POSLOVNIKO RADU ORGANA ZA VOĐENJE PREKRŠAJNOG POSTUPKA("Sl. glasnik SRS", br. 13/80) |
I OPŠTE ODREDBE
Ovim poslovnikom uređuje se unutrašnje poslovanje organa za vođenje prekršajnog postupka (u daljem tekstu: organi za prekršaje).
Unutrašnje poslovanje obuhvata, vršenje organizacionih i administrativno-tehničkih poslova u organima za prekršaje.
Javnost rada
Organi za prekršaje su dužni da u svom poslovanju obezbede potrebne uslove za javnost rada organa, u granicama i na način određen ustavom, zakonom i statutom društveno-političke zajednice.
Obaveštenja predstavnicima štampe i predstavnicima drugih sredstava javnog informisanja, o radu organa, daje starešina organa ili sudija koga on za to ovlasti.
II UNUTRAŠNJE POSLOVANJE U ORGANIMA ZA PREKRŠAJE
Rukovođenje i organizovanje rada
Unutrašnjim poslovanjem u organu, rukovodi starešina organa.
Starešina organa organizuje rad u organu, vrši nadzor nad radom sudija i ostalih radnika i preduzima mere da se poslovi obavljaju prema utvrđenom programu rada organa, uredno i blagovremeno.
Starešina organa ostvaruje nadzor pregledom rokovnika, upisnika i drugih evidencija, a putem odgovarajućih evidencija predmeta i pregleda zaduženja, ostvaruje stalan uvid u ekspeditivnost i ažurnost sudija i ostalih radnika.
Na način iz stava 3 ovog člana, starešina vrši uvid u rad organa kao celine i preduzima mere za otklanjanje uzroka odugovlačenja poslova i otklanjanja drugih nedostataka u radu organa.
Starešina organa za prekršaje obezbeđuje da se prate i na odgovarajući način evidentiraju i proučavaju društveni odnosi i pojave, od interesa za ostvarivanje funkcije organa a koje se zapažaju u vezi sa radom organa za prekršaje i daje skupštini odgovarajuće društveno-političke zajednice, odnosno međuopštinske regionalne zajednice i drugim državnim organima i samoupravnim organizacijama i zajednicama predloge za sprečavanje društveno opasnih i štetnih pojava i za učvršćivanje zakonitosti, društvene odgovornosti i socijalističkog morala.
Predsednik veća za prekršaje, radi ostvarivanja zadataka iz stava 1 ovog člana, može tražiti od prvostepenih organa za prekršaje potrebna obaveštenja koja se odnose na praćenje i proučavanje društvenih odnosa i pojava i davati potrebna uputstva o načinu organizovanja izvršavanja ovih poslova.
Predsednik veća za prekršaje na području veća za prekršaje prati rad prvostepenih organa za prekršaje u oblasti unutrašnje organizacije, administrativno-tehničkih i finansijskih poslova i primene propisa o prekršajima.
Poslove iz stava 1 ovog člana, predsednik veća za prekršaje ostvaruje naročito pribavljanjem izveštaja, održavanjem sastanaka sa sudijama i drugim radnicima, kao i pregledom njihovog rada.
O stanju i problemima u vezi sa sprovođenjem Poslovnika o radu prvostepenog organa za prekršaje, predsednik veća za prekršaje dužan je da redovno obaveštava Republički sekretarijat za pravosuđe i opštu upravu (u daljem tekstu: Republički sekretarijat).
U veću za prekršaje, vodi se evidencija o radu opštinskih organa kojom se obezbeđuje uvid o urednom i blagovremenom vršenju poslova ovih organa i ujedno služi za orijentaciju prilikom obilaska tih organa; vrši se analiza rada opštinskih organa; preduzimaju se mere za ujednačavanje prakse i otklanjanje uočenih slabosti u radu i o svojim zapažanjima obaveštava se skupština opštine, skupština međuopštinske regionalne zajednice i Republički sekretarijat.
Program i plan rada
Radi ostvarivanja svojih funkcija i zadataka organi za prekršaje utvrđuju godišnji program rada u skladu sa zakonom.
Radi efikasnijeg izvršavanja programa rada, organi za prekršaje donose tromesečne a po potrebi i mesečne planove rada.
Planom rada vrši se raspored sudija za prekršaje za rešavanje po određenim vrstama prekršaja, a u veću za prekršaje, sastav veća koje odlučuje, sudija koji će obavljati dužnost predsednika veća i njegov zamenik.
Prilikom utvrđivanja rasporeda vodiće se računa o ravnomernoj opterećenosti u radu.
Planom rada određuje se sudija koji će zamenjivati predsednika veća kad je odsutan ili nije u mogućnosti da obavlja svoju funkciju, kao i sudija koji će zamenjivati starešinu prvostepenog organa za prekršaje, ako ima više sudija.
Starešina organa prati izvršenje programa i plana rada, razmatra izveštaje i podatke o radu sudija i ostalih radnika i ocenjuje, u zajednici sa sudijama i ostalim radnicima, da li se zadaci iz programa i plana izvršavaju redovno i sa kakvim uspehom.
Radni i stručni sastanci
Radi usklađivanja rada, praćenja izvršavanja zadataka, razmatranja stanja poslova i problema u radu, u organima za prekršaje održavaju se radni sastanci sudija i ostalih radnika.
Radne sastanke saziva starešina organa, odnosno rukovodilac službe.
U organima za prekršaje se povremeno održavaju sastanci sudija radi razmatranja pravnih i drugih pitanja iz oblasti prekršaja i prekršajnog postupka. Predmet razmatranja određuje starešina organa samoinicijativno ili na predlog sudija.
Organi za prekršaje prema potrebi održavaju savetovanja i konsultativne sastanke sa predstavnicima drugih organa, organizacija i zajednica, radi razmatranja mišljenja o pitanjima koja su od zajedničkog interesa.
III RADNO VREME I ODMORI
Početak i završetak radnog vremena kao i vreme u toku dana u kome organ ili pojedine sudije i ostali radnici primaju stranke, objavljuju se blagovremeno na vidnom mestu u prostorijama organa (u hodniku, na ulaznim vratima, na portirnici i sl.).
Starešina organa određuje unapred sudije i ostale radnike koji će naizmenično dežurati u organu u neradne dane ili biti spremni da dođu u organ kada se za to ukaže potreba.
Neradnim danom objavljuju se samo poslovi koji ne trpe odlaganje.
IV VEŠTACI I TUMAČI
Organi za prekršaje određuju veštake, po pravilu, iz spiska stalnih sudskih veštaka za određenu vrstu veštačenja.
Ukoliko organ za prekršaje oceni da pojedino veštačenje zahteva posebnu stručnost ili kad za pojedine vrste veštačenja nema dovoljno veštaka ili ih uopšte nema na spisku stalnih sudskih veštaka ili ako su sprečeni, može za veštake odrediti i lica sa spiska stalnih sudskih veštaka drugog organa za prekršaje, a u izuzetnim slučajevima veštačenje se može poveriti i licima koja nisu imenovana za stalne sudske veštake.
Za jednostavnije veštačenje organ za prekršaje može, po službenoj dužnosti ili na predlog stranaka, odrediti jednog ili više veštaka iz reda lica koja se bave odnosnim vrstama rada ili su im stvari inače po njihovom zanimanju poznate.
Starešina organa može sastaviti spisak takvih veštaka na području organa.
Organ za prekršaje će nastojati da se prilikom donošenja odluke o izvođenju dokaza veštačenjem istovremeno odrede i veštaci, mesto i vreme veštačenja i po mogućstvu rok do koga su veštaci dužni da podnesu pismeni nalaz i mišljenje.
Organ za prekršaje određuje za tumača, po pravilu, lica koja su postavljena za stalne sudske tumače.
Za tumača izuzetno, može se odrediti drugo stručno lice koje nije stalni sudski tumač.
V OPŠTENJE SA STRANKAMA I DRUGIM LICIMA I ORGANIMA
Orijentacija u zgradi
Pored ulaza u zgradu u kojoj je smešten organ za prekršaje, postavlja se natpis sa službenim nazivom organa.
Radi lakšeg snalaženja stranaka i drugih lica u zgradi, na vidnom mestu, postavlja se orijentaciona tabla koja sadrži: brojeve radnih prostorija u kojima se nalaze sudije i službe sa imenima sudija kao i radnika koji obavljaju određene važnije poslove sa strankama.
Na ulazu u svaku radnu prostoriju staviće se natpis sa oznakom odeljenja, sudskog veća ili službe, kao i imena sudija radnika koji rade u toj prostoriji.
Oglasi i saopštenja organa za prekršaje ističu se na oglasnoj tabli koja se postavlja na vidno mesto u organu.
Raspored radnih prostorija
Radne prostorije raspoređuju se tako da se obezbeđuje uredno i brzo poslovanje, a naročito rad sa strankama.
Pisarnica i prostorije u kojima se vodi postupak nalaze se po pravilu, bliže ulazu u zgradu, a ako to nije moguće onda na najpristupačnijem mestu.
Prijem stranaka vrši se u određeno vreme u toku redovnog radnog vremena.
Vreme prijema određuje se rasporedom poslova i objavljuje na oglasnoj tabli i na ulazu radne prostorije u kojoj se primaju stranke.
Stranke mogu primati, starešina organa, sudije i radnici koje za to odredi starešina organa.
Ako je radnik koji radi sa strankama primoran da izvesno vreme prekine rad, dužan je da blagovremeno obezbedi odgovarajuću zamenu.
Rad u prostorijama organa
Prostorije organa treba da budu uredne, svetle, čiste, obojene svetlim bojama i snabdevene najnužnijim tehničkim i higijenskim uređajima. U njima treba držati samo potrebne stvari, a u hodnicima potreban broj sedišta, ako ne postoji posebna čekaonica.
Službeni materijal, pečati, štambilji, žigovi, kancelarijski pribor i sl. drži se pod ključem.
Opštenje sa strankama
Prijem podnesaka i drugih pismena vrši se u toku celog redovnog radnog vremena.
Licu koje je organu za prekršaje predalo podnesak ili kakvo drugo pismeno, izdaje se potvrda o predaji tog podneska odnosno pismena. Potvrda se daje na kopiji podneska ili na posebnom listu na kojem je utisnut prijemni štambilj.
Obaveštenja o radu organa za prekršaje daje starešina organa ili sudija koji je za to posebno određen.
U pisarnici se daju obaveštenja na osnovu podataka iz upisnika i spisa. Ne mogu se davati obaveštenja koja se odnose na pravilnost vođenja postupka, pravilnost donetih odluka, kao i izjave o verovatnosti ishoda postupka.
Ostala obaveštenja o stanju u spisima mogu se davati u granicama postojećih propisa samo licima koja su ovlašćena da razgledaju spise.
Obaveštenja se mogu davati i pismeno, preko pošte. Ovakvo pismeno potpisuje određeni radnik.
Kratka i hitna obaveštenja se mogu davati i telefonski ako je to po prirodi stvari moguće.
Razgledanje i prepisivanje spisa vrši se u pisarnici organa, na mestu određenom za to i pod nadzorom ovlašćenog radnika pisarnice.
Zapisnici o većanju i glasanju, nacrti odluka i zabeleške organa za prekršaje prethodno će se izdvojiti iz spisa.
Na zahtev stranke i drugih lica koja imaju pravni interes, izdaje se overeni prepis odluke, zapisnika i drugih pismena.
Opštenje sa drugim organima
Sa drugim organima opšti, po pravilu, starešina organa.
U postupku po pojedinim predmetima, sa drugim organima opšti neposredno sudija kod koga se predmet nalazi u radu, a ostali radnici samo kad su za to izričito ovlašćeni.
Zamolnice koje se upućuju drugim organima za prekršaje radi pravne pomoći, ili zamolnice kojima se od drugih organa za prekršaje ili drugih organa i ustanova traže izveštaji i obaveštenja ili preduzimanje određenih radnji, treba da su jasne, potpune i pisane pisaćom mašinom.
Zamolnice obavezno moraju da sadrže oznaku predmeta, ime stranaka, predmet, kratku i određenu sadržinu zahteva.
Postupak organa za prekršaje po zamolnicama je hitan.
Ako se zahteva ispitivanje ili saslušanje stranaka, u zamolnici se moraju tačno navesti okolnosti o kojima ta lica treba da se izjasne.
Predmet po kome se traži pravna pomoć može se dostaviti zamoljenom organu samo u izuzetnim slučajevima kad postoje opravdani razlozi i u tom slučaju u svemu važe prednje odredbe o sadržini zamolnice, te se ne može pozivati samo na spise ili samo pojedine delove spisa. Rok vraćanja predmeta evidentira se u knjigu poslatih predmeta koje treba vratiti (Obrazac br. 19).
U odgovorima drugim organima obavezno će se navesti oznaka njihovog predmeta.
VI PRUŽANJE PRAVNE POMOĆI GRAĐANIMA
Pružanje pravne pomoći u organu
Pružanje pravne pomoći građanima obuhvata:
- davanje pravnih saveta iz oblasti prekršajnog prava;
- uzimanje na zapisnik zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, žalbi, prigovora i drugih izjava.
Pružanje pravne pomoći vrši sudija za prekršaje u organu ili u drugim službenim prostorijama.
Kada se zahteva pružanje pravne pomoći davanjem izjave, zahteva, žalbe, prigovora i sl. na zapisnik, a sudija koji pruža pravnu pomoć nalazi da tome nema mesta zbog toga što je zahtev neblagovremen, nedopušten ili iz drugih razloga, upozoriće na to stranku, a ako stranka i dalje ostane pri svom zahtevu, izvršiće se tražena radnja sa napomenom da je to učinjeno na izričiti zahtev stranke.
Sudski dani
Radi ekonomičnijeg i bržeg postupka mogu se u mestima van sedišta organa za prekršaje držati sudski dani, u određene dane ili prema ukazanoj potrebi.
Sudski dani će se koristiti ako se lica koja treba pozvati nalaze na području mesta u kome se održavaju sudski dani.
Vreme i mesto sudskih dana unosi se u raspored poslova i objavljuje na oglasnoj tabli organa i preko skupštine opštine.
Pre određivanja sudskih dana, u sporazumu sa skupštinama opština obezbediće se odgovarajuće prostorije i materijalna sredstva nužna za održavanje sudskih dana.
Ročište će se, po pravilu, organizovati tako što će se pozivi i druga pismena poslati unapred, sa naznakom mesta, vremena održavanja ročišta, pri čemu će se voditi računa da pozvanima ostane dovoljno vremena između dostave poziva i ročišta.
Sudija će nastojati da se donete odluke izrade i uruče strankama za vreme dok se nalaze na licu mesta.
Svi predmeti za rad na sudskom danu, zavode se u poseban spisak pre odlaska. Spisak se uvodi u delovodnik i njega overava starešina organa. Spisak nosi sudija skupa sa predmetima.
Primljeni podnesci na sudskom danu i sastavljeni zapisnici, koji se ne odnose na predmete zavedene u spisku iz prethodnog stava, zavode se u spisak po redu prijema. Na završetku sudskog dana spisak overava sudija i zapisničar.
Na podnesku se stavlja zabeleška o danu prijema, koji se smatra kao dan prijema u organu.
Podnesci i zapisnici, primljeni odnosno sastavljeni za vreme održavanja sudskog dana, po povratku, odmah se predaju radniku određenom za prijem pismena, koji će konstatovati prijem podnesaka i zapisnika u spisku pored odgovarajućeg rednog broja i na svakom podnesku staviće otisak prijemnog štambilja sa konstatacijom: "Primljeno na sudskom danu (mesto, dan, mesec i godina) pod rednim brojem... spiska".
VII ZAJEDNIČKE ODREDBE ZA RAD
Poslovanje van zgrade organa
Pojedine radnje postupka, sudija za prekršaje može obavljati i van zgrade organa, ako se te radnje ne mogu obaviti u zgradi organa za prekršaje.
O obavljanju pojedinih radnji postupka, van zgrade organa za prekršaje (održavanje ročišta, vršenje uviđaja, veštačenje, ispitivanje lica koja zbog bolesti nisu u stanju da dođu u zgradu organa i sl.) odlučuje sudija uz saglasnost starešine organa, a u drugim slučajevima odlučuje starešina organa.
Starešina organa ili sudija za prekršaje koji obavlja pojedine radnje postupka, van zgrade organa, dužni su da u okviru jednog izlaska, po mogućnosti, obave više službenih poslova, vodeći računa da se time troškovi organa i stranaka ne povećaju.
Izvornici i prepisi
Izvornikom se smatra, u propisanom obliku sastavljena odluka (rešenje, naredba, zaključak, itd.), potpisana od starešine organa, sudije i zapisničara ako je njegovo sudelovanje obavezno ili od radnika kojem je rasporedom poslova poveren određeni delokrug rada.
Prilikom izrade izvornika treba se pridržavati odredaba prekršajnog postupka o pismenoj izradi odluka.
Izvornik uvek ostaje u predmetu.
Prepisi izvornika izrađuju se pisaćom mašinom ili na drugi mehanički način.
Prepisi moraju biti uredni, čitki i jasni, a njihova sadržina i spoljni oblik moraju odgovarati izvorniku.
Ako za pojedine vrste odluke usled njihove sličnosti, postoji mogućnost upotrebe obrazaca, izvornici i prepisi mogu se sačiniti odgovarajućim popunjavanjem obrazaca.
Pre otpremanja prepisi se sravnjuju, potpisuju i overavaju.
Na prepise se stavlja pisaćom mašinom ime sudije koji je potpisao izvornik odluke. Tačnost prepisa se overava stavljanjem štambilja sa potvrdom tačnosti prepisa, potpisom ovlašćenog radnika i stavljanjem otiska pečata.
Oblik, način pisanja i potpisivanja odluke i drugih pismena
Pri izradi pismenih odluka treba se držati zakonske terminologije i izbegavati upotrebu stranih reči koje nisu opšte usvojene u radu organa. Izlaganje treba da je jasno i razumljivo.
Vremensko trajanje kazne, zaštitne i vaspitne mere, iznos novčane kazne i svaki drugi novčani iznos označava se u izreci odluke i slovima.
U izreci i obrazloženju odluke okrivljeni se označava punim imenom, odnosno punim nazivom pravnog lica.
U tekstu se mogu upotrebljavati skraćenice samo ako su opšte usvojene i lako razumljive i ako ne daju povoda sumnji o njihovom pravom značenju.
Naziv zakona, ili drugog propisa treba navesti u punom tekstu i sa naznakom službenog glasila i broja u kome je objavljen.
Sva akta koja se donose van prekršajnog postupka, potpisuje starešina organa za prekršaje koji vodi postupak.
Zamolnice i druga pismena koja se odnose na predmete, potpisuje sudija za prekršaje koji vodi postupak.
Radnik pisarnice može potpisivati pismena koja se odnose na pozivanje okrivljenog, svedoka, veštaka, dostavljanje zahteva i druge poslove koji spadaju u samostalni delokrug pisarnice.
U slučaju trajne sprečenosti ili nastupanja drugih izuzetnih okolnosti, usled kojih ne postoji mogućnost da sudija za prekršaje i zapisničar potpišu odluku koja je doneta, odluku će potpisati, umesto sudije za prekršaje, odnosno zapisničara, drugi sudija za prekršaje, odnosno radnik organa koga odredi starešina organa za prekršaje.
Na shodan način postupiće se i u pogledu izrade i potpisivanja izvornika ako doneta odluka nije izrađena.
Izvornici i prepisi odluke moraju biti čitljivi i uredno pisani pisaćom mašinom. Izuzetno, zbog prirode pojedinih procesnih radnji, pismena mogu biti pisana i hemijskom olovkom (zapisnik o uviđaju i sl.).
Rešenje o prekršaju, i druge odluke i zapisnici pišu se na polovini tabaka.
Ostale odluke, kao dopisi, manje važne naredbe i slična pismena mogu se pisati i na četvrtini tabaka.
U odlukama i drugim pismenima koja nemaju poseban uvod, u gornji levi ugao stavlja se samo naziv organa, oznaka predmeta, datum i sedište organa.
Organi za prekršaje obavezno upotrebljavaju sledeće štambilje:
1. "Hitno";
2. "Hitno - zatvor";
3. "Maloletnik";
4. "Zadržavanje";
5. "Zabelešku o otpremanju" (daktilografski štambilj);
6. "Za saglasnost prepisa sa izvornikom";
7. "Zabelešku o pravosnažnosti odluke";
8. "Zabelešku o izvršnosti odluke";
9. "Zabelešku o izvršnosti odluke pre pravnosnažnosti"; i
10. "Zabelešku o prijemu pismena" (prijemni štambilj).
Na prepise (otpravke odluka, dopise i službene potvrde i druga pismena koja se dostavljaju strankama, drugim organima i organizacijama) stavlja se okrugli pečat organa.
Za pečaćenje voskom upotrebljava se metalni žig koji ima isti tekst kao pečat organa.
U pogledu oblika, teksta, nabavke i čuvanja pečata i žigova važe posebni propisi.
Pečatima, štambiljima i žigovima rukuje sudija i drugi radnici koji su određeni rasporedom poslova. Pečati, žigovi i štambilji čuvaju se pod ključem.
Štambilje koji se po svojoj nameni upotrebljavaju u radu pisarnice, čuva odgovorni radnik pisarnice.
O pečatima, žigovima i štambiljima vodi se knjiga pečata, štambilja i žigova (Obrazac br. 12) u kome se označava kome su povereni na rukovanje.
Obnavljanje spisa
Ako se pojedini predmeti ili delovi spisa pojedinog predmeta izgube, ili se unište ili tako oštete da su neupotrebljivi, pokrenuće se, po pravilu, postupak za obnavljanje.
Kada su u pitanju predmeti po kojima je postupak u toku, postupak za obnavljanje pokreće se, po službenoj dužnosti, zaključkom koji donosi starešina organa.
Kada su u pitanju predmeti po kojima je postupak pravosnažno okončan, postupak za obnavljanje pokreće se samo ako postoji opravdan javni ili privatni interes. Zaključak o tome donosi starešina organa po službenoj dužnosti ili povodom zahteva stranke.
Postupak obnavljanja neće se pokrenuti ako je protekao rok do koga se po postojećim propisima čuvaju takvi spisi.
Postupak za obnavljanje predmeta, koji je u toku, vrši sudija kome je predmet po rasporedu poslova dodeljen u rad, a predmeta po kojima je postupak okončan, sudija koga starešina organa odredi.
Obnavljaju se samo oni spisi u predmetu koji su od bitnog značaja za postupak.
Obnavljanje se vrši na osnovu prepisa nestalih, oštećenih ili uništenih spisa kojima raspolažu stranke ili organ, podataka iz upisnika i pomoćnih knjiga, a po potrebi i na osnovu saglasnih izjava stranaka svedoka, veštaka, zastupnika i drugih lica koja su učestvovala u postupku. Kad o pojedinim radnjama nema podataka, a izjave navedenih lica nisu saglasne, te radnje će se ponoviti ukoliko nije bila doneta prvenstvena odluka.
Stranka se obaveštava o nestanku samo onih spisa po kojima je postupak u toku i ujedno poziva da podnese sve prepise podnesaka, odluka organa i drugih pismena kojima raspolaže.
Predlog za obnavljanje predmeta ili delova spisa pojedinih predmeta zavodi se u delovodnik "del" (obrazac broj 6).
Po dovršenom postupku obnavljanja, osnovni i obnovljeni spis nosi oznaku predmeta po kome je vršeno obnavljanje.
Oslobođenje od plaćanja troškova postupka
Pojedinačni iznosi troškova postupka koje okrivljeni nije platio zbog priznatog oslobođenja, a koji su prema posebnim propisima isplaćeni iz budžetskih sredstava unapred, unose se u popis troškova isplaćenih iz budžeta (obrazac br. 16).
Predmet se ne može staviti u arhivu ako organ nije odlučio o naknadi troškova postupka i dok nije izvršio naplatu ili utvrdio nemogućnost naplate u smislu postojećih propisa.
Vraćanje naknada isplaćenih zbog izgubljene zarade
Kada je organizaciji udruženog rada, samoupravnoj interesnoj zajednici i drugoj samoupravnoj organizaciji i zajednici, po posebnim propisima, priznato pravo da zahteva vraćanje (refundiranje) iznosa isplaćenog radniku, koji je kod nje u radnom odnosu, na ime naknade za izgubljenu zaradu zbog odazivanja pozivima organa, organ će posle obavljene radnje izdati potvrdu radniku, za ostvarivanje naknade za izgubljenu zaradu.
U potvrdi iz stava jedan ovog člana unose se podaci o vremenu koje je pozvani radnik proveo u organu za prekršaje, u kom svojstvu, kao i rok do koga organizacija, odnosno radna zajednica može tražiti vraćanje isplaćene naknade.
Predmet se ne može staviti u arhivu dok se ne stavi konstatacija o izvršenoj isplati naknade od strane organa za prekršaje. Ako organizacija udruženog rada samoupravne interesne zajednice i druga samoupravna organizacija i zajednica u određenom roku ne zahteva isplatu, predmet se stavlja u arhivu, pošto se u predmetu konstatuje da je rok protekao.
Ako je organ za prekršaje do konačne odluke već odlučio o troškovima postupka, naknadno će odlučiti o troškovima koji su isplaćeni organizaciji, a koji nisu obuhvaćeni konačnom odlukom organa za prekršaje.
Upotreba telefona i telegrama
Telefon u vezi sa radom po pojedinim predmetima treba upotrebiti kada se na taj način službeni poslovi mogu izvršiti brže i uspešnije, i ako je priroda posla takva da nije nužna službena prepiska.
O svakom telefonskom razgovoru, primljenom i predatom telefonskom obaveštenju, izvršenom pozivanju i tome slično, koje zamenjuje službenu prepisku, stavlja se službena beleška u predmet sa bitnim podacima, datumom i potpisom radnika koji je razgovor obavio.
Telegraf će se upotrebiti u najhitnijim slučajevima ili ako se na drugi način ne bi mogla otkloniti šteta za stranke. Po pravilu, telegramom će se saopštiti odlaganje usmenog pretresa, opozivanje poziva i sl.
VIII STATISTIKA, IZVEŠTAJI I EVIDENCIJA PRAKSE ORGANA
Unošenje podataka u propisane statističke obrasce vrše radnici koje odredi starešina organa, ukoliko uputstvom nadležnog statističkog organa nije drukčije određeno.
Radnici koji unose podatke u statističke obrasce odgovorni su za tačnost podataka i za pravilnost iskazivanja podataka u propisanim statističkim obrascima.
U pisarnici se periodično a najmanje tromesečno, za potrebe organa za prekršaje sastavljaju pregledi rada koji sadrže: ukupno zaduženje pojedinih sudija za prekršaje i drugih radnika predmetima u radu na početku izveštajnog perioda, broj primljenih predmeta, broj rešenih predmeta i način rešavanja, broj izvršenih rešenja, broj predmeta koji su na kraju izveštajnog perioda ostali nesvršeni kao i broj potvrđenih, preinačenih i ukinutih odluka po žalbama.
Na osnovu statističkih pregleda iz prethodnog stava, razmatraju se na radnim sastancima rezultati rada pojedinih sudija za prekršaje i ostalih radnika kao i rada organa za prekršaje i ostalih radnika kao i rada organa za prekršaje kao celine i daju predlozi za preduzimanje mera i za unapređivanje rada organa.
Na osnovu ovih podataka sastavlja se ukupan pregled rada organa za prekršaje.
Starešina organa za prekršaje prema potrebi može narediti da se u ovaj pregled unesu i drugi potrebni podaci.
Na osnovu ovih podataka, na radnim sastancima se razmatraju rezultati rada.
Organi za prekršaje prikupljaju, sređuju, popunjavaju i dostavljaju statističke izveštaje o svom radu po propisanim obrascima.
Za sastavljanje statističkih izveštaja služe podaci iz upisnika.
Statistički izveštaji dostavljaju se u rokovima određenim uputstvima nadležnog organa.
Na osnovu statističkih pregleda, posebnih evidencija i vršenih analiziranja, sastavljaju se tekstualni godišnji izveštaji o radu organa za prekršaje, koje su organi obavezni da dostave svojim većima za prekršaje, do 15. januara, a veća za prekršaje Republičkom sekretarijatu do 25. januara. Pored ostalog izveštaj treba da sadrži:
1. organizaciona i kadrovska pitanja;
2. osvrt na saradnju sa drugim organima;
3. analizu rada sudija za prekršaje, s obzirom na broj predmeta i način njihovog rešavanja;
4. analizu prekršaja, izrečenih prekršajnih kazni i zaštitnih mera, kao i po pojedinim grupama prekršaja;
5. pravnu problematiku i ostala pitanja u vezi sa radom po predmetima prekršaja.
U organu se vodi registar pravnih shvatanja u koji se unose pravna shvatanja usvojena u odlukama organa u pojedinim predmetima i u odlukama donetim od viših organa koji su od značaja za praksu.
U registar se unose i pravna shvatanja usvojena na sednicama sudija i savetovanjima.
IX STRUČNA BIBLIOTEKA
Starešina organa stara se o održavanju i kompletiranju knjižnog fonda koji sačinjava stručnu biblioteku.
U knjižni fond ulaze: izdanja zakona i drugih propisa, stručne knjige i časopisi, službena glasila i druge publikacije koje su pribavljene sredstvima organa, poklonom ili razmenom, a potrebne su za uspešno i stručno vršenje poslova u organu.
Na svaku knjigu, časopis ili drugu publikaciju stavlja se broj pod kojim se vodi u knjizi inventara, kao i otisak pečata organa u sredini pojedine knjige prvog unutrašnjeg lista i na više drugih listova.
Kompletiran časopis odnosno službeno glasilo za celu godinu povezuje se zajedno sa registrom.
Knjižni fond stručne biblioteke čuva se u posebnim ormarima i o njemu se stara radnik određen rasporedom poslova.
Novi brojevi službenih glasila dostavljaju se na uvid radnicima, a onda predaju biblioteci na čuvanje.
Starešina organa će narediti da se važnije odredbe zakonskih i drugih propisa prepišu i razdele sudijama i ostalim radnicima.
Posebna je dužnost organa za prekršaje da radnike upoznaje sa stupanjem na snagu novih propisa i izmena i dopuna postojećih. U tom cilju se na radnim sastancima ukratko saopštava sadržaj novih propisa, a starešina organa za prekršaje može zadužiti sudiju za prekršaje ili stručnog saradnika da posebno obradi pojedina pitanja u vezi sa novim propisima i da ih izloži na sastanku.
U biblioteci se vodi evidencija o izdatim knjigama.
Evidencija raspisa i uputstva
Raspisi i uputstva Republičkog sekretarijata posle zavođenja "Del", saopštavaju se sudijama za prekršaje dostavljanjem na uvid ili čitanjem na zajedničkom sastanku, kao i ostalim radnicima ukoliko se odnose na njihov delokrug rada.
Važniji raspisi i uputstva prepisaće se i dostaviti svim sudijama za prekršaje i službama ili samo onima na čiji se delokrug rada odnose.
Raspisi i uputstva drže se odvojeno, sređeni po materijama i to u posebnim omotima. Svi omoti sa raspisima i uputstvima sačinjavaju zbirku raspisa.
Uz svaki omot vodi se poseban popis raspisa i uputstva koji se nalaze u omotu.
Uz zbirku raspisa vodi se evidencija svih raspisa koji se nalaze u omotima. Redni broj evidencije raspisa obeležiće se u gornjem desnom uglu uloženog raspisa u omotu.
Raspisi i uputstva, koji se ulažu u zbirku raspisa i zavode u evidenciju, razvode se u rubrici za primedbe evidencije raspisa.
Zbirkom raspisa i uputstava rukuje radnik u kancelariji pisarnice koji vodi "Del".
Izvorni raspisi se ne mogu davati ni na privremenu upotrebu sudijama za prekršaje i drugim radnicima, već se po potrebi izdaju prepisi.
Nastale promene u pogledu važenja pojedinih raspisa, i njihove izmene i dopune i sl. vrše se tako što se prilikom zavođenja novih raspisa u evidenciju ujedno označavaju i brojevi ranijih raspisa, sa napomenom da su stavljeni van snage, odnosno izmenjeni u celini ili delimično. Kod rednog broja pod kojim je zaveden raspis koji je stavljen van snage, odnosno izmenjen ili dopunjen, stavlja se ista zabeleška kao na samom raspisu koji se nalazi u zbirci. Starešina organa za prekršaje vrši povremeni pregled svih raspisa zavedenih u evidenciji i uloženih u zbirku u cilju ustanovljenja njihove važnosti.
X TOK RADA ORGANA
Postupanje sa pismenima upućenim organu
Primanje pismena
Primanje svih podnesaka, spisa, telegrama, i drugih pošiljki (u daljem tekstu: pismena) kod organa za prekršaje, vrši se na određenom mestu u pisarnici.
U organima za prekršaje prijem pismena vrši se u posebnoj prostoriji (prijemna kancelarija) ili u prostoriji koju odredi starešina organa za prekršaje.
Starešina organa za prekršaje, odrediće kancelarijskog radnika za prijem pismena.
Prilikom prijema pismena nastojaće se da se otklone nedostaci zbog kojih se po takvom pismenu ne može postupiti ili je postupanje otežano.
Pismena se primaju u redovnom radnom vremenu. Van redovnog radnog vremena, kao i u dane kada se ne radi, primaju se samo telegrami i druga pismena hitne prirode. Prijem ovih pismena vrši starešina organa ili radnik koga on odredi.
Ako je pošiljka poverljive prirode radnik je ne sme otvoriti već će je odmah predati starešini organa za prekršaje.
Radnik koji prima pismena neposredno od stranke ne sme odbiti prijem pismena upućenog organu za prekršaje.
Ako pismeno sadrži koji formalni nedostatak (nije potpisano, nije overeno pečatom, nema priloga navedenih u tekstu, nema adrese stranke, i sl.), radnik će ukazati stranki na nedostatke i objasniti kako da ih otkloni.
Ako stranka pored upozorenja zahteva da se pismeno primi, radnik će ga primiti s tim što će na pismenu staviti zabelešku o upozorenju.
Ako organ za prekršaje nije nadležan za rad po ovom pismenu radnik će upozoriti podnosioca i uputiti ga nadležnom organu. Ako podnosilac i pored upozorenja zahteva da se pismeno primi, radnik će ga primiti, s tim što će na pismeno staviti zabelešku o upozorenju.
Radnik određen za prijem, potvrdiće prijem pismena stavljanjem otiska malog prijemnog štambilja na kopiji pismena, odnosno rubrici.
Na zahtev stranke izdaće se potvrda o prijemu pismena.
Prijem pismena od drugog organa, organizacije ili zajednice potvrđuje se stavljanjem datuma i potpisa u dostavnoj knjizi kao i na dostavnici, povratnici ili na kopiji pismena, čiji se original prima ako su isti priloženi. Pored potpisa stavlja se i službeni pečat.
Vreme prijema (sat i minut), stavlja se u svim slučajevima kada je to propisima predviđeno ili kada to odredi starešina organa. Ovaj podatak treba zabeležiti i na primljenom pismenu odnosno na njegovom omotu ako radnik nije ovlašćen i da ga otvori.
Primanje pismena koja se organima dostavljaju preko poštanske službe, kao i njihovo podizanje iz poštanskih pregradaka, vrši po postojećim propisima radnik koji je za to rasporedom poslova određen.
Ovlašćeni radnik ne sme podići pošiljku na kojoj je označena vrednost, kao ni preporučenu pošiljku, ako utvrdi da je pošiljka oštećena. U tom slučaju mora zahtevati od pošte da se stanje i sadržina pošiljke komisijski utvrde, a zatim preuzima pošiljku sa zapisnikom o komisijskom nalazu.
Ako radnik koji vrši prijem pošiljke nije ovlašćen i da je otvori, dužan je da je odmah po prijemu, pošto stavi na omot datum i vreme prijema (sat, minut) preda radniku ovlašćenom za njeno otvaranje. Ovo naročito važi za pošiljke lično upućene starešini organa, za pošiljke koje su prema spoljnoj oznaci poverljive ili strogo poverljive prirode.
Prodaja običnih pošiljaka nadležnom radniku za otvaranje vrši se neposredno, a predaja preporučenih pošiljaka, poverljive i strogo poverljive prirode i druge pošte, čiji je prijem pismeno potvrđen, vrši se preko knjige.
Otvaranje i pregledanje pošte
Običnu poštu primljenu u zatvorenim omotima otvara radnik pisarnice koji je određen za prijem.
Poverljivu i strogo poverljivu poštu i poštu upućenu lično starešini organa otvara starešina organa za prekršaje.
Novčana pismena i druge vrednosne pošiljke otvaraju se komisijski po postojećim propisima.
Prilikom otvaranja pošte treba paziti da se ne oštete pismena odnosno prilozi, da se prilozi raznih pismena ne pomešaju, da neko pismeno ili prilozi ne ostanu u omotu, kao i da se proveri da li se brojevi napisani na omotu slažu sa brojevima primljenih pismena.
Ako neko od pismena nedostaje ili ako su primljeni samo prilozi bez sprovedenog pismena, ili se ne vidi ko je pošiljalac, utvrdiće se to službenom beleškom uz koju se prilaže omot. U svim ovim slučajevima, ako je to moguće, pisarnica, odnosno radnik koji vrši prijem pošte o tome odmah obaveštava pošiljaoca.
Uz pismeno priložiće se omot u svim slučajevima kada datum predaje pošti može biti od važnosti za računanje rokova (žalbe, prigovora, i sl.), ili kada se iz samog pismena ne može utvrditi mesto odakle je poslato i ime pošiljaoca, a ovi su podaci označeni na omotu.
Ako je u jednom omotu prispelo više pismena uz koje bi trebalo priložiti omot, omot se prilaže uz jedno pismeno a na ostale se stavlja broj upisnika pod kojim je zavedeno pismeno uz koje je priložen omot.
Kada je datum poštanskog žiga na omotu nečitak tako da se ne može sa sigurnošću utvrditi dan predaje pošiljke, tražiće se izveštaj od pošte, ako se na drugi način ne može utvrditi blagovremenost.
Ako su omoti primljeni oštećeni, a postoji sumnja o neovlašćenom ili zlonamernom otvaranju, treba pre otvaranja, u prisustvu još jednog radnika o tome sačiniti kratak zapisnik u kome će se konstatovati vrsta i obim oštećenja. Zapisnik potpisuju prisutni.
Nedostatke i nepravilnosti utvrđene prilikom otvaranja pošiljke treba konstatovati kratkom zabeleškom, koja se stavlja neposredno uz otisak prijemnog štambilja. (Na primer: "Primljeno bez priloga", "Ampula oštećena" i sl.).
Ako se u omotu nađe pismeno adresovano na drugi stan, stavlja se zabeleška (na primer, "Pogrešno dostavljeno"), a zatim se zavodi u "Del" i na najpogodniji način šalje onome kome je upućeno.
Prethodne zabeleške datira i potpisuje radnik koji otvara i pregleda poštu.
Ako se prilikom otvaranja pošilje utvrdi da je uz pismeno priložen novac ili neka druga vrednost, na primljenom pismenu kratkom zabeleškom konstatovaće se njegova vrsta i iznos. Ove vrednosti, posle zavođenja pismena, predaju se radniku odgovornom za finansijsko poslovanje uz potpis na samom pismenu.
Ako je uz pismeno priložena dostavnica, treba na njemu potvrditi prijem stavljanjem datuma, potpisa i službenog pečata, pa je odmah vratiti pošiljaocu.
Stavljanje prijemnog štambilja
Na svaki novi primerak pismena određenog za organ za prekršaje, stavlja se obavezno štambiljem zabeleška o prijemu.
Otisak prijemnog štambilja stavlja se po pravilu na prvu stranu u sredini gornjeg dela pismena. Ako tu nema mesta, otisak se stavlja na pogodno mesto prve strane, a ako to nije moguće, na poleđini u gornjem levom uglu. Ako su obe strane pismena u celini popunjene, otisak prijemnog štambilja stavlja se na komad čiste hartije koji se spaja sa pismenom.
Na zapisnike o prijemu usmenih podnesaka (žalbe, prigovori i sl.) ne stavlja se prijemni štambilj već se predaju neposredno pisarnici, odnosno radniku koji vrši poslove prijema pošte.
Raspoređivanje primljenih pismena
Primljena pismena sređuju se prema oznakama odgovarajućih upisnika.
Pismena koja se odnose na predmete hitne prirode, ili po kojima treba odmah postupiti, predaju se bez odlaganja, a ostala pismena u toku dana u vreme koje je određeno rasporedom poslova.
Pismena koja su vezana za rok i pismena sa važnim ispravama, sređuju se i predaju odvojeno.
Ako su uz pismeno primljeni predmeti, novac, vrednosni papiri ili dragocenosti označiše se to pri vrhu pismena crvenom olovkom, oznakom "Depozit" i dalje postupiti po propisima o materijalnom i finansijskom poslovanju.
XI RAD PO PRIMLJENIM PISMENIMA U PISARNICI
Osnivanje predmeta
Primljena i raspoređena pismena zavode se u odgovarajući upisnik, odnosno delovodnik onog dana i pod onim datumom kada su primljena, ako se tim pismenom osniva nov predmet. Telegrame, pismena sa određenim rokovima kao i druga hitna pismena trba uvesti u upisnik pre ostalih i odmah ih dostaviti nadležnom sudiji za prekršaje.
Ako se zbog velikog broja ili iz drugih opravdanih razloga primljena pismena ne mogu zavesti istog dana kada su primljena, zavešće se najdocnije sledećeg radnog dana, pre zavođenja nove pošte, i to pod datumom prijema.
Pismeno kojim se osniva novi predmet dobija omot spisa u koji se ulaže popis spisa.
Veća za prekršaje imaju poseban omot za drugostepene predmete.
Oznaka predmeta sastoji se od skraćenog naziva upisnika, rednog broja i poslednja dva broja godine u kojoj je primljeno pismeno zavedeno u upisnik (primer: Up. br. 50/79).
U organu gde ima više sudija za prekršaje, oznaka predmeta na omotu sadrži i redni broj sudije za prekršaje kome je predmet dodeljen u rad i isti se stavlja ispod skraćenog naziva upisnika.
Popis spisa
Prilikom osnivanja predmeta u popis spisa, prvo se uvodi pismeno na osnovu koga je predmet osnovan i označuje ujedno broj lista. Uvođenje drugih pismena u popis i označavanje listova, vrši se hronološkim redom u pisarnici u pogledu onih pismena koja su primljena dok se predmet nalazi u pisarnici. Pismena, koja su primljena ili sačinjena za vreme dok se predmet nalazi kod sudije, u popis spisa unosi zapisničar.
U popis spisa unose se pismena po redu prijema. Redni broj popisa označava se na odnosnom pismenu (podbroj). Pojedine odluke organa donete na samom pismenu koje je uvedeno u popis spisa ne dobijaju novi podbroj.
Listovi spisa označuju se tekućim brojem crvenom olovkom u desnom gornjem uglu od br. 1 i dalje, bez obzira na podbroj. Broj lista upisuje se i u odgovarajuću rubriku popisa spisa. Ne unose se u popis spisa kratki izveštaji bez važnosti za tok postupka (dostava adrese i sl.). Vraćene dostavnice, po kojima je izvršena dostava odluka, unose se kao prilog pod rednim brojem odluke na koju se odnose i lepe se na odluci.
Pismena koja se odnose na predmet u toku, združuju se sa predmetima.
Kada se primeti da se radi o stvarima koje treba spojiti, radi sprovođenja jedinstvenog postupka, upisničar obaveštava o tome nadležnog sudiju za prekršaje.
Sređivanje spisa
Pismena se ulažu u predmet redom kojim su uvedena u popis spisa. Sređivanje se vrši tako da pismeno ranijeg datuma bude iznad pismena kasnijeg datuma.
Prilozi koji se zbog obima ne mogu uložiti u spis, drže se odvojeno. O tome se u predmetu stavlja zabeleška.
Spisi u predmetu se povezuju na taj način što će se izvršiti lepljenje odmah nakon uvođenja u popis spisa.
Radnici koji postupaju po predmetu, moraju se starati da se sa predmetom pažljivo rukuje i da pismena uvek budu propisno sređena i povezana.
Predaja pismena u rad
Pisarnica predaje predmete u rad nadležnom sudiji za prekršaje odnosno službi, ukoliko dalja radnja ne treba da se izvrši u pisarnici.
Predmeti hitne prirode predaju se odmah i preko reda, sa oznakom "hitno".
Zahtevi za izuzeće sudija za prekršaje i drugih službenih lica predaju se starešini organa za prekršaje odnosno predsedniku veća za prekršaje.
Predaja predmeta i pismena od strane pisarnice sudijama i službama, vrši se isključivo preko interne dostavne knjige o kretanju spisa (obrazac broj 15).
Sudija za prekršaje, odnosno služba vraća predmete i pismena pisarnici, preko interne dostavne knjige o kretanju spisa.
XII RAD KOD SUDIJE ZA PREKRŠAJE
Red rešavanja predmeta
Predmeti se uzimaju u rad po redu prijema, osim u hitnim i opravdanim slučajevima kada se od ovog reda može odstupiti.
Hitnim se smatraju predmeti u kojima se postupak vodi protiv privedenog lica, maloletnog lica, lica na proputovanju, stranog državljanina, koji privremeno boravi u našoj zemlji, našeg građanina koji radi u inostranstvu a trenutno se nalazi u našoj zemlji, postupanje po zamolnicama i drugim opravdanim slučajevima.
Zakazivanje usmenog pretresa
Sudija za prekršaje se detaljno upoznaje sa predmetom, i ukoliko nije potrebno preduzeti neku drugu radnju postupka određuje dan i čas usmenog pretresa.
Za više predmeta ne mogu se odrediti usmeni pretresi u isto vreme, osim ako su spojeni radi jedinstvenog sprovođenja postupka.
Broj usmenih pretresa u toku jednog dana, određuje se prema verovatnom trajanju pojedinih službenih radnji, broju pozvanih lica, vrsti i broju dokaza i dr., tako da se radno vreme racionalno iskoristi.
Pozivanje stranaka i drugih lica na ročište vrši se pozivom, koji se za svako pozvano lice popunjava posebno.
Radnici su dužni da upotrebe pozive sa propisanom obrascu, prema vrsti predmeta i lica i da iste popunjavaju pisaćom mašinom ili hemijskom olovkom.
Na poziv se stavlja otisak pečata organa i otisak - faksimila sudija ispod koga stavlja svoj popis upisničar, odnosno drugi radnik organa rasporedom poslova određen za taj posao.
Pozivu se prilaže odgovarajući omot sa povratnicom ili bez nje, odnosno dostavnica.
Prilikom pozivanja lica koja stanuju van sedišta organa vodiće se računa o saobraćajnim i vremenskim prilikama, udaljenosti mesta sedišta organa i mogućnosti blagovremenog dostavljanja i drugim okolnostima.
Odluka o zakazivanju usmenog pretresa, treba da bude jasna i potpuna. U odluci se navodi, za pozvana lica, porodično i rođeno ime, ako je potrebno i bliži podaci (nadimak i dr.), zanimanje, mesto stanovanja, ulica i broj, sa naznačenjem šta se kome ima dostaviti.
U odluci kojom se zakazuje ročište može se koristiti odgovarajući štambilj.
Kad se obavljanje izvesnih radnji ili usmenih pretresa, odloži ili prekine, sudija za prekršaje će nastojati da se odmah odredi čas kada će se ta radnja odnosno usmeni pretres nastaviti ili održati i ujedno odrediti lica koja treba pozvati. Prisutnim licima, ako su obuhvaćena tom odlukom, sudija za prekršaje će saopštiti da dođu određenog dana i časa radi prisustvovanja procesnoj radnji, odnosno ročištu i da im to saopštenje zamenjuje poziv.
U pogledu ostalih lica koje treba pozvati, a nisu prisutna, u odluci o odlaganju ili prekidu uneće se između ostalog i njihova tačna adresa.
Odluke za druga postupanja
Odluke (naredbe, zaključci, nalozi) za druga postupanja moraju biti jasne i sadržavati sve potrebne podatke na osnovu kojih pisarnica može brzo da postupi.
Ako se radi o zamolnicama i drugim traženjima složenije i obimnije sadržine sudija za prekršaje je dužan da izradi izvornik.
Odluke kojima se određuje usmeni pretres, kao i odluke za dostavljanje i druga postupanja, donose se, po pravilu, na pismenu povodom koga se takva odluka donosi (zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, zapisnik i dr.). Ukoliko na pismenu nije moguće uneti odluku (zbog nedovoljnog slobodnog prostora, lošeg kvaliteta hartije i sl.) dodaje se čist list koji se spaja sa pismenom.
Odluke iz stava 1 ovog člana ne mogu se pisati na dostavnicama i prilozima.
Zapisnici
O svakoj radnji preduzetoj u toku postupka na usmenom pretresu o važnijim izjavama ili saopštenjima koje učesnici u postupku daju van ročišta, kao i ostalim radnjama, organa za prekršaje, kada je posebnim propisima određeno, sastavlja se zapisnik.
Zapisnik se po pravilu piše pisaćom mašinom.
Izuzetno zapisnik se može pisati i hemijskom olovkom ukoliko se sastavlja van organa za prekršaje, na licu mesta. U ovom slučaju zapisnik mora biti čitak, jasan i potpun.
Kad po zakonu nije nužno sastavljati zapisnik, zapisnik se može zameniti službenom beleškom u kojoj se označava obavljena službena radnja, datum i mesto izvršenja. Ovo naročito važi za primanja manje važnih izjava ili podataka od stranaka ili za razna saopštenja strankama.
Službena beleška piše se po pravilu na izvornom pismenu.
Službenu belešku potpisuje sudija ili radnik koji ju je sastavio. Ako beleška sadrži izjavu stranke ili saopštenje učinjeno stranci koja je prisutna i ona će se potpisati.
XIII RAD PISARNICE POSLE DONETIH ODLUKA
Postupanje po odlukama
Ovlašćeni radnik pisarnice vrši podelu primljenih predmeta radnicima koji su rasporedom poslova određeni za vršenje pojedinih poslova.
Pisarnica vrši prema sadržaju odluke potrebna razvođenja i ostale radnje, vrši prepis, sravnjivanje i otpravljanje, združivanje pismena, stavljanje potrebne beleške i drugo.
Na izvornik odluke uvek se stavlja štambilj beleške o otpremanju ako je pisarnici naređeno razrađivanje, prepisivanje i dostavljanje odluka i sl.
Ako je određeno samo prilaganje predmeta, dostavnice, izveštaja i dr., ispod odluke stavlja se kratka zabeleška da je po odluci postupljeni, a ako nije navode se razlozi za to.
Kada se izrađuju rešenja o prekršajima i druge odluke po diktatu, izradiće se, istovremeno potreban broj primeraka za stanke i organ za prekršaje, pa potom predmet dostaviti pisarnici na dalji rad.
Razvođenje po upisniku vrši upisničar, a u organima sa većim brojem poslova to mogu činiti i drugi radnici, određeni rasporedom poslova, pod nadzorom upisničara.
Pisanje, prepisivanje i sravnjivanje
Zamolnice, nalozi strankama i druga akta, pišu se pisaćom mašinom u dva primerka, od kojih jedan ostaje u predmetu.
Zamolnice, kojima se od organa ili ustanove traže izveštaji ili obaveštenja ili preduzimanje određenih radnji po pojedinim predmetima, potpisuje sudija za prekršaje.
Otpremanje i dostavljanje pismena
Pismena preuzeta za otpremanje moraju biti po pravilu otpremljena istog dana. Pismena hitne prirode otpremaju se prvom poštom ili po radniku organa odmah po prijemu.
Pismena koja se istog dana upućuju na istu adresu preko organa uprave ili mesne kancelarije stavljaju se po pravilu u jedan omot. Ako se jedno od tih pismena šalje preporučeno, treba u zajednički omot staviti i ostala pismena koja bi se inače otpremila kao obična pošiljka.
Ako se za istu adresu istovremeno otpremi veliki broj pismena, koja ne mogu stati u isti omot treba ih upakovati i otpremiti po važećim poštanskim propisima.
Sve pošiljke koje se imaju otpremiti preko pošte razvrstavaju se u tri grupe: obične, preporučene i poštanski pregradak (fah), i tim redom upisuju se u dostavnu knjigu za poštu (obrazac broj 14).
Dostavna knjiga za poštu služi kao evidencija o izvršenoj otpremi pošiljaka, kao i radi pravdanja utrošenog novca na ime poštanskih troškova. U tu svrhu treba svakog dana posle otpremanja pošte izvršiti sabiranje ukupnog novca za poštarinu i te iznose upisati u kontrolnik poštarine.
Kada se pismeno dostavlja preko radnika organa za prekršaje ili neposredno u organu, dostavljanje se vrši po pravilu bez omota, ukoliko to posebnim propisima nije drukčije određeno.
Pismena koja se imaju dostavljati bez dostavnice preko radnika organa, zavode se u dostavnu knjigu za mesto (obrazac br. 13).
Naručena pismena vraćaju se organu odmah uz označenje razloga zbog kojih dostavljanje nije izvršeno, a radnik se razdužuje u dostavnoj knjizi.
Radi evidentiranja i pravdanja utroška poštanskih maraka, pisarnica vodi kontrolnik poštarine (obrazac br. 18).
Kontrolnik poštarina vodi se u povezanoj knjizi sa unapred numerisanim stranama. Kontrolnik overava starešina organa za prekršaje ili ovlašćeni radnik.
Poslovanje po predmetima vezanim za rok
Predmeti po kojima je postupak u toku drže se po pravilu u rokovniku.
Evidenciju o tome gde se i u kom stadijumu postupak nalazi vodi ovlašćeni radnik stavljanjem zabeleške o kretanju predmeta u primedbi upisnika.
Zabeleška o kretanju predmeta vodi se tako da se uvidom u odgovarajući upisnik može u svako vreme videti gde je predmet, a iz ostalih upisa i u kome se stadijumu postupak nalazi.
Zabeleške u upisniku moraju biti jasne, tako da se bez teškoća može videti evidencija o kretanju predmeta.
Predmeti po kojima su određeni usmeni pretresi ili rokovi, drže se u zatvorenom ormaru (plakaru) pod ključem.
Pregrade za usmeni pretres su obeležene brojevima od 1 do 31. Predmeti se stavljaju u odgovarajuću pregradu prema datumu roka bez obzira na mesec i godinu.
Predmeti se drže u pregradama uloženim po rednim brojevima oznake predmeta, prvo za tekuću, a zatim za raniju godinu.
Ako se predmet pre isteka određenog roka vadi za privremenu upotrebu, u rokovnik se stavlja na mesto predmeta zabeleška gde se nalazi.
Predmeti po kojima su zakazani usmeni pretresi ili određeni rokovi stavljaju se u odgovarajuće pregrade, rokovnike, odnosno pregrade za usmene pretrese, pošto se prethodno izvrše nužni upisi u upisnicima i druge potrebne radnje.
Radnik pisarnice svakodnevno pregleda rokove a zapisničar pregrade za usmene pretrese koji dospevaju narednog dana. Predmeti koji se nalaze u rokovniku za naredni dan predaju se dan uoči isteka roka za obavljanje odgovarajuće radnje sudiji za prekršaje, ako za pojedini slučaj sudija nije drukčije odredio.
Spajanje i razdvajanje predmeta
Kada se više predmeta spoje radi zajedničkog rešavanja onda se predmet po kome je docnije pokrenut postupak po pravilu spaja sa predmetom kod koga je postupak pokrenut ranije.
Na omotu zajedničkog predmeta označava se predmet koji je spojen radi zajedničkog rešavanja (na primer: spojen Up. br. 30/74), a ako na omotu spojenog predmeta postoje kakve posebne oznake, treba ih preneti na omot zajedničkog predmeta.
U popis spisa ranijeg predmeta unose se spojeni predmeti pod narednim brojem popisa spisa. U rubrici za primedbe treba naznačiti koji je predmet spojen radi zajedničkog rešavanja.
Kada se predmet pre dovršenja postupka razdvoji radi odvojenog postupanja, u odvojeni predmet ulažu se overeni prepisi pismena, koja se samo na taj predmet odnose.
Na omotu odvojenog predmeta prenose se i posebne oznake koje se odnose samo na razdvojeni predmet. Iste oznake precrtavaju se na omotu zajedničkog predmeta.
Za odvojeni predmet sačiniće se novi prepis spisa.
Ako je određeni prekršaj podnet zahtev za pokretanje prekršajnog postupka od strane državnog organa i oštećenog, zahtevi će se spojiti i voditi jedinstven postupak.
Radnici pisarnice staraju se da se poslovanje sa predmetima vrši pravilno, uredno i na vreme. Oni se naročito staraju da se održavaju svi propisani ili određeni rokovi i otkloni sve što bi činilo smetnje za blagovremeni rad sudija za prekršaje po predmetima a odnosi se na delokrug rada pisarnice. Oni se staraju da sudijama za prekršaje na vreme budu predati svi predmeti u rad čim stigne kakav podnesak ili izveštaj po kome treba doneti odluku.
Pisarnica se stara da joj se svi predmeti, a naročito oni po kojima teku rokovi ili su održani usmeni pretresi vrate sa izrađenim odlukama u propisanim rokovima.
Ovlašćeni radnik pisarnice će, po potrebi, skrenuti pažnju sudiji ili drugom radniku koji radi na rešavanju predmeta, na protek pojedinih rokova ili na očigledne greške u zapisnicima i izvornicima odluka i sl., kao i na očigledne greške i propuste u vezi sa određivanjem rokova, usmenih pretresa, ročišta i sl.
Ovlašćeni radnik pisarnice redovno izveštava starešinu organa za prekršaje o predmetima u kojima nisu blagovremeno donete i izrađene odluke.
U pisarnici se stavljaju u predmet odgovarajuće konstatacije u pogledu postupanja, odnosno nepostupanja stranaka i drugih lica, kao i u vezi rada pisarnice (na primer: "Povratnica - dostavnica nije vraćena", "Traženi izveštaj nije primljen", "Nije uložena žalba", "Stranka nije postupila u ostavljenom roku", i sl.).
Na pismenu vezanom za rok (žalba i dr.) konstatuje se datum kada je izvršeno dostavljanje odluke protiv koje je pismeno (žalba, prigovor i dr.) upućeno organu. Ako je pismeno blagovremeno, stavlja se oznaka "Blagovremeno". Kada se ustanovi da pismeno nije blagovremeno, stavlja se oznaka "Neblagovremeno" i predmet predaje sudiji za prekršaje. U navedenim slučajevima obavezno se koriste odgovarajući štambilji.
Na pismenu iz stava 2 ovog člana, vezanom za rok (žalbe, prigovori) pored oznake "Blagovremeno" odnosno "Neblagovremeno" obavezno treba navesti tačan datum, a ako se rokovi računaju i na časove i čas kada je takvo pismeno stiglo u pisarnicu organa za prekršaje.
Kretanje predmeta u pisarnici (prepisi, sravnjivanje, otpravljanje i dr.) po pravilu se ne beleži u odgovarajući upisnik ako se predmet bez dužeg zadržavanja (u toku dana ili odmah) vraća.
Ako se predmet privremeno dostavlja drugom organu evidentira se u upisniku običnom olovkom u rubrici za primedbe, kada i kome je predmet dostavljen.
Vraćanje dostavnice i povratnice, po kojima je dostava izvršena ulažu se po pravilu odmah u predmet na koji se odnose.
U organima za prekršaje, sa većim obimom poslova dostavnice i povratnice se mogu držati složene po datumima rokova i usmenih pretresa, u posebnom ormaru sa potrebnim brojem pregrada. Uoči nastupanja roka, odnosno usmenog pretresa, ulažu se u odgovarajući predmet.
U pogledu neuručenih ili nepravilno uručenih poziva i drugih pismena obavestiće se sudija za prekršaje koji postupa po konkretnom predmetu.
Povratnice i dostavnice o uručenju odluke i drugih pismena trajnije vrednosti ulažu se u predmet i lepe na odluci na koju se odnose i tako čuvaju u predmetu.
Povratnice i dostavnice bez važnosti za dalji postupak izdvajaju se i uništavaju.
U pisarnici se vrše naročito i ovi poslovi:
1) davanje usmenih i pismenih obaveštenja na osnovu podataka iz upisnika i spisa;
2) primanje na zapisnik ili u obliku službene beleške kratkih saopštenja i izjava stranaka i drugih zainteresovanih lica o promeni adrese, mestu boravka i danu prijema odluka kada povratnica ili dostavnica nije vraćena ili kada nije u njima naznačen dan izvršenja dostave i sl.;
3) požurivanje u slučajevima kada po postavljenim zahtevima nije postupljeno i kada za požurivanje nije potrebna odluka sudije za prekršaje;
4) otklanjanje nedostataka na podnescima u okviru ovlašćenja radnika određenog za prijem podnesaka;
5) preduzimanje odgovarajućih mera za urednu naplatu novčane kazne, naknadu pričinjene štete odnosno povraćaj stvari i naplatu troškova postupka.
Uz izjavljene pravne lekove protiv odluka organa za prekršaje prvog stepena, višem nadležnom organu, dostavlja se sređen predmet sa sprovodnim izveštajem.
Ako je prema sadržini pravnog leka potrebno izvršiti dopunu postupka, izvršiće je prvostepeni organ za prekršaje pre dostavljanja predmeta višem organu za prekršaje. U sprovodnom aktu prvostepeni organ za prekršaje će navesti koje su radnje izvršene posle podnetog pravnog leka.
Zajedno sa predmetom dostavljaju se višem organu za prekršaje i isprave koje se čuvaju kod organa za prekršaje ako predmetu nije priložen njihov overeni prepis. U slučaju da u predmetu postoje prepisi tih isprava, originali se dostavljaju višem organu za prekršaje samo na njegov zahtev.
U sprovedenom izveštaju prvostepeni organ za prekršaje upozoriće drugostepeni organ za prekršaje o dokaznim predmetima koji nisu podesni za dostavljanje uz predmet. Ovi predmeti se dostavljaju drugostepenom organu za prekršaje samo na posebno traženje.
Po prijemu predmeta kod višeg organa za prekršaje osniva se novi predmet pod oznakom višeg organa za prekršaje (na primer: "Vp").
Na omotu primljenog spisa upisuje se ispod oznake prvostepenog organa za prekršaje oznaka spisa višeg organa za prekršaje. Oznaka prvostepenog organa za prekršaje se ne precrtava.
Viši organ za prekršaje vraća predmet prvostepenom organu za prekršaje sa potrebnim brojem primeraka svoje odluke za stranke i organ za prekršaje.
U predmetu višeg organa za prekršaje ostaje izvornik odluka sa zapisnikom o vraćanju, kao i primerak prvostepene odluke protiv koje je izjavljena žalba.
XIV IZVRŠENJE REŠENJA O PREKRŠAJU
Opšte odredbe
Sudija za prekršaje, pošto je doneo rešenje o prekršaju, dostavlja predmet pisarnici radi razvođenja, dostavljanja strankama, odnosno izvršenja.
Ako po isteku određenog roka nije izjavljena žalba, odnosno prigovor, na rešenja će se staviti beleška o pravnosnažnosti rešenja, otiskom štambilja. Ako je rešenjem o prekršaju izrečena kazna zatvora ili zaštitna mera, na rešenju će se staviti istovremeno i beleška o izvršnosti ovih mera.
Naplata novčane kazne
O sprovođenju odluke o naplati novčane kazne, troškova postupka i oduzimanja imovinske koristi, stara se pisarnica.
Pisarnica kažnjenom licu dostavlja, zajedno sa rešenjem o prekršaju, popunjene čekovne uplatnice.
Isečak čekovne uplatnice (obaveštenje organu za prekršaje o uplati) prilaže se spisima predmeta kao dokaz o izvršenju rešenja.
Ako se uplata ne izvrši u određenom roku, sudija za prekršaje preduzeće mere za prinudno izvršenje rešenja (prinudnu naplatu, odnosno zameniće novčanu kaznu u kaznu zatvora).
Prinudna naplata novčane kazne, troškova postupka i mera oduzimanja imovinske koristi od pravnog lica, izvršiće se preko Službe društvenog knjigovodstva kod koje pravno lice ima tekući račun.
Prinudna naplata se određuje naredbom koja se zajedno sa rešenjem o prekršaju dostavlja Službi društvenog knjigovodstva, radi izvršavanja.
Novčanu kaznu, troškove postupka i oduzetu imovinsku korist okrivljeni uplaćuje čekovnom uplatnicom putem pošte ili banke.
Od kažnjenog lica će se naplatiti i troškovi uplate.
Organ za prekršaje primiće jemstvo neposredno samo u slučaju kad mu je okrivljeni priveden u dane odnosno u vreme kad pošta odnosno banka ne rade.
U slučaju iz prethodnog stava, organ za prekršaje je dužan da narednog radnog dana uplati, odnosno preda primljeno jemstvo na depozitni račun koji se vodi kod Službe društvenog knjigovodstva.
Kod neposrednog prijema gotovine u organu (novac, dragocenosti, vrednosti, i dr.) sačinjava se priznanica u tri primerka, od kojih se jedan primerak daje uplatiocu, drugi primerak se prilaže uz blagajnički nalog, a treći primerak se prilaže u predmetne spise.
Priznanicu potpisuju najmanje dva lica, sudija i zapisničar.
Ako je kažnjeno lice novčanu kaznu, troškove postupka odnosno imovinsku korist, više ili pogrešno uplatilo, nadležni prvostepeni organ za prekršaje dužan je izdati nalog o vraćanju pogrešno ili više plaćenog iznosa. Ovo rešenje se dostavlja Službi društvenog knjigovodstva radi povraćaja pogrešno ili više uplaćenog iznosa od korisnika na čiji je račun iznos uplaćen.
Izvršenje kazne zatvora
O izvršenju kazne zatvora vodi se posebna evidencija.
Ako je za izvršenje odluke nadležan drugi organ za prekršaje, ovom organu će se dostaviti primerak rešenja o prekršaju sa beleškom o izvršenosti, radi izvršenja.
XV ARHIVIRANJE, ČUVANJE I IZDAVANJE PREDMETA
Pravosnažno rešeni predmeti, pošto su prethodno izvršene sve potrebne radnje (član 129 Poslovnika), stavljaju se u arhivu i čuvaju kao svršeni. Arhiva se nalazi u sastavu pisarnice, po pravilu u posebnoj prostoriji.
Stavljanje predmeta u arhivu vrši se na osnovu odluke sudije, koja će se konstatovati na omotu spisa.
Svršeni predmeti mogu se držati u pisarnici (priručna arhiva) najduže dve godine, a posle tog roka zajedno sa odgovarajućim upisnicima i drugim pomoćnim knjigama predaju se na čuvanje arhivi. Za držanje pojedinih svršenih predmeta duže od dve godine u priručnoj arhivi potrebno je odobrenje starešine organa.
Predmeti koji se čuvaju u arhivi moraju biti zaštićeni od vlage i požara i obezbeđeni od oštećenja, uništenja i krađe.
Pre stavljanja predmeta u arhivu treba proveriti da li su spisi hronološkim redom složeni, da li se u predmetu nalaze neka pismena koja bi trebalo izdvojiti ili vratiti strankama, ili nekom drugom organu, kao i da li je predmet konačno svršen.
Pravosnažno rešeni predmeti mogu se staviti u arhivu tek kada sudija konstatuje da je kažnjeno lice počelo da izdržava kaznu, odnosno zaštitnu meru, da su troškovi postupka, novčana kazna i zaštitna mera oduzimanja imovinske koristi naplaćeni i da su izvršena sva obaveštenja. Ako su omoti obimnijih predmeta oštećeni, predmete treba pre stavljanja u arhivu staviti u nove omote.
Svršeni predmeti u tekućoj i prethodnoj godini stavljaju se po pravilu, u priručnu arhivu i drže u zasebnom ormaru u pisarnici sređeni po rednim brojevima oznaka predmeta.
Na kraju tekuće godine predmeti iz priručne arhive kojima je protekao rok od dve godine predaju se na dalje čuvanje arhivi.
U arhivi se čuvaju i upisnici i imenici iz ranijih godina ako nisu potrebni za tekući rad.
Svršeni predmeti sređuju se u arhivi po rednim brojevima oznaka spisa u fascikle. Na omote fascikla, na prednjoj strani, stavljaju se godina i redni brojevi predmeta (na primer: 1970/200-250).
Natpisi sa omota fascikla stavljaju se na pojedine pregrade radi orijentacije.
Predmetima stavljenim u arhivu rukuje određeni radnik pisarnice.
O izdatim predmetima iz arhive vodi se knjiga izdatih predmeta iz arhive (obrazac br. 20) sa naznačenjem vremena kada predmet treba da bude vraćen arhivi.
Predmeti stavljeni u arhivu mogu se izdavati drugim organima ili organizacijama, samo po pismenom odobrenju starešina organa za prekršaje. U tom slučaju na mesto gde se nalazio izdati predmet stavlja se pismeno traženje sa odobrenjem starešine organa na osnovu koga je predmet izdat.
Određeni radnik najmanje jedanput mesečno proverava da li su predmeti vraćeni u predviđenim rokovima i preduzeće potrebne mere za povraćaj.
Čuvanje i izdavanje spisa
Čuvanje i izdavanje predmeta, upisnika, imenika i drugih pomoćnih knjiga stavljenih u arhivu vrši se po važećim propisima o čuvanju, prikupljanju i povremenom izlučivanju bezvrednog arhivskog materijala i odredbama ovog poslovnika.
U organu za prekršaje se čuvaju i ne izdvajaju radi predaje nadležnom arhivu, ukoliko nije drugim propisima drukčije određeno:
- predmeti koji su zbog svoje sadržine od istorijskog naučnog ili političkog značaja (periodični i godišnji izveštaji, statistički izveštaji, razmene analize i informacije, i sl.);
- zbirka raspisa i uputstava;
- evidencija o radnom odnosu radnika zaposlenih u organu.
XVI UPISNICI I POMOĆNE KNJIGE
Osnivanje i oznaka upisnika i pomoćnih knjiga
Organi za prekršaje vode upisnike, imenike i pomoćne knjige.
Prvostepeni organi vode sledeće upisnike, imenike i pomoćne knjige i to:
- upisnik za prekršaje "Up", obr.br. 1,
- upisnik za maloletnike "Mal", obr.br. 2,
- upisnik za pružanje pravne pomoći "Pom", obr.br. 3,
- upisnik za izvršenje "Upi", obr.br. 4,
- upisnik poverljive prirode "Pov", obr.br. 5,
- delovodnik "Del", obr.br. 6,
- imenik za upisnik "Up", obr.br. 8,
- imenik za upisnik "Mal", obr.br. 9,
- imenik za upisnik "Pom", obr.br. 10,
- imenik za upisnik "Upi", obr.br. 11,
- knjigu pečata, štambilja i žigova, obr.br. 12,
- dostavnu knjigu za mesto, obr.br. 13,
- dostavnu knjigu za poštu, obr.br. 14,
- internu dostavnu knjigu o kretanju spisa, obr.br. 15,
- popis troškova isplaćenih iz budžeta, obr.br. 16,
- knjigu oduzetih predmeta, obr.br. 17,
- kontrolnik poštarine, obr.br. 18,
- knjigu poslatih predmeta koje treba vratiti, obr.br. 19,
- knjigu izdatih predmeta iz arhive, obr.br. 20.
Veća za prekršaje vode:
- upisnik prekršaja "Vp", obr.br. 7,
- upisnik poverljive prirode "Pov", obr.br. 5,
- delovodnik "Del", obr.br. 6.
Veća za prekršaje vode imenike i pomoćne knjige koje vode prvostepeni organi, osim onih koje se odnose na poslove koji ne spadaju u nadležnost veća za prekršaje.
Po potrebi, organi za prekršaje mogu voditi i druge pomoćne knjige, pored propisanih Poslovnikom.
Ovi organi mogu, umesto upisnika propisanih Poslovnikom, voditi kartice. U tom slučaju kartoteka mora da sadrži sve upise predviđene za odgovarajući upisnik a upisi u kartice moraju se vršiti saglasno odredbama Poslovnika o vođenju pojedinih upisnika.
Upisnici se sastoje iz potrebnog broja tabaka propisanog obrasca koji su povezani u knjigu sa tvrdim koricama. Na korice se stavlja oznaka upisnika i godina na koju se upisnik odnosi. Upisnici se mogu radi lakšeg rukovanja podeliti u dve ili više knjiga, označenih rimskim brojevima.
Organi za prekršaje sa manjim obimom poslova mogu koristiti jednu knjigu upisnika za više godina. Na sredini prve strane lista kojim počinje nova godina stavlja se oznaka godine. Na isti način osnivaju se imenici i druge pomoćne knjige.
Upisnike i druge pomoćne knjige vodi pisarnica.
Upisnici se vode tako da se u svako doba može iz njih utvrditi u kom je stadijumu postupak po određenom predmetu i gde se predmet nalazi.
Upisnici i pomoćne knjige drže se van radnog vremena u zatvorenim ormarima pod ključem.
Vođenje upisnika i pomoćnih knjiga
Zavođenje pismena u upisnike vrši se hronološkim redom. Na isti način vode se i pomoćne knjige, ako nije drukčije određeno.
Svaki predmet u upisniku vodi se do okončanja postupka pod istim rednim brojem osim u slučajevima predviđenim u čl. 144 i 147 Poslovnika.
Kada je postupak pokrenut po jednom zahtevu protiv više lica, predmet se uvodi u upisnik pod jednim rednim brojem, s tim što se ispred imena okrivljenih stavljaju podbrojevi (1, 2, 3).
Prvi podnesci i druga pismena kojima se pokreće postupak ili traži neka procesna radnja, zavode se u odgovarajuće upisnike i pomoćne knjige.
Pismena, koja se odnose na već zavedene predmete, a koja zbog njihove važnosti treba da budu vidljiva iz upisnika (žalbe, prigovori, i sl.), upisaće se u odgovarajuće rubrike pod rednim brojem predmeta na koji se odnose.
Ostala pismena ulažu se u odgovarajuće predmete bez posebnog upisivanja u upisnike.
Upisivanje u upisnike i pomoćne knjige, vrši se hemijskom olovkom. Privremene zabeleške (kretanje spisa i sl.), upisuje se običnom olovkom i brišu kada postanu bespredmetne. Crvenom olovkom stavljaju se samo one zabeleške, koje su Poslovnikom predviđene.
Ako je neki predmet pogrešno zaveden, precrtava se crvenom olovkom u vodoravnom redu celi upis kosom crtom od levog prema desnom gornjem uglu. U rubrici za primedbe stavlja se oznaka "Pogrešan upis".
Predmet koji se zavodi iza pogrešno zavedenog predmeta dobija novi sledeći redni broj. Poništeni redni brojevi pri zaključivanju upisnika na kraju godine odbijaju se od poslednjeg rednog broja.
Ostali pogrešni upisi u upisnicima i pomoćnim knjigama popravljaju se unošenjem tačnog upisa, s tim što se preko pogrešnog teksta povlači tanka vodoravna crta tako da precrtani tekst ostane čitak.
Označavanje svršenih predmeta
Kad je predmet konačno rešen ispred broja stavlja se oznaka konačnog rešenja "Kr".
Predmet se označava kao konačno rešen kada je odluka otpravljena bez obzira da li je pravosnažna.
Znak konačnog rešenja stavlja se pre otpremanja odluke samo ako je Poslovnikom propisano.
Predmet koji se odnosi na više lica (više okrivljenih) označava se kao konačno rešen kada je postupak okončan i odluka otpremljena u pogledu, svih lica. Kada je predmet rešen samo u pogledu nekih lica, znak konačnog rešenja stavlja se samo kod brojeva koji se odnose na ta lica (član 138 stav 3).
Kada su svi predmeti zavedeni na jednoj strani upisnika ili pomoćne knjige, označeni kao konačno rešeni u donjem levom uglu lista stavlja se pravougaoni znak.
Pravougaonim znakom uokviriće se i redni broj predmeta kada se stavlja u arhivu.
Znak konačnog rešenja i pravougaoni znak stavlja se uvek crvenom olovkom ili štambiljom.
Spajanje i razvođenje predmeta u upisnicima
Kada se više predmeta spoji radi sprovođenja jedinstvenog postupka, označava se znakom konačnog rešenja redni broj spojenog predmeta i u rubrici za primedbe upisnika označava kojem je predmetu spojen (na primer: "spojen UP. br. 50/74").
U rubrici za primedbe pod rednim brojem zajedničkog predmeta stavlja se zabeleška (na primer: "spojen UP. br. 70/74").
Spojeni predmet vodi se dalje pod oznakom zajedničkog predmeta.
Kada se neki predmet prilaže drugom samo radi uvida, prilaganje predmeta u ovom slučaju beleži se običnom olovkom u rubrici za primedbe koji se prilaže (na primer: "Priložen predmetu Up. br. 30/74"), i stavlja datum prilaganja.
Beleška iz stava 1 ovog člana stavlja se i u rubrici za primedbe upisnika pod rednim brojem onog predmeta kojem je drugi predmet priložen (na primer: "Priložen je Up. br. 50/74").
Kad sudija odluči da se postupak po nekom predmetu u pogledu pojedinih okrivljenih odvojeno raspravi, razdvajanje predmeta izvršiće se u upisniku tako što će se prepisi pismena koji se odnose na izdvojeni predmet zavesti kao nov predmet. U rubrici za primedbe kod novog predmeta stavlja se o tome beleška (na primer: "Izdvojeno uz Up. br. 40/74"), a kod ranijeg zajedničkog predmeta (na primer: "Odvojen Up. br. 30/74"). U oba slučaja označava se i datum izdvajanja. Iste beleške stavljaju se i u popis spisa.
Upisi koji se odnose na izdvojeni deo predmeta prenose se u odgovarajuće rubrike narednog rednog broja izdvojenog predmeta.
Zaključivanje upisnika, pomoćnih knjiga i ponovno zavođenje predmeta
Upisnici se zaključuju na kraju godine. Zaključivanje se vrši tako što se iza poslednjeg upisanog broja stavlja konstatacija koja sadrži sledeće podatke: dan, mesec i godina zaključenja, redni broj poslednjeg upisa, broj poništenih upisa, broj rešenih predmeta i broj predmeta koji su na kraju godine ostali nerešeni. Ovu konstataciju potpisuje vodilac upisnika i starešina organa.
Pomoćne knjige po pravilu ne zaključuju se, osim ako za pojedine od njih nije drugačije propisano.
Predmeti koji su na kraju godine ostali nerešeni prenose se u sledeću godinu tako što se na prvoj strani upisnika navode samo redni brojevi tih predmeta. Svi upisi koji se odnose na te predmete vrše se i dalje u ranijem upisniku. Kad se predmet reši u tekućoj godini, u ranijem upisniku stavlja se kod odnosnog broja znak konačnog rešenja, a na prvoj strani novog upisnika crvenom olovkom precrtava se odnosni redni broj.
Kada se u predmetu koji je u upisniku označen kao konačno rešen, postupak nastavi usled ukidanja odluke (u celini ili delimično), stavljanjem rešenja van snage povodom prigovora, ili posle prekida postupka ili kada se dozvoli ponavljanje postupka, predmet se upisuje kao novi, sa potrebnim ranijim upisima. U rubrici za primedbe upisuje se ranija oznaka, a kod ranijeg upisa upisuje se nova oznaka predmeta.
Predmet zaveden u upisnik uvodi se odmah u odgovarajući imenik.
Kada je predmet uveden u imenik, stavlja se iznad rednog broja pre iz upisnika pod kojim je zaveden predmet.
Povremeni pregled upisnika i pomoćnih knjiga
Šef pisarnice ili ovlašćeni radnik organa za prekršaje pregleda jedanput mesečno, a po potrebi i više puta, upise u svim upisnicima, imenicima i ostalim pomoćnim knjigama. Tom prilikom upoređuje upise sa spisima i proverava da li su tačni i potpuni. O izvršenom pregledu obaveštava starešinu organa.
Starešina organa vrši pregled upisnika, imenika i ostalih pomoćnih knjiga prema potrebi, a najmanje tromesečno.
Prilikom pregleda ispravljaju se zapažene greške i daju potrebna obaveštenja.
Izvršeni pregled utvrđuje se potpisom i datumom iza poslednjeg pregledanog upisa.
Pored usmenog ukazivanja na zapažene greške i datih obaveštenja, starešina organa može, po potrebi, ukazati na to i pismeno.
Pismena koja se odnose na poslove administracije raspoređuju se u grupe na sledeći način:
I grupa: organizacioni poslovi
II grupa: opšta uputstva i raspisi
III grupa: statistika i izveštaji
IV grupa: finansijsko i materijalno poslovanje
V grupa: kadrovski i personalni poslovi
VI grupa: samoupravljanje
VII grupa: razno
U upisniku ispred broja, staviće se oznaka pripadajuće grupe.
Predmeti koji su poverljive i strogo poverljive prirode zavode se u poverljiv ili strogo poverljiv poseban upisnik ("pov").
Starešina organa vodi poverljiv upisnik, a može odrediti i drugo lice da vodi ovaj upisnik.
U poverljiv odnosno strogo poverljiv upisnik zavodi se pismeno koje je primljeno pod "Pov" ili "Str. pov." brojem, ili koje starešina organa označi kao poverljivo.
Imenici i ostale pomoćne knjige
Imenici
Imenici koji se vode kao knjige podeljeni su po azbučnom redu sa dovoljnim brojem tabaka za svako slovo.
Imenici se mogu voditi za više godina u jednoj knjizi. U tom slučaju na početku svake godine stavlja se kod pojedinog slova godina crvenom olovkom.
Imenici se vode po imenu lica.
Ostale pomoćne knjige
U knjigu oduzetih predmeta (obrazac br. 17) zavode se predmeti koji su u toku prekršajnog postupka oduzeti. Ova knjiga vodi se za svaku godinu odvojeno, a može služiti i za više godina.
Kada je oduzeti predmet prodat, uništen ili predat po odluci organa, u knjizi se redni broj toga predmeta označava znakom konačnog rešenja.
Dostavljanje pismena preko pošte vrši se preko dostavne knjige, koja se vodi odvojeno za obične pošiljke, ukoliko posebnim propisima nije drukčije određeno.
Pre donošenja pismena pošti, sabira se vrednost nalepljenih poštanskih maraka od poslednje otpreme pošti.
U dostavnu knjigu za mesto zavode se pismena koja se dostavljaju u mesto preko radnika organa za prekršaje ili radnika skupštine opštine.
XVII PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Upisnici, imenici i pomoćne knjige koje su dužni da vode organi za prekršaje po ovom poslovniku, čine sastavni deo ovog poslovnika.
Upisnici, imenici i pomoćne knjige iz člana 135, primenjivaće se od 1. januara 1981. godine.
Ovaj poslovnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Socijalističke Republike Srbije".
UPISNIK ZA PREKRŠAJE "UP"
Obrazac br. 1
Format: 985 x 300
|
Redni broj |
Podaci o zahtevu i okrivljenom |
Podaci o |
||||||||
|
PODNOSILAC ZAHTEVA (ime ili naziv i adresa) |
Broj zahteva |
Datum prijema |
Redni broj okrivljenog |
Okrivljeni (ime ili naziv i adresa) |
Godina rođenja |
Svojstvo okrivljenog (og. lice, st. državljanin) |
Predmet ustupljen |
Prekid postupka |
||
|
Kome i kada |
Prekinuto (datum) |
Nastavljeno (datum) |
||||||||
|
1 |
2 |
3 |
4 |
5 |
6 |
7 |
8 |
9 |
10 |
11 |
|
2,5 cm |
6 cm |
2,5 cm |
2 cm |
1 cm |
7 cm |
2 cm |
1,5 cm |
5 cm |
2 cm |
2 cm |
|
prvostepenom postupku |
|||||||||||
|
Odbačaj zahteva (razlog i datum) |
Obustava postupka (razlog i datum) |
Rešenje kojim se okrivljeni oglašava odgovornim |
|||||||||
|
Datum donošenja odluke |
U skraćenom post. |
U redovnom postupku |
Zaštitna mera (vrsta, trajanje odnosno vrednost) |
Pravna kvalifikacija prekršaja (član i oznaka propisa) |
Statistička oznaka prekršaja |
Troškovi |
|||||
|
Iznos novčane kazne |
Vrsta i visina kazne |
Ukor |
Stvarni |
Paušalni |
|||||||
|
Kazna zatvora |
Novčana kazna |
||||||||||
|
12 |
13 |
14 |
15 |
16 |
17 |
18 |
19 |
20 |
21 |
22 |
23 |
|
3,5 cm |
3,5 cm |
2 cm |
2,5 cm |
2 cm |
2 cm |
1,5 cm |
4 cm |
4 cm |
2 cm |
2 cm |
2 cm |
|
Redovni pravni lekovi |
Vanredni pravni lekovi |
Datum |
PRIMEDBA |
||||||||
|
Ko je i kada izjavio |
Prvostepena odluka |
Dostavljena žalba (datum) |
Drugostepena odluka |
Vrsta, datum i odluka |
Izvršenja |
Arhiviranja |
|||||
|
Prigovor |
Žalba |
Odbačaj žalbe - prigovora (datum) |
Novo rešenje (datum) |
Potvrđeno (datum) |
Preinačeno (razlog i datum) |
Ukinuto (razlog, datum) |
|||||
|
24 |
25 |
26 |
27 |
28 |
29 |
30 |
31 |
32 |
33 |
34 |
35 |
|
3 cm |
3 cm |
2 cm |
2 cm |
2 cm |
2 cm |
4 cm |
4 cm |
5 cm |
2 cm |
2 cm |
3 cm |
UPISNIK ZA MALOLETNIKE "MAL"
Obrazac br. 2
Format: 1030 x 300
|
Redni broj |
Podaci o zahtevu i okrivljenom |
P o d a c i |
||||||||||
|
PODNOSILAC ZAHTEVA (ime, odnosno naziv i adresa) |
Broj zahteva |
Datum prijema |
Redni broj okrivljenog |
Okrivljeni (ime, adresa i zanimanje) |
Dan, mesec i godina rođenja |
Zanimanje roditelja |
Mišljenje organa starateljstva (dat.) |
Predmet ustupanja |
Prekid postupka |
|||
|
Traženo |
Dobijeno |
Kome i kada |
Prekinuto (datum) |
Nastavljeno (datum) |
||||||||
|
1 |
2 |
3 |
4 |
5 |
6 |
7 |
8 |
9 |
10 |
11 |
12 |
13 |
|
2 cm |
6 cm |
2 cm |
2 cm |
1 cm |
6 cm |
2 cm |
3 cm |
2 cm |
2 cm |
4 cm |
2 cm |
2 cm |
|
o prvostepenom postupku |
|||||||||||
|
Odbačaj zahteva po čl. 262 |
Obustava postupka |
Vrsta i visina kazne |
Ukor |
Zaštitna mera (vrsta, trajanje odnosno vrednost) |
Vaspitna mera (vrsta, trajanje) |
Pravna kvalifikacija prekršaja (član i oznaka propisa) |
Statistička oznaka prekršaja |
Troškovi |
|||
|
Razlog i datum |
Razlog i datum |
Datum donošenja odluke |
Kazna zatvora |
Novčana kazna |
Stvarni |
Paušalni |
|||||
|
14 |
15 |
16 |
17 |
18 |
19 |
20 |
21 |
22 |
23 |
24 |
25 |
|
4 cm |
4 cm |
1,5 cm |
2 cm |
2 cm |
1,5 cm |
4 cm |
4 cm |
4 cm |
2 cm |
2 cm |
2 cm |
|
Redovni pravni lekovi |
Van. pravni lekovi |
Datum |
PRIMEDBA |
|||||||
|
Ko je i kada izjavio žalbu |
Prvostepena odluka |
Dostavljena žalba (datum) |
Drugostepena odluka |
Vrsta, datum i odluka |
Izvršenja |
Arhiviranja |
||||
|
Odbačaj žalbe (datum) |
Novo rešenje (datum) |
Potvrđeno |
Preinačeno (razlog) |
Ukinuto (razlog) |
||||||
|
26 |
27 |
28 |
29 |
30 |
31 |
32 |
33 |
34 |
35 |
36 |
|
6 cm |
2 cm |
2 cm |
2 cm |
2 cm |
4 cm |
4 cm |
5 cm |
2 cm |
2 cm |
3 cm |
UPISNIK ZA PRUŽANJE PRAVNE POMOĆI "POM"
Obrazac br. 3
Format: 340 x 300
|
Redni broj |
ORGAN KOJI JE UPUTIO ZAMOLNICU |
Broj predmeta |
Datum prijema |
Kratak sadržaj zamolnice i ime lica koje treba saslušati odnosno ispitati |
Broj lica |
Rad po zamolnici |
PRIMEDBA |
||
|
Okrivljeni |
Svedoka |
Vraćeno (datum) |
Prosleđeno na nadležnost drugom organu (kome i datum) |
||||||
|
1 |
2 |
3 |
4 |
5 |
6 |
7 |
8 |
9 |
10 |
|
2 cm |
7 cm |
2 cm |
2 cm |
6 cm |
1 cm |
1 cm |
2 cm |
5 cm |
6 cm |
UPISNIK ZA PREDMETE "UPI"
Obrazac br. 4
Format: 530 x 350
|
Red. broj |
Broj "UP" |
NAZIV KAŽNJENOG LICA |
Datum prijema u rad |
Rešenje postalo izvršno - datum |
Rešenje o prekršaju |
||||
|
Vrsta kazne |
Zaštitna-vaspitna mera (vrsta) |
Troškovi postup. |
|||||||
|
novčana |
zatvor |
Stvarni |
Paušalni |
||||||
|
1 |
2 |
3 |
4 |
5 |
6 |
7 |
8 |
9 |
10 |
|
2 cm |
2 cm |
6 cm |
2 cm |
2 cm |
2 cm |
2 cm |
3 cm |
2 cm |
2 cm |
|
Rešenje o zamen. nov. kaz. u kaznu zatvora |
Kada su i koje radnje preduzete u postupku izvršenja |
PRIMEDBA |
|||||||
|
Poziv za izdržavanje kazne |
Nalog za privođenje |
Naplata izvrš. |
PREDMET DOSTAVLJEN DRUGOM ORGANU (NAZIV) |
Odgovor dr. organa (sadržina) |
Obus. pos. zbog |
||||
|
Novčane kazne |
Troškova postupka |
Zastarelosti |
Iz drugih razloga |
||||||
|
11 |
12 |
13 |
14 |
15 |
16 |
17 |
18 |
19 |
20 |
|
2 cm |
2 cm |
2 cm |
2 cm |
2 cm |
6 cm |
4 cm |
2 cm |
2 cm |
4 cm |
UPISNIK POVERLJIVE PRIRODE "POV"
Obrazac br. 5
Predmet: 301/270
|
Redni broj |
Datum prijema |
Ime i naziv pošiljaoca |
Broj i datum podneska |
Kratak sadržaj podneska |
Postupljeno |
PRIMEDBA |
|
|
Datum |
Kratak sadržaj |
||||||
|
1
|
2 |
3 |
4 |
5 |
6 |
7 |
8 |
|
2
|
2 |
7 |
7 |
5 |
6 |
5 |
4 |
DELOVODNIK "DEL"
Obrazac br. 6
Format: 320 x 270
|
Redni broj |
Datum prijema ili zavođenja |
IME I NAZIV POŠILJAOCA |
Broj i datum podneska |
Sadržaj podneska |
Rešeno |
PRIMEDBA |
|
|
Datum |
Kratak sadržaj |
||||||
|
1 |
2 |
3 |
4 |
5 |
6 |
7 |
8 |
|
2 cm
|
2 cm |
7 cm |
2 cm |
6 cm |
2 cm |
6 cm |
5 cm |
UPISNIK PREKRŠAJA "VP"
Obrazac br. 7
Format: 655 x 300
|
Redni broj |
NAZIV PRVOSTEPENOG ORGANA I BROJ PREDMETA |
Datum prijema |
Podnosilac žalbe (ime ili naziv) |
Pravna kvalifikacija prekršaja (član i oznaka propisa) |
Odluka u drugostepenom postupku |
||||
|
Datum donošenja odluke |
Žalba odbačena |
Rešenje potvrđeno |
Rešenje preinačeno (razlog) |
Rešenje ukinuto (razlog) |
|||||
|
1 |
2 |
3 |
4 |
5 |
6 |
7 |
8 |
9 |
10 |
|
2 cm |
5 cm |
2 cm |
5 cm |
5 cm |
2,5 cm |
2 cm |
2 cm |
2,5 cm |
2,5 cm |
|
Odluka u drugostepenom postupku |
Predmet otpremljen |
Trajanje postupka |
Vanredna pravna sredstva |
PRIMEDBA |
|||||||||
|
Kazna |
Zaštitna mera |
Vaspitna mera |
Zahtev za sudsku zaštitu i ishod |
Zahtev za zaštitu zakonitosti i ishod |
|||||||||
|
Povećana |
Smanjena |
Ublažena |
Ukinuta |
Izrečena |
Smanjena |
Ukinuta |
Izrečena umesto kazne (koja) |
Izrečena druga vrsta i koja |
|||||
|
11 |
12 |
13 |
14 |
15 |
16 |
17 |
18 |
19 |
20 |
21 |
22 |
23 |
24 |
|
2 cm |
2 cm |
2 cm |
2 cm |
2 cm |
2 cm |
2 cm |
2 cm |
2 cm |
2 cm |
2 cm |
4 cm |
3 cm |
6 cm |
IMENIK ZA UPISNIK "UP"
Obrazac br. 8
Format: 185 x 250
|
Okrivljeni (ime ili naziv) |
Broj predmeta |
Broj podnosioca zahteva |
Sudija kome je dato u rad |
PRIMEDBA |
|
1 |
2 |
3 |
4 |
5 |
|
6 cm |
2 cm |
2,5 cm |
4 cm |
4 cm |
IMENIK ZA UPISNIK "MAL"
Obrazac br. 9
Format: 185 x 250
|
Okrivljeni (ime i prezime) |
Redni broj spisa |
Broj podnosioca zahteva |
Sudija kome je dato u rad |
PRIMEDBA |
|
1 |
2 |
3 |
4 |
5 |
|
6 cm |
2 cm |
2,5 cm |
4 cm |
4 cm |
IMENIK ZA UPISNIK "POM"
Obrazac br. 10
Format: 185 x 350
|
Ime lica na koje se odnosi predmet |
Organ koji je uputio zamolnicu |
Broj predmeta |
PRIMEDBA |
|
1 |
2 |
3 |
4 |
|
6 cm |
6 cm |
2,5 cm |
4 cm |
IMENIK ZA UPISNIK "UPI"
Obrazac br. 11
Format: 185 x 350
|
Okrivljeni (ime, naziv i adresa) |
Redni broj predmeta |
Primedba |
|
1 |
2 |
3 |
|
8 cm |
2,5 cm |
8 cm |
KNJIGA PEČATA, ŠTAMBILJA I ŽIGOVA
Obrazac br. 12
Format: 225 x 250
|
Redni broj |
Nabavljen po aktu |
Otisak pečata, štambilja i žiga |
Redni broj pečata |
Početak upotrebe |
Nalazi se na rukovanju i potpis |
Datum prestanka upotrebe |
|
|
Broj |
Datum |
||||||
|
1 |
2 |
3 |
4 |
5 |
6 |
7 |
8 |
|
1,5 cm |
2 cm |
2 cm |
6,5 cm |
1,5 cm |
2 cm |
5 cm |
2 cm |
DOSTAVNA KNJIGA ZA MESTO
Obrazac br. 13
Format: 250 x 350
|
Redni broj |
Datum upisa |
Oznaka spisa - broj akta |
Primalac |
Potvrda prijema |
||
|
Ime odnosno naziv |
Adresa |
Datum |
Potpis |
|||
|
1 |
2 |
3 |
4 |
5 |
6 |
7 |
|
2 cm |
2 cm |
3 cm |
6 cm |
5 cm |
3 cm |
4 cm |
DOSTAVNA KNJIGA ZA POŠTU
Obrazac br. 14
Format: 250 x 350
|
Datum otpreme |
Broj akta |
PRIMALAC |
Mesto |
Poštarina |
Broj preporuke |
Primedba |
|
1 |
2 |
3 |
4 |
5 |
6 |
7 |
|
1,5 |
2,5 cm |
6,5 cm |
3,5 cm |
2,5 cm |
3,5 cm |
5 cm |
INTERNA DOSTAVNA KNJIGA O KRETANJU SPISA U ORGANU
Obrazac br. 15
Format: 240 x 350
|
Red. broj |
Oznaka spisa |
Potvrda prijema |
Vraćeno pisarnici |
Primedba |
||
|
Datum |
Potpis |
Datum |
Potpis |
|||
|
1 |
2 |
3 |
4 |
5 |
6 |
7 |
|
2 cm |
3 cm |
3 cm |
4 cm |
3 cm |
4 cm |
5 cm |
POPIS TROŠKOVA ISPLAĆENIH IZ BUDŽETA
Obrazac br. 16
Format: 205 x 350
|
Red. broj |
Datum isplaćenih troškova |
Vrsta troškova |
Iznos troškova |
Primedba |
|
1 |
2 |
3 |
4 |
5 |
|
2 cm |
2 cm |
8 cm |
3,5 cm |
5 cm |
KNJIGA ODUZETIH PREDMETA
Obrazac br. 17
Format: 390 x 350
|
Redni broj |
Broj predmeta |
Ime lica od koga je predmet oduzet |
Datum oduzimanja |
Kratak opis predmeta i količina |
Vrednost oduzete stvari |
Na čuvanju do odluke |
Odluka o oduzetoj stvari |
PRIMEDBA |
|||||
|
Uništena (datum) |
Prodata (datum i iznos) |
Predata (datum) |
Vraćena vlasniku (datum) |
Potpis primaoca |
Datum uništenja i broj zapisnik |
||||||||
|
1 |
2 |
3 |
4 |
5 |
6 |
7 |
8 |
9 |
10 |
11 |
12 |
13 |
14 |
|
2 cm |
2 cm |
5 cm |
2 cm |
5 cm |
4 cm |
2 cm |
2 cm |
2 cm |
2 cm |
2 cm |
3 cm |
3 cm |
3 cm |
KONTROLNIK POŠTARINE
Obrazac br. 18
Format: 220 x 350
|
Datum |
Opis |
Vrednost |
Overa |
||
|
Primljeno |
Utrošeno |
Stanje |
|||
|
1 |
2 |
3 |
4 |
5 |
6 |
|
2,5 cm
|
7 cm |
3 cm |
3 cm |
3 cm |
3,5 cm |
KNJIGA POSLATIH PREDMETA KOJE TREBA VRATITI
Obrazac br. 19
Format: 200 x 350
|
Redni broj |
Oznaka spisa |
Kome je spis poslat |
Spis poslat dana |
Rok do koga bi se spis imao vratiti |
Spis vraćen dana |
PRIMEDBA |
|
1 |
2 |
3 |
4 |
5 |
6 |
7 |
|
1,5 cm
|
2 cm |
6,5 cm |
2 cm |
2 cm |
2 cm |
4 cm |
KNJIGA IZDATIH PREDMETA IZ ARHIVE
Obrazac br. 20
Format: 240 x 250
|
Redni broj |
Datum izdavanja iz arhive |
Oznaka izdatog spisa |
Kome je predmet izdat |
Oznaka predmeta kome se spis prilaže |
Rok do koga spis treba vratiti |
Datum požurnice |
Spis vraćen |
PRIMEDBA |
|
1 |
2 |
3 |
4 |
5 |
6 |
7 |
8 |
9 |
|
2 cm
|
2,5 cm |
2 cm |
4,5 cm |
2 cm |
2,5 cm |
2,5 cm |
2,5 cm |
3,5 cm |
1. U obrascima javnih isprava propisanim republičkim zakonima i drugim propisima donetim pre 28. septembra 1990. godine naziv: "Socijalistička Republika Srbija" menja se i glasi: "Republika Srbija", u odgovarajućem padežu - videti Uredbu o izmeni sadržaja obrazaca javnih isprava ("Sl. glasnik RS", br. 34/99).