UREDBAO RATIFIKACIJI KONVENCIJE O OSNIVANJU SVETSKE ORGANIZACIJE ZA INTELEKTUALNU SVOJINU("Sl. list SFRJ - Međunarodni ugovori i drugi sporazumi", br. 31/72) |
ČLAN 1
Ratifikuje se Konvencija o osnivanju Svetske organizacije za intelektualnu svojinu, potpisana 14. jula 1967. godine u Štokholmu, u originalu na francuskom jeziku.
Tekst Konvencije u originalu na francuskom jeziku i u prevodu na srpskohrvatski jezik glasi:
KONVENCIJA
O OSNIVANJU SVETSKE ORGANIZACIJE ZA INTELEKTUALNU SVOJINU POTPISANA U STOKHOLMU
14. JULA 1967. GODINE
Strane ugovornice,
podstaknute željom da doprinesu boljem razumevanju i saradnji među državama na svoju uzajamnu korist i na osnovu poštovanja svog suvereniteta i jednakosti,
želeći da unaprede zaštitu intelektualne svojine u svetu kako bi podstakla stvaralačku aktivnost,
želeći da osavremene i učine efikasnijom Upravu unija osnovanih u oblasti zaštite industrijske svojine i zaštite književnih i umetničkih dela, poštujući u potpunosti pri tome autonomiju svake unije,
dogovorile su se o sledećem:
Osnivanje organizacije
Ovom konvencijom osniva se Svetska organizacija za intelektualnu svojinu.
Definicije
U smislu ove konvencije:
i) izraz "organizacija" označava Svetsku organizaciju za intelektualnu svojinu (SOIS);
ii) izraz "međunarodni biro", označava Međunarodni biro za intelektualnu svojinu;
iii) izraz "Pariska konvencija" označava Konvenciju za zaštitu industrijske svojine, potpisanu 20. marta 1883. godine, uključujući i sva njena revidirana akta;
iv) izraz "Bernska konvencija" označava Konvenciju za zaštitu književnih i umetničkih dela, potpisanu 9. septembra 1886. godine, uključujući sva njena revidirana akta;
v) izraz "Pariska unija" označava Međunarodnu uniju osnovanu Pariskom konvencijom;
vi) izraz "Bernska unija" označava Međunarodnu uniju stvorenu Bernskom konvencijom;
vii) izraz "unije" označava Parisku uniju, posebne unije i posebne aranžmane u vezi sa ovom unijom, Bernsku uniju kao i svaki drugi međunarodni angažman koji ima za cilj intelektualne svojine a čije upravljanje obezbeđuje Organizacija na osnovu člana 4 iii);
viii) izraz "intelektualna svojina" označava prava koja se odnose na:
- književna, umetnička i naučna dela,
- interpretacije umetnika i interpretatora i izvođenja umetnika izvođača, fonograme i radio-emisije,
- pronalaske u svim oblastima ljudske aktivnosti,
- naučna otkrića,
- industrijske uzorke i modele,
- fabričke, trgovačke i uslužne žigove, kao i trgovačka imena i trgovačke nazive,
- zaštitu od nelojalne utakmice i sva druga prava vezana za intelektualnu aktivnost u industrijskoj, naučnoj, književnoj i umetničkoj oblasti.
Cilj organizacije
Organizacija ima za cilj:
i) da unapređuje zaštitu intelektualne svojine u svetu putem saradnje između država, u saradnji, ako tome ima mesta, sa svakom drugom međunarodnom organizacijom,
ii) da obezbeđuje administrativnu saradnju između unija.
Funkcije
Da bi ostvarila cilj koji je određen u članu 3, Organizacija preko svojih nadležnih organa i pod rezervom nadležnosti pojedinih unija:
i) nastoji da unapređuje usvajanje mera namenjenih za poboljšanje zaštite intelektualne svojine u svetu i usklađivanje nacionalnih zakonodavstava iz ove oblasti;
ii) obezbeđuje administrativne službe Pariske unije, posebnih unija osnovanih u vezi sa ovom unijom kao i Bernske unije;
iii) može da preuzme administraciju koja uključuje sprovođenje svake druge međunarodne obaveze koja ima za cilj da unapredi zaštitu intelektualne svojine ili da učestvuje u ovoj administraciji;
iv) podstiče prihvatanje svake međunarodne obaveze koja ima za cilj da unapredi zaštitu intelektualne svojine;
v) pruža svoju saradnju državama koje od nje traže tehničko-pravnu pomoć u oblasti intelektualne svojine;
vi) prikuplja i širi sve informacije koje se odnose na zaštitu intelektualne svojine, obavlja i podstiče proučavanje u ovoj oblasti i o tome objavljuje rezultate;
vii) obezbeđuje službe koje omogućuju međunarodnu zaštitu intelektualne svojine i, eventualno, vrši registrovanje u ovoj oblasti i objavljuje obaveštenja u vezi sa ovim registrovanjem;
viii) preduzima ostale odgovarajuće mere.
Članovi
1) Svaka država članica neke unije predviđene u članu 2 vii), može postati član Organizacije.
2) Član Organizacije može isto tako postati svaka država koja nije članica neke unije, pod uslovom da je:
i) članica Organizacije Ujedinjenih nacija, neke specijalizovane ustanove Organizacije Ujedinjenih nacija ili Međunarodne agencije za atomsku energiju ili Statuta Međunarodnog suda pravde, ili
ii) da ju je Generalna skupština pozvala da postane članica ove konvencije.
Generalna skupština
1) a) Osniva se Generalna skupština koju sačinjavaju države članice ove konvencije, koje su članice barem jedne unije.
b) Vladu svake države članice predstavlja jedan delegat kome pomažu zamenici, savetnici i stručnjaci.
c) Troškove svake delegacije nosi vlada koja ju je odredila.
2) Generalna skupština:
i) imenuje generalnog direktora na predlog Koordinacionog odbora;
ii) pregleda i odobrava izveštaje generalnog direktora koji se odnose na Organizaciju i daje mu sva potrebna uputstva;
iii) pregleda i odobrava izveštaje i rad Koordinacionog odbora i daje mu uputstva;
iv) usvaja trogodišnji budžet zajedničkih troškova za unije;
v) odobrava mere koje predlaže generalni direktor u vezi sa administracijom koja se odnosi na sprovođenje međunarodnih obaveza pomenutih u članu 4 iii);
vi) usvaja finansijski pravilnik Organizacije;
vii) određuje radne jezike Sekretarijata, po ugledu na praksu Ujedinjenih nacija;
viii) poziva u članstvo ove konvencije države pomenute u članu 5 2) ii);
ix) odlučuje koje države, koje nisu članice Organizacije, i koje međuvladine i međunarodne nevladine organizacije, mogu prisustvovati njenim zasedanjima u svojstvu posmatrača;
x) izvršava sve druge korisne zadatke u okviru ove konvencije.
3) a) Svaka država, bez obzira da li je članica jedne ili više unija, raspolaže jednim glasom u Generalnoj skupštini.
b) Polovina država članica Generalne skupštine sačinjava kvorum.
c) Uprkos odredbama podstava b), ako je na jednom zasedanju broj predstavljenih država niži od polovine, ali jednak ili veći od trećine država članica Generalne skupštine, ova može da donosi odluke; međutim, odluke Generalne skupštine, izuzev onih koje se odnose na njen postupak, postaju izvršne tek pošto su niže navedeni uslovi ispunjeni. Međunarodni biro saopštava promene odluke državama članicama Generalne skupštine koje nisu bile predstavljene, pozivajući ih da pismeno, u roku od tri meseca računajući od dana toga saopštenja, glasaju ili se uzdrže. Ako je, po isteku ovoga roka, broj država koje su tako glasale ili se uzdržale, barem jednak broju država koji je nedostajao da se postigne kvorum na zasedanju, ove odluke postaju izvršne pod uslovom da je istovremeno postignuta potrebna većina.
d) Pod rezervom odredaba podstavova e) i f), Generalna skupština donosi svoje odluke dvotrećinskom većinom datih glasova.
e) Prihvatanje odredaba u vezi sa administracijom koja se odnosi na sprovođenje međunarodnih obaveza pomenutih u članu 4 iii) zahteva većinu od tri četvrtine datih glasova.
f) Odobravanje nekog sporazuma sa Organizacijom Ujedinjenih nacija prema odredbama čl. 57 i 63 Povelje Ujedinjenih nacija, zahteva većinu od devet desetina glasova.
g) Imenovanje generalnog direktora (stav 2) i)), usvajanje mera koje predlaže generalni direktor u vezi sa administracijom koja se odnosi na sprovođenje međunarodnih obaveza (stav 2) v)) i prenošenje sedišta (član 10) zahtevaju predviđenu većinu, ne samo u Generalnoj skupštini, već i u Skupštini Pariske unije i u Skupštini Bernske unije.
h) Uzdržavanje se ne smatra glasanjem.
i) Jedan delegat može predstavljati samo jednu državu i glasati samo u njeno ime
4) a) Generalna skupština se sastaje jedanput svake tri godine na redovnom zasedanju, na poziv generalnog direktora.
b) Generalna skupština održava vanredno zasedanje na poziv generalnog direktora, na traženje Koordinacionog odbora ili na traženje jedne četvrtine država članica Generalne skupštine.
c) Zasedanje se održava u sedištu Organizacije.
5) Države članice ove konvencije koje nisu članice neke unije, mogu prisustvovati sednicama Generalne skupštine u svojstvu posmatrača.
6) Generalna skupština donosi svoj poslovnik.
Konferencija
1) a) Osniva se konferencija koja uključuje sve države članice ove konvencije, bez obzira da li su ili ne članice neke unije.
b) Vladu svake države predstavlja jedan delegat kome mogu pomagati zamenici, savetnici i stručnjaci.
c) Troškove svake delegacije snosi vlada koja ju je odredila.
2) Konferencija:
i) diskutuje o pitanjima od opšteg interesa u oblasti intelektualne svojine i može da usvoji preporuke u vezi sa ovim pitanjima, poštujući nadležnost i autonomiju unija;
ii) usvaja trogodišnji budžet Konferencije;
iii) utvrđuje, u granicama ovog budžeta, trogodišnji program tehničko-pravne pomoći;
iv) usvaja izmene ove konvencije prema postupku određenom u članu 17;
v) odlučuje koje države, koje nisu članice Organizacije, i koje međuvladine i međunarodne nevladine organizacije mogu prisustvovati ovim zasedanjima u svojstvu posmatrača;
vi) izražava sve druge korisne zadatke u okviru ove konvencije.
3) a) Svaka država članica raspolaže jednim glasom u Konferenciji.
b) Trećina država članica sačinjava kvorum.
c) Pod rezervom odredaba člana 17, Konferencija donosi svoje odluke dvotrećinskom većinom glasova.
d) Visina doprinosa članica ove konvencije koje nisu članice neke od unija određuje se glasanjem u kojem jedino delegati ovih država imaju pravo da učestvuju.
e) Uzdržavanje se ne smatra glasanjem.
f) Jedan delegat može predstaviti samo jednu državu i može glasati samo u njeno ime.
4) a) Konferencija održava redovna zasedanja na saziv generalnog direktora za isti period i na istom mestu gde i Generalna skupština.
b) Konferencija održava vanredno zasedanje na saziv generalnog direktora a na zahtev većine država članica.
5) Konferencija donosi svoj poslovnik.
Koordinacioni odbor
1) a) Osniva se Koordinacioni odbor koji obuhvata države članice ove konvencije koje su članovi Izvršnog odbora Pariske unije, Izvršnog odbora Bernske unije ili oba ova izvršna odbora. Međutim, ako jedan od ovih izvršnih odbora obuhvata više od četvrtine zemalja članica Skupštine koja ju je izabrala, pomenuti Odbor određuje, među svojim članovima, države koje će biti članice Koordinacionog odbora, tako da njihov broj ne pređe gorepomenutu četvrtinu, pri čemu se podrazumeva da se zemlja na čijoj teritoriji se nalazi sedište Organizacije, ne uzima u obzir za izračunavanje ove četvrtine.
b) Vladu svake države članice Koordinacionog odbora predstavlja jedan delegat kome mogu pomagati zamenici, savetnici i stručnjaci.
c) Kada Koordinacioni odbor razmatra pitanja koja se neposredno odnose na program ili budžet Konferencije i njen dnevni red, bilo na predloge izmena ove konvencije koje mogu da utiču na prava i obaveze država članica ove konvencije koje nisu članice neke unije, jedna četvrtina ovih država učestvuje na sednicama Koordinacionog odbora sa istim pravima kao i članovi samog Odbora. Na svakom redovnom zasedanju Konferencija bira države koje su pozvane da učestvuju na ovakvim sastancima.
d) Troškove svake delegacije snosi vlada koja ju je odredila.
2) Ako druga unija pod upravom Organizacije žele da kao takve budu predvođene u Koordinacionom odboru, njihovi predstavnici treba da budu određeni među državama članicama Koordinacionog odbora.
3) Koordinacioni odbor:
i) daje mišljenja organima unija, Generalnoj skupštini, Konferenciji i generalnom direktoru o svim administrativnim i finansijskim pitanjima i drugim pitanjima od zajedničkog interesa za dve ili više unija, ili za jednu ili više unija i Organizaciju, a posebno o budžetu zajedničkih troškova unija;
ii) priprema nacrt dnevnog reda Generalne skupštine;
iii) priprema nacrt dnevnog reda i nacrte programa i budžeta Konferencije;
iv) izjašnjava se, na osnovu trogodišnjeg budžeta zajedničkih troškova unija i trogodišnjeg budžeta Konferencije, kao i trogodišnjeg programa tehničko-pravne pomoći, o odgovarajućim godišnjim budžetima i programima;
v) po prestanku funkcija generalnog direktora, ili u slučaju upražnjenosti ovog mesta, predlaže ime jednog kandidata s ciljem da ga Generalna skupština naimenuje; ako Generalna skupština ne naimenuje kandidata koga je predložio Koordinacioni komitet predlaže drugog kandidata; isti postupak se ponavlja sve dok Generalna skupština ne naimenuje poslednjeg predloženog kandidata;
vi) ako je mesto generalnog direktora upražnjeno između dva zasedanja Generalne skupštine, imenuje vršioca dužnosti generalnog direktora za period do stupanja na dužnost novog generalnog direktora;
vii) izvršava sve druge obaveze koje ima u okviru ove konvencije.
4) a) Koordinacioni odbor se sastaje jedanput godišnje na redovnom zasedanju na saziv generalnog direktora. Ovo zasedanje se u principu održava u sedištu Organizacije.
b) Koordinacioni odbor održava vanredno zasedanje na saziv koji upućuje generalni direktor, na svoju inicijativu ili na zahtev njegovog predsednika ili četvrtine svojih članova.
5) a) Svaka država, bez obzira da li je član samo jednog od dva izvršna odbora pomenuta u stavu 1) a) ili oba ova odbora, raspolaže samo jednim glasom u Koordinacionom odboru.
b) Polovina članova Koordinacionog odbora sačinjava kvorum.
c) Jedan delegat može predstavljati samo jednu državu i može glasati samo u njeno ime.
6) a) Koordinacioni odbor izražava svoja mišljenja i donosi odluke prostom većinom glasova. Uzdržavanje se ne smatra glasanjem.
b) Čak ako je postignuta prosta većina, svaki član Koordinacionog odbora može, neposredno posle glasanja, tražiti da se na sledeći način pristupi specijalnom izračunavanju: sačine se dve odvojene liste, s tim što se na jednoj nalaze nazivi država članica Izvršnog odbora Pariske unije, a na drugoj država članica Izvršnog odbora Bernske unije; glasanje svake države se upisuje uz njen naziv na svim listama na kojima se nalazi. U slučaju da ovo specijalno izvlačenje pokaže da na svakoj od lista nije dobijena prosta većina, smatra se da predlog nije usvojen.
7) Svaka država članica Organizacije koja nije član Koordinacionog odbora može biti predstavljena posmatračima sa pravom učešća u diskusiji, ali bez prava glasa.
8) Koordinacioni odbor donosi svoj poslovnik.
Međunarodni biro
1) Međunarodni biro sačinjava sekretarijat Organizacije.
2) Međunarodnim biroom rukovodi generalni direktor kome pomažu dva ili više generalnih poddirektora.
3) Generalni direktor je naimenovan za određen period, koji ne može biti kraći od šest godina. Njegovo naimenovanje se može obnoviti za određen period. Trajanje prvog perioda i eventualnih sledećih perioda kao i sve druge uslove njegovog naimenovanja utvrđuje Generalna skupština.
4) a) Generalni direktor je najviši funkcioner Organizacije.
b) On predstavlja Organizaciju.
c) On podnosi izveštaje Generalnoj skupštini i prima njene direktive u pogledu unutrašnjih i spoljnih poslova Organizacije.
5) Generalni direktor priprema nacrt budžeta i programa kao i periodične izveštaje o radu. On ih dostavlja vladama zainteresovanih država kao i nadležnim organima unije i Organizacije.
6) Generalni direktor i svaki član osoblja koga on odredi učestvuju, bez prava glasa, na svim zasedanjima Generalne skupštine, Konferencije, Koordinacionog odbora, kao i svakog drugog odbora ili radne grupe. Generalni direktor ili neki član osoblja koga on odredi je po službenoj dužnosti sekretar ovih organa.
7) Generalni direktor imenuje osoblje koje zahteva dobro funkcionisanje Međunarodnog biroa. On imenuje generalne poddirektore pošto Koordinacioni odbor da svoju saglasnost. Uslovi zapošljavanja određeni su u Statutu osoblja koji mora biti odobren od strane Koordinacionog odbora, na predlog generalnog direktora. Neophodnost da sebi obezbedi službe od visoko stručnih službenika na osnovu njihove efikasnosti, kompetencija i moralnih kvaliteta treba da budu glavno merilo prilikom regrutovanja i određivanja uslova zapošljavanja ovog osoblja. Na odgovarajući način će se voditi računa o potrebi da se obezbedi regrutovanje na što je moguće široj geografskoj osnovi.
8) Funkcija generalnog direktora i osoblja su strogo međunarodnog karaktera. U vršenju svojih funkcija oni ne treba da traže niti primaju instrukcije bilo koje vlade ili drugog organa van Organizacije. Oni se moraju uzdržavati od svakog akta koji može dovesti u pitanje njihov položaj međunarodnog službenika. Svaka država članica obavezuje se da će poštovati isključivo međunarodni karakter funkcija generalnog direktora i članova osoblja i da neće nastojati da na njih utiče prilikom vršenja njihovih funkcija.
Sedište
1) Sedište Organizacije je određeno u Ženevi.
2) O njegovom premeštanju se može doneti odluka ukoliko nastupe okolnosti predviđene u članu 6 3) d) i g).
Finansije
1) Organizacija ima dva odvojena budžeta: budžet za zajedničke troškove linija i budžet Konferencije.
2) a) Budžet za zajedničke troškove unija sadrži predviđene troškove koji su od interesa za više unija.
b) Ovaj budžet se finansira iz sledećih izvora
i) doprinosa unija, s tim što se podrazumeva da visinu doprinosa svake unije utvrđuje skupština te unije, vodeći računa o meri u kojoj su zajednički troškovi izvršeni u interesu pomenute unije;
ii) taksa i iznosa koji se duguju za usluge koje izvrši Međunarodni biro, a koje nisu u neposrednoj vezi sa nekom unijom ili koji nisu naplaćeni za usluge koje je izvršio Međunarodni biro u oblasti tehničko-pravne pomoći;
iii) prihoda od prodaje publikacija Međunarodnog biroa koje se ne tiču direktno neke unije i drugih prava u vezi sa ovim publikacijama;
iv) poklona zaveštanja i subvencija koje koristi Organizacija izuzev onih pomenutih u stavu 3) b) iv);
v) stanarina, kamata i drugih raznih prihoda Organizacije.
3) a) Budžet Konferencije sadrži predviđene troškove za održavanje zasedanja Konferencije i za program tehničko-pravne pomoći.
b) Ovaj budžet finansira se iz sledećih izvora:
i) doprinosa država članica ove konvencije koje nisu članovi neke unije;
ii) iznosa koje unije eventualno stavljaju na raspolaganje ovom budžetu, s tim što se podrazumeva da visinu iznosa, koje je stavljen na raspolaganje svakoj uniji, određuje skupština te unije i da svaka unija može slobodno da odluči da ne doprinosi ovom budžetu;
iii) iznosa ubranih za usluge koje je pružio Međunarodni biro u oblasti tehničko-pravne pomoći;
iv) poklona, zaveštanja i subvencija koje koristi Organizacija u svrhe pomenute u podstavu a).
4) a) Da bi se odredila visina doprinosa u budžetu Konferencije, svaka država članica ove konvencije koja nije član jedne unije svrstana je u jednu kategoriju i plaća svoje godišnje doprinose na osnovu broja jedinica utvrđenog kako sledi:
Kategorija A - - - - - - - 10
Kategorija B - - - - - - - 3
Kategorija C - - - - - - - 1
b) Svaka država, u trenutku kada izvršava neki akt predviđen u članu 14 1), navodi kategoriju u koju želi da bude svrstana. Ona može da promeni kategoriju. Ako izabere nižu kategoriju, država o tome treba da obavesti Konferenciju prilikom nekog njenog redovnog zasedanja. Ova promena počinje da važi početkom kalendarske godine koja dolazi posle pomenutog zasedanja.
c) Godišnji doprinos svake države sastoji se od iznosa čiji je odnos prema ukupnoj sumi doprinosa budžetu Konferencije svih država isti kao i odnos između broja jedinica kategorije u koju je razvrstana i ukupnog broja jedinica svih država.
d) Doprinosi se uplaćuju 1. januara svake godine.
e) U slučaju da budžet nije usvojen pre početka nove finansijske godine, produžuje se važnost budžeta prethodne godine na način koji predviđa finansijski pravilnik.
5) Država članica ove konvencije koja nije član nijedne unije i koja na osnovu ovog člana kasni sa plaćanjem svoga doprinosa kao i država članica ove konvencije koja je član neke unije i koja kasni sa plaćanjem svoga doprinosa na ime ove unije, ne može da koristi svoje pravo glasa ni u jednom organu Organizacije čiji je član ako je iznos ovog zaostatka jednak ili viši od iznosa doprinosa koje duguje za cele dve prethodne godine. Međutim, ovoj državi može se odobriti da i dalje koristi svoje pravo glasa u pomenutom organu sve dok ovaj smatra da je zakašnjenje prouzrokovano izuzetnim i neizbežnim okolnostima.
6) Iznos taksa i suma koje se duguju za usluge koje je pružio Međunarodni biro u oblasti tehničko-pravne pomoći određuje generalni direktor koji izveštava Koordinacioni odbor.
7) Organizacija može, uz odobrenje Koordinacionog odbora, da prima poklone, zaveštanja i subvencije koje potiču direktno od vlada, javnih ili privatnih ustanova, udruženja ili pojedinaca.
8) a) Organizacija raspolaže obrtnim fondom koji se sastoji od jednokratne uplate koju izvrše unije i svaka država članica ove konvencije koja nije član neke unije. Ako fond postane nedovoljan, donosi se odluka o njegovom povećanju.
b) O iznosu jednokratne uplate svake unije i njenom eventualnom učešću u svakom povećanju odlučuje njena skupština.
c) Iznos jednokratne uplate svake države članice ove konvencije koja nije član neke unije i njeno učešće u svakom povećanju, srazmerni su doprinosu ove države za godinu u toku koje je fond konstituisan ili doneta odluka o povećanju. O srazmeri i načinu uplate odlučuje Konferencija, na predlog generalnog direktora i posle mišljenja Koordinacionog odbora.
9) a) Ugovor o sedištu, sklopljen sa državom na čijoj teritoriji Organizacija ima svoje sedište, predviđa da, ako je obrtni fond nedovoljan, ova država odobrava pozajmicu. Iznos ove pozajmice i uslovi pod kojima se odobrava predmet su, u svakom slučaju, odvojenih sporazuma između zainteresovane države i Organizacije. Sve dok je obavezna da odobrava pozajmicu, ova država raspolaže ex officio jednim mestom u Koordinacionom odboru.
b) Država pomenuta u podstavu a) i Organizacija imaju pravo da putem pismenog saopštenja otkažu obavezu o odobravanju pozajmica. Otkaz stupa na snagu tri godine po završetku godine u toku koje je bio saopšten.
10) Pregled računa obezbeđuje, zavisno od načina koji predviđa finansijski pravilnik, jedna ili više država članica ili spoljni kontrolori koje, uz njihov pristanak, određuje Generalna skupština.
Pravna sposobnost; Privilegije i imuniteti
1) Na teritoriji svake države članice, Organizacija uživa, u skladu sa zakonima ove države, pravnu sposobnost neophodnu za postizanje njenog cilja i obavljanje njenih funkcija.
2) Organizacija sklapa sporazum o sedištu sa Švajcarskom konfederacijom i sa svakom drugom državom u kojoj bi zatim sedište moglo biti određeno.
3) Organizacija može da zaključi dvostrane ili višestrane sporazume sa drugim državama članicama kako bi obezbedila sebi i svojim funkcionerima i predstavnicima svih država članica, uživanje privilegija i imuniteta potrebnih za postizanje njenih ciljeva i vršenje njenih funkcija.
4) Generalni direktor može da pregovara i posle dobijanja saglasnosti Koordinacionog odbora zaključuje i potpisuje u ime Organizacije sporazume pomenute u st. 2) i 3).
Veze sa drugim organizacijama
1) Ako smatra potrebnim, Organizacija uspostavlja radne odnose i sarađuje sa drugim međuvladinim organizacijama. Sve opšte sporazume zaključene u tu svrhu sa organizacijama zaključuje generalni direktor, posle odobrenja Koordinacionog odbora.
2) Organizacija može da za pitanja iz njene nadležnosti preduzme sve odgovarajuće mere radi konsultovanja međunarodnih nevladinih organizacija i, pod rezervom pristanka zainteresovanih vlada, nacionalnih vladinih ili nevladinih organizacija kao i radi svake saradnje sa pomenutim organizacijama. Ove korake preduzima generalni direktor posle odobrenja Koordinacionog odbora.
Načini na koje države mogu postati članice Konvencije
1) Države pomenute u članu 5 mogu postati članice ove konvencije i članovi Organizacije ako:
i) potpišu bez rezerve ratifikacije ili
ii) potpišu uz rezervu ratifikacije, pošto deponuju ratifikacione instrumente, ili
iii) deponuju instrument o pristupanju.
2) Bez obzira na svaku drugu odredbu ove konvencije, država članica Pariske konvencije, Bernske Konvencije ili obe konvencije može pristupiti ovoj konvenciji samo ako istovremeno postane ili pošto je ranije postala član, ratifikovanjem ili pristupanjem Štokholmskom aktu Pariske konvencije u celini ili uz jedino ograničenje predviđeno u članu 20 1) b) i) pomenutog akta, ili Štokholmskom aktu Bernske konvencije u celini ili sa jednim ograničenjem predviđenim u članu 28 1) b) i) pomenutog akta.
3) Ratifikacioni instrumenti ili instrumenti o pristupanju deponuju se kod generalnog direktora.
Stupanje na snagu Konvencije
1) Ova Konvencija stupa na snagu tri meseca pošto deset država članica Pariske unije i sedam država članica Bernske unije izvrše neki od akata koje predviđa član 14. 1), s tim što se svaka država članica dve unije računa u obe grupe. Toga dana ova konvencija stupa na snagu takođe u pogledu drugih država koje su, mada nisu članice jedne od ove dve unije, izvršile tri ili više meseci pre pomenutog datuma, neki od akata koje predviđa član 14. 1).
2) Za svaku drugu državu ova konvencija stupa na snagu tri meseca posle dana kada je ova država izvršila neki akt koji predviđa član 14 1).
Rezerve
Nikakvo ograničenje ove konvencije nije dozvoljeno.
Izmene
1) Predloge za izmenu ove konvencije može da podnese svaka država članica, Koordinacioni odbor ili generalni direktor. Ovaj poslednji saopštava ove predloge državama članicama barem šest meseci pre nego što se podnesu Konferenciji na razmatranje.
2) Sve izmene usvaja Konferencija. Ako je reč o izmenama koje mogu da povrede prava i obaveze država članica ove konvencije koje nisu članice nijedne unije, ove države takođe učestvuju u glasanju. Države članice ove konvencije koje su članice barem jedne od unija, jedino su ovlašćene da glasaju o svim predlozima koji se odnose na druge izmene. Izmene se usvajaju prostom većinom glasova, s tim što Konferencija glasa samo za predloge izmena koje je prethodno usvojila Skupština Pariske unije i Skupština Bernske unije, prema pravilima koja one primenjuju na izmene administrativnih odredaba njihovih odgovarajućih konvencija.
3) Svaka izmena stupa na snagu mesec dana pošto generalni direktor primi pismena saopštenja o prihvatanju, izvršenom u skladu sa njihovim odgovarajućim ustavnim propisima, od strane tri četvrtine država koje su bile članice Organizacije i imale pravo glasa o predloženoj izmeni na osnovu stava 2), u trenutku kada je Konferencija usvojila izmenu. Svaka ovako prihvaćena izmena obavezuje sve države koje su članice Organizacije u trenutku kada izmena stupa na snagu ili koje kasnije postanu njene članice; međutim, svaka izmena koja povećava finansijske obaveze država članica obavezuje samo one koje su saopštile svoje prihvatanje pomenute izmene.
Otkazivanje
Svaka država članica može da otkaže ovu konvenciju putem saopštenja upućenog generalnom direktoru.
2) Otkazivanje stupa na snagu šest meseci posle dana kada je generalni direktor primio saopštenje.
Saopštenje
Generalni direktor saopštava vladama svih država članica:
i) datum stupanja na snagu Konvencije;
ii) potpise i deponovanje ratifikacionih instrumenata ili instrumenata o pristupanju;
iii) prihvatanje izmena ove konvencije i datum kada ove izmene stupaju na snagu;
iv) otkaz ove konvencije.
Protokolarne odredbe
1) a) Ova konvencija potpisana je u jednom primerku na engleskom, španskom, francuskom i ruskom, pri čemu su svi tekstovi podjednako verodostojni; deponovana je kod Švedske vlade.
b) Ova konvencija ostaje otvorena za potpis u Stokholmu sve do 13. januara 1968. godine.
2) Zvanične tekstove izdaje generalni direktor posle konsultovanja zainteresovanih vlada, na nemačkom, italijanskom i portugalskom i na drugim jezicima koje zatraži Konferencija.
3) Generalni direktor dostavlja dva overena prepisa ove konvencije i svih izmena koje usvoji Konferencija vladama država članica Pariske ili Bernske unije, vladi svake druge države kada pristupe ovoj konvenciji i vladi svake države koja podnese zahtev za pristupanje. Prepise potpisanog teksta Konvencije koji se dostavljaju vladama overava Švedska vlada.
4) Generalni direktor registruje ovu konvenciju kod Sekretarijata Organizacije Ujedinjenih nacija.
Prelazne odredbe
1) Sve do stupanja na dužnost prvog generalnog direktora, smatra se da se pozivanje, u ovoj konvenciji, na Međunarodni biro ili na generalnog direktora odnosi na udružene međunarodne biroe za zaštitu industrijske, književne i umetničke svojine (takođe nazvane Udruženi međunarodni biroi za zaštitu intelektualne svojine (BIRPI), ili na njihovog direktora.
2) a) Države koje su članice neke unije, a koje još nisu postale članice ove konvencije, mogu, u toku pet godina računajući od njenog stupanja na snagu, da vrše, ako to žele ista prava kao da su njene članice. Svaka država koja želi da vrši ova prava deponuje u tu svrhu kod generalnog direktora pismeno saopštenje koje stupa na snagu na dan njenog prijema. Ove države se smatraju članicama Generalne skupštine i Konferencije sve do isteka pomenutog perioda.
b) Po isteku perioda od pet godina, ove države više nemaju pravo glasa u Generalnoj skupštini, u Konferenciji ili u Koordinacionom odboru.
c) Čim postanu članice ove konvencije, pomenute države mogu opet da vrše pravo glasa.
3) a) Sve dok sve države članice Pariske ili Bernske konvencije ne postanu članice ove konvencije, Međunarodni biro i generalni direktor vrše i funkcije koje su dodeljene Udruženim međunarodnim biroima za zaštitu industrijske, književne i umetničke svojine i njihovom direktoru.
b) Osoblje koje se nalazi na dužnosti u gorepomenutim biroima na dan stupanja na snagu ove konvencije smatra se, za vreme trajanja prelaznog perioda pomenutog u podstavu a), kao da je na dužnosti u Međunarodnom birou.
4) a) Kada sve države članice Pariske unije postanu članice Organizacije, prava, obaveze i dobra Biroa ove unije prelaze na Međunarodni biro Organizacije.
b) U slučaju da sve države članice Bernske unije postanu članice Organizacije, prava, obaveze i imovina Biroa ove unije prelaze na Međunarodni biro Organizacije.
U potvrdu čega, dolepotpisani, propisno ovlašćeni u tu svrhu, potpisali su ovu konvenciju.
Sačinjeno u Stokholmu, 14. jula 1967. godine.
FINALNI AKT
1. "Stokholmska konferencija o intelektualnoj svojini, 1967",
Koju su pripremili Vlada Švedske i Udruženi međunarodni biroi za zaštitu intelektualne svojine (BIRPI),
Koju je sazvala Vlada Švedske,
Održana je u Stokholmu, u Palati Riksdag, od 11. juna do 14. jula 1967. godine.
2. Države članice Bernske i Pariske konvencije i posebnih aranžmana uz Parisku konvenciju revidirale su pomenute konvencije i pomenute aranžmane, donele su razne odluke i usvojile razne preporuke.
3. Konferencija je usvojila Konvenciju o osnivanju Svetske organizacije za intelektualnu svojinu.
U potvrdu čega, dolepotpisani, delegati država pozvanih na Konferenciju, potpisali su ovaj finalni akt.
Sačinjeno 14. jula 1967. godine, u Stokholmu na francuskom, engleskom, španskom i ruskom, s tim što će original biti deponovan u arhivi Vlade Švedske.
ČLAN 3
Ova uredba stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SFRJ".