POJEDINAČNI KOLEKTIVNI UGOVORJKP "GRADSKE PIJACE" BEOGRAD("Sl. list grada Beograda", br. 14/2003) |
I OSNOVNE ODREDBE
Pojedinačnim kolektivnim ugovorom (u daljem tekstu Ugovor), u skladu sa zakonom, opštim i posebnim kolektivnim ugovorom utvrđuju se: prava, obaveze i odgovornosti radnika u Javnom komunalnom preduzeću "Gradske pijace" (u daljem tekstu: poslodavac), zaštita radnika na radu, zarade i ostale naknade, prava sindikata i poslodavca, međusobni odnosi osnivača i poslodavca i dr. pitanja.
Prava radnika koja se uređuju ovim ugovorom ne mogu biti manja od prava radnika utvrđenih Zakonom o radu, Opštim, Posebnim kolektivnim ugovorom.
Ovaj kolektivni ugovor je, obavezan za sve radnike preduzeća, osim za direktora čija se prava, obaveze i odgovornosti utvrđuju posebnim Ugovorom koji zaključuje direktor i Upravni odbor.
II ZARADA
Zaposleni imaju pravo na odgovarajuću zaradu koja se sastoji iz:
- zarade koja se ostvaruje za obavljeni rad i vreme provedeno na radu,
- uvećane zarade,
- naknade zarade, i
- drugih primanja ugovorenih u Kolektivnom ugovoru.
Zarada se utvrđuje na osnovu vrednosti posla koji zaposleni obavlja na radnom mestu.
Zaposleni imaju pravo na odgovarajuću zaradu u skladu sa zakonom i ovim kolektivnim ugovorom.
Zaposlenom se garantuje jednaka zarada za isti ili rad iste vrednosti koji ostvaruje kod poslodavca.
Zarada koja se ostvaruje za obavljeni rad i vreme provedeno na radu utvrđuje se na osnovu:
- osnovne zarade i
- ostvarenih rezultata.
Osnovna zarada zaposlenog utvrđuje se na osnovu:
- vrednosti radnoga časa,
- vrednosti - koeficijenta posla i
- mesečnog fonda ostvarenih časova rada.
Zarada radnika utvrđuje se na nivou odgovarajuće, uporedive veličine - prosečno isplaćene zarade po zaposlenom u privredi grada u prethodnom mesecu u odnosu na mesec za koji se vrši obračun i isplata zarada.
Zaposleni ostvaruju pravo na masu sredstava za isplatu zarada na osnovu:
1. ostvarene zaposlenosti u obračunskom periodu (broja zaposlenih na osnovu časova rada),
2. prosečno isplaćene zarade po zaposlenom u privredi grada u prethodnom mesecu i
3. procenta korekcije iskazanih u tabeli iz člana 85 Posebnog kolektivnog ugovora za komunalna preduzeća grada Beograda.
U skladu sa prethodno definisanim parametrima, utvrđuje se vrednost radnog časa za standardni učinak u svakom preduzeću.
Ukoliko prosečna ciljna zarada zaposlenih u preduzeću bude isplaćivana ispod prosečne ciljne zarade zaposlenih u privredi grada, usklađivanje će se vršiti sukcesivno, kontinuirano.
Masa zarada iz prethodnog člana ugovara se najkasnije do 30. novembra tekuće godine za narednu godinu na osnovu sporazumno utvrđene metodologije, odnosno mehanizma korekcije zarada u preduzeću i prosečno ostvarene zarade u privredi Beograda, u zavisnosti od ekonomsko-finansijskog položaja preduzeća.
Vrednost posla utvrđuje se na osnovu složenosti, odgovornosti, uslova rada i stručne spreme koja je uslov za obavljanje određenog posla, polazeći od specifičnosti poslova svakog preduzeća.
Vrednost posla iz stava 1 ovog člana utvrđuje se ovim ugovorom.
Osnovna zarada utvrđuje se u rasponu od 1 prema 6.
Osnovna zarada iz člana 5 ovog ugovora može se ugovorom o radu ugovoriti i u većem iznosu.
Osnovna zarada iz člana 5 ugovara se na osnovu sledećih kriterijuma:
- kvaliteta i tačnosti i ispunjavanju radnih zadataka polazeći od specifičnosti poslova,
- radne discipline,
- odgovornosti prema radu i sredstvima rada,
- radnog iskustva, a posebno dužine rada u preduzeću,
- stepena stručne spreme i osposobljenosti zaposlenog za poslove na kojima radi i
- drugih kriterijuma od značaja za procenu obima i kvaliteta, odnosno radnog doprinosa zaposlenog polazeći od specifičnosti osnovne delatnosti svakog preduzeća.
Ako je opštim aktom poslodavca o sistematizaciji poslova i radnih mesta predviđena alternativna stručna sprema za vršenje određenih poslova pri utvrđivanju osnovne zarade za to radno mesto polazi se od osnovne zarade, za veći stepen stručnosti.
S obzirom na to da se delatnost preduzeća ne finansira iz budžeta grada već se sredstva u celosti obezbeđuju iz sopstvenih prihoda, to se masa zarada iz člana 6 ovog ugovora uvećava do 20% na predlog poslodavca a po dobijanju saglasnosti od Izvršnog odbora Skupštine grada.
Zarada zaposlenih može se umanjiti do 20%, odnosno uvećati do 40% po osnovu složenosti, obima, kvaliteta i uslova rada.
Cena radnog mesta utvrđuje se kao proizvod vrednosti radnog časa i utvrđenog koeficijenta koji čini sastavni deo ovog ugovora, u zavisnosti od osnovne delatnosti preduzeća, i to na osnovu opšteg akta o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta, raspoređivanju zaposlenih, specifičnosti i složenosti posla i odgovornosti u radu.
Osnivač se obavezuje da zajedno sa poslodavcem obezbeđuje isplatu zarade za zaposlene u sledećim rokovima:
- akontacija za tekući mesec između 25. i 30. u tekućem mesecu,
- konačan obračun zarade do 15. u narednom mesecu.
Prosečna zarada u preduzeću ostvarena po ovom ugovoru ne može biti niža od ostvarene prosečne zarade zaposlenih u privredi grada Beograda.
1. Uvećana zarada
Zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu, i to za:
1. prekovremeni rad,
2. rad na dan praznika koji je neradni dan,
3. noćni rad.
Poslodavac se obavezuje da zaposlenom uveća osnovnu zaradu, i to:
- za rad na dan praznika koji je neradni za 150%,
- za rad noću (između 22 i šest časova narednog dana) ako takav rad nije uračunat pri utvrđivanju vrednosti posla za 45%,
- za prekovremeni rad u koji se ne uračunava radno vreme unapred određeno na osnovu izvršenja godišnje preraspodele vremena za 45%,
- za rad nedeljom.
Ako se istovremeno steku uslovi za uvećanje zarade u smislu stava 1 ovog člana po više osnova, procenat ne može biti niži od zbira procenata uvećanja po svakom od osnova.
2. Naknade i druga primanja
Poslodavac je dužan da zaposlenom obezbedi naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada u visini 100% prosečne zarade radnika u mesecu u kome odsustvuje, i to u sledećim slučajevima:
- prekida rada do koga je došlo naredbom nadležnog organa, odnosno ovlašćenog radnika,
- neobezbeđivanja zaštite na radu usled čega bi dalje obavljanje rada prouzrokovalo neposrednu opasnost po život i zdravlje radnika ili drugih lica,
- korišćenja godišnjeg odmora i plaćenog odsustva,
- praznika za koji je zakonom propisano da se ne radi,
- privremene nesposobnosti za rad ako je nesposobnost prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnim oboljenjem,
- davanja krvi, tkiva i drugog dela tela,
- odazivanja pozivu vojnih i drugih organa,
- stručnog osposobljavanja i usavršavanja radi potrebe procesa rada,
- učešća na radno-proizvodnom takmičenju i izložbi inovacija i drugih vidova stvaralaštva,
- prisustvovanja sednici Skupštine grada, njenih tela, sednici organa društvenog fonda ili organa sindikata i Saveza sindikata u svojstvu člana.
Radniku pripada naknada zarade za vreme odsustvovanja sa posla zbog privremene sprečenosti za rad prouzrokovane bolešću ili povrede van rada u visini od 80% od zarade koju je ostvario u mesecu u kome je nastupila sprečenost, uvećana za dodatak po osnovu dužine vremena provedenog u radnom odnosu.
Zaposleni ima pravo i na druga primanja, i to za:
1. vreme provedeno u radnom odnosu - minuli rad,
2. ishranu u toku rada,
3. troškove boravka na terenu (terenski dodatak),
4. regres za korišćenje godišnjeg odmora i
5. druga primanja u skladu sa kolektivnim ugovorima.
Poslodavac se obavezuje da zaposlenom isplaćuje dodatak na zaradu u iznosu od 0,5% cene rada utvrđene ovim kolektivnim ugovorom za svaku godinu radnog staža.
Poslodavac je dužan da zaposlenom obezbedi primanja koja su u funkciji izvršenja poslova i to:
- troškove prevoza u javnom saobraćaju radi odlaska na rad i povratka sa rada, do visine cene prevozne karte, s tim što tako utvrđena naknada ne može biti manja od 50% od visine cene prevozne karte. Pravo na troškove prevoza u javnom saobraćaju ima zaposleni koji od mesta stanovanja do mesta obavljanja delatnosti koristi javni prigradski, gradski i međugradski prevoz kao jedino sredstvo prevoza;
- troškove ishrane u toku rada u visini od 20% prosečne isplaćene mesečne zarade po zaposlenom u privredi republike, prema poslednjem podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike, ili do visine neoporezovanog iznosa prema zvaničnim podacima nadležnog organa ako je to povoljnije za zaposlene;
- regres zaposlenom za korišćenje godišnjeg odmora u visini prosečne isplaćene zarade po zaposlenom u privredi republike, prema posebno objavljenom podatku nadležnog republičkog organa za poslove statistike;
- troškove na ime naknade za ishranu za vreme službenog putovanja u zemlji u visini od 5% prosečne neto zarade po zaposlenom u privredi Republike prema poslednjem objavljenom podatku nadležnog organa za statistiku, s tim što se putni troškovi priznaju u celosti prema priloženom računu, a troškovi noćenja do iznosa cene u hotelu "A" i "B" kategorije;
- troškove na ime naknade za ishranu za vreme službenog putovanja u inostranstvo do iznosa, pod uslovima i na način propisan za savezne organe, a ne manje od 5% tog iznosa;
- troškove prevoza sopstvenim putničkim automobilom po pređenom kilometru do iznosa 30% cene jednog litra benzina.
Poslodavac je dužan da zaposlenom obezbedi pravo i isplati:
- otpremninu pri prestanku radnog odnosa radi korišćenja prava na penziju ili pri prestanku radnog odnosa po sili zakona zbog gubitka radne sposobnosti, u visini trostrukog iznosa zarade koju bi radnik ostvario za mesec koji prethodi mesecu u kojem se isplaćuje otpremnina s tim što tako isplaćena otpremnina ne može biti niža od dve prosečne zarade po zaposlenom isplaćene u preduzeću za mesec koji prethodi mesecu u kojem se vrši isplata otpremnine, odnosno dve prosečne zarade isplaćene u privredi grada, prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike - ako je to za zaposlenog povoljnije;
- pomoć porodici u slučaju smrti zaposlenog ili člana uže porodice u visini troškova pogrebnih usluga prema priloženom računu do visine neoporezovanog iznosa;
- nagradu kao jubilej povodom krsne slave preduzeća i dana pijaca u visini dve prosečne zarade zaposlenih isplaćene za prethodni mesec u odnosu na mesec u kome se isplaćuje, o čemu odluku donosi direktor preduzeća, uz prethodno obaveštenje osnivača;
- nagradu povodom jubilarne godine rada u preduzeću u visini od dve do pet prosečnih zarada zaposlenog isplaćenih za prethodni mesec u odnosu na mesec u kome se isplaćuje o čemu odluku donosi direktor i to:
- za 10 godina rada 2 prosečne neto zarade poslodavca, isplaćene za prethodni mesec u odnosu na mesec u kome se isplaćuju,
- za 15 godina rada 2,5 prosečne neto zarade poslodavca, isplaćene za prethodni mesec u odnosu na mesec u kome se isplaćuju,
- za 20 godina rada 3,5 prosečne neto zarade poslodavca, isplaćene za prethodni mesec u odnosu na mesec u kome se isplaćuje,
- za 25 godina 4 prosečne neto zarade poslodavca, isplaćene za prethodni mesec u odnosu na mesec u kome se isplaćuje,
- za 30, 35 i 40 godina rada 5 prosečnih neto zarada poslodavca, isplaćene za prethodni mesec u odnosu na mesec u kome se isplaćuje.
Isplatu zarade radnicima iz očekivane dobiti (13 plata).
Isplata zarade iz dobiti po osnovu očekivanih rezultata poslovanja može se vršiti zaključno sa 31. decembrom tekuće godine.
Isplata zarade radnicima iz očekivane dobiti isplaćuje se u visini prosečne zarade po radniku koja se utvrđuje na bazi efektivnog radnog vremena radnika, bez naknade za bolovanje (radni doprinos), koji je ostvaren u godini za koju se vrši isplata za period 1. januar - 30. novembar tekuće godine, o čemu odluku donosi Upravni odbor uz saglasnost osnivača.
Poslodavac je dužan da zaposlenom obezbedi pravo i isplati:
- solidarnu pomoć za slučaj teže bolesti zaposlenog ili člana uže porodice, zdravstvene rehabilitacije zaposlenih, nastupanja teže invalidnosti, ublažavanja posledica elementarnih nepogoda, pružanje pomoći porodici umrlog zaposlenog, nabavke lekova za zaposlene ili člana uže porodice u iznosu od 2 - 5 prosečnih neto zarada u privredni grada u mesecu u kome se vrši isplata a prema podacima koje objavljuje nadležni organ za statistiku, a u slučaju nabavke lekova do iznosa troškova prema priloženom računu, o čemu odluku donosi direktor;
- zajam za nabavku ogreva, zimnice, udžbenika do iznosa jedne prosečne zarade isplaćene u gradu u mesecu u kome se kredit isplaćuje, sa rokom vraćanja koji ne može biti duži od šest meseci.
Članovima uže porodice zaposlenog smatraju se bračni drug, deca, roditelji, staraoci i lica koja žive u zajedničkom domaćinstvu.
3. Minimalna zarada
Usled poremećaja poslovanja preduzeća zaposlenima se može isplaćivati minimalna zarada.
Minimalna zarada za standardni učinak i puno radno vreme za zaposlene iznosi 40% od prosečne zarade u privredi republike, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike, uvećan za 20% po osnovu specifičnosti poslova i uslova rada.
III RADNI ODNOSI
Preduzeće je dužno da radniku omogući da pod uslovima i na način propisan zakonom i ovim ugovorom, štiti svoja prava koja mu pripadaju na radu i u vezi sa radom. Preduzeće je dužno da po zahtevu radnika za zaštitu prava omogući sindikatu preduzeća ili van preduzeća uvid u primenu ovog ugovora i ostvarenja prava radnika.
O pojedinačnim pravima, obavezama i odgovornostima radnika u preduzeću odlučuje direktor ili zaposleni koga on pisano ovlasti.
1. Zasnivanje radnog odnosa
Radni odnos može da zasnuje lice koje ispunjava opšte uslove utvrđene zakonom i posebne uslove utvrđene Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova i radnih zadataka u preduzeću.
Zaposleni zasniva radni odnos zaključenjem ugovora o radu.
Ugovor o radu može da se zaključi na neodređeno ili određeno vreme.
Ugovorom o radu utvrđuju se međusobna prava, obaveze i odgovornosti zaposlenog u skladu sa zakonom, Kolektivnim ugovorom i opštim aktima preduzeća.
Ugovorom o radu ne mogu se utvrđivati manja prava i nepovoljniji uslovi od prava i uslova predviđenih zakonom, Kolektivnim ugovorom i ovim ugovorom.
Preduzeće može da ponudi zaposlenom zaključenje ugovora o radu pod izmenjenim uslovima.
Preduzeće može da ponudi zaposlenom zaključenje ugovora o radu iz stava 1 ovog člana ukoliko postoji u procesu rada potreba za uspešnije i efikasnije obavljanje poslova i zadataka a koji odgovaraju stručnoj spremi, znanju i sposobnostima zaposlenog.
U slučaju zaključenja ugovora o radu pod izmenjenim uslovima, radnik sa više od 30 godina radnog staža i radnica sa više od 25 godina radnog staža ima pravo na cenu rada radnog mesta koje je obavljao pre zaključenja ugovora o radu pod izmenjenim uslovima ako je to za zaposlenog povoljnije.
2. Radno vreme
Puno radno vreme zaposlenih iznosi 40 časova nedeljno.
Radni dan traje osam časova a radna nedelja pet radnih dana.
Prema potrebama procesa rada i organizacionih delova može se utvrditi i klizno radno vreme na početku odnosno završetku dana, i to najviše do 1,5 časova.
Radno vreme između 22 časa i šest časova narednog dana smatra se radom noću i predstavlja poseban uslov rada u pogledu utvrđivanja prava i zaštite zaposlenih.
Rad u smenama mora se organizovati tako da zaposleni ne radi više od jedne radne nedelje noću, a duže samo uz njegovu pisanu saglasnost.
Zaposleni može radni odnos zasnovati i sa nepunim radnim vremenom u skladu sa zakonom, i svoja prava iz radnog odnosa ostvaruje srazmerno vremenu provedenom na radu i ostvarenim rezultatima rada.
Puno radno vreme skraćuje se zaposlenom koji radi na naročito teškim napornim i za zdravlje štetnim poslovima.
Skraćivanje radnog vremena vrši se srazmerno štetnom uticaju na zdravlje, odnosno radnu sposobnost zaposlenog, u zavisnosti od specifičnosti poslova i zadataka osnovne delatnosti poslodavca a najviše 10 časova nedeljno.
Poslovi na kojima se skraćuje puno radno vreme utvrđuje se opštim aktom o organizaciji i sistematizaciji u skladu sa Kolektivnim ugovorom.
Zaposleni koji rade skraćeno radno vreme imaju ista prava kao i zaposleni koji rade puno radno vreme.
Direktor može da uvede i rad duži od punog radnog vremena, u skladu sa zakonom, a prema potrebama poslova i zadataka.
Rad duži od punog radnog vremena ne može da traje duže od četiri časa dnevno, a najduže 240 časova u kalendarskoj godini po zaposlenom.
Raspored radnog vremena utvrđuje direktor preduzeća u okviru godišnjeg radnog vremena.
Direktor preduzeća, u skladu sa zakonom, može vršiti i preraspodelu radnog vremena posebnim rešenjem, i to:
- kad to zahteva priroda delatnosti radi obezbeđivanja potrebnog obima i kvaliteta usluga,
- u cilju bolje organizacije rada i racionalnijeg korišćenja sredstava rada,
- zbog racionalnog korišćenja radnog vremena u cilju izvršavanja određenih poslova u utvrđenim rokovima.
Poslodavac može zaposlenom da uvede preraspodelu radnog vremena u skladu i pod uslovima utvrđenim zakonom.
3. Odmori i odsustva
a) Godišnji odmor
Zaposleni ima pravo na godišnji odmor u skladu sa zakonom i ovim ugovorom od 18 a najviše 35 radnih dana po svim osnovama.
Zaposlenom se godišnji odmor u trajanju od 18 radnih dana uvećava po osnovu:
a) staža osiguranja,
b) složenosti poslova radnog mesta, odnosno doprinosa zaposlenog na radnom mestu,
v) zdravstvenog stanja zaposlenog i članova uže porodice,
g) posebnih i otežanih uslova rada.
Dužina godišnjeg odmora zaposlenog uvećava se po osnovu:
1. Staža osiguranja:
|
- 1 radni dan za svake navršene 3 godine radnog staža a najviše |
7 radnih dana, |
|
2. Složenost poslova - doprinos u radu: |
|
|
- za poslove za koje se zahteva I i II stepen stručne spreme |
2 radna dana, |
|
- za poslove za koje se zahteva III i IV stepen stručne spreme |
3 radna dana, |
|
- za poslove za koje se zahteva V i VI stepen stručne spreme |
4 radna dana, |
|
- za poslove za koje se zahteva VII i VIII stepen stručne spreme |
5 radnih dana, |
|
- za poslove za posebnim odgovornostima i ovlašćenjima |
5 radnih dana. |
|
3. Po osnovu uslova rada: |
|
|
- Radnici Sektora pijačnih usluga i Tehničkog servisa |
2 radna dana. |
|
4. Zaposlenom invalidu, samohranom roditelju sa detetom do sedam godina, zaposlenoj sa maloletnim detetom, zaposlenom sa dvoje ili više dece do 14 godina života, zaposlenom koji u svom domaćinstvu izdržava dete koje ima smetnje u psihofizičkom razvoju |
3 radna dana. |
|
U slučaju da se istovremeno stiču dva ili više osnova iz tačke 4 onda se godišnji odmor po svim osnovama uvećava za |
5 radnih dana. |
Zaposlenom sa 30 godina penzijskog staža i 55 godina života i zaposlenoj sa 25 godina penzijskog staža i 50 godina života utvrđuje se dužina godišnjeg odmora u trajanju od 30 radnih dana.
Zaposlenom koji radi na naročito teškim napornim i za zdravlje štetnim poslovima godišnji odmor ne može trajati duže od 35 radnih dana.
Zaposlenom se može odobriti korišćenje godišnjeg odmora u dva dela ukoliko proces rada to dozvoljava, s tim da prvi deo koristi bez prekida u trajanju od najmanje 10 radnih dana u toku kalendarske godine, a drugi deo najkasnije do 30. juna naredne godine.
Raspored korišćenja godišnjeg odmora utvrđuje direktor preduzeća prema planu korišćenja godišnjeg odmora za svaku godinu, ako se time ne remeti proces rada poslodavca.
Rešenje o korišćenju godišnjeg odmora donosi direktor preduzeća ili lice koje on ovlasti u pisanoj formi i uručuje ga radniku.
b) Odsustvovanje sa rada
Poslodavac je dužan da zaposlenom omogući plaćeno odsustvo u trajanju od pet radnih dana u kalendarskoj godini u sledećim slučajevima:
|
- stupanja u brak |
5 radnik dana, |
|
- rođenja deteta |
5 radnih dana, |
|
- smrti člana uže porodice (bračni drug, deca, roditelji zaposlenog) |
5 radnih dana, |
|
- smrti brata ili sestre zaposlenog |
3 radna dana, |
|
- smrti roditelja, usvojioca, brata ili sestre bračnog druga zaposlenog i smrti lica koje žive u zajedničkom domaćinstvu sa zaposlenim |
2 radna dana, |
|
- teže bolesti člana uže porodice |
5 radnih dana, |
|
- selidbe sopstvenog domaćinstva |
4 radna dana, |
|
- polaganje stručnog ispita |
5 radnih dana, |
|
- praznovanje krsne slave |
1 radni rad, |
|
- elementarnih nepogoda |
5 radnih dana, |
|
- korišćenja organizovanog rekreativnog odmora u cilju prevencije radne invalidnosti |
5 radnih dana, |
|
- učestvovanja na sportskim i radno-proizvodnim takmičenjima |
3 radna dana, |
|
- dobrovoljnog davanja krvi |
2 radna dana. |
Odsustvo u slučaju dobrovoljnog davanja krvi zaposleni koristi na dan davanja krvi i narednog dana.
Odsustvo za slučaj porođaja supruge zaposlenog, smrti člana uže porodice, rekreativnog odmora i dobrovoljnog davanja krvi ne uračunava se u ukupan broj radnih dana plaćenog odsustva u toku kalendarske godine.
Vreme provedeno na plaćenom odsustvu smatra se kao vreme provedeno na radu, uz ostvarivanje svih prava i obaveza iz radnog odnosa.
Zaposlenom se može odobriti plaćeno odsustvo u trajanju dužem od pet dana, a najviše do 30 radnih dana u toku kalendarske godine u slučaju: polaganja stručnog ispita ili ispita kojim se stiče neposredno viši stepen obrazovanja u oblasti u koju spadaju poslovi koje zaposleni obavlja, izrade doktorske disertacije, učešća u studijskim ili ekspertskim grupama i drugim oblicima stručnog usavršavanja.
Zaposlenom se može odobriti neplaćeno odsustvo od pet radnih dana u toku jedne kalendarske godine u sledećim slučajevima:
- nege člana uže porodice 5 radnih dana,
- nege člana šire porodice 3 radna dana,
- smrti srodnika, koji nisu navedeni u članu 45 2 radna dana.
Zaposlenom se može izuzetno odobriti neplaćeno odsustvo od 30 radnih dana do godinu dana u toku kalendarske godine kada direktor preduzeća oceni da to ne remeti proces rada.
Odluku o neplaćenom odsustvu donosi direktor poslodavca ili lice koje on ovlasti.
Za vreme neplaćenog odsustva sa rada zaposlenom miruju prava iz rada i po osnovu rada, osim ako zakonom nije drugačije predviđeno.
4. Zaštita na radu
Direktor i zaposleni dužni su da se u procesu rada pridržavaju odredaba Zakona o zaštiti na radu i ovog ugovora u organizovanju i sprovođenju zaštite na radu.
Poslodavac se obavezuje da zaposlenima obezbedi lična zaštitna sredstva i opremu, sredstva za ličnu higijenu, osposobljavanje zaposlenih za bezbedan rad, održavanje oruđa za rad u ispravnom stanju i da preduzima potrebne mere zaštite od štetnih uticaja za život i zdravlje zaposlenih, polazeći od specifičnosti svakog preduzeća.
Poslodavac je dužan da opštim aktom utvrdi radna mesta na kojima postoji opasnost od povređivanja, profesionalnih i drugih oboljenja, uz saglasnost sindikata.
Na takvim radnim mestima mogu raditi zaposleni koji pored opštih ispunjavaju i posebne uslove iz oblasti zaštite na radu i drugih propisa vezanih za obavljanje delatnosti preduzeća.
Obaveza poslodavca je da osigura sve zaposlene za slučaj smrti ili invaliditeta, a visinu premije osiguranja utvrđuje upravni odbor preduzeća.
Zaposleni su dužni da se obuče za primenu mera zaštite na radu i za pružanje pomoći ostalim zaposlenim, ukoliko im zapreti opasnost po život i zdravlje, da se podvrgavaju redovnim i vanrednim preventivno-zdravstvenim pregledima, da svoje znanje i praktičnu sposobnost u pogledu radne i životne sredine stalno usavršavaju, da obavljanjem svojih poslova sprečavaju zagađivanje radne i životne sredine, da pravilno rukuju oruđima za rad i da se pridržavaju propisa i zaštite na radu.
Radnik je odgovoran ako suprotno nameni koristi sredstva i opremu lične zaštite, nepravilno rukuje njima i ne održava ih u ispravnom stanju i ako odmah ne obavesti odgovornog zaposlenog o kvarovima ili drugim nedostacima koji mogu ugroziti život drugih zaposlenih i bezbednost procesa rada.
Radnik ima pravo da odbije da radi određene poslove ako mu zbog vršenja tih poslova preti opasnost po život ili zdravlje.
Predsednik sindikalne organizacije ima pravo da se neposredno upozna sa primenjenim merama zaštite na radu i uslovima rada na svakom radnom mestu i da nadležnom organu poslodavca predloži preduzimanje propisanih mera zaštite na radu.
U cilju prevencije radne invalidnosti preduzeće će izdvajati sredstva, a najmanje u visini od 0,3% na masu sredstava isplaćenih na ime zarade za svaki mesec za korišćenje organizovanog rekreativnog odmora, a zaposleni su dužni da ga koriste u skladu sa kriterijumima koje utvrdi sindikat čiji su članovi.
U preduzeću se formira odbor za zaštitu na radu kao savetodavno telo, sastavljeno od predstavnika sindikata direktora i stručnjaka iz oblasti zaštite na radu.
Rad odbora obavlja se saglasno zakonu, odnosno Pravilniku o zaštiti na radu.
Posebnim opštim aktom bliže se uređuje zaštita na radu radnika uz obavezu da se konkretno utvrde poslovi sa posebnim uslovima rada, lična zaštitna sredstva i oprema za ove poslove gde se opasnosti i štetnosti, koje se pojavljuju u procesu rada, ne mogu otklanjati na drugi način, kao i poslovi za koje je obavezno obezbediti sredstva lične higijene.
IV NAKNADA ŠTETE
Radnik koji na radu, odnosno u vezi sa radom namerno ili iz krajnje nepažnje prouzrokuje štetu poslodavcu, dužan je da štetu nadoknadi u skladu sa zakonom i ovim ugovorom.
Direktor preduzeća ili lice koje on pisanim putem ovlasti pokreće postupak za utvrđivanje odgovornosti radnika za prouzrokovanu štetu u roku od osam dana od dana saznanja, odnosno prijema prijave o prouzrokovanoj šteti.
Direktor imenuje komisiju za utvrđivanje činjenica i okolnosti pod kojima je šteta nastala, visinu štete i odgovornost lica za prouzrokovanu štetu.
Na osnovu izveštaja komisije iz stava dva ovog člana direktor preduzeća donosi rešenje kojim se radnik obavezuje da naknadi štetu ili se radnik oslobađa odgovornosti za naknadu štete.
Rešenjem direktora kojim se radnik obavezuje da naknadi štetu određuju se način i rok za naknadu štete.
Po prijemu rešenja o naknadi štete radnik daje pisanu izjavu o tome da li prihvata da se naknada štete izvrši obustavom iznosa od njegove zarade.
Ako radnik ne prihvata da nadoknadi prouzrokovanu štetu na način iz stava jedan ovog člana, pokreće se postupak pred nadležnim sudom radi naplate prouzrokovane štete.
Ako radnik pretrpi štetu na radu i u vezi sa radom, poslodavac je dužan da radniku nadoknadi štetu u skladu sa zakonom i ovim ugovorom.
O zahtevu za naknadu štete odlučuje direktor preduzeća.
V PRAVO RADNIKA U SLUČAJU OTKAZA UGOVORA O RADU
Kad se steknu uslovi iz Zakona o radu za otkaz ugovora o radu, radnik se u pisanoj formi upozorava na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu zbog nepoštovanja radne discipline ili povrede radne obaveze utvrđene ugovorom o radu.
Radnik ima pravo da se u pisanoj formi izjasni o navodima iz upozorenja za otkaz ugovora o radu, iz stava jedna ovog člana, u roku od osam dana od dana prijema upozorenja.
Ukoliko radnik spori činjenice i okolnosti koje predstavljaju razlog za otkaz ugovora o radu u smislu zakona, direktor će pisano ovlastiti stručno lice da u hitnom postupku utvrdi sve elemente neophodne za osnovanost davanja otkaza ugovora o radu u skladu sa zakonom.
VI UČEŠĆE U UPRAVLJANJU
Upravni odbor i Nadzorni odbor preduzeća sačinjavaju predstavnici osnivača i radnika preduzeća.
Predstavnike zaposlenih imenuje i razrešava u Upravnom i Nadzornom odboru osnivač na predlog zaposlenih. Predstavnici zaposlenih imenuju se u Upravni i Nadzorni odbor preduzeća, koji čine 1/3 članova na osnovu predloga sindikata, a postupak za predlaganje i biranje članova Upravnog i Nadzornog odbora, do okončanja, vodi i za njega odgovara reprezentativni sindikat u skladu sa Statutom preduzeća.
Ukoliko je u preduzeću organizovano više reprezentativnih sindikata, a ne postigne se dogovor da vode zajedničku akciju na predlaganju i biranju članova Upravnog i Nadzornog odbora, predlozi zaposlenih će se dostavljati direktoru preduzeća srazmerno broju članova reprezentativnog sindikata.
Reprezentativni sindikat učestvuje u postupku statusnih promena preduzeća, a posebno svojinske promene ili ugovaranja koncesija preduzeća, i ima pravo davanja mišljenja i predloga.
U preduzeću može da se obrazuje savet zaposlenih.
Savet zaposlenih broji tri člana.
Predsednik reprezentativnog sindikata po funkciji je član saveta.
Postupak za predlaganje, izbor i poziv članova saveta zaposlenih, vodi i za njega odgovara reprezentativni sindikat.
Savet zaposlenih razmatra pitanja koja se odnose na ostvarivanja prava i obaveze zaposlenih iz rada i po osnovu rada, i druga pitanja u skladu sa zakonom.
Upravni odbor preduzeća donosi pravilnik o rešavanju stambenih potreba zaposlenih, uz mišljenje reprezentativnog sindikata.
Upravni odbor je dužan da pre donošenja pravilnika o zaštiti o radu pribavi mišljenje reprezentativnog sindikata.
1. Prestanak potrebe za radom zaposlenih
Ukoliko dođe do prestanka potrebe za radom zaposlenog, zbog tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena, potpisnici ugovora dužni su da zaključe socijalni program i donesu program rešavanja viška zaposlenih.
Potpisnici ugovora utvrđivaće dogovorom broj zaposlenih za čijim je radom prestala potreba.
Pri predlaganju i utvrđivanju broja zaposlenih za čijim je radom prestala potreba primenjivaće se kriterijumi iz kolektivnih ugovora, i to posebno u slučaju kada zaposleni ostvaruju jednake rezultate u radu na istim poslovima.
Izuzetno, zaposlenom koji je u komunalnoj delatnosti proveo više od 20 godina, bez njegove saglasnosti ne može prestati radni odnos usled tehnološkog unapređenja ili ekonomskih teškoća.
Upravni odbor preduzeća formiraće zajedničku komisiju za socijalni dijalog sastavljenu od predstavnika poslodavca i reprezentativnih sindikata.
Zadatak ove komisije je: izrada socijalnog programa za zaposlene u javnim preduzećima, programa racionalizacije broja zaposlenih, programa prestrukturiranja i unapređenja poslovanja osnovne delatnosti i izrada kriterijuma za dodatno stimulisanje neposrednih izvršilaca u osnovnoj delatnosti.
2. Način rešavanja sporova
Arbitraža se formira kada dođe do sporova u primeni ili promeni Kolektivnog ugovora, u roku od 30 dana do dana nastanka spora u primeni ili započinjanja promene ovog ugovora.
Arbitraža se sastoji od sedam članova, i to: izabranog predstavnika, osnivača, preduzeća, reprezentativnog sindikata, sindikata komunalaca i dva neutralna člana, koja predlože osnivač, poslodavac i reprezentativni sindikat, po dogovoru iz reda stručnjaka za oblast koja je predmet spora.
Arbitraža je dužna da u roku od 30 dana od dana formiranja odluči o predmetu spora.
Postupak pred arbitražnim većem pokreću potpisnici ovog kolektivnog ugovora.
Odluka arbitražnog veća obavezna je za strane u sporu, potpisnike Pojedinačnog kolektivnog ugovora i zamenjuje odgovarajuću odredbu Kolektivnog ugovora zbog koje je došlo do spora.
Učesnik u sporu, ukoliko smatra da je arbitražnom odlukom povređeno pravo zasnovano po zakonu, može pokrenuti spor kod nadležnog suda.
VII - USLOVI ZA RAD SINDIKATA
Poslodavac je dužan da u skladu sa zakonom zaposlenima omogući sindikalno organizovanje i sprovođenje aktivnosti usmerenih na poboljšanje njihovih uslova rada i ukupnog životnog položaja.
Poslodavac je obavezan da sindikatu omogući delovanje u skladu sa njegovom ulogom i zadacima iz zakona i kolektivnih ugovora, i to:
- da pokreće inicijative, podnosi zahteve i predloge i da zauzima stavove o svim pitanjima od značaja za materijalni i socijalni položaj zaposlenih i uslove rada,
- da se informiše o pitanjima koja su od značaja za materijalni i socijalni položaj zaposlenih,
- da se upozna sa materijalima, da prisustvuje sednicama na kojima se razmatraju mišljenja, predlozi, inicijative i zahtevi sindikata, odnosno na kojima se odlučuje o pojedinačnim pravima zaposlenih.
Poslodavac je dužan:
- da sindikatu obezbedi korišćenje prostorija bez plaćanja naknade i pružanje potrebe stručnih, administrativnih i tehničkih uslova neophodnih za njegov rad,
- da omogući predsedniku reprezentativnog sindikata, na njegov zahtev, da profesionalno obavlja funkciju predsednika, kako bi se sprovodile sve aktivnosti i zadaci u interesu zaposlenih koji proizilaze iz zakona i Kolektivnog ugovora i da za to vreme prima naknadu zarade,
- da predsedniku sindikata - sindikalnom povereniku obezbedi 60 plaćenih časova mesečno u preduzeću za obavljanje njegove funkcije,
- da predstavnicima sindikata omogući informisanje zaposlenih, isticanjem obaveštenja na određenim mestima, pristupačnim zaposlenima i za to određenim,
- da predstavnici sindikata mogu odsustvovati sa posla radi prisustvovanja sindikalnim sastancima, konferencijama, kongresima na koje su pozvani,
- da se mišljenja i predlozi reprezentativnog sindikata razmotre pre donošenja odluka od značaja za materijalni, ekonomski i socijalni položaj zaposlenih, i da se u odnosu na njih opredeli,
- da predsednika reprezentativnog sindikata poziva na sednice Upravnog odbora kada se razmatraju inicijative koje uputi određeni sindikat ili odlučuje o pitanjima koja se odnose na prava i obaveze zaposlenih.
Predsednik reprezentativnog sindikata koji profesionalno obavlja svoju dužnost za vreme trajanja mandata ima pravo na naknadu zarada najmanje u visini zarade koju bi ostvario na poslovima na koje je raspoređen.
Predsedniku sindikalne organizacije i članovima Odbora, ako postupaju u skladu sa zakonom i ovim ugovorom, ne može se ponuditi ugovor pod izmenjenim uslovima, ako je to za njega nepovoljnije, ili na drugi način dovesti u nepovoljniji položaj zbog sindikalne aktivnosti za vreme obavljanje svojih funkcija.
Reprezentativni sindikat i drugi sindikati u preduzeću dužni su da svoj rad organizuju tako da ne smeta redovnom radu i funkcionisanju preduzeća i da ne remeti propisanu radnu disciplinu.
VIII ORGANIZOVANJE PROCESA ŠTRAJKA
Način organizovanja i sprovođenja štrajka vrši se u skladu sa Zakonom o štrajku i Kolektivnim ugovorom.
Osnivač svojim aktom utvrđuje minimum procesa rada za vreme trajanja štrajka.
O utvrđenom minimumu procesa rada obaveštavaju se, pored zaposlenih i svi korisnici usluga "Gradskih pijaca" preko sredstava javnog informisanja, imajući na umu da poslodavac pruža proizvode i usluge koje su nezamenljiv uslov života i rada.
Ukoliko se zbog neobezbeđenja prava iz ovog ugovora, organizuje štrajk, on će se sprovoditi u skladu sa zakonom a zaposlenima koji u njemu učestvuju obezbediće se naknada.
IX PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Učesnici ovog ugovora obavezuju se da u okviru svojih ovlašćenja preduzimaju sve potrebne radnje za primenu njegovih odredaba.
Na sva pitanja koja nisu regulisana ovim ugovorom primenjuju se odredbe zakona i kolektivnih ugovora.
Za praćenje primene, sporna pitanja i tumačenja odredaba ovog kolektivnog ugovora nadležna je komisija koju imenuje Izvršni odbor Skupštine grada, a sačinjavaju je po dva predstavnika potpisnika Kolektivnog ugovora.
Članovi komisije biraju predsednika i sekretara iz sastava komisije.
Komisija je obavezna da potpisnicima svakih šest meseci dostavlja izveštaj o primeni ovog kolektivnog ugovora.
Zaključci i tumačenja doneti na komisiji, ako su jednoglasni, imaju obavezujuću snagu za sve učesnike u zaključivanju ovog kolektivnog ugovora.
Ovaj ugovor zaključuje se na neodređeno vreme. Potpisnici ovog ugovora mogu raskinuti sporazumno ugovor.
U slučaju otkaza, ovaj ugovor se primenjuje do razrešenja spornih pitanja, a najduže šest meseci s tim što su učesnici dužni da postupak pregovaranja započnu najkasnije u roku od 15 dana od dana donošenja odluke o otkazu.
Izmene i dopune Ugovora vrše se na način i po postupku na koji je i zaključen.
Sastavni deo ovog ugovora je važeći pregled grupe poslova sa koeficijentima radnih mesta JKP "Gradske pijace" Beograd.
Ovaj kolektivni ugovor stupa na snagu danom zaključivanja a primenjuje se narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu grada Beograda".
Odredbe o zaradama, iz ovog ugovora, primenjivaće se počev od obračuna zarada za mesec juni 2003. godine.
Stupanjem na snagu ovog ugovora prestaje da važi Pojedinačni kolektivni ugovor br. 4303/2 od 5. decembra 1994. godine.
|
PREGLED |
|||
|
|
|||
|
Redni broj |
Naziv poslova i radnih zadataka |
Stepen stručne spreme |
Koeficijent |
|
|
|||
|
1 |
2 |
3 |
4 |
|
|
|||
|
|
POSLOVI OD ZAJEDNIČKOG INTERESA ZA PREDUZEĆE |
|
|
|
1 |
savetnik direktora preduzeća |
VII |
6 |
|
2 |
sekretarica direktora preduzeća |
IV/dak. I kl. |
2,6 |
|
3 |
vozač direktora preduzeća |
III/voz. "D" ili "C" kategorije ili automeh. |
2,3 |
|
|
I SEKTOR ZA PRAVNE, KADROV. I OPŠTE POSLOVE |
|
|
|
|
rukovodilac sektora |
VII |
6 |
|
|
a) Služba za pravne i kadrovske poslove |
|
|
|
1 |
šef službe |
VII |
5 |
|
2 |
samostalni pravni referent |
VII |
4 |
|
3 |
pravni referent |
VII |
3,8 |
|
4 |
sekretar Upravnog odbora |
VI/IV |
2,9 |
|
5 |
referent za radne odnose |
VI/IV |
2,9 |
|
6 |
referent za informisanje |
VI/IV |
2,7 |
|
7 |
referent za marketing |
VI/IV |
2,7 |
|
|
b) Služba za opšte poslove |
|
|
|
1 |
šef službe |
VII/VI |
4,8 |
|
2 |
referent za opšte poslove |
VI/IV |
2,7 |
|
3 |
ref. za administr. i arhivske poslove |
IV/dak. I kl. |
2,4 |
|
4 |
daktilograf - organizator |
IV/dak. I kl. |
2,4 |
|
5 |
daktilograf |
IV/dak. I kl. |
2,2 |
|
6 |
portir |
IV/III |
1,9 |
|
7 |
kurir |
III/II |
1,9 |
|
8 |
kafe kuvarice |
II |
2,0 |
|
9 |
higijeničar |
II |
1,9 |
|
|
II SEKTOR ZA FINANSIJ. KNJIGOVODSTV. POSLOVE |
|
|
|
|
rukovodilac sektora |
VII/VI |
6,00 |
|
|
a) Služba finansijskih poslova |
|
|
|
1 |
šef službe |
VII/VI |
5,00 |
|
2 |
likvidator |
IV |
2,6 |
|
3 |
blagajnik |
IV |
2,5 |
|
4 |
referent za obrač. zarada |
IV |
2,5 |
|
5 |
vozač |
III/voz. "C" ili "D" kat |
2,1 |
|
|
b) Služba knjigovodstvenih poslova |
|
|
|
1 |
šef službe |
VI/IV |
5,0 |
|
2 |
bilansista |
VI/IV |
2,9 |
|
3 |
referent kontista |
IV |
2,7 |
|
4 |
referent knjigovođa - operater |
IV |
2,5 |
|
|
v) Služba za plan i analizu |
|
|
|
1 |
šef službe |
VII/VI |
5,0 |
|
2 |
sam. referent za plan i analizu |
VII/VI |
3,8 |
|
3 |
referent za plan i analizu |
VI |
2,9 |
|
4 |
sam. admin. baze pod. i računar. mreže |
VII/VI |
4,0 |
|
5 |
admin. baze podataka i računarske mreže |
V/IV |
3,0 |
|
6 |
referent operater |
IV |
2,9 |
|
|
g) Služba za javne nabavke |
|
|
|
1 |
šef službe |
VI/IV |
4,8 |
|
2 |
samostalni referent za javne nabavke |
VII/VI |
4,0 |
|
3 |
referent za javne nabavke |
IV |
2,6 |
|
4 |
magacioner |
IV |
2,6 |
|
|
III SEKTOR ZA PIJAČNE USLUGE |
|
|
|
1 |
rukovodilac sektora |
VII/VI |
6,0 |
|
2 |
zamenik rukovodioca sektora |
VII/VI |
5,5 |
|
|
a) Služba naplate |
|
|
|
1 |
šef službe |
VI/IV |
4,5 |
|
2 |
poslovođa "Pijace kvantaška" |
VII/VI |
4,2 |
|
3 |
poslov. pijace "OTC" - N. Beograd |
VII/VI |
3,4 |
|
4 |
poslovođa TC "Depo" |
VI/IV |
2,8 |
|
5 |
poslovođa pij. "Miljakovac - robna pijaca" |
VI/IV |
2,90 |
|
6 |
zamenik poslov. "Pijace kvantaška" |
VI/IV |
3,20 |
|
7 |
zamenik posl. pijace "Miljakovac - robna pijac" |
VI/IV |
2,70 |
|
8 |
zamenik poslov. pijace "OTC" - N. Beograd |
VI/IV |
2,80 |
|
9 |
poslovođa pijace I kategorije |
VI/IV |
3,40 |
|
10 |
zamenik poslovođe pij. I kategorije |
VI/IV |
2,80 |
|
11 |
poslovođa pijace II kategorije |
VI/IV |
2,80 |
|
12 |
zamenik poslovođe pijace II kategorije |
VI/IV |
2,60 |
|
13 |
poslovođa pijace III kategorije |
VI/IV |
2,60 |
|
14 |
poslovođa objekta "B" Pijaca kvantaška |
IV |
2,70 |
|
15 |
referent naplate |
IV |
2,50 |
|
16 |
režiser - blagajnik |
IV |
2,40 |
|
17 |
redar |
IV/III |
1,90 |
|
18 |
portir |
IV/III |
1,90 |
|
19 |
domar |
III |
2,10 |
|
20 |
telefonist |
IV/III |
2,00 |
|
|
b) Služba održavanja higijene |
|
|
|
|
šef službe |
VI/IV |
4,20 |
|
|
vozač teretnog vozila |
III/voz. "C" ili "D" kat |
2,20 |
|
|
vozač komunalnog vozila - transport smeća |
III/voz. "C" ili "D" kat |
2,30 |
|
|
higijeničar |
II |
1,70 |
|
|
IV SEKTOR INVESTICIJA I RAZVOJA |
|
|
|
1 |
rukovodilac sektora |
VII |
6,00 |
|
|
Služba za investicije i razvoj |
|
|
|
1 |
šef službe |
VII |
5,00 |
|
2 |
samostalni ref. za razvoj i investicije |
VII |
4,00 |
|
3 |
samostalni projektant |
VII |
4,00 |
|
4 |
ref. za invest. i razvoj |
VI/IV |
3,00 |
|
|
Tehnički servis |
|
|
|
1 |
šef Tehničkog servisa |
VI/IV |
4,80 |
|
2 |
poslovođa Tehničkog servisa |
VI/IV |
3,00 |
|
3 |
vodoinstalater |
V/VKV |
2,50 |
|
4 |
vodoinstalater |
III |
2,30 |
|
5 |
bravar |
V/III |
2,50 |
|
6 |
bravar |
III |
2,30 |
|
7 |
zidar |
III |
2,30 |
|
8 |
električar I |
V/VKV |
2,50 |
|
9 |
električar |
III |
2,30 |
|
10 |
moler |
III |
2,30 |
|
11 |
vozač teretnog vozila |
III./voz. "D" ili "C" kat |
2,20 |
|
12 |
pomoćni radnik |
II |
1,90 |
|
|
SLUŽBA POSLOVNOG PROSTORA |
|
|
|
1 |
šef službe |
VII/VI |
5,00 |
|
2 |
samostalni ref. za fakturis. naplate zakupa |
VII/VI |
4,00 |
|
3 |
referent za fakturisanje naplate zakupa |
VII/VI |
3,80 |
|
4 |
referent za administrativne poslove |
IV |
2,40 |
|
|
SLUŽBA UNUTRAŠNJE KONTROLE |
|
|
|
1 |
šef službe |
VII/VI |
5,00 |
|
2 |
samostalni kontrolor |
VII/VI |
4,00 |
|
3 |
kontrolor |
IV |
3,50 |