ZAKONO RATIFIKACIJI UGOVORA IZMEĐU SOCIJALISTIČKE FEDERATIVNE REPUBLIKE JUGOSLAVIJE I MONGOLSKE NARODNE REPUBLIKE O PRUŽANJU PRAVNE POMOĆI U GRAĐANSKIM, PORODIČNIM I KRIVIČNIM STVARIMA("Sl. list SFRJ - Međunarodni ugovori", br. 7/82) |
ČLAN 1
Ratifikuje se Ugovor između Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i Mongolske Narodne Republike o pružanju pravne pomoći u građanskim, porodičnim i krivičnim stvarima, potpisan 8. juna 1981. godine u Ulan-Batoru, u originalu na srpskohrvatskom, mongolskom i ruskom jeziku.
ČLAN 2
Tekst Ugovora u originalu na srpskohrvatskom jeziku glasi:
UGOVOR
IZMEĐU SOCIJALISTIČKE FEDERATIVNE REPUBLIKE JUGOSLAVIJE I MONGOLSKE NARODNE
REPUBLIKE O PRUŽANJU PRAVNE POMOĆI U GRAĐANSKIM, PORODIČNIM I KRIVIČNIM STVARIMA
Savezno izvršno veće Skupštine Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i Vlada Mongolske Narodne Republike, rukovodeći se obostranom željom da regulišu pitanja iz oblasti pravnih odnosa, odlučile su da u cilju obezbeđenja zaštite prava i interesa građana dve zemlje zaključe Ugovor o pružanju pravne pomoći u građanskim, porodičnim i krivičnim stvarima.
U tu svrhu su imenovale za svoje opunomoćenike:
Savezno izvršno veće Skupštine Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije - Dušana Vukićevića, ambasadora Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije u Mongolskoj Narodnoj Republici.
Prezidijum Velikog narodnog hurala Mongolske Narodne Republike - Orgijna Žambaldorža, prvog zamenika ministra pravde Mongolske Narodne Republike, koji su se, posle razmene punomoćja, nađenih u valjanoj ispravnoj formi, saglasili o sledećem:
Deo prvi
OPŠTE ODREDBE
Pravna zaštita
1. Državljani jedne strane ugovornice uživaju na teritoriji druge strane ugovornice istu pravnu zaštitu u pogledu ličnosti i imovinskih prava kao i njeni sopstveni državljani.
2. Odredba prethodnog stava primenjuje se i na pravna lica.
Ukazivanje pravne pomoći
1. Strane ugovornice će jedna drugoj ukazivati pravnu pomoć u građanskim, porodičnim i krivičnim stvarima pod uslovima i na način predviđen ovim ugovorom.
2. Pravosudni organi ukazuju pravnu pomoć i drugim organima u čiju nadležnost spadaju stvari pomenute u stavu 1 ovog člana.
Obim pravne pomoći
Strane ugovornice ukazuju jedna drugoj pravnu pomoć upućivanjem i dostavljanjem isprava, razmenom obaveštenja o pitanjima zakonodavstva i sudskoj praksi, vršenjem pojedinih procesnih radnji, kao što su: pretresanje, dostavljanje materijalnih dokaza, ispitivanje okrivljenog, saslušanje svedoka, veštaka, stranaka i drugih lica, sudski uviđaj i veštačenje.
Način opštenja
Prilikom ukazivanja pravne pomoći nadležni organi strana ugovornica međusobno opšte preko odgovarajućih organa, koje jedna drugoj saopštavaju diplomatskim putem.
Jezik opštenja
1. Sudovi i drugi organi strana ugovornica međusobno opšte službenim jezicima svoje države.
2. Zamolnica za ukazivanje pravne pomoći, kao i prilozi, moraju biti propraćeni overenim prevodom na jednom od službenih jezika zamoljene strane ugovornice ili na ruskom jeziku.
Sadržina zamolnice
Zamolnica treba da sadrži sledeće podatke:
a) naziv organa koji podnosi zamolnicu, a, po mogućnosti, naziv zamoljenog organa;
b) naznačenje predmeta zamolnice;
v) prezime i ime stranaka, njihovo državljanstvo, zanimanje, prebivalište ili boravište, a za pravna lica treba navesti njihov naziv i stalno poslovno sedište;
g) prezime, ime i adresu njihovih zastupnika;
d) neophodne podatke koji se odnose na predmet zamolnice, a u krivičnim stvarima treba navesti i pravnu kvalifikaciju i opis dela.
Način postupanja po zamolnici
1. Prilikom ukazivanja pravne pomoći, zamoljeni organ primenjuje zakonodavstvo svoje države.
2. Ako zamoljeni organ nije nadležan da postupi po zamolnici, uputiće je nadležnom organu, o čemu obaveštava organ koji je uputio zamolnicu.
3. Na molbu organa koji podnosi zamolnicu, organ kome je upućena zamolnica blagovremeno obaveštava o mestu i datumu postupka po zamolnici.
4. U slučaju da pravna pomoć nije mogla biti ukazana zamoljeni organ vratiće pismena organu koji je podneo zamolnicu i istovremeno obavestiti o razlozima koji onemogućavaju da se postupi po zamolnici.
Način dostavljanja pismena
1. Zamoljeni organ dostavlja pismena u skladu sa propisima svoje zemlje ako su pismena snabdevena overenim prevodom u skladu sa članom 5 stav 2 ovog ugovora. Ako pismeno ne odgovara navedenim uslovima, zamoljeni organ će ga predati primaocu ako je on voljan da akt dobrovoljno primi.
2. Ako se pismeno ne može uručiti na adresu označenu u zamolnici, zamoljeni organ će preduzeti mere za utvrđivanje adrese.
Potvrda o dostavljanju pismena
Dostavljanje se dokazuje potvrdom o dostavljanju, na kojoj mora biti naveden datum prijema, potpis primaoca i dostavljača i pečat suda, ili potvrdom organa iz koje se vidi da je dostavljanje izvršeno, kao i način i vreme dostavljanja.
Dostavljanje pismena sopstvenim državljanima
Obe strane ugovornice imaju pravo da preko svojih diplomatskih ili konzularnih predstavništava dostavljaju pismena svojim državljanima ako se oni dobrovoljno saglase da ih prime.
Pozivanje svedoka ili veštaka
1. Ako je neophodno da se na teritoriji jedne strane ugovornice sasluša kao svedok ili veštak lice koje se nalazi na teritoriji druge strane ugovornice, poziv u takvom slučaju treba uputiti preko nadležnog organa te strane ugovornice.
2. Poziv ne može sadržati pretnju sankcijom za slučaj neodazivanja pozvanog.
3. U molbi za dostavljanje poziva treba naznačiti iznos koji će se isplatiti svedoku ili veštaku za pokriće troškova i zarade koja mu pripada. Na zahtev tih lica, strana ugovornica koja podnosi zamolnicu isplaćuje predujam za pokriće troškova.
Zaštita svedoka i veštaka
1. Svedok ili veštak koji se, bez obzira na svoje državljanstvo, dobrovoljno odazove na poziv nadležnog organa druge strane ugovornice, ne može na teritoriji te strane ugovornice biti gonjen ili lišen slobode zbog bilo kog krivičnog dela učinjenog pre prelaska granice te strane ugovornice, niti podvrgnut izvršenju kazne po ranije donetoj presudi. Isto tako, ova lica ne mogu biti gonjena ili lišena slobode u vezi sa njihovim svedočenjem ili veštačenjem.
2. Svedok ili veštak gubi zaštitu iz stava 1 ovog člana ako ne napusti teritoriju odnosne strane ugovornice u roku od 15 dana od dana kad mu je organ koji ga je saslušao saopštio da njegovo prisustvo nije više neophodno. U taj rok se ne uračunava vreme za koje svedok ili veštak nije mogao napustiti teritoriju te strane ugovornice zbog okolnosti koje nisu zavisile od njegove volje.
Obaveštenje o pitanjima zakonodavstva
Savezni organ uprave nadležan za poslove pravosuđa Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i Vrhovni sud Mongolske Narodne Republike daju jedan drugom, na molbu, obaveštenja o propisima koji važe ili su važili u njihovim zemljama, kao i obaveštenja o pojedinim pravnim pitanjima iz sudske prakse.
Troškovi pravne pomoći
Strana ugovornica kojoj je upućena zamolnica neće zahtevati naknadu troškova za ukazivanje pravne pomoći. Strane ugovornice same snose sve troškove u vezi sa ukazivanjem pravne pomoći na njihovoj teritoriji.
Razmena isprava o ličnom stanju
1. Svaka strana ugovornica dostavlja drugoj strani ugovornici izvode iz matičnih knjiga koje se odnose na rođenje, zaključenje braka ili smrt državljanina druge strane ugovornice.
2. Izvodi iz stava 1 ovog člana dostavljaju se diplomatskom ili konzularnom predstavništvu druge strane ugovornice bez naplata taksa i troškova.
Dokazna snaga javnih isprava
Javne isprave izdate na teritoriji jedne strane ugovornice imaju na teritoriji druge strane ugovornice istu dokaznu snagu kao i njihove sopstvene isprave.
Odbijanje pravne pomoći
Jedna strana ugovornica može odbiti pravnu pomoć drugoj strani ugovornici ako bi ukazivanje pravne pomoći mogao naneti štetu suverenitetu ili bezbednosti države, ili ako je ona u suprotnosti sa osnovnim načelima zakonodavstva strane kojoj je upućen zahtev.
Deo drugi
PRAVNA POMOĆ U GRAĐANSKIM I PORODIČNIM STVARIMA
1. SUDSKI TROŠKOVI
Obezbeđenje parničnih troškova
Državljani jedne strane ugovornice koji se pojavljuju pred sudom druge strane ugovornice i borave na teritoriji jedne od strana ugovornica ne podleže obavezi polaganja obezbeđenja za parnične troškove samo zbog toga što su stranci ili što u datoj zemlji imaju prebivalište ili boravište.
1. Ako je državljanima koji su oslobođeni od polaganja sudskih troškova, shodno članu 18 ovog ugovora, pravnosnažnom sudskom presudom izrečena obaveza da na teritoriji jedne strane ugovornice nadoknade sudske troškove, odgovarajući sud na teritoriji druge strane ugovornice odobrava, na zahtev, besplatnu prinudnu naplatu tih troškova.
2. U sudske troškove spadaju i troškovi nastali u vezi sa sastavljanjem potvrda, prevoda i overa isprava.
1. Sud koji odobrava izvršenje odluke o prinudnoj naplati sudskih troškova ograničava se samo na utvrđivanje pravnosnažnosti i izvršnosti odluke.
2. U pogledu podnošenja zahteva za izvršenje i priloga shodno se primenjuju odredbe člana 57 ovog ugovora.
O zahtevu za izvršenje u smislu člana 20 ovog ugovora shodno se primenjuju odredbe iz člana 58 ovog ugovora.
Troškove za sastavljanje potvrda, prevoda i overa isprava navedenih u članu 19 ovog ugovora određuje sud koji je stvar rešavao u prvom stepenu ili sud koji je nadležan da izda odobrenje za prinudno izvršenje. Sud koji je nadležan za izdavanje odobrenja za prinudno izvršenje utvrđuje visinu troškova u vezi sa prinudnim izvršenjem.
Oslobođenje od troškova postupka
Državljani jedne strane ugovornice oslobađaju se na teritoriji druge strane ugovornice plaćanja sudskih taksa i troškova pod istim uslovima i u istom obimu kao i njeni sopstveni državljani.
1. Isprave o ličnom i porodičnom stanju, o zaradi i imovini izdaje nadležni organ strane ugovornice na čijoj teritoriji lice koje podnosi zahtev ima prebivalište ili boravište.
2. Ako lice koje podnosi zahtev nema na teritoriji te strane ugovornice prebivalište ili boravište, dozvoljena je isprava izdata od diplomatskog ili konzularnog predstavništva njegove države.
3. Sud koji odlučuje o zahtevu za oslobođenje od plaćanja sudskih troškova i taksi može proveriti tačnost podnetih isprava i zatražiti dopunske podatke.
1. Državljanin jedne strane ugovornice koji želi da podnese zahtev za oslobođenje od taksa i troškova postupka pred sudom druge strane ugovornice može usmeno podneti zahtev sudu koji je nadležan po mestu njegovog prebivališta ili boravišta, koji takav zahtev unosi u zapisnik. Sud dostavlja sudu druge strane ugovornice taj zapisnik zajedno sa potvrdom izdatom u skladu sa stavom 1 člana 24 ovog ugovora i zajedno sa ostalim ispravama koje je priložio podnosilac zahteva.
2. Istovremeno sa zahtevom za oslobođenje od sudskih taksa i troškova može se podneti i predlog za pokretanje parničnog ili drugog postupka.
2. LIČNI STATUS
Poslovna sposobnost
Poslovna sposobnost fizičkog lica određuje se po zakonu strane ugovornice čije državljanstvo ima to lice.
Lišenje i ograničenje poslovne sposobnosti
1. Za lišenje ili ograničenje poslovne sposobnosti merodavno je pravo i nadležan je organ one strane ugovornice čiji je državljanin lice o čijoj se poslovnoj sposobnosti odlučuje.
2. Odredba stava 1 ovog člana primenjuje se i prilikom vraćanja poslovne sposobnosti.
3. Ako nadležni organ jedne strane ugovornice smatra da postoje razlozi za lišenje ili ograničenje poslovne sposobnosti državljanina druge strane ugovornice koji ima prebivalište ili boravište na teritoriji te strane ugovornice, obavestiće o tome diplomatsko ili konzularno predstavništvo druge strane ugovornice, a, po potrebi, preduzeće i odgovarajuće mere za zaštitu dotičnog lica ili njegove imovine.
4. Ako nadležni organ strane ugovornice čiji je državljanin dotično lice u roku od 6 meseci ne pokrene postupak ili se o tome ne izjasni postupak za lišenje ili ograničenje poslovne sposobnosti sprovodi organ druge strane ugovornice primenjujući zakon obe strane ugovornice, a odluka o tome upućuje se nadležnom organu druge strane ugovornice.
Proglašenje nestanka ili smrti
1. Proglašenje jednog lica nestalim ili umrlim i utvrđivanje činjenice smrti spada u nadležnost suda strane ugovornice čiji je državljanin bilo to lice u vreme kada je prema poslednjim podacima još bilo u životu.
2. Sud jedne strane ugovornice može, na molbu zainteresovanog lica koje živi na njenoj teritoriji i čija su prava i interesi zasnovani na zakonu te strane ugovornice, proglasiti državljanina druge strane ugovornice nestalim ili umrlim kao i utvrditi činjenicu smrti.
3. Proglašenje nestalim ili umrlim i utvrđivanje činjenice smrti po stavu 2 ovog člana može se vršiti ili pod uslovima predviđenim u nacionalnom zakonu nestalog ili umrlog lica ili pod uslovima predviđenim u zakonu strane ugovornice čiji sud donosi odluku.
4. Odluka doneta po stavu 2 ovog člana imaće pravno dejstvo samo na teritoriji one strane ugovornice čiji je sud doneo takvu odluku.
5. Na zahtev zainteresovanog lica, nadležan sud strane ugovornice na čijoj teritoriji je bila doneta odluka na osnovu stava 2 ovog člana, po potrebi, ukinuće ili izmeniti ovu odluku ako je sud naveden u stavu 1 ovog člana doneo odluku u ovoj stvari.
3. PORODIČNE STVARI
Sklapanje braka
1. Uslovi za sklapanje braka procenjuju se za svako lice po zakonu one strane ugovornice čiji je državljanin to lice u vreme sklapanja braka.
2. Odredba prethodnog stava ne isključuje primenu zakona strane ugovornice na čijoj se teritoriji brak sklapa ako su u pitanju takve smetnje zbog kojih je sklapanje braka zabranjeno.
3. Forma sklapanja braka određuje se na osnovu zakona one strane ugovornice na čijoj se teritoriji brak sklapa.
4. Diplomatska ili konzularna predstavništva strana ugovornica mogu sklapati brak samo u slučaju ako su oba lica koja stupaju u brak njihovi državljani.
Lični i imovinski odnosi bračnih drugova
1. Lični i imovinski odnosi bračnih drugova regulišu se po zakonu one strane ugovornice čiji su državljani oba bračna druga.
2. Ako je jedan bračni drug državljanin jedne strane ugovornice, a drugi je državljanin druge strane ugovornice, njihovi lični i imovinski odnosi regulišu se po zakonu one strane ugovornice na čijoj teritoriji bračni drugovi imaju ili su imali poslednje zajedničko prebivalište.
Razvod braka
1. Razvod braka se reguliše po zakonu one strane ugovornice čiji su državljani bračni drugovi u vreme podnošenja tužbe za razvod braka.
2. Ako bračni drugovi imaju različito državljanstvo u vreme podnošenja tužbe za razvod braka, razvod braka se reguliše po zakonu strane ugovornice u kojoj imaju ili su imali poslednje zajedničko prebivalište.
Nevažnost braka
Nevažnost braka reguliše se po pravu strane ugovornice po kome je brak sklopljen.
Nadležnost za bračne odnose
Za odlučivanje u slučajevima iz čl. 30 do 32 ovog ugovora nadležan je sud strane ugovornice čiji su državljani bračni drugovi, ili sud strane ugovornice u kojoj oni imaju ili su imali poslednje zajedničko prebivalište.
Pravni odnosi između roditelja i dece
1. Pravni odnosi između roditelja i dece regulišu se po zakonu one strane ugovornice čiji su državljani.
2. Ako roditelji i deca imaju različito državljanstvo, njihovi odnosi regulišu se po zakonu one strane ugovornice čiji je državljanin dete.
3. Odnosi između majke deteta i oca deteta, ako u vreme rođenja deteta brak nije bio sklopljen, regulišu se po zakonu strane ugovornice čiji su oni državljani, a ako imaju različito državljanstvo - po zakonu strane ugovornice u kojoj imaju ili su imali poslednje zajedničko prebivalište.
Utvrđivanje ili osporavanje očinstva ili materinstva
Utvrđivanje ili osporavanje očinstva ili materinstva, kao i utvrđivanje činjenice da je dete rođeno u braku, reguliše se po zakonu one strane ugovornice čiji je državljanin dete.
Nadležnost za odnose roditelja i dece
1. Za odlučivanje u slučajevima iz čl. 34 i 35 ovog ugovora nadležan je sud one strane ugovornice čiji je državljanin dete.
2. Ako tužilac i tuženi imaju prebivalište na teritoriji jedne strane ugovornice, nadležan je i sud te strane ugovornice, s tim što se primenjuju odredbe čl. 34 i 35 ovog ugovora.
Uslovi za usvojenje
1. Uslovi za usvojenje regulišu se po zakonu strane ugovornice čiji su državljani usvojilac i usvojenik, a ako usvojilac i usvojenik imaju različito državljanstvo, primenjuje se i zakon one strane ugovornice čiji je državljanin usvojilac i zakon strane ugovornice čiji je državljanin usvojenik.
2. Ako bračni drugovi zajednički usvajaju, a imaju različito državljanstvo, uslovi za usvojenje regulišu se po zakonu obe strane ugovornice.
3. Odredbe st. 1 i 2 ovog člana primenjuju se i na prestanak usvojenja.
Nadležnost za usvojenje
Za odlučivanje o usvojenju i o prestanku usvojenja nadležan je organ one strane ugovornice čiji su državljani usvojilac i usvojenik, ili organ strane ugovornice u kojoj oni imaju ili su imali poslednje zajedničko prebivalište.
4. STARATELJSTVO
Stavljanje pod starateljstvo
1. Za stavljanje pod starateljstvo (tutela i curatela) i prestanak starateljstva merodavan je zakon i nadležan je organ one strane ugovornice čiji je državljanin lice koje se stavlja pod starateljstvo (u daljem tekstu: štićenik).
2 Pravni odnosi između staraoca i štićenika regulišu se po zakonu one strane ugovornice čiji je organ postavio staraoca.
3. Obaveza prihvatanja starateljstva reguliše se po zakonu one strane ugovornice čiji je državljanin staralac.
4. Odluka organa jedne strane ugovornice o stavljanju pod starateljstvo i o prestanku njegovog važenja, koja se odnosi na njenog državljanina, priznaje se i na teritoriji druge strane ugovornice.
Privremene mere zaštite
1. Ako je potrebno da se preduzmu mere za zaštitu prava i interesa državljanina jedne strane ugovornice koji ima prebivalište ili boravište ili imovinu na teritoriji druge strane ugovornice, nadležni organ te strane ugovornice obavestiće odmah o tome diplomatsko ili konzularno predstavništvo strane ugovornice čiji je državljanin to lice.
2. U neodložnim slučajevima, organi druge strane ugovornice mogu, u skladu sa svojim zakonom, preduzeti potrebne mere, o čemu odmah obaveštavaju diplomatsko ili konzularno predstavništvo u skladu sa stavom 1 ovog člana. Preduzete mere ostaju na snazi dok nadležni organ ne donese drukčiju odluku.
Ustupanje starateljstva
1. Organ strane ugovornice koji je nadležan u skladu sa članom 39 stav 1 ovog ugovora može ustupiti organu druge strane ugovornice staranje nad licem koje je pod starateljstvom ako ono na teritoriji te strane ugovornice ima prebivalište ili boravište ili imovinu. Ustupanje staranja stupa na snagu kada zamoljeni organ strane ugovornice primi na sebe staranje i o tome obavesti organ strane ugovornice od koga potiče zahtev.
2. Organ strane ugovornice koji je prema stavu 1 ovog člana prihvatio staranje izvršava tu obavezu u skladu sa zakonom svoje države, ali nema pravo da donosi odluke o ličnom statusu štićenika.
5. ZAOSTAVŠTINE
Načelo jednakosti
1. Državljani jedne strane ugovornice uživaju ista nasledna prava kao i državljani druge strane ugovornice u pogledu zakonskog ili testamentalnog nasleđivanja imovine koja se nalazi na teritoriji druge strane ugovornice.
2. Državljani jedne strane ugovornice mogu testamentom raspolagati svojom imovinom koja se nalazi na teritoriji druge strane ugovornice.
3. Državljani jedne strane ugovornice mogu putem pravnog posla raspolagati nepokretnom imovinom koju su na osnovu nasleđivanja stekli na teritoriji druge strane ugovornice.
Primena naslednog prava
1. Pravo nasleđa pokretne imovine reguliše se po zakonu one strane ugovornice čiji je državljanin bio ostavilac u momentu svoje smrti.
2. Pravo nasleđa nepokretne imovine reguliše se po zakonu strane ugovornice na čijoj se teritoriji nalazi nasledna imovina.
3. Koja se imovina smatra pokretnom ili nepokretnom određuje se po zakonu strane ugovornice na čijoj se teritoriji nalazi imovina.
Zaostavština bez naslednika
Pokretna imovina bez naslednika predaje se strani ugovornici čiji je državljanin bio ostavilac u momentu svoje smrti, a nepokretna imovina pripada strani ugovornici na čijoj se teritoriji nalazi.
Testament
1. Sposobnost za pravljenje ili opozivanje testamenta, kao i za osporavanje zbog nedostatka u volji, procenjuje se po zakonu one strane ugovornice čiji je državljanin bio ostavilac u vreme kada je napravio ili opozvao testament.
2. Forma u kojoj se sastavlja ili opoziva testament procenjuje se po zakonu strane ugovornice čiji je državljanin bio ostavilac u vreme sastavljanja ili opozivanja testamenta. Testament je punovažan u pogledu forme sastavljanja ili opozivanja i u slučaju kada je sastavljen u skladu sa zakonom strane ugovornice na čijoj je teritoriji sastavljen ili opozvan.
Izveštaj o smrti
1. Ako na teritoriji jedne strane ugovornice umre državljanin druge strane ugovornice, nadležan organ je dužan da bez odlaganja o tome obavesti diplomatsko ili konzularno predstavništvo druge strane ugovornice i da saopšti sve što mu je poznato o naslednicima, o njihovom prebivalištu ili boravištu, o obimu i vrednosti zaostavštine, kao i o tome da li postoji testament. Ova odredba se primenjuje i u slučaju kad nadležni organ jedne strane ugovornice sazna da je državljanin druge strane ugovornice, koji je umro van teritorije obe strane ugovornice, ostavio imovinu na teritoriji njegove države.
2. Ako diplomatsko ili konzularno predstavništvo ranije sazna za smrt, dužno je da o tome izvesti organ koji je nadležan da preduzima mere u pogledu zaštite zaostavštine.
Mere za očuvanje zaostavštine
1. Ako se na teritoriji jedne strane ugovornice nalazi zaostavština državljanina druge strane ugovornice, nadležni organ, u skladu sa zakonodavstvom svoje zemlje, preduzeće mere neophodne za očuvanje i upravljanje zaostavštinom.
2. O merama koje se preduzimaju u skladu sa stavom 1 ovog člana obaveštava se, bez odlaganja, diplomatsko ili konzularno predstavništvo druge strane ugovornice koje neposredno ili preko punomoćnika može učestvovati u sprovođenju tih mera, kao i predložiti da se njihovo preduzimanje odloži, izmeni ili ukine.
Ovlašćenje diplomatskog ili konzularnog predstavništva u ostavinskom postupku
Diplomatsko ili konzularno predstavništvo jedne strane ugovornice ima pravo da pred organima druge strane ugovornice, bez posebnog punomoćja, zastupa u ostavinskim stvarima svoje državljane ako su odsutni ili nisu odredili punomoćnika.
Predaja zaostavštine
Ako po okončanju ostavinskog postupka treba predati pokretne stvari nasledniku, državljaninu druge strane ugovornice, koji ima prebivalište, odnosno boravište na teritoriji te strane ugovornice, sva imovina predaće se diplomatskom ili konzularnom predstavništvu strane ugovornice čiji je državljanin naslednik pod uslovom da je:
a) nadležan organ pozvao, ako je to predviđeno propisima strane ugovornice na čijoj se teritoriji nalazi imovina, poverioce ostavioca da prijave svoja potraživanja;
b) plaćena nasledna taksa, odnosno namirena ili obezbeđena prijavljena potraživanja;
v) nadležan organ saglasan sa iznošenjem stvari.
Nadležnost u ostavinskim stvarima
1. Raspravljanje pokretne zaostavštine spada u nadležnost organa strane ugovornice čiji je državljanin bio ostavilac u momentu smrti, ako ovim ugovorom nije drukčije određeno.
2. Raspravljanje nepokretne zaostavštine spada u nadležnost organa strane ugovornice na čijoj se teritoriji nalazi ta imovina.
3. Odredbe st. 1 i 2 ovog člana primenjuju se shodno i na sporove koji nastanu na osnovu naslednog prava.
4. Ako se pokretna nasleđena imovina posle smrti državljanina jedne od strana ugovornica nalazi na teritoriji druge strane ugovornice i ako se s tim slažu svi naslednici, na molbu naslednika ili lica koja se odriču nasledstva ostavinski postupak vodi nadležni organ te strane ugovornice.
Otvaranje i proglašenje testamenta
1. Otvaranje i proglašenje testamenta spada u nadležnost organa koji vodi ostavinski postupak one strane ugovornice na čijoj teritoriji se testament nalazi.
2. Ako je organ jedne strane ugovornice proglasio testament državljanina druge strane ugovornice, overen prepis testamenta, zajedno sa podacima o stanju testamenta i prepisom zapisnika o proglašenju testamenta, a po potrebi i originalni testament, dostaviće se nadležnom organu strane ugovornice čiji je državljanin bio zaveštalac. Ovako će se postupiti i u slučaju ako je za raspravljanje zaostavštine nadležan i organ druge strane ugovornice.
6. PRIZNANJE I IZVRŠENJE SUDSKIH ODLUKA
Odluke koje podleže priznanju i izvršenju
1. U skladu sa odredbama ovog ugovora, obe strane ugovornice priznaće i izvršiće na svojoj teritoriji sledeće odluke donesene na teritoriji druge strane ugovornice:
a) sudske odluke u građanskim i porodičnim stvarima;
b) odluke izbranih sudova;
v) sudske odluke u krivičnim stvarima u vezi sa imovinskopravnim zahtevima (naknada štete, povraćaj stvari i sl.).
2. Pod odlukama se podrazumevaju i poravnanja zaključena pred redovnim ili izbranim sudom o imovinskim zahtevima u slučaju predviđenom u stavu 1 tač. a) i b) ovog člana.
3. Sudskim odlukama u smislu stava 1 tačka a) ovog člana smatraju se i odluke o nasleđivanju donesene od organa jedne strane ugovornice koji je po propisima te strane ugovornice nadležan za ostavinski postupak.
Uslovi za priznanje i izvršenje odluke
Odluke iz člana 52 ovog ugovora priznaće se i izvršiti pod sledećim uslovima:
a) ako je odluka pravnosnažna i izvršna u skladu sa zakonom strane ugovornice na čijoj je teritoriji donesena;
b) ako je sud strane ugovornice na čijoj je teritoriji donesena odluka nadležan u skladu sa zakonom strane ugovornice na čijoj se teritoriji zahteva priznanje ili izvršenje te odluke;
v) ako je stranka (ili njen zastupnik) koja nije učestvovala u postupku, a protiv koje je bila donesena odluka, prema zakonu strane ugovornice na čijoj je teritoriji odluka donesena, bila uredno i blagovremeno obaveštena o vođenju postupka, a u slučaju procesne nesposobnosti stranke - da je bila pravilno zastupana;
g) ako o istoj stvari između istih stranaka nije donesena pravnosnažna odluka nadležnog suda one strane ugovornice na čijoj teritoriji ta odluka podleže priznanju ili izvršenju, ili ako kod suda te strane ugovornice nije ranije bio pokrenut postupak u toj stvari;
d) ako priznanje ili izvršenje odluke nije u suprotnosti sa osnovnim načelima zakonodavstva strane ugovornice na čijoj teritoriji ta odluka treba da bude priznata ili izvršena.
Dopunski uslovi za priznanje i izvršenje odluke izbranog suda
Odluke izbranih sudova priznaju se i izvršuju u skladu sa članom 53 ovog ugovora, kao i ako budu ispunjeni sledeći dopunski uslovi:
a) ako je odluka donesena na osnovu pismenog sporazuma o nadležnosti izbranog suda;
b) ako je izbrani sud doneo odluku u okviru svojih ovlašćenja predviđenih sporazumom;
v) ako je sporazum o nadležnosti izbranog suda punovažan po zakonu strane ugovornice na čijoj teritoriji odluku treba priznati ili izvršiti.
Priznanje odluke o ličnom statusu državljana druge strane ugovornice
Pravnosnažne sudske odluke jedne strane ugovornice o razvodu ili nevažnosti braka, o proglašenju lica nestalim ili umrlim, o utvrđivanju činjenice smrti i o poslovnoj sposobnosti, ako se odnose na njene sopstvene državljane, priznaju se na teritoriji druge strane ugovornice bez ikakvog preispitivanja.
Troškovi u vezi sa izvršenjem odluke
U pogledu troškova u vezi sa prinudnim izvršenjem odluka primenjuje se zakon one strane ugovornice na čijoj se teritoriji odluka izvršuje.
Zahtev za priznanje ili dozvolu izvršenja
1. Zahtev za priznanje ili izvršenje odluke može se podneti neposredno nadležnom sudu strane ugovornice na čijoj teritoriji odluka podleže izvršenju ili sudu koji je u toj stvari doneo odluku u prvom stepenu, u kom slučaju se zahtev dostavlja na način predviđen u članu 4 ovog ugovora.
2. Uz zahtev se prilaže:
a) sudska odluka ili njen overeni prepis, sa službenom potvrdom o njenoj pravnosnažnosti i izvršenosti, ako to ne proizilazi iz same odluke;
b) potvrda da je stranka koja nije učestvovala u postupku, a protiv koje je donesena odluka, bila uredno i blagovremeno obaveštena o vođenju postupka, a u slučaju njene procene nesposobnosti da je bila zastupana u skladu sa članom 53 tačka v) ovog ugovora;
v) overen prevod isprava navedenih u tač. a) i b), na način predviđen u članu 5 stav 2 ovog ugovora.
3. Ako se izvršenje traži na osnovu odluke izbranog suda, priložiće se i overeni prevod sporazuma o nadležnosti izbranog suda u stvari u kojoj se izvršenje traži.
Način priznanja i izvršenja
1. Sud strane ugovornice rešava zahtev za priznanje ili izvršenje i sprovodi izvršenje u skladu sa zakonom svoje zemlje, ako ovim ugovorom nije drukčije predviđeno.
2. Sud iz stava 1 ovog člana ograničiće se na utvrđivanje da li postoje uslovi predviđeni u čl. 52 do 55 i u članu 57 ovog ugovora i ako utvrdi da ti uslovi postoje, priznaće odluku, odnosno dozvoliće izvršenje.
Vremensko ograničenje izvršenja
Sudske odluke predviđene u članu 52 ovog ugovora koje se odnose na imovinske zahteve izvršiće se ako su postale pravnosnažne i izvršne posle stupanja na snagu ovog ugovora.
Transfer novca i iznošenje stvari
Odredbama ovog ugovora ne dira se u propise strana ugovornica koji se odnose na transfer novca ili iznošenje stvari.
Deo treći
PRAVNA POMOĆ U KRIVIČNIM STVARIMA
Obaveze pokretanja krivičnog postupka
1. Svaka strana ugovornica se obavezuje da na zahtev druge strane ugovornice pokrene, u skladu sa svojim unutrašnjim zakonima, krivični postupak protiv svojih državljana ako su na teritoriji druge strane ugovornice izvršili krivično delo koje povlači izdavanje.
2. Uz zahtev se podnose podaci o izvršenom krivičnom delu, svi postojeći dokazi i izvod iz zakona koji se odnosi na odnosno krivično delo.
3. Zamoljena strana ugovornica obavezna je da izvesti drugu stranu ugovornicu o rezultatu krivičnog gonjenja. Ako je o toj strani donesena presuda koja je postala pravnosnažna, njen prepis prilaže se uz izveštaj.
Odbijanje pravne pomoći
Ukazivanje pravne pomoći u krivičnim stvarima može se odbiti:
a) u slučajevima predviđenim u članu 17 ovog ugovora;
b) ako se pravna pomoć traži za krivično delo koje i po zakonu zamoljene strane ugovornice ne predstavlja krivično delo.
Obaveštenje o osudama i istrazi
1. Svaka strana ugovornica obavestiće drugu stranu o pravnosnažnim osuđujućim presudama koje su doneli njihovi sudovi protiv državljanina druge strane ugovornice.
2. Obaveštenje u skladu sa stavom 1 ovog člana dostavlja se na jednom od jezika predviđenih u članu 5 ovog ugovora i mora sadržati najneophodnije podatke o krivičnom delu i izrečnoj sankciji.
3. Podaci navedeni u st. 1 i 2 ovog člana upućuju se drugoj strani ugovornici najkasnije početkom naredne godine.
4. Na molbu, strane ugovornice dostavljaju jedna drugoj podatke o licima koja su državljani druge strane ugovornice, a koja se nalaze pod istragom ili protiv kojih je pokrenut krivični postupak na teritoriji druge strane ugovornice.
5. Obaveštenje predviđeno u stavu 4. ovog člana dostavlja se diplomatskim putem.
Zahtev za pretresanje i zaplenu stvari
Zamolnici za pretresanje i zaplenu stvari udovoljiće se samo ako se odnosi na delo koje je kažnjivo prema pravu zamoljene strane ugovornice i ako izvršenje zamolnice nije u suprotnosti sa pravom zamoljene strane ugovornice.
Obaveza izdavanja
Strane ugovornice se obavezuju da će, saglasno odredbama i uslovima predviđenim u ovom ugovoru, na zahtev, jedna drugoj izdavati lica koja se nalaze na njihovoj teritoriji radi krivičnog gonjenja ili radi izvršenja kazne.
Krivična dela koja povlače izdavanje
1. Izdavanje radi krivičnog gonjenja odobrava se samo za ona krivična dela za koja je po zakonu obe strane ugovornice propisana kazna lišenja slobode u trajanju dužem od jedne godine ili teža kazna.
2. Izdavanje radi izvršenja kazne lišenja slobode odobrava se samo ako je presudom izrečena kazna lišenja slobode duža od jedne godine ili teža kazna.
Odbijanje izdavanja
Zahtev za izdavanje odbiće se ako je:
a) lice čije se izdavanje zahteva državljanin zamoljene strane ugovornice;
b) krivično delo izvršeno na teritoriji zamoljene strane ugovornice;
v) nemoguće pokrenuti krivični postupak ili izvršiti presudu zbog zastarelosti, amnestije ili nekog drugog zakonskog osnova predviđenog zakonom jedne ili druge strane ugovornice;
g) lice čije se izdavanje traži za isto krivično delo na teritoriji zamoljene strane ugovornice već pravnosnažno osuđeno ili je doneta pravnosnažna odluka o obustavljanju krivičnog postupka;
d) moguće pokrenuti krivični postupak po zakonu jedne strane ugovornice samo po privatnoj tužbi, a ona nije blagovremeno podneta;
đ) po zakonu jedne strane ugovornice zabranjeno izdavanje.
Obaveštenje o razlozima odbijanja izdavanja
Ako zamoljena strana ugovornica odbije izdavanje traženog lica, obaveštava bez odlaganja drugu stranu ugovornicu o razlozima odbijanja.
Zahtev za izdavanje
1. Zahtev za izdavanje podnosi se u pismenoj formi.
2. Uz zahtev se prilaže:
a) overen prepis odluke o pritvaranju ili prepis pravnosnažne presude;
b) podaci o identitetu, državljanstvu i drugi dokumenti koji se odnose na okrivljenog, odnosno osuđenog;
v) lični opis okrivljenog, odnosno osuđenog, a, po mogućnosti, njegova fotografija i otisci prstiju;
g) opis krivičnog dela i njegova pravna kvalifikacija;
d) tekst krivičnog zakona strane ugovornice koja podnosi zahtev po kome se kvalifikuje krivično delo.
3. Ako se pokaže da su dostavljeni podaci nedovoljni za donošenje odluke o izdavanju, zamoljena strana ugovornica zatražiće dopunske podatke i odrediti rok u kome treba dostaviti te podatke. Na molbu taj rok se može produžiti.
Lišenje slobode lica čije se izdavanje traži
Po prijemu zahteva za izdavanje pod uslovima predviđenim ovim ugovorom, zamoljena strana ugovornica odmah preduzima mere za pronalaženje lica čije se izdavanje traži, a, po potrebi, može ga i pritvoriti.
Privremeno lišenje slobode
1. Lice koje podleže izdavanju može, na zahtev, biti pritvoreno i pre podnošenja zahteva za izdavanje ako se nadležni organ strane ugovornice od koje zahtev potiče poziva na odluku o lišenju slobode tog lica ili na pravnosnažnu presudu, pri čemu taj organ istovremeno izveštava da je upućen zahtev za izdavanje. Takav zahtev se može uputiti poštom, telegramom, telefonom ili na drugi sličan način.
2. Nadležni organ jedne strane ugovornice može i bez zahteva predviđenog u stavu 1 ovog člana lišiti slobode lice koje boravi na njenoj teritoriji ako ima dovoljno dokaza da je ono na teritoriji druge strane ugovornice izvršilo krivično delo iz člana 66 ovog ugovora.
3. O lišenju slobode iz st. 1 i 2 ovog člana treba obavestiti drugu stranu ugovornicu, bez odlaganja.
4. Lice privremeno lišeno slobode može biti pušteno na slobodu ako u roku od 45 dana od dana dobijanja obaveštenja o pritvaranju zamoljene strane ne primi zahtev za izdavanje, sa prilozima iz člana 69 stav 2 ovog ugovora.
Puštanje na slobodu
Lice koje je zamoljena strana ugovornica lišila slobode biće pušteno na slobodu ako strana ugovornica od koje potiče zahtev za izdavanje ne podnese, u roku predviđenom u članu 69 stav 3 ovog ugovora, dopunske podatke za lice čije se izdavanje traži.
Predaja izdatog lica
1. Ako zamoljena strana ugovornica odobri izdavanje, obavestiće stranu ugovornicu koja je tražila izdavanje o mestu i vremenu predaje izdatog lica.
2. Ako strana ugovornica od koje potiče zahtev ne preuzme izdato lice na određenom mestu, u roku od mesec dana posle datuma određenog za predaju, to lice biće pušteno na slobodu.
3. Ako zahtev za izdavanje bude dostavljen kasnije puštanje na slobodu predviđeno u članu 71 stav 4, članu 72 stav 2 ovog člana ne sprečava ponovno lišenje slobode i izdavanje.
Odlaganje izdavanja
Ako je protiv lica čije se izdavanje traži pokrenut krivični postupak ili je ono osuđeno zbog nekog drugog krivičnog dela na teritoriji zamoljene strane ugovornice, izdavanje se može odložiti od okončanja krivičnog postupka ili dok izdrži izrečenu kaznu. Razlozi odlaganja izdavanja saopštiće se drugoj strani ugovornici.
Privremeno izdavanje
Ako bi odlaganje izdavanja dovelo do zastarelosti krivičnog gonjenja ili bi ozbiljno otežalo istragu protiv lica čije se izdavanje traži, to lice može se na osnovu obrazloženog zahteva privremeno predati radi sprovođenja krivičnog postupka. Strana ugovornica od koje zahtev potiče obavezna je da vrati lice čije se izdavanje traži najkasnije u roku od tri meseca od dana njegove predaje. U opravdanim slučajevima taj rok se može i produžiti.
Način sprovođenja izdavanja
Ako ovim ugovorom nije drukčije određeno, za izdavanje i privremeno lišenje slobode primenjuje se zakon strane ugovornice kojoj je zahtev upućen.
Ograničenje gonjenja izdatog lica
1. Lice koje se izdaje ne može se, bez saglasnosti strane ugovornice kojoj je zahtev upućen, pozivati na krivičnu odgovornost i osuditi niti lišiti slobode ili izdati trećoj državi zbog krivičnog dela izvršenog pre izdavanja a zbog kojeg nije bilo izdato.
2. Ta saglasnost nije potrebna:
a) ako izdato lice u roku od mesec dana po okončanju krivičnog postupka o tom delu, odnosno po izdržanoj kazni nije napustilo teritoriju strane ugovornice kojoj je bilo izdato. U taj rok ne uračunava se vreme u kome izdato lice bez svoje krivice nije moglo da napusti teritoriju strane ugovornice od koje potiče zahtev;
b) ako je izdato lice napustilo teritoriju strane ugovornice kojoj je bilo izdato, ali se posle ponovo dobrovoljno tamo vratilo.
Zahtev više država za izdavanje
Ako je više država podnelo zahtev za izdavanje istog lica zbog istog ili različitih krivičnih dela, zamoljena strana ugovornica odlučuje čijem će zahtevu udovoljiti, imajući u vidu (državljanstvo traženog lica, mesto izvršenja i težinu krivičnog dela).
Predaja predmeta
1. Nadležni organi strana ugovornica predaće jedna drugoj, bez posebnog traženja, po mogućstvu istovremeno sa izdatim licem, sve predmete pribavljene izvršenjem krivičnog dela, kao i novac i druge vrednosti dobijene za te predmete, i sve druge predmete koji mogu poslužiti kao dokaz u krivičnom postupku.
2. Predmeti navedeni u stavu 1 ovog člana predaće se i kad se izdavanje traženog lica ne može izvršiti usled njegove smrti ili bekstva.
3. Pravo države od koje zahtev potiče ili pravo trećih lica na ove predmete ostaje nedirnuto. Ako postoji tako pravo, ti predmeti će po okončanju parničnog postupka, bez odlaganja i besplatno, biti vraćeni zamoljenoj strani ugovornici radi predaje licima koja na njih imaju pravo.
4. Zamoljena strana ugovornica može privremeno zadržati te predmete ili postaviti uslov da se obavezno i što pre vrate ako su joj potrebni u drugom krivičnom postupku.
Tranzitni prevoz
1. Svaka strana ugovornica obavezuje se da na molbu druge strane ugovornice odobri preko svoje teritorije prevoz onih lica koja treća država izdaje drugoj strani ugovornici. Strane ugovornice nisu obavezne da odobre takav prevoz ako izdavanje nije predviđeno odredbama ovog ugovora.
2. Zahtev za odobrenje tranzitnog prevoza mora se podneti i sastaviti na isti način kao i zahtev za izdavanje.
3. Zamoljena strana ugovornica mora obezbediti da lice koje se izdaje na njenoj teritoriji ne pobegne u toku tranzita.
Troškovi za izdavanje i tranzitni prevoz
1. Troškove za izdavanje lica snosi ona strana ugovornica na čijoj su teritoriji ti troškovi nastali, osim troškova nastalih u vezi sa upućivanjem izdatog lica avionom, koje snosi strana ugovornica od koje potiče zahtev za izdavanje.
2. Troškove nastale u vezi sa tranzitom snosi strana ugovornica od koje potiče zahtev za izdavanje.
Obaveštenje o rezultatima krivičnog postupka
Strane ugovornice obaveštavaju jedna drugu o rezultatima krivičnog postupka protiv izdatog lica. Ako je izdato lice bilo osuđeno, po pravosnažnosti presude dostavlja se njen prepis.
Deo četvrti
ZAVRŠNE ODREDBE
1. Ovaj ugovor podleže ratifikaciji.
2. Razmena ratifikacionih instrumenata izvršiće se u gradu Beogradu.
1. Ovaj ugovor stupa na snagu trideset dana od dana razmene ratifikacionih instrumenata, a važiće pet godina.
2. Važnost ovog ugovora će se produžavati za sledeći period od pet godina ako nijedna od dve strane ugovornice pismenim putem ne otkaže ugovor najmanje šest meseci pre isteka roka njegove važnosti. Ugovor gubi zakonsku snagu posle isteka roka od godinu dana računajući od datuma njegovog otkazivanja pismenim putem.
3. Ovaj ugovor je sačinjen u dva izvorna primerka, svaki od njih na srpskohrvatskom, mongolskom i ruskom jeziku, pri čemu su sva tri teksta podjednako verodostojna. U slučaju razlike u tumačenju ugovora, merodavan je ruski tekst.
U potvrdu čega su punomoćnici strane ugovornice potpisali ovaj ugovor i na njega stavili pečat.
Sačinjeno u Ulan-Batoru, 8. juna 1981. godine.
|
Za Socijalističku Federativnu |
Za Mongolsku Narodnu |
|
Dušan Vukićević, s.r. |
Op Orgijn Žamboldorž, s.r. |
ČLAN 3
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SFRJ".