ZAKONO SUDU SRBIJE I CRNE GORE("Sl. list SCG", br. 26/2003) |
OPŠTE ODREDBE
Sud Srbije i Crne Gore (u daljem tekstu: Sud) je samostalna i nezavisna institucija državne zajednice.
Sudije se biraju i razrešavaju na način i po postupku koji obezbeđuju samostalnost i nezavisnost sudija.
Sudija ima pravo na materijalno i drugo obezbeđenje koje garantuje njegovu nezavisnost, samostalnost i sigurnost.
Svakome je zabranjeno da utiče na rad Suda, posebno korišćenjem javnog položaja i sredstava javnog informisanja, u toku postupka i za vreme odlučivanja.
Svako može podneti predstavku u okviru nadležnosti Suda.
Sud je dužan da obavesti podnosioca predstavke o njenom ishodu, ako on to zahteva.
Rad Suda je javan.
Javnost se obezbeđuje objavljivanjem odluka, davanjem saopštenja sredstvima javnog informisanja i na drugi način, u skladu s ovim zakonom i Poslovnikom o radu Suda (u daljem tekstu: Poslovnik).
Sud može isključiti javnost sa sednice ili jednog njenog dela, ako je to potrebno radi čuvanja tajne, održavanja javnog reda, zaštite morala ili ličnog ili porodičnog života učesnika postupka.
Isključenje javnosti ne odnosi se na učesnike postupka i njihove punomoćnike.
Sednice Suda o većanju i glasanju i sednice veća su nejavne.
Odluke Suda objavljuju se u Zbirci sudskih odluka.
Svako lice koje ima opravdani interes može zahtevati da mu se omogući uvid u spise predmeta, da mu se, uz naknadu troškova, dozvoli prepis spisa, osim spisa sudije izvestioca i ako postoje razlozi za isključenje javnosti.
Državni organi i drugi organi javne vlasti, pravna i fizička lica dužni su, na zahtev Suda u roku koji on odredi, da dostave podatke i obaveštenja od značaja za postupak i odluku Suda.
U postupu pred Sudom u službenoj upotrebi su jezici i pisma propisani ustavima i zakonima država članica.
Sud ostvaruje međunarodnu saradnju sa inostranim i međunarodnim sudovima i međunarodnim organizacijama u skladu sa svojom funkcijom.
Sredstva za rad i funkcionisanje Suda utvrđuju se u sudskom budžetu zakonom o godišnjim prihodima i rashodima neophodnim za finansiranje nadležnosti poverenih Srbiji i Crnoj Gori.
Sud samostalno raspolaže sredstvima sudskog budžeta.
Izvršenje odluka Suda obezbeđuje se u posebnom postupku, u skladu s ovim zakonom.
U postupku pred Sudom ne plaća se taksa.
U slučaju kad Sud odlučuje o zakonitosti konačnih upravnih akata institucija Srbije i Crne Gore, plaća se taksa u skladu sa zakonom, osim u izbornim sporovima.
Sud može osloboditi učesnika u postupku obaveze plaćanja takse, ako u konkretnom slučaju oceni da je zahtev opravdan.
Učesnici u postupku pred Sudom snose svoje troškove.
Sud može naknaditi troškove drugim pozvanim licima i odrediti naknadu za njihovo učešće u postupku.
Ako neko pitanje postupka pred Sudom nije uređeno ovim zakonom, niti se može rešiti shodnom primenom odgovarajućih procesnih odredaba i načela drugih zakona, Sud će utvrditi odgovarajuće rešenje za taj slučaj, u skladu s opštim pravnim principima i prirodom postupka.
Sedište Suda je u Podgorici.
Sud ima pečat okruglog oblika koji sadrži naziv i sedište Suda i grb državne zajednice Srbija i Crna Gora (u daljem tekstu: Srbija i Crna Gora).
Naziv i sedište Suda ističe se na vidnom mestu sudske zgrade.
Zastava državne zajednice Srbija i Crna Gora ističe se u prostoriji u kojoj Sud zaseda.
Sud donosi Poslovnik kojim bliže uređuje način rada i druge akte neophodne za ostvarivanje nadležnosti utvrđene Ustavnom poveljom i Poveljom o ljudskim i manjinskim pravima i građanskim slobodama (u daljem tekstu: Ustavna povelja), u skladu s ovim zakonom.
SUDIJE I PREDSEDNIK SUDA
Sud ima osam sudija, koji se biraju u skladu s Ustavnom poveljom i ovim zakonom.
Savet ministara objavljuje javni poziv u "Službenom listu Srbije i Crne Gore" radi prikupljanja inicijativa za izbor sudija.
Inicijative i uslovi za izbor sudija
Za sudiju može biti predložen državljanin države članice, koji je ujedno i državljanin Srbije i Crne Gore, koji ispunjava uslove iz Ustavne povelje i uživa ugled i dostojan je za obavljanje sudijske funkcije.
Inicijativu za izbor sudije, u roku od 30 dana od dana objavljivanja javnog poziva za prikupljanje inicijativa za izbor sudija, mogu podneti: pravosudni savet države članice, advokatska komora, pravni fakultet, udruženje pravnika i ovlašćeni predlagači sudija u državama članicama.
Pre podnošenja obrazloženog predloga za izbor sudije Skupštini Srbije i crne Gore, Savet ministara je dužan da zatraži pismenu saglasnost kandidata i mišljenje Suda o tom predlogu.
Ako predloženi kandidat za sudiju ne bude izabran, postupak se ponavlja.
Pre stupanja na dužnost, sudija polaže zakletvu koja glasi:
"Zaklinjem se svojom čašću da ću se u svom radu pridržavati Ustavne povelje Srbije i Crne Gore, Povelje o ljudskim i manjinskim pravima i građanskim slobodama i zakona državne zajednice Srbije i Crne Gore i da ću svoju dužnost obavljati savesno, nepristrasno i nezavisno".
Sudija polaže zakletvu pred predsednikom Skupštine Srbije i Crne Gore, uz prisustvo predsednika Srbije i Crne Gore.
Sud ima predsednika, koji se bira većinom glasova svih sudija, tajnim glasanjem, na vreme od tri godine i ne može ponovo biti biran na tu funkciju.
Predsednik Suda bira se najdocnije osam dana pre isteka mandata dotadašnjem predsedniku Suda.
Predlog za izbor predsednika Suda mogu podneti najmanje troje sudija.
Ako je predloženo više kandidata, a nijedan ne dobije potrebnu većinu, pristupa se ponovnom glasanju, a izabranim se smatra onaj kandidat koji je dobio najveći broj glasova.
Ako na ponovnom glasanju kandidati za predsednika dobiju isti broj glasova, smatra se da je za predsednika izabran najstariji kandidat.
Predsednik Suda predstavlja Sud, saziva sednice, predlaže dnevni red i predsedava sednicama koje je sazvao u skladu sa Poslovnikom, usklađuje rad Suda, stara se o sprovođenju akata Suda i vrši druga prava i dužnosti utvrđene ovim zakonom, Poslovnikom i drugim aktima Suda.
Predsednik Suda istovremeno obavlja i funkciju sudije.
U slučaju odsustva ili sprečenosti, predsednika Suda zamenjuje sudija koga odredi Sud prema mesečnom rasporedu.
Sudija predlaže Sudu pretresanje pitanja iz nadležnosti Suda i učestvuje u pretresanju i odlučivanju o svakom pitanju o kome se raspravlja na sednicama Suda.
Sudija ima pravo da u postupku odlučivanja izdvoji svoje mišljenje i da ga pismeno obrazloži.
Izdvojeno mišljenje sudije objavljuje se, kao i odluka Suda povodom koje je mišljenje izdvojeno.
Sudija uživa imunitet za izneto mišljenje i dati glas u svojstvu sudije.
Sudija ne može biti pozvan na odgovornost, pritvoren ili kažnjen bez odobrenja Suda, osim ako je zatečen u vršenju krivičnog dela za koje je propisana kazna zatvora u trajanju dužem od pet godina.
O odobrenju za krivično gonjenje sudije odlučuje se na opštoj sednici Suda.
Sudija ne može učestvovati u odlučivanju kada se glasa o njegovom imunitetu.
Nespojivost funkcija i delatnosti
Sudija ne može obavljati poslaničku ili drugu javnu funkciju, niti bilo kakvu profesionalnu delatnost, osim naučno-istraživačke i obrazovne, po odobrenju Suda.
Sudija ne može biti član političke stranke.
Sudija ne može učestvovati u pripremi ustava, zakona i drugih propisa i opštih akata čija je ocena usklađenosti u nadležnosti Suda.
Sudija ne može učestvovati u odlučivanju kada se glasa o nespojivosti njegove sudijske funkcije sa vršenjem druge delatnosti.
Zabrana javnog izjašnjavanja o predmetu spora
Sudija ne može javno iznositi svoje mišljenje o pitanju koje može biti ili je predmet spora pred Sudom.
Sudiji prestaje funkcija istekom vremena na koje je izabran.
Sudiji prestaje funkcija pre isteka vremena na koje je izabran kad to sam zatraži ili kad bude razrešen.
Uslovi za razrešenje od funkcije
Sudija se razrešava funkcije kad je osuđen na bezuslovnu kaznu zatvora dužu od šest meseci, kad je osuđen za krivično delo koje ga čini nedostojnim za obavljanje funkcije ili kad trajno izgubi sposobnost za obavljanje sudijske dužnosti.
Postupak za prestanak funkcije i razrešenje
Kad sudija podnese zahtev da mu prestane funkcija pre isteka vremena na koje je izabran, Sud će svojom odlukom utvrditi da mu je prestala funkcija na dan naveden u zahtevu.
Ako Sud, na osnovu mišljenja nadležne zdravstvene institucije koju odredi, oceni da je sudija trajno izgubio sposobnost za obavljanje sudijske funkcije, o tome će obavestiti Skupštinu Srbije i Crne Gore, sa predlogom da odluči o prestanku funkcije u roku od tri meseca od dana dostavljanja predloga. Ako Skupština Srbije i Crne Gore u tom roku ne odluči o prestanku funkcije sudije, Sud će svojom odlukom utvrditi da je istekom navedenog roka sudiji prestala funkcija.
Pod trajnim gubitkom sposobnosti, u smislu ovog člana, smatra se gubitak fizičke ili mentalne sposobnosti za obavljanje sudijske funkcije.
Ako sudija bude pravnosnažno osuđen na bezuslovnu kaznu zatvora dužu od šest meseci, Sud će, najdocnije u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude, svojom odlukom utvrditi da je sudiji prestala funkcija.
Ako sudija bude pravnosnažno osuđen za krivično delo, na kaznu blažu od kazne iz prethodnog stava, Sud će oceniti da li to delo sudiju čini nedostojnim za obavljanje sudijske funkcije.
Ako Sud utvrdi nedostojnost sudije, ocenu o tome će dostaviti Skupštini Srbije i Crne Gore, sa predlogom da odluči o prestanku funkcije sudije u roku od tri meseca od dana dostavljanja predloga. Ako Skupština Srbije i Crne Gore u tom roku ne odluči o datom predlogu, Sud će utvrditi da je istekom navedenog roka sudiji prestala funkcija.
Sudija na koga se predlog ili odluka o razrešenju odnosi ne učestvuje u glasanju.
Pre odlučivanja o pitanjima iz ovog člana, sudiji mora biti omogućeno da se izjasni.
O odlukama Suda o razrešenju i prestanku sudijske funkcije obaveštava se Skupština Srbije i Crne Gore i Savet ministara.
Kad je protiv sudije pokrenut krivični postupak, Sud će odlučiti da li će sudija obavljati dužnost dok krivični postupak traje.
Odluka o suspenziji donosi se na opštoj sednici Suda i dostavlja se sudiji na koga se odnosi.
ORGANIZACIJA SUDA
Sud odlučuje o pitanjima iz svoje nadležnosti na opštoj sednici, zajedničkoj sednici, sednici veća i posebnoj sednici.
Pitanja o kojima Sud odlučuje na pojedinim sednicama i način rada bliže se uređuju Poslovnikom, u skladu sa ovim zakonom i drugim zakonom Srbije i Crne Gore.
Opštu sednicu sačinjavaju sudije i predsednik Suda.
Za punovažno odlučivanje na opštoj sednici potrebno je prisustvo najmanje dve trećine sudija.
Zajedničku sednicu sačinjavaju predsednik i sudije Suda, kao i sudije nadležnog ustavnog suda države članice.
Za punovažno odlučivanje na zajedničkoj sednici potrebno je prisustvo većine sudija svakog suda.
Posebnu sednicu sačinjavaju sudije i predsednik Suda.
Za punovažno odlučivanje na posebnoj sednici potrebno je prisustvo najmanje dve trećine sudija.
Veće Suda sačinjava predsednik veća i dvoje sudija.
Broj veća i njihov sastav određuje Sud na posebnoj sednici, godišnjim rasporedom poslova i zadataka.
Za punovažno odlučivanje na sednici veća potrebno je prisustvo svih članova veća.
Sednicu Suda saziva i njome predsedava predsednik Suda ili sudija koji ga zamenjuje.
Predsednik Suda dužan je da sazove sednicu i kad to zatraži jedan ili više sudija, obrazloženim pismenim predlogom.
Sednicu veća saziva i njome predsedava predsednik veća ili sudija koji ga zamenjuje.
Sud na opštoj sednici:
1) rešava sporove između institucija Srbije i Crne Gore o pitanjima njihove nadležnosti iz Ustavne povelje;
2) odlučuje o usklađenosti zakona Srbije i Crne Gore sa Ustavnom poveljom i potvrđenim i objavljenim međunarodnim ugovorom ili sporazumom;
3) odlučuje o usklađenosti drugih propisa i opštih akata institucija Srbije i Crne Gore s Ustavnom poveljom, potvrđenim i objavljenim međunarodnim ugovorom ili sporazumom, kao i sa zakonom Srbije i Crne Gore;
4) odlučuje o povredi Ustavne povelje od strane predsednika Srbije i Crne Gore u postupku koji pokrene Skupština Srbije i Crne Gore;
5) odlučuje o pokretanju postupka, po službenoj dužnosti, za ocenjivanje usklađenosti zakona, drugih propisa i opštih akata Srbije i Crne Gore, kao i ustava i zakona država članica sa Ustavnom poveljom, potvrđenim i objavljenim međunarodnim ugovorom ili sporazumom, kao i sa zakonom Srbije i Crne Gore;
6) zauzima pravne stavove i mišljenja koji se odnose na ujednačavanje sudske prakse;
7) odlučuje o drugim pitanjima koja su ovim zakonom ili drugim zakonom Srbije i Crne Gore stavljena u nadležnost opšte sednice.
Sud na opštoj sednici odlučuje većinom glasova ukupnog broja sudija.
Sud na zajedničkoj sednici odlučuje većinom glasova od ukupnog broja sudija, s tim da za odluku glasa i većina od ukupnog broja sudija ustavnog suda države članice.
Predstavku po istom predmetu Sud na zajedničkoj sednici može razmatrati protekom roka od šest meseci. Odluka u ponovljenom postupku donosi se na način iz stava 1. ovog člana.
Protekom roka od šest meseci, odluka se može doneti na zajedničkoj sednici, većinom glasova prisutnih sudija.
Sud na posebnoj sednici:
1) bira predsednika Suda;
2) donosi Poslovnik i druge opšte akte kojima se bliže uređuje način rada Suda;
3) utvrđuje predlog sudskog budžeta;
4) odlučuje o postavljenju i razrešenju sekretara Suda, savetnika Suda i drugih lica koja podležu reizbornosti, u skladu s opštim aktom o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u Stručnoj službi Suda;
5) odlučuje o zahtevu sudije da mu se odobri istovremeno obavljanje naučno-istraživačke ili obrazovne delatnosti;
6) donosi odluku, odnosno predlog o prestanku funkcije i razrešenju sudije;
7) donosi odluku o suspenziji sudije;
8) odlučuje o zaključivanju ugovora sa naučnim ustanovama i stručnim licima o obavljanju poslova i zadataka nužnih za ostvarivanje funkcija Suda;
9) odlučuje i o drugim pitanjima koja nisu u nadležnosti opšte sednice, zajedničke sednice ili sednice veća.
Sud na posebnoj sednici odlučuje većinom glasova ukupnog broja sudija.
Sud na sednici Veća odlučuje:
1) o zakonitosti konačnih upravnih akata institucija Srbije i Crne Gore;
2) o žalbama građana, u skladu s Ustavnom poveljom;
3) o sporovima između institucija Srbije i Crne Gore o pitanjima njihove nadležnosti iz Ustavne povelje;
4) o sporovima između institucija Srbije i Crne Gore i institucija jedne ili obe države članice, ili između institucija dve države članice međusobno;
5) o drugim pitanjima određenim zakonom Srbije i Crne Gore.
Na sednici Veća Sud odlučuje većinom glasova članova Veća.
Sud ima Sekretarijat čiji se sastav utvrđuje Poslovnikom.
Sekretarijat Suda obavlja stručne poslove u prethodnom postupku, u postupku međunarodne saradnje i saradnje s institucijama Srbije i Crne Gore i država članica, u postupku pružanja pravne pomoći, kao i druge poslove utvrđene Poslovnikom.
Sekretarijat Suda može obavljati poslove i van sedišta Suda.
Sud ima sekretara.
Sekretara Suda postavlja i razrešava Sud.
Sekretar se postavlja na četiri godine i po isteku tog vremena može biti ponovo postavljen na tu funkciju.
Za sekretara se može postaviti diplomirani pravnik, koji ima deset godina staža u struci i položen pravosudni ispit.
Sekretar Suda rukovodi Sekretarijatom i Stručnom službom Suda.
Za svoj rad sekretar je odgovoran Sudu.
Za obavljanje stručnih i drugih poslova za svoje potrebe Sud obrazuje Stručnu službu, koju čine savetnici i drugi saradnici.
Savetnici se biraju i postavljaju na vreme od četiri godine, uz mogućnost reizbora.
Za savetnika Suda može biti postavljeno lice koje ima završen pravni fakultet, položen pravosudni ispit ili akademsko zvanje magistra ili doktora pravnih nauka i iskustvo u radu na pravnim poslovima od najmanje deset godina.
Stručnu službu čine i saradnici za obavljanje poslova pravosudno-informacionog sistema, bibliotekarske, dokumentacione i druge stručno-tehničke službe i za praćenje sudske prakse.
Organizacija, poslovi i način rada Stručne službe uređuju se aktom Suda.
POSTUPAK PRED SUDOM
Podnesci se predaju Sudu neposredno ili putem pošte.
Odustanak od podnesaka kojim se pokreće postupak
Podnosilac podneska kojim je pokrenut postupak može od njega odustati najkasnije do početka većanja i glasanja.
Izjava o odustanku podnosi se pismeno ili na zapisnik kod Sekretarijata Suda.
Sekretarijat Suda proverava da li postoje procesne pretpostavke i drugi uslovi za vođenje postupka i odlučivanje.
U toku prethodnog ispitivanja, Sekretarijat Suda može tražiti potrebna obaveštenja i podatke od podnosioca podneska, kao i od drugih učesnika postupka.
Sud može tražiti stručna i druga mišljenja, materijalne dokaze i druge podatke o činjenicama od značaja za odlučivanje i od drugih lica.
Ako je dostavljeni podnesak nerazumljiv, nepotpun ili ne sadrži podatke neophodne za vođenje postupka, Sekretarijat Suda će zatražiti od podnosioca da u roku od 15 dana te nedostatke otkloni.
Uredan podnesak Sekretarijat Suda dostavlja sudiji izvestiocu.
Sud će odbaciti podnesak:
1) ako utvrdi da nije nadležan;
2) ako u ostavljenom roku podnosilac nije otklonio nedostatke koji onemogućavaju dalje postupanje;
3) ako utvrdi da je već odlučivao o istoj stvari;
4) ako je podnesak neblagovremen ili prevremen;
5) ako ne postoje druge procesne pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje predviđene zakonom.
Ako Sud odbaci podnesak, o tome će obavestiti podnosioca.
Dostavljanje na odgovor i prikupljanje potrebnih podataka
Sud dostavlja primerak podneska kojim je pokrenut postupak, odnosno rešenje Suda o pokretanju postupka donosiocu osporenog akta i određuje mu rok za dostavljanje odgovora.
Učesnici postupka dužni su da, u roku koji odredi Sud, dostave Sudu osporeni akt, odnosno potrebnu dokumentaciju i da pruže podatke, činjenice i obaveštenja od značaja za vođenje postupka i odlučivanje.
Ako u određenom roku ne dobije odgovor, Sud će postupak nastaviti, a ako ne dobije tražene podatke, činjenice i obaveštenja od značaja za vođenje postupka i odlučivanje, o tome će obavestiti nadležni organ radi preduzimanja zakonom propisanih mera.
Javnu raspravu, ako Sud oceni da je neophodna, zakazuje i njome rukovodi predsednik Suda ili sudija koji ga zamenjuje, odnosno predsednik veća.
Na javnu raspravu pozivaju se učesnici u postupku radi izlaganja stavova i davanja potrebnih obaveštenja.
Ako je to od interesa za donošenje odluke, Sud može na javnu raspravu pozvati predstavnike organa i organizacija, naučne i javne radnike, kao i druga lica radi davanja mišljenja i obaveštenja.
Dostavljanje poziva za javu raspravu
Učesnicima u postupku i drugim licima, pismeni poziv, sa potrebnim materijalima, dostavlja se najdocnije osam dana pre održavanja javne rasprave.
U pozivu za javnu raspravu navodi se predmet spora, datum, vreme i mesto održavanja javne rasprave.
O vremenu i mestu održavanja javne rasprave obaveštava se javnost, a posebno akreditovana javna glasila.
Nedolazak uredno pozvanih lica ne sprečava Sud da održi javnu raspravu.
Sud može javnu raspravu odložiti ili prekinuti ako ne prisustvuje učesnik postupka ili radi pribavljanja potrebnih podataka, obaveštenja i mišljenja, kao i u drugim opravdanim slučajevima.
Održavanje reda na javnoj raspravi
O održavanju reda na javnoj raspravi stara se predsednik Suda, odnosno predsednik Veća.
Predsednik, posle opomene, može oduzeti reč učesniku javne rasprave koji zloupotrebljava reč ili udaljiti lice koje ometa red na javnoj raspravi.
Predsednik Suda objavljuje predmet javne rasprave i učesnike u postupku, konstatuje prisustvo pozvanih, a nakon toga daje reč sudiji izvestiocu da izloži stanje stvari u predmetu, ne iznoseći svoje mišljenje o osnovanosti datog predloga.
Nakon toga, predsednik Suda daje reč predlagaču, zatim donosiocu osporenog akta i ostalim učesnicima.
Učesnici u postupku obrazlažu svoje stavove i predloge i iznose činjenice od interesa za razjašnjenje stvari.
U toku javne rasprave, predsednik Suda, sudija izvestilac i sudije, ne iznoseći svoje mišljenje, mogu postavljati pitanja, tražiti razjašnjenja od učesnika u postupku i od drugih pozvanih lica.
U toku postupka, do donošenja odluke, Sud može narediti da se obustavi izvršenje pojedinačnog akta ili radnje koji su preduzeti na osnovu zakona, drugog propisa ili opšteg akta čija se usklađenost ocenjuje, ako bi njihovim izvršenjem mogle nastupiti neotklonjive štetne posledice.
Ako Sud odredi privremenu meru, postupak odlučivanja je hitan, a odluka o predmetu se mora doneti u roku od 60 dana od dana objavljivanja odluke o privremenoj meri.
Zakazivanje javne rasprave o privremenoj meri
Ako Sud oceni da pre donošenja odluke o privremenoj meri treba održati javnu raspravu, poziv za javu raspravu može se uputiti telefonski, elektronskom poštom ili na drugi pogodan način, o čemu se sastavlja službena beleška.
Uticaj novog akta na tok postupka
Ako donosilac osporenog akta u toku postupka donese drugi akt kojim se menja ili stavlja van snage osporeni akt, Sud može pozvati podnosioca da se u određenom roku izjasni da li ostaje pri svom podnesku.
Ako se podnosilac izjasni da je zadovoljan novim aktom ili se ne izjasni u određenom roku, Sud može obustaviti postupak.
Pogreške u imenima i brojevima, kao i druge očigledne pogreške u pisanju i računanju, nedostatke u obliku i nesaglasnost prepisa akta sa izvornikom, ispraviće predsednik Suda, odnosno predsednik veća u svako doba.
Ispravljanje će se izvršiti posebnim rešenjem i uneće se na kraju izvornika, a učesnicima postupka će se dostaviti prepis rešenja.
Ako između izvornika i prepisa akta postoji nesaglasnost u pogledu nekog odlučivanja sadržanog u izreci akta, učesnicima postupka će se dostaviti ispravljeni prepis akta, sa naznačenjem da se njime zamenjuje raniji prepis akta.
Ako je akt javno objavljen u službenom glasilu, Sud je dužan da ispravku objavi na isti način.
1. POSTUPAK ZA OCENJIVANJE USKLAĐENOSTI OPŠTIH AKATA
Postupak za ocenjivanje usklađenosti opštih akata pokreće se podnošenjem predloga ovlašćenog lica ili po službenoj dužnosti Suda.
Lica ovlašćena za podnošenje predloga su: predsednik Srbije i Crne Gore, Savet ministara, najmanje 10 poslanika Skupštine Srbije i Crne Gore, predsednik države članice, ministar Srbije i Crne Gore, skupština države članice, vlada države članice, ministar države članice, sud ili tužilaštvo u državi članici, ombudsman i pravna lica koja vrše javna ovlašćenja.
Ovlašćeni predlagač postupka i donosilac osporenog akta imaju svojstvo učesnika postupka.
Predlog za pokretanje postupka sadrži: naziv opšteg akta, oznaku osporene odredbe, naziv i broj službenog glasila u kome je objavljen, razloge na kojima se predlog, odnosno inicijativa zasniva, kao i druge podatke od značaja za ocenjivanje usklađenosti osporenog akta.
Ako osporeni akt nije objavljen u službenom glasilu, uz predlog se, po pravilu, prilaže i overeni prepis tog akta.
Učesnik u postupku ima pravo da podnosi predloge i dokaze, pruža potrebne podatke i obaveštenja, da iznosi i obrazlaže svoje stavove i razloge, da daje odgovore na navode i razloge drugih učesnika u postupku i da preduzima druge radnje od značaja za odlučivanje.
Predstavnici učesnika i druga lica
U postupku pred Sudom učesnike predstavlja zakonom, odnosno opštim aktom, ovlašćeni predstavnik ili lice koje on ovlasti.
U postupku mogu učestvovati i lica koja Sud pozove.
Postupak za ocenjivanje usklađenosti osporenog akta smatra se da je pokrenut danom prijema predloga ovlašćenog pokretača postupka.
Kad Sud odluči da postupak za ocenjivanje usklađenosti opšteg akta pokrene po službenoj dužnosti, smatra se da je postupak pokrenut danom donošenja rešenja o pokretanju postupka.
U postupku za ocenjivanje usklađenosti opšteg akta, Sud nije ograničen podnetim predlogom.
Ako podnosilac predloga odustane od predloga, Sud može nastaviti postupak po službenoj dužnosti.
Za odluku o pokretanju ili nastavljanju postupka po službenoj dužnosti treba da glasa više od polovine ukupnog broja sudija.
Sud će, ako oceni da je potrebno, održati javnu raspravu kad odlučuje:
1) o usklađenosti ustava država članica s Ustavnom poveljom;
2) o usklađenosti zakona Srbije i Crne Gore s Ustavnom poveljom i potvrđenim i objavljenim međunarodnim ugovorom ili sporazumom;
3) o usklađenosti zakona države članice s Ustavnom poveljom, potvrđenim i objavljenim međunarodnim ugovorom ili sporazumom, kao i zakonom Srbije i Crne Gore.
Sud može odlučiti da se održi javna rasprava i u drugim slučajevima.
Sud će obustaviti postupak:
1) ako utvrdi da je posle pokretanja postupka ustav države članice usklađen s Ustavnom poveljom;
2) ako utvrdi da je zakon, drugi propis ili opšti akt, posle pokretanja postupka, usklađen s Ustavnom poveljom, potvrđenim i objavljenim međunarodnim ugovorom ili sporazumom ili zakonom, osim ako oceni da postupak treba nastaviti i doneti odluku zbog toga što nisu otklonjene posledice neusklađenosti;
3) ako je povučen predlog o pokretanju postupka za ocenjivanje usklađenosti opšteg akta, a Sud po službenoj dužnosti ne nastavi postupak;
4) ako se utvrdi da je postupak pokrenut na osnovu pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja ili u toku postupka prestanu procesne pretpostavke za vođenje postupka.
Žalbu građana može podneti svako ko smatra da mu je pojedinačnim aktom ili radnjom institucije Srbije i Crne Gore, odnosno državnog organa države članice ili organizacije koja vrši javna ovlašćenja, povređeno ljudsko ili manjinsko pravo, ako nije predviđen drugi postupak pravne zaštite, odnosno ako zaštita nije obezbeđena u državi članici.
Žalbu građana, u ime lica kome je povređeno ljudsko ili manjinsko pravo, može podneti i drugo lice ili organ, u skladu sa zakonom.
U žalbi se navodi u čemu se sastoji povreda ljudskog ili manjinskog prava i određuje zahtev o kome Sud treba da odluči.
Uz žalbu se podnosi overeni prepis osporenog pojedinačnog akta i drugi dokazi od značaja za odlučivanje.
Žalba građana se može podneti u roku od tri meseca od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja ili prestanka radnje kojom je povređeno ljudsko ili manjinsko pravo zajemčeno Ustavnom poveljom.
Ako utvrdi da je pojedinačnim aktom, odnosno radnjom povređeno ljudsko ili manjinsko pravo zajemčeno Ustavnom poveljom, Sud će poništiti pojedinačni akt, odnosno zabraniti svako dalje vršenje ili narediti izvršenje određene radnje i, prema okolnostima slučaja, odrediti da se uklone posledice koje su iz toga proizašle.
Odluka Suda kojom je uvažena žalba građana je pravni osnov za zahtev za naknadu štete ili za otklanjanje drugih štenih posledica pred nadležnim organom, u skladu sa zakonom.
Ako Sud oceni da je do povrede ljudskih ili manjinskih prava zajemčenih Ustavnom poveljom došlo usled primene opšteg akta na osnovu koga je donesen pojedinačni akt, odnosno preduzeta radnja, doneće rešenje o pokretanju postupka za ocenjivanje tog akta.
Od početka postupka do donošenja odluke, Sud može narediti da se obustavi izvršenje pojedinačnog akta ili radnje povodom kojih je podneta žalba građana.
Ako je pojedinačnim aktom ili radnjom povređeno Ustavnom poveljom zajemčeno ljudsko ili manjinsko pravo više lica, a samo neka od njih su podnela žalbu građana, odluka Suda odnosi se i na lica koja nisu podnela žalbu građana, ako se nalaze u istoj pravnoj situaciji.
Sud će obustaviti postupak:
1) ako je žalba građana povučena;
2) ako organ koji je doneo pojedinačni akt poništi, ukine ili izmeni taj akt u skladu sa zahtevom iz žalbe građana ili ako je prestala radnja koja je prouzrokovala povredu ljudskog ili manjinskog prava zajemčenog Ustavnom poveljom, uz saglasnost podnosioca žalbe građana;
3) ako prestanu procesne pretpostavke za vođenje postupka.
3. POSTUPAK ZA REŠAVANJE SPORA O NADLEŽNOSTI
Kad nastane spor o nadležnosti između institucija Srbije i Crne Gore, ili između institucija Srbije i Crne Gore i institucija jedne ili obe države članice, ili između institucija dve države članice međusobno, predlog za rešavanje spora može da podnese jedna ili obe institucije u sporu.
Predlog za rešavanje spora o nadležnosti može podneti i lice koje, zbog prihvatanja, odnosno odbijanja nadležnosti, nije moglo da ostvari svoje pravo.
Kad nastane spor o tome da li uređivanje nekog pitanja spada u nadležnost institucija Srbije i Crne Gore ili države članice, postupak se pokreće na predlog Saveta ministara ili vlade države članice.
Predlog za rešavanje spora o nadležnosti sadrži: naziv institucija koje prihvataju ili odbijaju nadležnost i razloge na osnovu kojih to čine.
Predlog iz člana 68. stav 3. ovog zakona sadrži činjenice u vezi sa kojima je spor nastao.
Kad se smatra da je postupak pokrenut
Postupak za rešavanje spora o nadležnosti smatra se pokrenutim danom prijema predloga u Sudu.
Prekid postupka pred drugim organom
Sud može rešenjem narediti da se, privremeno, do donošenja odluke o rešavanju spora, prekine postupak pred institucijama između kojih je nastao sukob nadležnosti.
Sud će obustaviti postupak:
1) ako je povučen predlog za rešavanje spora o nadležnosti;
2) ako prestanu druge procesne pretpostavke za vođenje postupka.
4. POSTUPAK ZA ZAŠTITU IZBORNOG PRAVA U INSTITUCIJAMA DRŽAVNE ZAJEDNICE
Sud odlučuje po žalbi za zaštitu izbornog prava u institucijama državne zajednice u roku od 48 sati od dana prijema žalbe u Sudu.
Postupak povodom žalbe može se pokrenuti u roku od 30 dana od dana kada je donet pojedinačni akt. Ovaj postupak je hitan.
Pravo na podnošenje žalbe u postupku izbora predsednika Srbije i Crne Gore i predsednika i potpredsednika Skupštine Srbije i Crne Gore
Postupak za zaštitu prava u toku izbora predsednika Srbije i Crne Gore, predsednika i potpredsednika Skupštine Srbije i Crne Gore pokreće se žalbom protiv pojedinačnog akta ili radnje institucije Srbije i Crne Gore, od strane utvrđenih kandidata za te funkcije ili ovlašćenog predlagača, u skladu sa opštim aktom o izboru na te funkcije.
Žalba sadrži razloge i dokaze o povredi izbornog prava.
Žalba se može podneti Sudu u roku od 24 sata od dana objavljivanja rezultata glasanja, a Sud je dužan da odluči o žalbi u roku od tri dana od dana prijema žalbe.
Ako Sud usvoji žalbu, poništiće ceo ili određeni deo izbornog postupka, a Skupština će odlučiti da se ponovi izborni postupak ili deo postupka koji je poništen.
Pravo na podnošenje žalbe u postupku izbora ministara, njihovih zamenika i sudija Suda
Postupak za zaštitu prava u toku izbora i nakon provedenih izbora ministara, njihovih zamenika i sudija Suda, pokreće se žalbom koju mogu podneti Savet ministara, lice koje smatra da mu je povređeno pravo, ili najmanje 20 poslanika Skupštine.
Na postupak za zaštitu prava iz stava 1. ovog člana shodno se primenjuju odredbe ovog zakona koje se odnose na žalbu u postupku izbora predsednika Srbije i Crne Gore i poslanika Skupštine Srbije i Crne Gore.
5. POSTUPAK ZA ODLUČIVANJE O ZAHTEVU ZA OCENU ZAKONITOSTI KONAČNIH UPRAVNIH AKATA INSTITUCIJA DRŽAVNE ZAJEDNICE
U postupku po zahtevu za ocenu zakonitosti konačnih upravnih akata (u daljem tekstu: zahtev), Sud odlučuje o zakonitosti akata kojima institucije i organi Srbije i Crne Gore, kao i njihove organizacije koje vrše javna ovlašćenja, rešavaju o pravima ili obavezama fizičkih i pravnih lica ili drugih stranaka u pojedinačnim upravnim stvarima.
Pravo podnošenja zahteva ima fizičko ili pravno lice, ako smatra da mu je upravnim aktom povređeno neko pravo ili na zakonu zasnovan interes.
Državni organ, organizacija, deo preduzeća sa ovlašćenjima u pravnom prometu, naselje, grupa lica i druga lica, koji nemaju svojstvo pravnog lica, mogu podneti zahtev ako mogu biti imaoci prava i obaveza o kojima je rešeno konačnim upravnim aktom.
Podnosilac zahteva može biti i sindikalna organizacija, ako smatra da je upravnim aktom povređeno pravo ili pravni interes njenog člana.
Ako je upravnim aktom povređen zakon u korist fizičkog ili pravnog lica, ili druge stranke, odnosno ako je povređen zakon na štetu Srbije i Crne Gore, zahtev može podneti njena nadležna institucija.
Treće lice, kome bi poništaj osporenog upravnog akta neposredno pričinio štetu, ima u ovom postupku položaj stranke (zainteresovano lice).
Zahtev se može podneti samo protiv upravnog akta.
Upravni akt, u smislu ovog zakona, jeste akt kojim institucija Srbije i Crne Gore ili organ Srbije i Crne Gore, u vršenju javnih ovlašćenja, rešava o određenom pravu ili obavezi fizičkog ili pravnog lica ili druge stranke u upravnoj stvari.
Zahtev se može podneti protiv upravnog akta koji je donesen u drugom stepenu.
Zahtev se može podneti i protiv prvostepenog upravnog akta protiv koga nije dozvoljena žalba u upravnom postupku.
Zahtev se može podneti i kada nadležni organ nije doneo upravni akt na zahtev stranke, odnosno po žalbi stranke, pod uslovima predviđenim ovim zakonom.
Zahtev za ocenu zakonitosti upravnih akata može se podneti:
1) ako u aktu nije primenjen ili je nepravilno primenjen zakon, drugi propis ili opšti akt;
2) ako je akt doneo nenadležni organ ili je nadležni organ prekoračio granice svoje nadležnosti;
3) ako prilikom donošenja akta nije postupljeno po pravilima postupka, ali i ako činjenično stanje nije pravilno utvrđeno ili je iz utvrđenih činjenica izveden nepravilan zaključak.
Zahtev za povraćaj stvari i naknadu štete
U postupku po zahtevu može se tražiti i povraćaj oduzetih stvari, kao i naknada štete koja je podnosiocu zahteva nanesena izvršenjem osporenog akta.
Odlukom Suda kojom se poništava osporeni upravni akt određuje se i otklanjanje posledica koje su iz tog akta proizašle.
Odluka Suda je pravni osnov za naknadu štete ili otklanjanje drugih štetnih posledica u postupku pred nadležnim organom, u skladu sa zakonom.
Zahtev se može podneti Sudu u roku od 30 dana od dana dostavljanja konačnog upravnog akta ovlašćenom podnosiocu.
Rok iz stava 1. ovog člana važi i za državnu instituciju ovlašćenu za podnošenje zahteva, ako joj je upravni akt dostavljen. Ako joj akt nije dostavljen, institucija može podneti zahtev u roku od 60 dana od dana dostavljanja upravnog akta stranci u čiju je korist akt donesen.
Dan predaje zahteva pošti preporučeno, odnosno dan izjavljivanja zahteva na zapisnik, smatra se kao dan predaje zahteva Sudu.
Ako zahtev nije predat Sudu nego drugom organu, a stigne Sudu posle isteka roka za podnošenje zahteva, smatraće se da je na vreme podnesen ako se podnošenje zahteva drugom organu može pripisati neznanju ili očiglednoj omašci podnosioca.
Za vojna lica koja se nalaze u Vojsci Srbije i Crne Gore, dan predaje zahteva vojnoj jedinici, odnosno vojnoj ustanovi, smatra se kao dan predaje Sudu.
Odredba stava 3. ovog člana odnosi se i na civilna lica u Vojsci Srbije i Crne Gore na službi u vojnim jedinicama, odnosno vojnim ustanovama u mestima u kojima ne postoji redovna pošta.
Ako drugostepeni organ u roku od dva meseca ili u zakonom određenom kraćem roku ne donese rešenje po žalbi stranke protiv prvostepenog rešenja, a ne donese ga ni u daljem roku od sedam dana po ponovljenom traženju, stranka može pokrenuti postupak za ocenu zakonitosti konačnog upravnog akta kao da joj je žalba odbijena.
Na način iz stava 1. ovog člana može postupiti stranka i kad po njenom zahtevu prvostepeni organ nije doneo rešenje protiv kojeg nije dozvoljena žalba.
Ako prvostepeni organ protiv čijeg je akta dozvoljena žalba, u roku od dva meseca ili u zakonom određenom kraćem roku, nije doneo rešenje po zahtevu, stranka ima pravo da podnese zahtev drugostepenom organu.
Protiv rešenja drugostepenog organa, stranka može podneti zahtev, a može ga pod uslovima iz stava 1. ovog člana podneti i ako taj organ ne donese rešenje.
Zahtev sadrži: označenje Suda, ime i prezime, zanimanje i mesto stanovanja, odnosno naziv i sedište podnosioca zahteva, upravni akt protiv koga je zahtev upravljen, razloge zbog kojih se zahtev podnosi, kao i u kom pravcu i obimu se predlaže poništavanje konačnog upravnog akta.
Uz zahtev se podnosi original ili prepis akta protiv koga se zahtev podnosi.
Podnosilac zahteva može odustati od zahteva sve do donošenja odluke.
Poništenje akta bez dostavljanja zahteva na odgovor
Ako Sud ne odbaci zahtev, a nađe da osporeni upravni akt sadrži takve nedostatke koji ne sprečavaju ocenu njegove zakonitosti, može presudom poništiti akt i bez dostavljanja zahteva na odgovor.
Rešavanje zahteva na osnovu činjenica
Sud rešava spor, po pravilu, na osnovu činjenica koje su utvrđene u postupku sprovedenom pred organom državne zajednice.
Ako Sud nađe da se spor ne može raspraviti na osnovu činjenica utvrđenih u upravnom postupku, zbog toga što o njima postoji protivrečnost u spisima, ili što su one u bitnim tačkama nepotpuno utvrđene, ili što je iz utvrđenih činjenica izveden nepravilan zaključak u pogledu činjeničnog stanja, ili što su u upravnom postupku povređena pravila postupka, a to je bilo od uticaja na rešavanje stvari, osporeni upravni akt poništiće presudom, a nadležni organ je dužan da postupi kako je u presudi određeno i da donese nov upravni akt.
Ako bi poništenje osporenog upravnog akta prema stavu 2. ovog člana i ponovno vođenje postupka pred nadležnim organom izazvalo za podnosioca zahteva štetu koja bi se teško mogla popraviti, ili ako je na osnovu javnih isprava ili drugih dokaza u spisima predmeta očigledno da je činjenično stanje drukčije od onog koje je utvrđeno u upravnom postupku, ili ako je u istom sporu već poništen upravni akt, a nadležni organ nije u potpunosti postupio po presudi, Sud može i sam utvrditi činjenično stanje i na osnovu tako utvrđenog činjeničnog stanja doneti presudu, odnosno rešenje.
U slučaju iz stava 3. ovog člana, Sud utvrđuje činjenično stanje na raspravi, ili preko jednog člana veća, ili preko drugog organa.
Na raspravu se poziva i stranka.
Granice ispitivanja osporenog akta
Zakonitost osporenog akta Sud ispituje u granicama podnesenog zahteva, ali pri tome nije vezan razlozima podnosioca zahteva.
Na ništavost upravnog akta Sud pazi po službenoj dužnosti.
Presudom se zahtev uvažava ili odbija kao neosnovan.
Ako zahtev uvaži, Sud će poništiti osporeni upravni akt.
Kada nađe da osporeni upravni akt treba poništiti, Sud može presudom rešiti upravnu stvar, ako priroda stvari to dozvoljava i ako utvrđeno činjenično stanje pruža pouzdan osnov.
Presuda u svemu zamenjuje poništeni upravni akt.
Kad je zahtev podnesen povodom ćutanja administracije, a Sud nađe da je osnovan, presudom će uvažiti zahtev i odrediti da nadležni organ donese rešenje.
Objavljivanje presude posle rasprave
Ako je održana usmena rasprava, Sud može odmah po završenoj raspravi usmeno objaviti presudu, odnosno rešenje, zajedno sa najvažnijim razlozima.
U složenim slučajevima, Sud će, najdocnije u roku od osam dana od dana zaključenja rasprave, doneti presudu, odnosno rešenje.
Ako po završenoj usmenoj raspravi ne može izreći presudu, odnosno rešenje, zbog toga što prethodno treba da utvrdi neku činjenicu za čije raspravljanje nije potrebna nova usmena rasprava, Sud će presudu, odnosno rešenje, doneti najdocnije u roku od osam dana od dana kada tu činjenicu utvrdi.
Presudu, odnosno rešenje, Sud će dostaviti učesnicima u postupku posle verifikacije Redakcione komisije Suda.
Kad Sud poništi akt protiv koga je bio pokrenut postupak, predmet se vraća u stanje u kome se nalazio pre nego što je poništeni akt donesen.
Ako prema prirodi stvari koja je bila predmet postupka treba umesto poništenog upravnog akta doneti drugi, nadležni organ je dužan da ga donese bez odlaganja, a najdocnije u roku od 30 dana od dana dostavljanja presude.
Nadležni organ je vezan pravnim shvatanjem i primedbama Suda u pogledu postupka.
Ako nadležni organ, posle poništenja upravnog akta, donese upravni akt protivno pravnom shvatanju ili primedbama Suda u pogledu postupka, pa se podnese nov zahtev, Sud će poništiti osporeni akt i, po pravilu, sam rešiti stvar presudom.
Odlučivanje zbog neizvršenja presude
Ako nadležni organ, posle poništenja upravnog akta, a najdocnije u roku od 30 dana, ne donese novi upravni akt ili akt o izvršenju presude donesene povodom ćutanja administracije, stranka može posebnim podneskom tražiti od tog organa donošenje takvog akta.
Ako nadležni organ ne donese akt ni za sedam dana od ovog traženja, stranka može tražiti donošenje takvog akta od Suda, koji će od nadležnog organa zatražiti obaveštenje o razlozima zbog kojih upravni akt nije doneo.
Nadležni organ je dužan da ovo obaveštenje da odmah, a najdocnije u roku od sedam dana.
Ako nadležni organ to ne učini, ili ako dato obaveštenje, po oceni Suda, ne opravdava neizvršenje sudske presude, Sud će doneti rešenje koje u svemu zamenjuje akt nadležnog organa.
Sud će rešenje dostaviti organu nadležnom za izvršenje i o tome istovremeno obavestiti organ koji vrši nadzor.
Organ nadležan za izvršenje dužan je da bez odlaganja izvrši rešenje Suda.
6. POSTUPAK ZA UTVRĐIVANJE POVREDE USTAVNE POVELJE OD STRANE PREDSEDNIKA SRBIJE I CRNE GORE
Postupak za ispitivanje povrede Ustavne povelje od strane predsednika Srbije i Crne Gore pokreće Skupština Srbije i Crne Gore.
Dostavljanje akta Skupštine Srbije i Crne Gore
Akt o pokretanju postupka, predsednik Skupštine Srbije i Crne Gore dostavlja predsedniku Suda.
Izjašnjavanje predsednika Srbije i Crne Gore
Ako Sud utvrdi da je postupak pokrenut u skladu s Ustavnom poveljom i zakonom kojim se uređuje razrešenje predsednika Srbije i Crne Gore, akt Skupštine Srbije i Crne Gore dostavlja se na odgovor predsedniku Srbije i Crne Gore.
Odgovor se podnosi u roku koji Sud odredi.
Posle isteka roka za odgovor, predsednik Suda zakazaće sednicu, na koju poziva predsednika Srbije i Crne Gore i predsednika Skupštine Srbije i Crne Gore.
Na sednici Suda u ovom postupku isključna je javnost.
Vezanost Suda za akt o pokretanju postupka
Sud je u postupku rasprave i odlučivanja ograničen samo na utvrđivanje povreda odredaba Ustavne povelje koje su navedene u aktu Skupštine Srbije i Crne Gore o pokretanju postupka.
Sud će utvrditi da li je predsednik Srbije i Crne Gore povredio Ustavnu povelju i odluku o tome dostaviće Skupštini Srbije i Crne Gore i predsedniku Srbije i Crne Gore.
Ako u toku postupka, pre isteka mandata ili istekom mandata, prestane funkcija predsednika Srbije i Crne Gore, Sud će obustaviti postupak, ako Skupština Srbije i Crne Gore ili dotadašnji predsednik ne zahteva da se postupak nastavi.
Sud će obustaviti postupak i u slučaju ako Skupština Srbije i Crne Gore povuče akt o pokretanju postupka.
7. POSTUPAK ZAUZIMANJA PRAVNIH STAVOVA I MIŠLJENJA
Postupak zauzimanja pravnih stavova Suda radi ujednačavanja sudske prakse u primeni Ustavne povelje, ratifikovanih međunarodnih ugovora ili sporazuma, opšteprihvaćenih pravila međunarodnog prava, zakona Srbije i Crne Gore ili drugih opštih akata institucija Srbije i Crne Gore, pokreće se predlogom ovlašćenog predlagača ili po službenoj dužnosti Suda.
Postupak zauzimanja mišljenja Suda koja se odnose na ujednačavanje sudske prakse u primeni zakona i drugih opštih akata država članica pokreće se predlogom ovlašćenog predlagača ili po službenoj dužnosti Suda.
Sud može zauzimati pravne stavove i mišljenja po predlogu ovlašćenog predlagača ili po službenoj dužnosti i u slučaju ako utvrdi da sudska praksa domaćih sudova nije ujednačena sa praksom međunarodnih sudova.
Ovlašćeni predlagači za pokretanje postupka za zauzimanje pravnih stavova i mišljenja su: ustavni sud ili najviši sud države članice.
Svaki sud ili drugi državni organ može ovlašćenom predlagaču dati inicijativu za pokretanje postupka za zauzimanje pravnih stavova i mišljenja radi ujednačavanja sudske prakse.
Ovlašćeni predlagač će nakon razmatranja inicijative odlučiti da li je prihvata i, ako je prihvata, pokrenuće postupak.
Predlog za pokretanje postupka sadrži: objašnjenje pravnog pitanja povodom koga se zahteva ujednačavanje sudske prakse, predlog pravnog stava ili mišljenja i njegovo obrazloženje, kao i druge podatke i činjenice od značaja za ujednačavanje sudske prakse.
U prethodnom postupku zauzimanja pravnog stava ili mišljenja radi ujednačavanja sudske prakse učestvuju podnosilac predloga i predstavnici najviših sudova i ustavnih sudova država članica, koje oni odrede, kao i predsednik i troje sudija Suda, u skladu sa Poslovnikom.
Posle prethodnog raspravljanja, sudija izvestilac podnosi predlog pravnog stava ili mišljenja opštoj sednici.
Na opštoj sednici može se, pored predloga sudije izvestioca, razmatrati i predlog učesnika prethodnog raspravljanja.
Zaključak o zauzetom pravnom stavu ili mišljenju Suda objavljuje se u "Službenom listu Srbije i Crne Gore", službenom glasilu države članice i Zbirci sudskih odluka Suda.
O zaključku Suda obaveštavaju se: podnosilac predloga, najviši sudovi i ustavni sudovi država članica.
Sud prati primenu zauzetih pravnih stavova i mišljenja i o rezultatima praćenja obaveštava ustavne i najviše sudove država članica i javnost.
Ako se zaključci o usvojenim pravnim stavovima i mišljenjima ne primenjuju, Sud će o tome obavestiti Savet ministara.
AKTI SUDA
Akti suda su: odluke, presude, rešenja i zaključci.
Odluke, presude i rešenja imaju uvod, izreku i obrazloženje, u skladu sa Poslovnikom.
Odlukom Sud utvrđuje:
1) da ustav države članice nije usklađen s Ustavnom poveljom;
2) da je zakon, drugi propis ili opšti akt institucija Srbije i Crne Gore u suprotnosti sa Ustavnom poveljom ili potvrđenim i objavljenim međunarodnim ugovorom ili sporazumom, kao i zakonom Srbije i Crne Gore;
3) da zakon države članice nije usklađen s Ustavnom poveljom, potvrđenim i objavljenim međunarodnim ugovorom ili sporazumom, kao i zakonom Srbije i Crne Gore;
4) da je odbijen predlog ovlašćenog pokretača postupka za ocenjivanje usklađenosti opšteg akta kad oceni da je predlog neosnovan;
5) da li je predsednik Srbije i Crne Gore povredio Ustavnu povelju;
Sud će doneti odluku i u drugim slučajevima, ako trajno ustanovljava određeno ljudsko ili manjinsko pravo.
Presudom Sud:
1) odlučuje o sporovima između institucija državne zajednice Srbije i Crne Gore koji nastanu po pitanjima njihove nadležnosti iz Ustavne povelje;
2) odlučuje o sporovima između Srbije i Crne Gore i jedne ili obe države članice, ili između dve države članice međusobno, koji nastanu po pitanjima iz njihove nadležnosti;
3) utvrđuju povredu pojedinačnim aktom ili radnjom ljudskog ili manjinskog prava zajemčenog Ustavnom poveljom;
4) utvrđuje da li je pojedinačnim aktom ili radnjom povređeno izborno pravo ili pravo koje proizilazi iz izbora institucija Srbije i Crne Gore;
5) usvaja ili odbija zahtev za ocenu zakonitosti konačnih upravnih akata institucija Srbije i Crne Gore.
Rešenjem Sud:
1) pokreće postupak za ocenjivanje usklađenosti opštih akata;
2) obustavlja postupak u slučajevima predviđenim zakonom;
3) obustavlja, do donošenja konačne odluke, izvršenje pojedinačnog akta ili radnje, ukida rešenje o obustavi ili odbacuje zahtev za obustavu izvršenja pojedinačnog akta ili radnje;
4) odbacuje zahtev kad ne postoje procesne pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje i u drugim slučajevima određenim zakonom;
5) utvrđuju način otklanjanja posledica kad se one ne mogu otkloniti izmenom pojedinačnog akta donetog na osnovu neusklađenog opšteg akta;
6) odlučuje i u drugim slučajevima kada ne izriče odluku ili presudu.
Zaključkom Sud:
1) odlučuje o pitanjima upravljanja postupkom;
2) utvrđuje pravne stavove i mišljenja koji se odnose na ujednačavanje sudske prakse.
Odluke, presude, rešenja i zaključci donose se na sednici Suda sa koje je javnost isključena.
Izuzetno, Sud može odlučiti da se većanje i glasanje obavi javno.
Akt Suda je donet ako je za njega glasalo više od polovine ukupnog broja sudija, odnosno članova veća, osim u slučaju iz člana 37. ovog zakona.
Predsednik Suda, odnosno predsednik veća, izjašnjava se i glasa poslednji.
U slučaju jednakog broja glasova, odlučujući je glas predsednika.
Ako podneti predlog ne bude usvojen, svaki sudija može da podnese novi predlog, o kome će se Sud izjasniti u roku od tri meseca od dana podnošenja, osim u slučaju iz člana 37. ovog zakona.
Dostavljanje i objavljivanje akata
Akti Suda dostavljaju se učesnicima u postupku.
Odluke Suda objavljuju se u "Službenom listu Srbije i Crne Gore", kao i na način na koji je objavljen opšti akt povodom koga je odluka doneta.
Presude i rešenja Suda, kad to Sud oceni, objavljuju se u "Službenom listu Srbije i Crne Gore", kao i na način na koji je objavljen osporeni opšti akt.
Akte Suda potpisuje predsednik Suda, a predsednik veća, kada odlučuje veće.
PRAVNO DEJSTVO ODLUKA
Pravno dejstvo odluke o neusklađenosti pravnog akta
Ako Sud utvrdi da je zakon, drugi propis ili opšti pravni akt institucija Srbije i Crne Gore u suprotnosti sa Ustavnom poveljom i potvrđenim i objavljenim međunarodnim ugovorom ili sporazumom, osporeni akt prestaje da važi danom objavljivanja odluke Suda u "Službenom listu Srbije i Crne Gore".
Ako Sud utvrdi da pojedina odredba ustava države članice nije usklađena s Ustavnom poveljom, Skupština države članica je dužna da u roku od šest meseci od dana dostavljanja odluke Suda uskladi ustav s Ustavnom poveljom.
Ako Sud utvrdi da pojedina odredba zakona države članice nije usklađena s Ustavnom poveljom, zakonom Srbije i Crne Gore i potvrđenim i objavljenim međunarodnim ugovorom ili sporazumom, Skupština države članice je dužna da u roku od tri meseca od dana dostavljanja odluke uskladi osporenu odredbu.
Presuda povodom žalbe ima pravno dejstvo od dana njenog dostavljanja instituciji, organu, odnosno pravnom licu koje je osporeni akt donelo, odnosno osporenu radnju preduzelo.
Presuda o nezakonitosti konačnih upravnih akata ima pravno dejstvo od dana njenog dostavljanja učesnicima postupka.
Presuda u sporu o nadležnosti ima pravno dejstvo od dana objavljivanja u "Službenom listu Srbije i Crne Gore".
Dejstvo odluka o povredi Ustavne povelje od strane predsednika Srbije i Crne Gore
Kad Sud odluči o povredi Ustavne povelje od strane predsednika Srbije i Crne Gore, odluka ima pravno dejstvo od dana dostavljanja predsedniku Skupštine Srbije i Crne Gore.
Pravno dejstvo odluke o otklanjanju posledica
Kad Sud odredi način otklanjanja posledica koje su nastale primenom neusklađene opšte norme, rešenje Suda ima pravno dejstvo od dana objavljivanja u "Službenom listu Srbije i Crne Gore".
Kad Sud odluči rešenjem, ono ima pravno dejstvo od dana kada se rešenje dostavi učesnicima postupka.
Ustav države članice, odnosno pojedine njegove odredbe za koje je odlukom Suda utvrđeno da nisu usklađene sa Ustavnom poveljom, ne mogu se primenjivati na odnose koji su nastali pre dana objavljivanja odluke Suda, ako to toga dana nisu pravnosnažno rešeni.
Zakon države članice, odnosno pojedine njegove odredbe za koje je odlukom Suda utvrđeno da nisu usklađene sa Ustavnom poveljom, potvrđenim i obavljenim međunarodnim ugovorom ili sporazumom, kao i zakonom Srbije i Crne Gore, ne mogu se primenjivati na odnose koji su nastali pre dana objavljivanja odluke Suda, ako do toga dana nisu pravnosnažno rešeni.
Zakon, drugi propis ili opšti akt institucija Srbije i Crne Gore za koje je odlukom Suda utvrđeno da su u suprotnosti sa Ustavnom poveljom ili potvrđenim i objavljenim međunarodnim ugovorom ili sporazumom, ili sa zakonom Srbije i Crne Gore, ne može se primenjivati na odnose koji su nastali pre dana objavljivanja odluke Suda, ako do toga dana nisu pravnosnažno rešeni.
Drugi propisi i opšti akti doneti za izvršavanje zakona i drugih propisa Srbije i Crne Gore za koje je odlukom Suda utvrđeno da su u suprotnosti sa Ustavnom poveljom, potvrđenim i objavljenim međunarodnim ugovorom ili sporazumom, ili sa zakonom Srbije i crne Gore, neće se primenjivati od dana objavljivanja odluke Suda.
Izvršavanje pravnosnažnih pojedinačnih akata donetih na osnovu opšteg akta koji je prema ovom zakonu presto da važi, na osnovu odluke Suda o njegovoj neusklađenosti, ne može se dozvoliti niti sprovesti, a ako je izvršenje započeto - obustaviće se.
Pravo na izmenu pojedinačnog akta
Svako kome je povređeno pravo konačnim ili pravnosnažnim pojedinačnim aktom, donesenim na osnovu zakona ili drugog propisa i opšteg akta Srbije i Crne Gore, za koji je odlukom Suda utvrđeno da je u suprotnosti sa Ustavnom poveljom, potvrđenim i objavljenim međunarodnim ugovorom ili sporazumom, ima pravo da traži od nadležnog organa izmenu tog pojedinačnog akta.
Pravo na izmenu pojedinačnog akta postoji i u slučaju kada je Sud odlukom utvrdio da ustav ili zakon države članice nije usklađen sa Ustavnom poveljom, potvrđenim i objavljenim međunarodnim ugovorom ili sporazumom, ili sa zakonom Srbije i Crne Gore.
Predlog za izmenu konačnog ili pravnosnažnog pojedinačnog akta, donesenog na osnovu opšteg akta za koji je odlukom Suda utvrđeno da nije usklađen sa Ustavom poveljom, potvrđenim i objavljenim međunarodnim ugovorom ili sporazumom, ili sa zakonom Srbije i Crne Gore, može se podneti u roku od šest meseci od dana objavljivanja odluke Suda u "Službenom listu Srbije i Crne Gore".
Odluka Suda predstavlja razlog za ponavljanje postupka pred organom koji je doneo konačni ili pravnosnažni pojedinačni akt.
Otklanjanje posledica koje se ne mogu otkloniti izmenom pojedinačnog akta
Kad Sud utvrdi da se izmenom pojedinačnog akta ne mogu otkloniti posledice nastale usled primene opšteg akta za koga je odlukom Suda utvrđeno da je neusklađen sa Ustavnom poveljom, potvrđenim i objavljenim međunarodnim ugovorom ili sporazumom, ili sa zakonom Srbije i Crne Gore, a akt je prestao da važi na osnovu odluke Suda, odrediće da se te posledice otklone povraćajem u pređašnje stanje, naknadom štete ili na drugi način, ako to oštećeni zahteva.
Odluka Suda predstavlja pravni osnov za pokretanje postupka pred nadležnim organom radi otklanjanja nastalih posledica.
Prestanak važenja osporenog opšteg akta u toku postupka
Ako je u toku postupka osporeni opšti akt prestao da važi, a nisu otklonjene posledice neusklađenosti, Sud će odlukom utvrditi da je opšti akt u vreme važenja bio neusklađen sa Ustavnom poveljom, potvrđenim i objavljenim međunarodnim ugovorom ili sporazumom, ili sa zakonom Srbije i Crne Gore. Sud će obustaviti postupak ako oceni da ne treba doneti odluku zbog toga što su otklonjene posledice neusklađenosti ili one nisu ni nastupile.
Odluka Suda kojom utvrdi da je osporena odredba u vreme važenja bila neusklađena, ima isto pravno dejstvo kao i odluka kojom je utvrđeno postojanje neusklađenosti.
Izvršenje sudskih akata obezbeđuje Savet ministara Srbije i Crne Gore.
PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Prvu sednicu posle izbora sudija saziva najstariji sudija, najdocnije u roku od 15 dana od dana izbora sudija.
Na prvoj sednici bira se predsednik Suda, u skladu s ovim zakonom.
Postupak sa nerešenim predmetima
U predmetima za ocenjivanje saglasnosti ustava republika članica, saveznih zakona i drugih saveznih propisa i opštih akata, odnosno zakona republika članica sa Ustavom Savezne Republike Jugoslavije, potvrđenim i objavljenim međunarodnim ugovorom ili sporazumom, odnosno saveznim zakonom, koji nisu okončani pred Saveznim ustavnim sudom do stupanja na snagu Ustavne povelje, Sud će, po službenoj dužnosti, pokrenuti, odnosno nastaviti postupak, ako u skladu sa Ustavnom poveljom utvrdi svoju nadležnost.
Nerešene predmete za ocenjivanje saglasnosti propisa i opštih akata republika članica sa Ustavom Savezne Republike Jugoslavije, potvrđenim i objavljenim međunarodnim ugovorom ili sporazumom ili saveznim zakonom, Sud će dostaviti nadležnom ustavnom sudu države članice.
Nerešene predmete Saveznog suda koji nisu u nadležnosti Suda, Sud će ustupiti nadležnim sudovima republike članice.
Predmete po ustavnim žalbama protiv pojedinačnih akata ili radnji saveznih organa okončaće Sud po odredbama ovog zakona, a ako su ustavne žalbe podnete protiv pojedinačnih akata ili radnji organa republika članica, ti predmeti će se ustupiti ustavnim sudovima država članica.
Primena odredbe o izboru sudija
Odredba člana 16. stav 3. neće se primenjivati za prvi izbor sudija u delu koji se odnosi na mišljenje Suda o predlogu kandidata.
Sud donosi odluku o neophodnom broju zaposlenih i odluku o preuzimanja određenog broja zaposlenih iz Saveznog ustavnog suda i Saveznog suda.
Predsednik Suda izvršiće odmah privremeni raspored zaposlenih.
Opšti akt o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta i rešenja o raspoređivanju zaposlenih Sud će doneti u roku od šest meseci od dana donošenja ovog zakona.
Zaposleni koji ne budu raspoređeni ostvaruju prava iz radnog odnosa godinu dana od dana donošenja rešenja o prestanku potrebe za njihovim radom.
Preuzimanje opreme, inventara i drugih stvari
Opremu, inventar, biblioteku, bazu podataka pravosudnog informacionog sistema (PRIS), arhivu, dokumentaciju i sredstva rada Saveznog ustavnog suda i Saveznog suda preuzima Sud prema stanju na dan stupanja na snagu ovog zakona.
Stupanjem na snagu ovog zakona prestaju da važe Zakon o Saveznom ustavnom sudu ("Službeni list SRJ", broj 36/92) i Zakon o Saveznom sudu ("Službeni list SRJ", broj 27/92).
Ovaj zakon stupa na snagu danom objavljivanja u "Službenom listu Srbije i Crne Gore".