. Međutim, član 4 stav 1, član 6 stav 1, član 10 st. 1 i 2, i član 15 stav 1 ove konvencije primenjivaće se i na pravnu pomoć u krivičnim stvarima.
Ova konvencija stupa na snagu trideset dana po razmeni ratifikacionih instrumenata koja će se izvršiti u Beogradu.
Ona ostaje na snazi sve dok je jedna od strana ugovornica ne otkaže obaveštenjem godinu dana unapred.
U potvrdu čega su punomoćnici, propisno ovlašćeni, potpisali ovu konvenciju.
Rađeno u Rimu, 3. decembra hiljadu devet sto šezdesete godine u dva originala na francuskom jeziku.
|
Za Vladu |
|
|
Federativne Narodne |
Za Vladu |
|
Republike Jugoslavije, |
Italijanske republike, |
|
Koča Popović, s. r. |
Antonio Segni, s. r. |
ČLAN 2
Ova uredba stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SFRJ".