POJEDINAČNI KOLEKTIVNI UGOVORJAVNOG KOMUNALNOG PREDUZEĆA "ZELENILO - BEOGRAD"("Sl. list grada Beograda", br. 14/2003) |
I OSNOVNE ODREDBE
Ovim pojedinačnim kolektivnim ugovorom (u daljem tekstu: Ugovor) uređuju se prava, obaveze i odgovornosti iz oblasti rada i radnih odnosa zaposlenih u JKP "Zelenilo - Beograd" (u daljem tekstu: poslodavac) zaštita zaposlenih, zarade i ostale naknade zaposlenih, prava sindikata, obaveze poslodavca u obezbeđivanju i ostvarivanju prava zaposlenih po osnovu rada i međusobni odnosi potpisnika ovog ugovora.
Na prava, obaveze i odgovornosti koja nisu uređena ovim ugovorom neposredno se primenjuju odredbe zakona, Opšteg kolektivnog ugovora i Posebnog kolektivnog ugovora.
Ovaj ugovor primenjuje se na sve zaposlene, osim na generalnog direktora, čija se prava, obaveze i odgovornosti uređuju posebnim ugovorom koji zaključuju generalni direktor i Upravni odbor.
II RADNI ODNOS
1. Zasnivanje radnog odnosa
Radni odnos može da zasnuje lice koje ispunjava opšte uslove utvrđene zakonom i opštim aktom preduzeća o organizaciji i sistematizaciji poslova i radnih zadataka u preduzeću.
Zaposleni zasniva radni odnos zaključivanjem ugovora o radu.
Ugovorom o radu ne mogu se utvrditi manja prava i uslovi utvrđeni zakonom i ovim ugovorom.
2. Probni rad
Na radno mesto za koje je ugovorom o radu to predviđeno, zaposleni se prima na probni rad najduže tri meseca.
Probni rad, u smislu stava 1 ovog člana, ne može se utvrditi za pripravnika.
Probni rad se prema stručnoj spremi utvrđuje u trajanju od:
|
- za radna mesta za koja se traži visoka stručna sprema - VII stepen |
3 meseca |
|
- za radna mesta za koja se traži viša i srednja stručna sprema, VI, V i IV stepen |
2 meseca |
|
- za ostala radna mesta |
1 mesec |
Za vreme probnog rada zaposleni i poslodavac mogu da otkažu ugovor o radu sa otkaznim rokom od pet radnih dana.
Probni rad prati i ocenjuje posebna komisija sastavljena od lica koja imaju najmanje isti stepen stručne spreme određene vrste zanimanja, kao i zaposleni koji je na probnom radu.
3. Pripravnici
Na radna mesta utvrđena opštim aktom o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta zaposleni se može primiti u radni odnos u svojstvu pripravnika.
Pripravnički staž za zaposlene sa visokom stručnom spremom traje 12 meseci, a sa višom i srednjom stručnom spremom šest meseci.
Pripravnik polaže stručni ispit pred komisijom za polaganje stručnog ispita ukoliko ugovorom o radu nije drugačije određeno.
Komisiju za polaganje stručnog ispita pripravnika obrazuje generalni direktor preduzeća, a sastavljena je od najmanje tri člana odgovarajuće školske spreme i struke, u odnosu na pripravnika koji polaže pripravnički ispit.
4. Radno vreme
Radno vreme zaposlenih iznosi 40 časova nedeljno.
Radni dan traje osam časova, a radna nedelja traje pet radnih dana.
Prema potrebama procesa rada i organizacionih delova može se utvrditi i klizno radno vreme na početku odnosno završetku radnog vremena, i to najviše do 1,5 časova.
Radno vreme između 22 časa i 6 časova narednog dana smatra se radom noću i predstavlja poseban uslov rada u pogledu utvrđivanja prava i zaštite zaposlenih.
Zaposleni može da radi noću duže od jedne nedelje uz njegovu pisanu saglasnost.
Zaposleni može radni odnos zasnovati i sa nepunim radnim vremenom na neodređeno vreme i određeno vreme u skladu sa zakonom, a svoja prava iz radnog odnosa ostvaruje srazmerno vremenu provedenom na radu i ostvarenim rezultatima rada.
Zaposleni koji radi sa nepunim radnim vremenom može za ostatak radnog vremena da zasnuje radni odnos kod drugog poslodavca.
Puno radno vreme može se skratiti zaposlenom koji radi na naročito teškim, napornim i za zdravlje štetnim poslovima, i to:
- za rad sa hemijskim sredstvima za zaštitu bilja,
- za rad sa hemijskim sredstvima za zaštitu bilja na kategorijama javnih zelenih površina (parkovi, skverovi, blokovsko zelenilo, park šume),
- za rad sa hemijskim sredstvima na održavaju fontana i javnih česama,
- za rad na čišćenju kanalizacione mreže na komunalnim objektima,
- za rad u drvoredu sa upotrebom hidraulične tehničke platforme do 12 metara visine i za vozače specijalnih mašina,
- za rad sa hemijskim sredstvima za zaštitu bilja u drvoredima u kategorijama linearnog zelenila, u drvoredu sa upotrebom hidraulične tehničke platforme više od 12 metara visine,
- u slučaju izvođenja radova na terenu na naročito niskim ili visokim temperaturama.
Skraćivanje radnog vremena vrši se srazmerno štetnom uticaju na zdravlje, odnosno radnu sposobnost zaposlenog, u zavisnosti od specifičnosti poslova i zadataka osnovne delatnosti preduzeća, a najviše 10 časova nedeljno, a na osnovu stručne analize.
Zaposleni koji radi skraćeno radno vreme ima sva prava kao da radi sa punim radnim vremenom.
Na zahtev poslodavaca zaposleni je obavezan da radi duže od punog radnog vremena u slučaju više sile, iznenadnog povećanja obima posla i u drugim slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran.
Preduzeće može da uvede i rad duži od punog radog vremena, u skladu sa zakonom, a prema potrebama poslova i zadataka.
Rad duži od punog radnog vremena ne može da traje duže od četiri časa dnevno, a najviše 240 časova u kalendarskoj godini.
Zabranjen je prekovremeni rad zaposlenog koji je mlađi od 18 godina.
Raspored radnog vremena utvrđuje generalni direktor preduzeća.
Generalni direktor preduzeća u skladu sa zakonom, može vršiti i preraspodelu radnog vremena posebnim rešenjem, i to:
- kad to zahteva priroda delatnosti radi obezbeđenja potrebnog obima i kvaliteta usluga,
- organizacije rada i boljeg korišćenja sredstava rada,
- zbog racionalnog korišćenja radnog vremena,
- izvršenje određenog posla u određenim rokovima.
Preraspodela radnog vremena na osnovu stava 1 mora se izvršiti tako da ukupno radno vreme zaposlenog u toku kalendarske godine u proseku ne bude duže od punog radnog vremena.
Preduzeće može zaposlenom kojem se vrši preraspodela radnog vremena, odnosno koji u kalendarskoj godini u određenom periodu radi duže, a u drugom kraće, da odredi da na drugi način i u drugom periodu koristi dnevni i nedeljni odmor, pod uslovom da mu se dnevni i nedeljni odmor obezbedi u obimu utvrđenom zakonom, ali u periodu koji ne može da bude duži od 30 dana.
Za vreme rada na poslovima iz stava 1 ovog člana zaposleni ima pravo na odmor između dva radna dana u trajanju od najmanje 10 časova neprekidno.
Zaposleni kome je radni odnos prestao pre isteka vremena za koji se vrši preraspodela, ima prvo da mu se časovi rada duži od punog radnog vremena preračunaju u puno radno vreme i priznaju u staž ili da mu se računaju kao časovi rada duži od punog radnog vremena.
5. Odmori i odsustva
A. Odmor u toku rada
Zaposleni koji radi sa punim radnim vremenom ima pravo na odmor u toku dnevnog rada u trajanju od 30 minuta, s tim da se ne može koristiti na početku ili kraju radnog vremena.
Zaposleni koji rade duže od četiri sata, a kraće od šest časova dnevno ima pravo na odmor u toku rada u trajanju od 15 minuta.
Preduzeće je dužno da zaposlenom obezbedi odmor između dva uzastopna radna dana u trajanju od najmanje 12 časova neprekidno, osim ako se radi o sezonskim poslovima, kada taj odmor može da bude i 10 časova.
Preduzeće je obavezno da zaposlenom obezbedi nedeljni odmor u trajanju od najmanje 24 časa neprekidno.
B. Godišnji odmor
Zaposleni ima pravo na godišnji odmor od najmanje 18 dana.
Zaposlenom se godišnji odmor u trajanju od 18 radnih dana uvećava po osnovu:
a) staža osiguranja,
b) doprinosa zaposlenog na radnom mestu, odnosno složenosti poslova radnog mesta,
v) invalidnosti - zdravstvenog stanja zaposlenog ili člana uže porodice,
g) posebnih otežanih uslova rada.
Pod radnim stažom smatraju se godine provedene na radu.
Pod zdravstvenim stanjem zaposlenog ili člana uže porodice smatraju se invalidi rada II i III kategorije i zaposleni koji imaju rešenje Komisije PIO za rad na lakšem radnom mestu, izdržavano dete koje ima smetnje u psihofizičkom razvoju, samohrani roditelj ili roditelj sa više dece.
Pod posebnim uslovima rada smatra se težina poslova i uticaj rada i radne okoline na zdravlje zaposlenog.
Ako u kalendarskoj godini zaposleni nema godinu dana rada, ili ima prekid radnog odnosa duži od pet radnih dana stiče pravo na godišnji odmor posle šest meseci neprekidnog rada.
Preduzeće je dužno da zaposlenom koji u kalendarskoj godini ima godinu dana rada obezbedi korišćenje godišnjeg odmora u trajanju od 18 radnih dana uvećanog po osnovu:
1. staža osiguranja - za svakih 5 godina staža po 1 dan
2. doprinosa u radu, odnosno složenosti poslova radnog mesta do 5 radnih dana i to:
|
- za poslove za koje se zahteva I - IV stepen stručne spreme |
2 radna dana |
|
- za poslove za koje se zahteva V i VI stepen stručne spreme |
3 radna dana |
|
- za poslove za koje se zahteva VII i VIII stepen stručne spreme |
4 radna dana |
|
- za poslove sa posebnim ovlašćenjima i odgovornostima |
3 radna dana |
|
3. zaposlenom invalidu, samohranom roditelju sa detetom do 7 godina, zaposlenoj sa maloletnim detetom, zaposlenom sa dvoje ili više dece do 14 godina života, zaposlenom koji u svom domaćinstvu izdržava dete koje ima smetnje u psihofizičkom razvoju |
3 radna dana |
|
U slučaju da se istovremeno stiču dva ili više osnova iz tačke 3 onda se godišnji odmor po svim osnovama uvećava za |
5 radnih dana |
|
4. za radna mesta sa posebnim uslovima rada, kao i na drugim radnim mestima sa posebnim specifičnostima u zavisnosti od osnovne delatnosti preduzeća zaposlenom uvećava se dužina godišnjeg odmora za |
7 radnih dana |
Zaposlenom sa 30 godina penzijskog staža i 55 godina života i zaposlenoj sa 25 godina penzijskog staža i 50 godina života utvrđuje se dužina godišnjeg odmora u trajanju od najmanje 30 radnih dana.
Zaposlenom godišnji odmor po svim osnovama ne može trajati duže od 35 radnih dana.
Zaposlenom se može odobriti korišćenje godišnjeg odmora u dva dela, ukoliko proces rada to dozvoljava, s tim da prvi deo koristi bez prekida u trajanju od najmanje 10 radnih dana u toku kalendarske godine, a drugi deo najkasnije do 30. juna naredne godine.
Raspored korišćenja godišnjeg odmora utvrđuje generalni direktor uz prethodnu konsultaciju zaposlenog, prema planu korišćenja godišnjeg odmora za tekuću godinu, ako se time ne remeti proces rada preduzeća.
Rešenje o korišćenju godišnjeg odmora donosi generalni direktor u pisanoj formi i isto uručuje se radniku najkasnije 15 dana pre datuma određenog za početak korišćenja godišnjeg odmora.
V ODSUSTVOVANJE SA RADA
Generalni direktor preduzeća dužan je da zaposlenom omogući odsustvo u trajanju do pet radnih dana u kalendarskoj godini po svim osnovama u sledećim slučajevima:
|
- stupanja u brak |
5 radnih dana |
|
- rođenja deteta |
5 radnih dana |
|
- smrti člana uže porodice (bračni drug, deca, roditelji zaposlenog) |
5 radnih dana |
|
- smrti brata ili sestre zaposlenog |
3 radna dana |
|
- smrti roditelja, usvojioca brata ili sestre, bračnog druga zaposlenog i smrti lica koji žive u zajedničkom domaćinstvu sa zaposlenim |
2 radna dana |
|
- nege člana uže porodice |
5 radnih dana |
|
- selidbe sopstvenog domaćinstva |
4 radna dana |
|
- polaganja stručnog ispita |
5 radnih dana |
|
- praznovanje krsne slave |
1 radni dan |
|
- elementarnih nepogoda |
5 radnih dana |
|
- korišćenja organizovanog rekreativnog odmora u cilju prevencije radne invalidnosti |
5 radnih dana |
|
- učestvovanja na sportskim i radno- proizvodnim takmičenjima |
5 radnih dana |
|
- dobrovoljnog davanja krvi |
2 radna dana |
Odsustvo u slučaju dobrovoljnog davanja krvi zaposleni koristi na dan davanja krvi i narednog dana.
Odsustvo za slučaj porođaja, smrti člana uže porodice, rekreativnog odmora, dobrovoljnog davanja krvi ne uračunava se ukupan broj radnih dana plaćenog odsustva u toku kalendarske godine.
Vreme provedeno na plaćenom odsustvu smatra se kao vreme provedeno na radu.
Zaposlenom se može odobriti odsustvo bez naknade zarade u sledećim slučajevima:
|
- nege člana uže porodice |
5 radnih dana |
|
- nege člana šire porodice |
3 radna dana |
|
- smrti srodnika koji nisu navedeni u čl. 23 |
2 radna dana |
Ukoliko postoje potrebe preduzeća za stručnim usavršavanjem zaposlenih, generalni direktor može odobriti plaćeno odsustvo do 30 radnih dana u toku jedne kalendarske godine ukoliko to zahteva vrsta posla i ako ne remeti proces rada.
Kada to omogući organizacija procesa rada na zahtev zaposlenog može se odobriti neplaćeno odsustvo do jedne godine.
Odluku o odsustvu iz stava 1 ovog člana donosi generalni direktor ili lice koje on ovlasti.
1. Otkaz ugovora o radu od strane poslodavca
Generalni direktor preduzeća može zaposlenom otkazati ugovor o radu ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđene zakonom i u sledećim slučajevima:
1. neizvršenje, nesavesno, neblagovremeno i nemarno izvršenje radnih obaveza i dužnosti;
2. odbijanje naloga direktora ili neposrednog rukovodioca za izvršenje određenog radnog zadatka;
3. dolazak na rad u pijanom stanju ili upotreba alkohola za vreme rada;
4. neopravdano i uzastopno izostajanje sa rada dva radna dana;
5. prekoračenje službenih ovlašćenja u radu;
6. nezakonito raspolaganje sredstvima;
7. necelishodno i neodgovorno korišćenje sredstava i opreme;
8. zloupotreba položaja i prekoračenje datog ovlašćenja;
9. odavanje poslovne, službene ili druge tajne utvrđene posebnim aktom direktora;
10. povreda propisa o zaštiti na radu i preuzimanja mera radi zaštite na radu, sredstava rada i životne sredine;
11. ometanje drugog radnika u procesu rada;
12. nanošenje materijalne štete preduzeću ili zaposlenima;
13. raspolaganje sredstvima preduzeća i angažovanje zaposlenih radi obavljanja privatnih poslova u radno vreme odnosno bez pismene saglasnosti;
14. kršenje odredbi o zabrani konkurencije;
15. nedolično ponašanje prema ostalim zaposlenima (svađa, uvreda, kleveta i dr.);
16. krađa, bez obzira na vrednost.
Postupak utvrđivanja povrede radne obaveze zaposlenom utvrđuje se posebnom odlukom poslodavca.
Zaposleni može da bude privremeno udaljen sa rada ako je protiv njega pokrenut krivični postupak zbog krivičnog dela učinjenog na radu ili ako je učinio povredu radne obaveze koja ugrožava imovinu preduzeća u visini najmanje tri prosečne zarade u preduzeću, za prethodna tri meseca.
III ZAŠTITA NA RADU
Preduzeće i zaposleni dužni su da se u procesu rada pridržavaju odredaba Zakona o zaštiti na radu i ovog ugovora u organizovanju i sprovođenju zaštite na radu.
Poslodavac se obavezuje da zaposlenima obezbedi lična zaštitna sredstva i opremu, sredstva za ličnu higijenu, osposobljavanje zaposlenih za bezbedan rad, održavanje oruđa za rad u ispravnom stanju i preduzima potrebne mere zaštite od štetnih uticaja za život i zdravlje zaposlenih, polazeći od specifičnosti preduzeća.
Opštim aktom na osnovu veštačenja nadležne ustanove utvrdiće se radna mesta na kojima postoji opasnost od povređivanja, profesionalnih i drugih oboljenja, uz mišljenje reprezentativnog sindikata.
Na takvim radnim mestima mogu raditi zaposleni koji pored opštih ispunjavaju i posebne uslove iz oblasti zaštite na radu i drugih propisa vezanih za obavljanje delatnosti preduzeća.
Obaveza preduzeća je da osigura sve zaposlene za slučaj smrti ili invaliditeta, a visinu premije osiguranja utvrđuje Upravni odbor preduzeća, uz prethodno pribavljeno mišljenje reprezentativnog sindikata preduzeća.
Zaposleni su dužni da se obuče za primenu mera zaštite na radu i za pružanje pomoći ostalim zaposlenima, ukoliko im zapreti opasnost po život i zdravlje; da se podvrgnu redovnim i vanrednim preventivnim zdravstvenim pregledima; da svoje znanje i praktičnu sposobnost u pogledu radne i životne sredine stalno usavršavaju; da obavljanjem svojih poslova sprečavaju zagađivanje radne i životne sredine; da pravilno rukuju oruđima za rad i da se pridržavaju propisa o zaštiti na radu.
Zaposleni je odgovoran: ako suprotno nameni koristi sredstva i opremu lične zaštite, nepravilno rukuje njima i ne održava ih u ispravnom stanju i ako odmah ne obavesti odgovornog zaposlenog o kvarovima ili drugim nedostacima koji mogu ugroziti život drugih zaposlenih i bezbednost procesa rada.
Zaposleni ima pravo da odbije da radi određene poslove ako mu zbog vršenja tih poslova preti opasnost po zdravlje ili život, u skladu sa zakonom.
Predsednik reprezentativnog sindikata ima pravo da se neposredno upozna sa primenjenim merama zaštite na radu u uslovima rada na svakom radnom mestu i da nadležnom organu preduzeća predloži preduzimanje propisanih mera zaštite na radu.
U cilju prevencije radne invalidnosti preduzeće će u skladu sa svojim mogućnostima izdvajati sredstva za korišćenje organizovanog rekreativnog odmora, najmanje u visini 0,15% na masu sredstava isplaćenih na ime zarade za svaki mesec korišćenja organizovanog rekreativnog odmora, a zaposleni su dužni da isti koriste u skladu sa kriterijumima koje utvrdi sindikalna organizacija.
Zaštita žena, omladine i invalida u preduzeću ostvaruje se u skladu sa zakonom.
Posebnim opštim aktom bliže se uređuje zaštita na radu zaposlenih uz obavezu da se konkretno utvrde poslovi sa posebnim uslovima rada, lična zaštitna sredstva i oprema za ove poslove gde se opasnost i štetnost, koje se pojavljuju u procesu rada, ne mogu otkloniti na drugi način, kao i poslovi za koje je obavezno obezbediti sredstva lične higijene.
IV ZARADA, NAKNADE ZARADE I DRUGA PRIMANJA
Zaposleni ima pravo na odgovarajuću zaradu, koja se utvrđuje u skladu sa zakonom i ovim ugovorom.
Zaradu u smislu stavke 1 ovog člana, čini zarada:
- koju zaposleni ostvari za obavljeni rad i vreme provedeno na radu,
- uvećana zarada,
- naknade zarada ugovorenih ovim ugovorom i
- druga primanja.
Zarada se utvrđuje na osnovu vrednosti posla koji zaposleni obavlja na radnom mestu.
Zaposleni imaju prvo na odgovarajuću zaradu u skladu sa zakonom i ovim ugovorom.
Zaposlenom se garantuje jednaka zarada za isti ili rad iste vrednosti koji ostvaruje u preduzeću.
Zarada koja se ostvaruje za obavljeni rad i vreme provedeno na radu utvrđuje se na osnovu:
- osnovne zarade i
- ostvarenih rezultata.
Osnovna zarada zaposlenog se utvrđuje na osnovu:
- vrednosti radnog časa,
- vrednosti - koeficijenata posla i
- mesečnog fonda ostvarenih časova rada.
Zarada za zaposlene u javnim preduzećima komunalno stambene delatnosti Beograda kojima je osnivač Skupština grada, utvrđuje se na nivou odgovarajuće, uporedive veličine prosečno isplaćene zarade po zaposlenim u privredi grada u prethodnom mesecu u odnosu na mesec za koji se vrši isplata zarada.
Zaposleni ostvaruju pravo na masu sredstava za isplatu zarada na osnovu:
1. ostvarene zaposlenosti u obračunskom periodu (broja zaposlenih na osnovu časova rada),
2. prosečno isplaćene zarade po zaposlenim u privredi grada u prethodnom mesecu,
3. procenta korelacije iskazanog u tabeli.
U skladu sa prethodno definisanim parametrima utvrđuje se vrednost radnog časa za standardni učinak u preduzeću.
Ukoliko prosečna ciljna zarada zaposlenih u preduzeću bude isplaćivana ispod prosečne ciljne zarade zaposlenih u privredi grada, usklađivanje će se vršiti sukcesivno, kontinuirano.
Masa zarada iz prethodnog člana ugovora se najkasnije do 30. novembra tekuće godine za narednu godinu na osnovu sporazumno utvrđene metodologije, odnosno mehanizma korelacije zarada u preduzeću i prosečno ostvarivane zarade u privredi Beograda, a u zavisnosti od ekonomsko-finansijskog položaja preduzeća, mogućnosti osnivača definisanih na osnovama politike razvoja komunalnih delatnosti.
Vrednost posla utvrđuje se na osnovu složenosti, odgovornosti, uslova rada i stručne spreme, koja je uslov za obavljanje određenog posla, polazeći od specifičnosti poslova preduzeća.
Osnovna zarada kretaće se u rasponu 1 prema 6.
Osnovna zarada iz člana 39 ovog ugovora može se ugovorom o radu ugovoriti i u većem iznosu, u skladu i na osnovu sporazuma.
Osnovna zarada iz člana 39 ovog ugovora se na osnovu sledećih kriterijuma:
- kvaliteta i tačnosti u ispunjavanju radnih zadataka polazeći od specifičnosti poslova,
- radne discipline,
- odgovornosti prema radu i sredstvima rada,
- radnog iskustva, a posebno dužine rada u preduzeću,
- stepena stručne spreme i osposobljenosti zaposlenog za poslove na kojima radi i
- drugih kriterijuma od značaja za procenu obima i kvaliteta, odnosno radnog doprinosa zaposlenog polazeći od specifičnosti osnovne delatnosti svakog preduzeća.
Zarada zaposlenih može se umanjiti do 20%, odnosno uvećati do 40% po osnovu složenosti, obima, kvaliteta i uslova rada.
Kriterijumi za umanjenje zarada su: nezadovoljavajući kvalitet rada, stručnost u radu, odnos prema sredstvima rada i radna disciplina zaposlenih.
Doprinos zaposlenih za uvećanje zarade utvrđuje se na osnovu kriterijuma:
- kvalitet rada, što podrazumeva izuzetno kvalitetan rad, bez greške i škarta,
- stručnost u radu, što podrazumeva posedovanje izuzetno visokog stručnog znanja što, omogućava sigurna i kvalitetna rešenja u obavljanju radnih zadataka,
- kreativnost i zainteresovanost za rad, podrazumeva da se dobrim idejama i kvalitetnim rešenjima doprinosi realizaciji zadataka,
- odnos prema radu podrazumeva da zaposleni pored redovnih zadataka prihvata i radi dodatne poslove i da je pouzdan za svaki neophodan posao,
- odnos prema sredstvima rada podrazumeva da zaposleni izuzetno vodi računa o sredstvima rada o utrošku materijala i energije,
- radna disciplina podrazumeva da je zaposleni redovan na poslu, da pokazuje izuzetnu ažurnost, u potpunosti se pridržava propisanih rokova, spreman je uvek da ostane po potrebi i posle radnog vremena, angažovan je i zainteresovan.
Na osnovu predloga neposrednih rukovodilaca, direktor sektora utvrđuje konačan predlog za umanjenje odnosno uvećanje zarade za prethodni mesec.
Odluku o umanjenju odnosno uvećaju zarade donosi generalni direktor.
Nagrada meseca dodeljuje se najboljim zaposlenim za doprinos u radu za prethodni mesec.
Nagrada meseca dodeljuje se za do 1% zaposlenih u iznosu od 40% od cene radnog mesta zaposlenog.
Elementi za ocenu rada zaposlenih su i kriterijumi za dodelu nagrade meseca.
Odluku o nagradi meseca donosi generalni direktor.
Godišnja nagrada dodeljuje se najboljim zaposlenim za doprinos u radu u prethodnoj godini.
Godišnja nagrada dodeljuje se za do 1% zaposlenih, a iznosi od 1-3 prosečne zarade preduzeća u poslednja tri meseca.
Elementi - kriterijumi za ocenu rada zaposlenih su i kriterijumi za dodelu godišnje nagrade.
Odluku o godišnjoj nagradi donosi generalni direktor.
Radi značajnog, vanrednog doprinosa u povećanju ukupnog prihoda i uspešnog poslovanja preduzeća, generalni direktor može doneti odluku o izuzetnom uvećanju zarade nagrade. Iznos izuzetne nagrade generalni direktor određuje na osnovu doprinosa zaposlenog.
Cena radnog mesta utvrđuje se kao proizvod vrednosti radnog časa i vrednosti posla, a na osnovu Pravilnika o sistematizaciji radnih mesta u preduzeću, raspoređivanju zaposlenih, stručnosti i složenosti posla i odgovornosti u radu.
Individualni koeficijenti složenosti poslova, odgovornosti, stručnosti i uslova rada za radna mesta u Pravilniku o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u preduzeću utvrđena su u Pregledu grupa poslova sa koeficijentom radnih mesta, koja je sastavni deo ovog ugovora.
Osnivač se obavezuje da zajedno sa poslodavcem obezbeđuje isplatu zarade za zaposlene u preduzeću u sledećim rokovima:
- akontacija za tekući mesec između 25. i 30. u tekućem mesecu,
- konačan obračun zarade do 15. u narednom mesecu.
Prosečna zarada u preduzeću ostvarena po ovom ugovoru ne može biti niža od ostvarene prosečne zarade zaposlenih u privredi grada Beograda.
1. Uvećana zarada
Zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu, i to za:
- prekovremeni rad,
- rad na dan praznika koji je neradan dan,
- noćni rad i
- rad u smeni.
Preduzeće se obavezuje da zaposlenom uveća osnovnu zaradu, i to:
- za rad na dan praznika koji je neradni za 150%,
- za rad noću (između 22 i 6 časova narednog dana) ako takav rad nije uračunat pri utvrđivanju vrednosti posla za 45%,
- za prekovremeni rad u koji se ne uračunava radno vreme unapred određeno na osnovu izvršenja godišnje preraspodele vremena za 45%,
- za rad u smeni 5%,
- za rad nedeljom 15%.
Ako se istovremeno steknu uslovi za uvećanje zarade u smislu stava 1 ovog člana po više osnova, procenat ne može biti niži od zbira procenata uvećanja po svakom od osnova.
Zarada radnika po osnovu posebnih uslova rada uvećava se za efektivne časove rada provedene na sledećim poslovima:
a) za 5% i to:
- za rad u drvoredu na visini do tri metra,
- za sve radove na razdelnim trakama;
b) za 10% i to:
- rad sa hemijskim sredstvima za zaštitu bilja (parkovi, skverovi, blokovsko zelenilo, park - šume, i dr. i na poslovima kopiranja),
- u drvoredu sa upotrebom HTP do 12 metara i za vozače specijalnih mašina,
- rad sa hemijskim sredstvima na održavanju fontana i javnih česama,
- rad na čišćenju kanalizacione mreže na komunalnim objektima;
v) za 15%, i to:
- rad sa hemijskim sredstvima za zaštitu bilja u drvoredima i ostalim kategorijama linearnog zelenila, u drvoredu sa upotrebom HTP više od 12 metara.
2. Naknade i druga primanja
Preduzeće je dužno da zaposlenom obezbedi naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada u visini od 100% prosečne zarade radnika u mesecu u kome odsustvuje, i to u sledećim slučajevima:
- prekida rada do koga je došlo naredbom nadležnog organa odnosno ovlašćenog radnika,
- neobezbeđivanja zaštite na radu usled čega bi dalje obavljanje rada prouzrokovalo neposrednu opasnost po život i zdravlje radnika ili drugih lica,
- korišćenja godišnjeg odmora i plaćenog odsustva,
- praznika za koji je zakonom propisano da se ne radi,
- privremene nesposobnosti za rad ako je nesposobnost prouzrokovana povredom na radu i profesionalnim oboljenjem,
- davanja krvi, tkiva i drugog dela tela,
- odazivanja pozivu vojnih i drugih organa,
- stručnog osposobljavanja i usavršavanja radi potrebe procesa rada,
- učešća na radno-proizvodnom takmičenju i izložbi inovacija i drugih vidova stvaralaštva,
- prisustvovanja sednicama Skupštine grada, njenih tela, organa društvenih fondova ili organa sindikata i Saveza sindikata u svojstvu člana.
Zaposlenom pripada naknada zarade za vreme odsustvovanja sa posla zbog privremene sprečenosti za rad prouzrokovanom bolešću ili povredom van rada u visini od 75% od zarade koju je ostvario u mesecu u kome je nastupila sprečenost uvećana za dodatak po osnovu dužine vremena provedenog u radnom odnosu.
Zaposleni ima pravo i na druga primanja i to za:
1. vreme provedeno u radnom odnosu (minuli rad),
2. ishranu u toku rada,
3. troškove boravka na terenu (terenski dodatak),
4. regres za korišćenje godišnjeg odmora i
5. druga primanja u skladu sa Posebnim kolektivnim ugovorom.
Preduzeće se obavezuje da zaposlenom isplaćuje dodatak na zaradu u iznosu od 0,5% cene radnog mesta utvrđene ovim ugovorom za svaku godinu radnog staža.
Preduzeće je dužno da zaposlenom obezbedi primanja koja su u funkciji izvršenja poslova, i to:
- Troškove prevoza u javnom saobraćaju radi odlaska na rad i povratka sa rada do visine cene prevoza karte s tim što tako utvrđena naknada ne može biti manja od 50% od visine cene prevozne karte. Pravo na troškove prevoza u javnom saobraćaju ima zaposleni koji od mesta stanovanja do mesta obavljanja delatnosti koristi javni prigradski, gradski i međugradski prevoz kao jedino sredstvo prevoza.
- Troškove ishrane u toku rada u visini od 20% prosečne isplaćene mesečne zarade po zaposlenom u privredi republike, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike, ili do visine neoporezivog iznosa prema zvaničnim podacima nadležnog organa ako je to povoljnije za zaposlene.
- Regres zaposlenom za korišćenje godišnje odmora u visini prosečne isplaćene zarade po zaposlenom u privredi republike, prema poslednjem objavljenom podatku nadležnog republičkog organa za poslove statistike,
- Dnevnicu za službeno putovanje u zemlji u visini od 5% prosečne neto zarade po zaposlenom u privredi republike prema poslednjem objavljenom podatku nadležnog organa za statistiku, s tim što se putni troškovi priznaju u celini prema priloženom računu, a troškovi noćenja do iznosa cene u hotelu "A" i "B" kategorije.
- Dnevnicu za službeno putovanje u inostranstvo do iznosa pod uslovima i na način propisan za savezne organe, a ne manje od 75% tog iznosa.
- Troškove rada na terenu (terenski dodatak), u visini od 3% prosečne mesečne zarade po zaposlenom u privredi grada prema poslednjem objavljenom podatku nadležnog organa za statistiku, odnosno najmanje u iznosu koji je po zakonu neoporeziv, a ako nisu obezbeđeni smeštaj i ishrana zaposlenih i naknadu troškova smeštaja i ishrane.
- Troškove prevoza sopstvenim putničkim automobilom po pređenom kilometru do iznosa 30% cene jednog litra benzina.
Preduzeće je dužno da zaposlenom obezbedi pravo i isplati:
- otpremninu pri prestanku radnog odnosa radi korišćenja prava na penziju ili pri prestanku radnog odnosa po sili zakona zbog gubitka radne sposobnosti u visini od četiri zarade koju bi zaposleni ostvario za mesec koji prethodi mesecu u kojem se isplaćuje otpremnina, s tim što tako isplaćena otpremnina ne može biti niža od četiri prosečne zarade po zaposlenom isplaćene kod poslodavca, za mesec koji prethodi mesecu u kojem se vrši isplata otpremnine, odnosno četiri prosečne zarade isplaćene u gradu Beogradu, prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike, ako je to za zaposlenog povoljnije,
- pomoć porodici u slučaju smrti zaposlenog i člana uže porodice (bračni drug i deca) u visini troškova pogrebnih usluga prema prosečnim cenama JKP,
- nagradu povodom jubilarne godine preduzeća u visini koju odredi UO,
- nagradu povodom jubilarne godine zaposlenog u preduzeću kojima se smatraju 10, 15, 20, 25, 30, 35 i 40 godina rada u preduzeću i to:
- za 10 godina rada 2 prosečne zarade,
- za 15 godina rada 2,5 prosečne zarade,
- za 20 godina rada 3 prosečne zarade,
- za 25 godina rada 3,5 prosečne zarade,
- za 30 godina rada 4 prosečne zarade,
- za 35 godina rada 4,5 prosečne zarade,
- za 40 godina rada 5 prosečnih zarada
poslodavca za mesec koji prethodi mesecu u kojem se isplaćuje nagrada.
Isplata jubilarnih i drugih nagrada izvršiće se po prethodnom obaveštenju osnivača.
U skladu sa finansijskim mogućnostima preduzeća, a prema odluci o kriterijumima i visini koju odredi generalni direktor, preduzeće može da obezbedi pravo i isplati:
- solidarnu pomoć za slučajeve teže bolesti zaposlenog ili člana uže porodice, zdravstvene rehabilitacije zaposlenog, nastupanja teže invalidnosti, ublažavanja posledica elementarnih nepogoda, pružanja pomoći porodici umrlog zaposlenog, nabavke lekova za zaposlene ili člana uže porodice, troškove operacija i stipendiranje dece umrlih zaposlenih;
- zajam za nabavku ogreva, zimnice, udžbenika, sa rokom vraćanja koji ne može biti duži od šest meseci.
Članovima uže porodice smatraju se bračni drug i deca.
Solidarna pomoć dodeljuje se i u slučaju smrti roditelja zaposlenog.
3. Minimalna zarada
Usled poremećaja poslovanja poslodavca zaposlenom se može isplaćivati minimalna zarada.
Minimalna zarada za standardni učinak i puno radno vreme za zaposlene u preduzeću iznosi 40% prosečne zarade u privredi republike, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike, uvećan za 20% po osnovu specifičnosti poslova i uslova rada.
Preduzeće minimalnu zaradu može isplaćivati na osnovu posebne odluke Upravnog odbora donete uz saglasnost reprezentativnog sindikata u periodu ne dužem od šest meseci u toku kalendarske godine.
Prilikom donošenja odluke poslodavac zajedno sa reprezentativnim sindikatom precizira rokove isplate razlike između isplaćene minimalne zarade i zarade zaposlenog koju bi ostvario na poslovima na koje je raspoređen.
V PRESTANAK POTREBE ZA RADOM ZAPOSLENIH
Ukoliko preduzeće namerava da otkaže ugovor o radu za više od 10% od ukupnog broja zaposlenih u toku kalendarske godine zbog tehnoloških, ekonomskim ili organizacionih promena, potpisnici ovog ugovora dužni su da zaključe socijalni program i donesu program rešavanja viška zaposlenih.
Program iz stava 1 ovog člana treba da sadrži broj i strukturu radnika, kriterijume, predlog mera odnosno aktivnosti koje će se preduzeti u cilju rešavanja položaja i prava zaposlenih za čijim je radom prestala potreba, u skladu sa zakonom.
Upravni odbor preduzeća formiraće zajedničku komisiju za socijalni dijalog sastavljenu od predstavnika poslodavca i reprezentativnog sindikata.
Zadatak ove komisije je: izrada socijalnog programa za zaposlene u preduzeću; programa racionalizacije broja zaposlenih; programa prestrukturiranja i unapređenja poslovanja osnovne delatnosti i izrada kriterijuma za dodatno stimulisanje neposrednih izvršilaca u osnovnoj delatnosti.
Utvrđivanje predloga zaposlenih za čijim radom prestaje potreba vrši komisija od šest članova koju na paritetnom principu imenuje Upravni odbor i sindikalna organizacija, a na osnovu kriterijuma datih u Programu rešavanja viška zaposlenih.
Komisija je dužna da utvrdi predlog zaposlenih za čijim je radom prestala potreba na osnovu kriterijuma, merila i postupka utvrđenih u Programu rešavanja viška zaposlenih.
Konačna rang-lista koja sadrži spisak zaposlenih kojima je utvrđen prestanak potrebe za radom u preduzeću, mora biti dostupna svim zaposlenim (istaknuta na oglasnoj tabli) i utvrđuje je generalni direktor.
Izuzetno, zaposlenom koji je u komunalnoj delatnosti proveo više od 20 godina, bez njegove saglasnosti ne može prestati radni odnos usled tehnološkog unapređenja ili ekonomskih teškoća.
U slučaju otkaza ugovora o radu preduzeće je dužno da isplati zaposlenom otpremninu u visini od:
- do 10 godina provedenih u radnom odnosu od najmanje tri iznosa zarade
- od 10 do 20 godina provedenih u radnom odnosu od najmanje četiri iznosa zarade
- od 20 do 30 godina provedenih u radnom odnosu od najmanje pet iznosa zarade
- preko 30 godina provedenih u radnom odnosu od najmanje šest iznosa zarade,
koji je zaposleni ostvario za mesec koji prethodi mesecu u kome mu prestaje radni odnos.
1. Zabrana konkurencije
Zaposleni ne može da radi u svoje ime i za svoj račun, na teritoriji Republike Srbije u ime i za račun drugog pravnog ili fizičkog lica bez saglasnosti preduzeća, poslove iz delatnosti preduzeća.
Ako zaposleni prekrši zabranu konkurencije, dužan je da nadoknadi štetu preduzeću.
2. Naknada štete
Zaposleni koji na radu, odnosno u vezi sa radom namerno ili iz krajnje nepažnje prouzrokuje štetu preduzeću dužan je da nastalu štetu i nadoknadi.
Zaposleni je odgovoran za nastalu materijalnu štetu koju je svojim radom ili propuštanjem da uradi pričinio preduzeću namerno ili iz krajnje nepažnje.
Postojanje štete, okolnosti pod kojima je nastala, ko je prouzrokovao, njenu visinu kao i način kako će se nadoknaditi utvrđuje komisija za utvrđivanje štete.
Članove komisije iz stava 1 ovog člana imenuje generalni direktor preduzeća, na vreme od dve godine.
Komisija ima predsednika i dva člana i isti broj zamenika.
Komisija radi u punom sastavu, a odlučuje većinom glasova.
U opravdanim slučajevima kada bi plaćanjem štete porodica zaposlenog bila dovedena u tešku materijalnu situaciju, a na predlog organizacije sindikata čiji je zaposleni član, komisija može da predloži organu upravljanja da donese odluku kojom bi se zaposleni u celini ili delimično oslobodio obaveze plaćanja štete.
Za štetu koju je namerno pričinio, zaposleni se ne može osloboditi od obaveze nadoknađivanja štete.
3. Učešće u upravljanju
Predstavnike zaposlenih u Upravni i Nadzorni odbor imenuje i razrešava osnivač na predlog zaposlenih. Predstavnici zaposlenih imenuju se u UO i NO koji čine 1/3 članova, na osnovu predloga sindikata, a postupak za predlaganje i biranje članova UO i NO, do okončanja, vodi i za njega odgovara reprezentativni sindikat u dogovoru sa drugim sindikatima i zaposlenima, u skladu sa Statutom preduzeća. Ukoliko je u preduzeću organizovano više reprezentativnih sindikata a ne postigne se dogovor da vode zajedničku akciju na predlaganju i biranju članova UO i NO, predlozi zaposlenih će se dostavljati generalnom direktoru srazmerno broju članova reprezentativnog sindikata.
Reprezentativni sindikat učestvuje, daje mišljenje i predloge u postupku statusnih promena u preduzeću, a posebno svojinske promene ili ugovaranja koncesije preduzeća.
Upravni odbor je dužan da pre donošenja pravilnika o rešavaju stambenih potreba zaposlenih i pravilnika o zaštiti na radu, pribavi mišljenje reprezentativnog sindikata.
Direktor i Upravni odbor preduzeća u toku godine informišu zaposlene i reprezentativni sindikat preduzeća o:
- kretanju i promenama zarada,
- rezultatima poslovanja,
- zaštiti na radu i merama za poboljšanje uslova rada,
- realizaciji plana preduzeća i njegovom uticaju na ekonomski i socijalni položaj zaposlenih kao i svom radu,
- raspodeli dobiti,
- statusnim promenama ili promeni oblika preduzeća.
VI USLOVI ZA RAD SINDIKATA
Poslodavac je dužan da u skladu sa zakonom zaposlenima omogući sindikalno organizovanje i sprovođenje aktivnosti usmerenih na zaštitu prava i unapređenja profesionalnih i ekonomskih interesa njegovih članova.
Poslodavac je obavezan da sindikatu omogući delovanje u skladu sa njegovom ulogom i zadacima propisanim zakonom i ovim ugovorom, i to:
- da pokreće inicijative, podnosi zahteve, predloge i da zauzima stavove o svim pitanjima,
- da se mišljenja i predlozi reprezentativnog sindikata razmotre pre donošenja odluka od značaja za materijalni, ekonomski i socijalni položaj zaposlenih,
- da se sindikat informiše o pitanjima koja su od značaja za materijalni i socijalni položaj zaposlenih,
- da se po potrebi poziva da prisustvuje sednicama na kojima se razmatraju mišljenja, predlozi, inicijative i zahtevi sindikata, odnosno na kojima se odlučuje o pojedinim pravima zaposlenih i drugih sindikata,
- da predsednika reprezentativnog sindikata poziva na sednice UO kao i predsednike drugih sindikata, kada se razmatraju inicijative upućene od strane određenog sindikata i odlučuje o pitanjima koja se odnose na prava i obaveze zaposlenih.
Preduzeće je u obavezi:
- da bez plaćanja nadoknade obezbedi sindikatu korišćenje prostorija, pruža potrebne stručne, administrativne i tehničke usluge neophodne za njegov rad,
- da omogući predsedniku reprezentativnog sindikata da profesionalno obavlja funkciju predsednika,
- da obezbedi utvrđen broj plaćenih časova rada mesečno za obavljanje njegove funkcije, a ako se sporazum ne postigne, 40 plaćenih časova rada mesečno ako reprezentativni sindikat ima preko 200 članova i po jedan čas mesečno na daljih svakih 100 do 1000 članova, i po tri časa više na svakih daljih 500,
- da sindikalnim organizacijama i predsednicima drugih sindikalnih organizacija sporazumno obezbedi broj plaćenih časova mesečno,
- da omogući predstavnicima sindikata odsustvovanje sa rada zbog prisustva sindikalnim sastancima na koje su pozvani i
- da omogući predstavnicima sindikata da ističu odgovarajuća obaveštenja na oglasnim tablama preduzeća.
Predsednik reprezentativnog sindikata koji obavlja svoju dužnost profesionalno za vreme trajanja mandata ima pravo na naknadu zarade u visini zarade koju bi ostvario na poslovima na koje je raspoređen u skladu sa Pravilnikom o organizaciji rada i sistematizaciji radnih mesta i ista se može uvećati u skladu sa pravilima o radu reprezentativnog sindikata i sredstvima sindikata.
Predsednik sindikata i članovi odbora, predsednici sindikalnih podružnica i sindikalni poverenici sindikata ne mogu se dovesti u nepovoljniji položaj zbog svoje sindikalne aktivnosti, ako postupaju u skladu sa zakonom i ovim ugovorom.
Sindikati su dužni da svoj rad organizuju tako da se time ne remeti normalno funkcionisanje preduzeća i da to ne narušava redovan proces rada u preduzeću.
VII ORGANIZOVANJE PROCESA ŠTRAJKA
Način organizovanja i sprovođenja štrajka vrši se u skladu sa Zakonom o štrajku i ovim ugovorom.
Osnivač utvrđuje minimum procesa rada za vreme trajanja štrajka.
O minimumu procesa rada za vreme trajanja štrajka obaveštavaće se svi korisnici usluga preduzeća putem sredstava javnog informisanja.
Ukoliko se zbog neostvarivanja prava zaposlenih iz ovog ugovora organizuje štrajk, isti će biti sproveden u skladu sa zakonom, a zaposlenima koji u njemu učestvuju obezbediće se naknada zarade.
VIII PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Ovaj ugovor zaključen je kada ga potpišu ovlašćeni predstavnici svih učesnika.
Za praćenje, primenu, sporna pitanja i tumačenje ovog ugovora nadležna je komisija koju imenuju potpisnici ovog ugovora.
U zajedničku komisiju imenuju se po dva predstavnika potpisnika ugovora koji između sebe biraju predsednika.
Zaključci Komisije imaju obavezujuću snagu za sve učesnike ovog ugovora ako su jednoglasni.
Na sva pitanja koja nisu regulisana ovim ugovorom neposredno se primenjuju odredbe Zakona o radu, Opšteg i Posebnog kolektivnog ugovora, kojima se propisuju prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih.
Ovaj ugovor zaključuje se na neodređeno vreme.
Potpisnici mogu raskinuti ovaj ugovor sporazumno ili otkazom samo jedne ugovorne strane.
U slučaju otkaza ovaj ugovor se primenjuje do razrešenja spornih pitanja a najduže šest meseci, s tim što su učesnici dužni da postupak pregovaranja radi razrešenja spornih pitanja započnu u roku od 10 dana.
Potpisnici ugovora mogu pokrenuti postupak zaključivanja novih, ukoliko se za to steknu zakonski uslovi.
Izmene i dopune ovog ugovora vrše se po postupku po kojem je zaključen ovaj ugovor.
Ovaj ugovor stupa na snagu danom zaključenja, a primenjuje se narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu grada Beograda".
Odredbe o zaradama iz ovog ugovora primenjivaće se počev od obračuna zarada za mesec jun 2003. godine.
Zaključivanjem ovog ugovora prestaje da važi Pojedinačni kolektivni ugovor JKP "Zelenilo - Beograd" br. 3705/1 od 6. decembra 1994. godine.
|
PREGLED GRUPA POSLOVA SA KOEFICIJENTOM RADNIH MESTA |
||||
|
|
||||
|
Grupa poslova |
Vrsta poslova |
Naziv radnog mesta |
Broj radnog mesta |
Koeficijent složenosti |
|
|
||||
|
1 |
2 |
3 |
4 |
5 |
|
|
||||
|
I |
NEKVALIFIKOVANI RADNIK |
fizički radnik - početnik |
|
1,65 |
|
II |
POSLOVI NEKVALIFIKOVANOG RADNIKA KOJI SE OBAVLJAJU PO JEDNOSTAVNOM POSTUPKU I SA JEDNOSTAVNIM SREDSTVIMA RADA |
fizički radnik |
35, 70, 87, 104, 121 |
2,00 |
|
fizički radnik perač |
154 |
|
||
|
kafe kuvarica |
257 |
|
||
|
spremačica |
255 |
|
||
|
sobarica - spremačica |
260 |
|
||
|
radnik u WC-u |
36 |
2,10 |
||
|
III |
POSLOVI POLUKVALIFIKOVANOG RADNIKA |
vrtlar I, |
34, 66, 101 |
|
|
zidar I |
62 |
2,35 |
||
|
čuvar |
53 |
2,35 |
||
|
IV |
SREDNJE SLOŽENI POSLOVI KV RADNIKA |
kurir |
254 |
2,50 |
|
čuvar - portir - telefonista |
252 |
|
||
|
|
|
tesar II |
69 |
|
|
|
|
bravar II |
80 |
|
|
|
|
stolar II |
77 |
|
|
|
|
ložač - čuvar |
111 |
|
|
|
|
ložač |
103 |
|
|
|
|
moler |
45 |
|
|
|
|
rukovalac lakih građevinskih mašina |
125 |
2,60 |
|
|
|
mehaničar I |
142 |
|
|
|
|
vozač traktora |
127, 133 |
|
|
|
|
motomehaničar I |
148 |
|
|
|
|
vrtlar II |
33, 65, 100 |
|
|
|
|
zidar II |
61 |
|
|
|
|
radnik u prodaji |
114 |
|
|
|
|
autobravar |
145 |
2,65 |
|
|
|
autolimar II |
144 |
|
|
V |
SREDNJE SLOŽENI I RAZNOVRSNI POSLOVI SREDNJE STRUČNE SPREME (SSS - IV) |
stolar III |
76 |
|
|
bravar III |
79 |
|
||
|
vodoinstalater III |
82 |
|
||
|
|
|
zidar |
60, 85 |
|
|
|
|
tesar III |
68 |
|
|
|
|
armirač III |
86 |
|
|
|
|
vrtlar III |
32, 64, 9 |
|
|
|
|
mehaničar II |
141 |
|
|
|
|
mašinista postrojenja |
84 |
2,70 |
|
|
|
vodoinstalater |
43 |
|
|
|
|
električar |
44 |
|
|
|
|
gumar |
151 |
|
|
|
|
serviser |
152 |
|
|
|
|
autoelektričar II |
150 |
|
|
|
|
motomehaničar II |
147 |
|
|
|
|
metalostrugar |
153 |
|
|
|
|
evidentičar u RJ |
21, 55 |
|
|
|
|
radnik na umnožavanju i kopiranju |
179, 258 |
2,85 |
|
|
|
daktilograf II |
251 |
|
|
|
|
čuvar parkova |
29 |
|
|
|
|
stolar IV |
75 |
|
|
|
|
bravar IV |
78 |
|
|
|
|
zidar IV |
59 |
|
|
|
|
tesar IV |
67 |
|
|
|
|
vozač |
128, 134 |
|
|
|
|
lugar |
28 |
|
|
|
|
vrtlar IV |
31, 63, 98 |
2,90 |
|
|
|
referent pisarnice |
248 |
|
|
|
|
referent arhive |
249 |
|
|
|
|
administrativni referent |
192 |
|
|
|
|
tehnički crtač |
178 |
|
|
|
|
sekretarica |
247 |
|
|
|
|
operater |
230 |
|
|
|
|
daktilograf I |
250 |
|
|
|
|
domar |
256 |
2,90 |
|
|
|
autolimar III |
143 |
|
|
VI |
SLOŽENI POSLOVI SREDNJE STRUČNE SPREME (SSS/ IV) I POSLOVI SA VKV SPECIJALIZACIJOM (VKV/V) |
mehaničar III |
140 |
|
|
poslovođa |
26, 58 |
|
||
|
poslovođa objekta |
97, 109, 113 |
|
||
|
VKV vrtlar |
30 |
|
||
|
poslovođa - ložač |
102, 11 |
3,00 |
||
|
poslovođa stolarske radionice |
73 |
|
||
|
|
|
poslovođa bravarske radionice |
74 |
|
|
|
|
autoelektričar III |
149 |
|
|
|
|
motomehaničar III |
146 |
|
|
|
|
električar III |
81 |
|
|
|
|
referent za materijalnu evidenciju |
138 |
|
|
|
|
referent za finansijsku evidenciju |
200 |
|
|
|
|
referent za komunalne poslove i kontrolu |
202 |
|
|
|
|
tehničar za obradu dokumentacije |
95 |
3,05 |
|
|
|
referent za stručnu dokumentaciju |
51 |
|
|
|
|
tehničar za analizu rada sektora |
119 |
|
|
|
|
referent za bezbednost saobraćaja, registraciju i osiguranje |
120 |
|
|
|
|
referent za organe upravljanja |
238 |
|
|
|
|
referent za kadrovske poslove |
239 |
|
|
|
|
hidrotehničar |
42 |
|
|
|
|
referent za tehničke i nautičke poslove |
201 |
|
|
|
|
referent za protivpož. zaštitu i kontrolu |
246 |
3,10 |
|
|
|
referent za obračun radova i tehničku dokumentaciju |
175 |
|
|
|
|
tehničar u proizvodnji |
98, 108 |
|
|
|
|
tehničar u radnoj jedinici |
20, 54 |
|
|
|
|
tehničar za obradu dokumentacije sektora |
90 |
|
|
|
|
referent za plan i analizu |
207 |
|
|
|
|
referent platnog prometa |
214 |
|
|
|
|
referent za obračun zarada |
228 |
|
|
|
|
referent naknada |
229 |
|
|
|
|
referent likvidature |
212 |
|
|
|
|
referent za obračun poreza |
220 |
|
|
|
|
komercijalni referent |
191 |
|
|
|
|
tehničar za vodovod i kanalizaciju |
176 |
3,10 |
|
|
|
tehničar |
177 |
|
|
|
|
referent za praćenje realizacije i fakturisanje |
186 |
|
|
|
|
referent za komercijalno finansijske poslove |
199 |
|
|
|
|
referent za društveni standard |
240 |
|
|
|
|
magacioner |
193 |
|
|
|
|
blagajnik |
215 |
|
|
|
|
kontrolor drvoreda |
27 |
|
|
|
|
rukovalac - vozač teških građevinskih mašina |
124 |
|
|
|
|
rukovalac - vozač sa specijalnom nadgradnjom |
126, 132 |
|
|
|
|
referent za gorivo i mazivo |
118 |
|
|
|
|
geometar |
174 |
3,15 |
|
|
|
mehaničar II - defektator |
139 |
|
|
|
|
referent za oštećenja i terenska snimanja |
17 |
|
|
|
|
kontista |
219, 223, 224, 225, 226 |
|
|
|
|
KV vozač |
129 |
|
|
|
|
rukovodilac baze |
83 |
|
|
|
|
organizator II na području |
66 |
|
|
|
|
organizator II u pogonu |
72, 123, 131 |
|
|
|
|
organizator II |
137 |
|
|
|
|
organizator II za opšte poslove |
244 |
|
|
|
|
rukovodilac gradilišta II |
57 |
3,30 |
|
|
|
organizator II likvidature |
211 |
|
|
|
|
organizator II platnog prometa |
213 |
|
|
|
|
organizator obračuna zarada |
227 |
|
|
|
|
kontrolor eksploatacije transportnih sredstva i mašina |
117 |
|
|
|
|
bilansista |
218 |
3,35 |
|
VII |
SLOŽENI SPECIJALIZOVANI POSLOVI (VŠS/VI) |
samostalni komercijalni referent |
190 |
|
|
samostalni referent za obračun poreza |
217 |
|
||
|
|
|
samostalni referent za zaštitu na radu |
245 |
|
|
|
|
samostalni referent za obračun troškova i učinka |
222 |
3,45 |
|
|
|
socijalni radnik |
237 |
|
|
|
|
samostalni referent za tehničke poslove |
198 |
|
|
|
|
upravnik stambenog centra |
259 |
3,60 |
|
|
|
organizator I za poslove obezbeđenja |
242 |
3,75 |
|
VIII |
NAJSLOŽENIJI POSLOVI STRUČNOG VOĐENJA PROCESA RADA, PRIPREME STRUČNOG PREDLOGA, ANALIZE, KONTROLE I UNAPREĐENJA PROCESA RUKOVOĐENJA |
inženjer u radnoj jedinici |
19, 53 |
|
|
samostalni referent za zaštitu bilja |
40 |
|
||
|
samostalni referent za stručnu i tehničku dokumentaciju |
50 |
|
||
|
samostalni referent za biodekoraciju |
94 |
|
||
|
|
|
samostalni referent za dendroproizvodnju |
107 |
|
|
|
|
samostalni referent za izdavanje saglasnosti |
171 |
4,30 |
|
|
|
samostalni referent za geodetske poslove |
173 |
|
|
|
|
samostalni referent za valorizaciju cena |
185 |
|
|
|
|
samostalni referent za spoljnu trgovinu |
189 |
|
|
|
|
samostalni referent za finansijske poslove i takse |
195 |
|
|
|
|
samostalni referent za normativne poslove, stambena pitanja i disciplinske postupke |
235 |
|
|
|
|
tehnolog u proizvodnji |
93, 106 |
|
|
|
|
viši referent za kontrolu osnovne delatnosti |
7 |
|
|
|
|
viši referent za ekonomsko- finansijsku kontrolu |
8 |
|
|
|
|
viši referent za kontrolu saobraćaja i mehanizacije |
9 |
|
|
|
|
viši referent za programe |
14 |
|
|
|
|
viši referent za oštećenja i uzurpacije |
15 |
4,50 |
|
|
|
viši referent za obradu prijava i inspekcijskih naloga |
16 |
|
|
|
|
viši referent objekata zakonom zaštićene prirode |
39 |
|
|
|
|
viši referent za unapređenje tehnologije delatnosti |
158 |
|
|
|
|
viši referent za mehanizaciju i opremu |
159 |
|
|
|
|
viši referent za građevinske objekte |
160 |
|
|
|
|
viši referent za informacione sisteme |
161 |
|
|
|
|
viši referent za izdavanje saglasnosti |
170 |
|
|
|
|
viši referent za analizu cena i izradu ponuda |
182 |
|
|
|
|
viši referent za obradu ponuda i ugovaranje radova ozelenjavanja |
183 |
|
|
|
|
viši referent za obradu ponuda i ugovaranje građevinskih i zanatskih radova |
184 |
|
|
|
|
viši referent za plan i analizu |
209 |
|
|
|
|
projektant za hortikulturu |
167 |
|
|
|
|
projektant za arhitekturu |
168 |
4,50 |
|
|
|
menadžer marketinga |
204 |
|
|
|
|
planer |
169 |
|
|
|
|
novinar - urednik |
205 |
|
|
|
|
viši referent za poslove ugovaranja i zastupanja |
233 |
|
|
|
|
viši referent za imovinsko-pravne poslove |
234 |
|
|
|
|
organizator I savskog pristaništa |
196 |
|
|
|
|
organizator I bežanijskog zimovnika |
197 |
|
|
|
|
odgovorni projektant za arhitekturu |
163 |
|
|
|
|
odgovorni projektant za hortikulturu |
165 |
|
|
|
|
rukovodilac gradilišta I |
56 |
|
|
|
|
rukovodilac područja Stari grad |
22, 92, 105 |
|
|
|
|
rukovodilac područja drvoreda Tašmajdan |
23 |
|
|
|
|
organizator I za zaštitu bilja |
38 |
|
|
|
|
organizator I za geodetske poslove |
172 |
4,75 |
|
|
|
rukovodilac sekcije |
24 |
|
|
|
|
organizator I nabavke |
188 |
|
|
|
|
organizator I za plan i analize |
208 |
|
|
|
|
organizator I razvoja |
157 |
|
|
|
|
organizator I finansijskog računovodstva |
213 |
|
|
|
|
organizator I upravljačkog računovodstva |
221 |
|
|
|
|
organizator I pravnih poslova |
232 |
|
|
|
|
organizator I kadrovskih poslova |
236 |
|
|
|
|
odgovorni projektant za vodovod i kanalizaciju |
164 |
|
|
|
|
odgovorni planer |
166 |
|
|
|
|
organizator I |
136 |
|
|
|
|
organizator I komercijalne pripreme |
181 |
|
|
|
|
organizator I prodaje |
187 |
4,75 |
|
|
|
tehnički koordinator |
12, 49 |
4,95 |
|
|
|
vodeći projektant |
162 |
|
|
|
|
rukovodilac pogona |
71, 112 |
5,05 |
|
|
|
rukovodilac službe |
6, 13, 38, 42, 47, 203, 241 |
|
|
|
|
poslovni sekretar |
5 |
|
|
|
|
rukovodilac radne jedinice |
18, 52, 91, 194 |
5,15 |
|
|
|
rukovodilac pogona |
122, 130, 13 |
|
|
|
|
glavni inženjer |
11, 48, 89, 116 |
|
|
|
|
rukovodilac radne jedinice za finansijsko-računovodstvene poslove |
204 |
5,30 |
|
|
|
rukovodilac radne jedinice za pravne i kadrovske poslove |
231 |
|
|
|
|
rukovodilac radne jedinice Biro za razvoj i projektovanje |
156 |
|
|
|
|
rukovodilac radne jedinice za komercijalne poslove |
180 |
|
|
IX |
NAJSLOŽENIJI POSLOVI VISOKE STRUČNE SPREME |
direktor sektora |
10, 47, 88, 115, 155, 206 |
6,15 |
|
savetnik |
4 |
6,25 |
||
|
|
|
pomoćnik generalnog direktora |
3 |
6,35 |
|
|
|
zamenik generalnog direktora |
2 |
6,45 |