POJEDINAČNI KOLEKTIVNI UGOVORJKP "INFOSTAN"("Sl. list grada Beograda", br. 14/2003) |
I OSNOVE ODREDBE
Ovim kolektivnim ugovorom, u skladu sa zakonom, Opštim kolektivnim ugovorom, Posebnim kolektivnim ugovorom za komunalna preduzeća u komunalno-stambenoj delatnosti kojima je osnivač grad Beograd uređuju se prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih u JKP "Infostan" (u daljem tekstu: zaposleni), prava, obaveze i dužnost Javnog komunalnog preduzeća "Infostan" (u daljem tekstu: poslodavac) iz oblasti rada i radnih odnosa, zarade i ostale naknade zaposlenih, zaštita zaposlenih na radu, prava sindikata i poslodavaca, kao i njihovi međusobni odnosi, kao i međusobni odnosi osnivača i poslodavca.
Ovaj kolektivni ugovor je obavezan za sve zaposlene u preduzeću, bez obzira na to da li su zasnovali radni odnos na određeno ili neodređeno vreme, izuzev za direktora čija se prava, obaveze i odgovornosti utvrđuju posebnim ugovorom.
II RADNI ODNOS
1. Zasnivanje radnog odnosa
Radnik može da zasnuje radni odnos na određeno i neodređeno vreme.
Odluku o potrebi za zasnivanjem radnog odnosa i broju lica sa kojima će zasnovati radni odnos donosi direktor preduzeća. Svoje ovlašćenje direktor preduzeća može da prenese na svakog zaposlenog.
Direktor preduzeća je dužan da potrebu za zasnivanjem radnog odnosa sa novim radnicima zajedno sa uslovima rada prijavi organizaciji nadležnoj za poslove zapošljavanja, koja istu objavljuje u skladu sa zakonom.
Ukoliko postoji potreba za zasnivanjem radnog odnosa, a nema kandidata koji ispunjavaju predviđene uslove za konkretno radno mesto, direktor preduzeća može da javno oglasi slobodno radno mesto u sredstvima javnog informisanja.
Radni odnos može da zasnuje lice koje ima najmanje 15 godina života (odnosno 18 godina za zaposlene koji obavljaju težak fizički posao), opštu zdravstvenu sposobnost i ispunjava uslove koji su predviđeni za određeno radno mesto.
Lice starije od 15 a mlađe od 18 godina može da zasnuje radni odnos samo uz saglasnost roditelja ili staratelja, ukoliko takav rad ne ugrožava njegovo zdravlje, moral i obrazovanje i ukoliko takav rad nije zabranjen zakonom.
Zaposleni je dužan da obavesti direktora preduzeća pre zaključenja ugovora o radu o svom zdravstvenom stanju ili drugim okolnostima koje bitno utiču na obavljanje poslova za koje zasniva radni odnos ili mogu da ugroze život i zdravlje drugih lica.
U slučaju da zaposleni ne postupi u skladu sa stavom 1 ovog člana, poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu.
Poslodavac ne sme da uslovljava zasnivanje radnog odnosa testom trudnoće.
2. Ugovor o radu
Ugovor o radu je akt kojim se:
1. zasniva radni odnos,
2. uređuju prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa.
Ugovor o radu zaključuju zaposleni i direktor preduzeća u pisanoj formi, pre stupanja zaposlenog na rad.
Zaposleni je dužan da prilikom zasnivanja radnog odnosa dostavi dokumenta kojima se dokazuje ispunjenost uslova za rad.
Ako direktor preduzeća sa zaposlenim ne zaključi ugovor o radu, smatra se da je zaposleni zasnovao radni odnos na neodređeno vreme danom stupanja na rad.
Zaposleni je dužan da prilikom zasnivanja radnog odnosa direktoru preduzeća dostavi dokumenta kojima dokazuje da ispunjava predviđene uslove za rad.
Ugovor o radu može da se zaključi na:
1. određeno ili
2. neodređeno vreme.
Ugovor o radu u kome nije utvrđeno vreme na koje se zaključuje, smatra se ugovorom o radu na neodređeno vreme.
Ugovor o radu zaključuje se pre stupanja zaposlenog na rad u pisanom obliku.
Ugovor o radu smatra se zaključenim kada ga potpišu direktor i lice koje zasniva radni odnos sa poslodavcem.
Ugovor o radu mora da sadrži:
1. naziv i sedište poslodavca;
2. ime i prezime zaposlenog, mesto prebivališta odnosno boravišta zaposlenog;
3. stručnu spremu i zanimanje zaposlenog;
4. vrstu i opis poslova koje zaposleni treba da obavlja;
5. mesto rada;
6. vreme trajanja ugovora o radu na određeno vreme;
7. vreme trajanja pripravničkog staža i druge uslove za rad sa pripravnikom (ako se radni odnos zasniva sa pripravnikom);
8. dan početka rada;
9. probni rad (ako je predviđen);
10. zaradu, rokove za isplatu zarade i druga primanja na koje zaposleni ima pravo;
11. odmori i odsustva, godišnji odmor, plaćeno odsustvo, neplaćeno odsustvo;
12. radno vreme zaposlenog (puno ili nepuno radno vreme, početak i završetak, raspored radnog vremena ako se rad izvodi u smenama, preraspodela radnog vremena);
13. raspoređivanje zaposlenog;
14. zabranu konkurencije;
15. naknadu štete;
16. povrede radnih obaveza (prethodno upozorenje);
17. zaštitu na radu;
18. prava u slučaju proglašenja viškom zaposlenih.
Direktor preduzeća će sa svim zaposlenima zaključiti ugovore o radu kojima će naknadno utvrditi razloge za usmeno upozorenje pred otkaz ugovora o radu, kao i razloge otkaza ugovora o radu.
Na prava i obaveze koji nisu utvrđeni ugovorom o radu primenjuju se odgovarajuće odredbe zakona i ovog ugovora.
O pojedinačnim pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenih u preduzeću odlučuje direktor preduzeća ili zaposleni na koga direktor prenese ovlašćenje.
Zaposleni stupa na rad danom utvrđenim ugovorom o radu.
Ako zaposleni ne stupi na rad danom utvrđenim ugovorom o radu, smatra se da nije zasnovao radni odnos, osim ako je sprečen da stupi na rad iz opravdanih razloga ili ako se direktor preduzeća i zaposleni drugačije sporazumeju (sporazum treba da bude sačinjen u pisanom obliku i treba da sadrži novi datum kada je zaposleni dužan da stupi na rad).
Zaposleni ne može da ostvaruje prava i obaveze iz radnog odnosa bez obzira na to što je zaključen ugovor o radu, pre nego što stupi na rad.
3. Probni rad
Probni rad utvrđuje se ugovorom o radu i može da traje najduže tri meseca.
Direktor preduzeća prilikom donošenja odluke o potrebi zasnivanja radnog odnosa sa novim zaposlenim odlučiće da li će se zaposleni primiti na probni rad radi provere njegove radne sposobnosti i koliko će isti trajati.
U slučaju zasnivanja radnog odnosa putem javnog oglašavanja probni rad kao uslov zasnivanja radnog odnosa mora biti naglašen u oglasu.
Za vreme probnog rada direktor preduzeća i zaposleni mogu da otkažu ugovor o radu sa otkaznim rokom koji iznosi najmanje 10 radnih dana.
Probni rad u smislu ovog člana ne može se utvrditi za pripravnika.
Probni rad zaposlenog prati i ocenjuje neposredni rukovodilac, o čemu je dužan da sačini izveštaj koji dostavlja direktoru preduzeća.
Zaposlenom koji za vreme probnog rada nije pokazao odgovarajuće radne i stručne sposobnosti, prestaje radni odnos danom isteka roka određenog ugovorom o radu.
4. Radni odnos na određeno vreme
Radni odnos na određeno vreme, poslodavac može da zasnuje za obavljanje određenih poslova samo za period koji neprekidno ili sa prekidima traje najduže tri godine.
Radni odnos na određeno vreme zasniva se pod uslovima i na način predviđen za zasnivanje radnog odnosa na neodređeno vreme.
Pod prekidom rada iz stava 1 ovog člana ne smatra se prekid kraći od 30 radnih dana.
Radni odnos na određeno vreme poslodavac može da zasnuje:
1. kad treba zameniti zaposlenog koji je privremeno odsutan (bolovanje, rad u inostranstvu, obavljanje državne i druge javne funkcije, odsluženja vojnog roka i dr.);
2. kada obavljanje određenog posla po svojoj prirodi traje određeno vreme;
3. kada se privremeno poveća obim rada;
4. u svojstvu pripravnika radi osposobljavanja za samostalan rad.
Zaposleni koji je zasnovao radni odnos na određeno vreme zasniva radni odnos na neodređeno vreme ako zaposlenom koga zamenjuje prestane radni odnos ili kada prethodno povećani obim rada postane trajan.
Zaposlenom koji je zasnovao radni odnos na određeno vreme prestaje radni odnos danom izvršenja posla, odnosno povratkom odsutnog zaposlenog.
Ugovorom o radu utvrđuje se vreme za koje se zasniva radni odnos na određeno vreme.
Ukoliko direktor preduzeća zaposlenom ne dostavi otkaz ugovora o radu onog dana kada istekom ugovorenog roka zaposlenom prestaje radni odnos, a zaposleni nastavi da radi pet radnih dana po isteku roka, radni odnos zasnovan na određeno vreme postaje radni odnos zasnovan na neodređeno vreme.
5. Radni odnos za obavljanje poslova sa povećanim rizikom
U slučaju postojanja potrebe za obavljanjem poslova sa povećanim rizikom (poslovi sa posebnim uslovima rada), direktor preduzeća može da zasnuje radni odnos samo sa licem koje ispunjava uslove za rad na tim poslovima.
Pre zasnivanja radnog odnosa, zaposleni mora da ima mišljenje nadležnog zdravstvenog organa o tome da poseduje zdravstvenu sposobnost za rad na poslovima sa posebnim uslovima rada.
6. Radni odnos sa nepunim radnim vremenom
Radni odnos sa nepunim radnim vremenom može da se zasnuje na:
1. neodređeno ili
2. određeno vreme.
Zavisno od potreba za obavljanjem određenih poslova, direktor preduzeća će odlučiti da li će zaključiti sa zaposlenim ugovor o radu sa nepunim radnim vremenom.
Zaposleni ostvaruje prava i obaveze iz radnog odnosa srazmerno vremenu provedenom na radu (zaradu, naknadu zarade, odmor u toku dnevnog rada, godišnji odmor).
Zaposleni koji radi nepuno radno vreme može da radi kod više poslodavaca i da na taj način ostvari puno radno vreme.
7. Pripravnici
Na radna mesta utvrđena pravilnikom o organizaciji i pravilnikom i sistematizaciji radnih mesta, zaposleni se prima u radni odnos u svojstvu pripravnika na neodređeno vreme ili određeno vreme.
Direktor preduzeća može da zasnuje radni odnos sa licem koje prvi put zasniva radni odnos u svojstvu pripravnika za zanimanje za koje je to lice steklo određenu školsku spremu, ako je to kao uslov za rad na određenim poslovima utvrđeno zakonom ili aktom poslodavca.
Pripravnički staž može da traje najduže godinu dana, ako zakonom nije drugačije određeno.
Ugovorom o radu utvrđuju se uslovi pod kojima pripravnik zasniva radni odnos.
Za vreme pripravničkog staža, pripravnik se stručno osposobljava praktičnim radom za samostalni rad.
U toku trajanja pripravničkog staža, pripravnik je dužan da obavi stručnu obuku i nakon toga polaže pripravnički ispit pred komisijom za polaganje stručnog ispita.
Najmanje mesec dana pre isteka pripravničkog staža, pripravnik je dužan da podnese prijavu za polaganje stručnog ispita.
Prijava se podnosi poslodavcu koji utvrđuje datum polaganja stručnog ispita.
Komisiju za polaganje pripravničkog stručnog ispita pripravnika obrazuje direktor preduzeća ili ovlašćeni radnik, a sastavljena je od tri člana.
Članovi komisije moraju imati najmanje isti stepen stručne spreme kao i pripravnik, a jedan član mora biti i iste struke.
Na osnovu rezultata pokazanih na stručnom ispitu poslodavac, tj. komisija donosi ocenu "položio" ili "nije položio".
O polaganju stručnog ispita poslodavac izdaje uverenje u roku od pet dana od dana kada je položio stručni ispit.
Uverenje sadrži: naziv poslova za koje se pripravnik stručno osposobljava za samostalan rad, datum polaganja ispita, ocenu komisije i potpis poslodavca.
U slučaju da pripravnik ne položi pripravnički ispit, radni odnos mu prestaje.
Zarada pripravnika za vreme pripravničkog staža iznosi 80% zarade za poslove za koje se pripravnik osposobljava.
8. Volonterski rad
Preduzeće može da primi pripravnika na stručno osposobljavanje bez zasnivanja radnog odnosa (volonterski rad), na način predviđen članom 4 i 5 ovog kolektivnog ugovora.
Odluku o potrebi prijema lica na volonterski rad donosi direktor preduzeća.
Prava i obaveze lica na volonterskom radu za vreme volonterskog rada uređuju se ugovorom o volonterskom radu koji potpisuje direktor preduzeća i lice na volonterskom radu.
Lice na volonterskom radu za vreme rada ima pravo na osiguranje za slučaj povrede na radu i invaliditeta.
9. Zaključivanje ugovora o radu pod izmenjenim uslovima
Direktor preduzeća može sa zaposlenim da zaključi ugovor o radu pod izmenjenim uslovima kada postoji potreba da zaposleni radi na drugim poslovima koji odgovaraju njegovoj stručnoj spremi, određenoj vrsti zanimanja, znanju i sposobnosti, i to samo iz opravdanih razloga, a naročito u slučajevima:
1. kad je u procesu rada potrebno obezbediti uspešnije ili efikasnije obavljanje poslova određenog radnog mesta;
2. radi potpunijeg korišćenja stručne spreme, odnosno radne sposobnosti radnika;
3. kad dođe do trajne promene u organizaciji i tehnologiji rada;
4. kad prestane potreba za radom radnika na određenom radnom mestu;
5. kad se trajno smanji obim rada u preduzeću;
6. usled izmene organizacije i statusnih promena kod poslodavca koje podrazumevaju uvođenje novih delatnosti ili novo pružanje usluga;
7. u slučaju prekvalifikacije ili dokvalifikacije zaposlenog.
Ukoliko zaposleni odbije da zaključi sa direktorom preduzeća ugovor o radu pod izmenjenim okolnostima, direktor preduzeća može da otkaže ugovor o radu.
Zaposleni može privremeno da radi na poslovima za koje se traži niži stepen stručne spreme u izuzetnim okolnostima, a naročito u slučaju više sile (požar, zemljotres, poplava i sl.) koja je nastala ili neposredno predstoji, iznenadnog kvara na sredstvima rada, materijalu i sl.; prekida rada na radnom mestu na kome zaposleni obavlja rad; zamene iznenadno odsutnog radnika; radi pomoći radnicima u izvršavaju poslova radnih mesta kada je to neophodno zbog izvršenja rokova utvrđenih propisima, ugovorom ili aktom nadležnog organa preduzeća ili nadležnog organa grada; u slučaju primene mere bezbednosti, vaspitne ili zaštitne mere.
Privremeni rad na poslovima iz stava 1 ovog člana traje dok traju izuzetne okolnosti, a u slučaju zamene iznenadno odsutnog radnika najduže 30 radnih dana.
Zaposlenom koji je privremeno raspoređen na druge poslove za čije se obavljanje traži niži stepen stručne spreme od one koju on ima, pripada pravo na razliku u zaradi do visine zarade koju bi ostvario na radnom mestu sa kojeg je raspoređen.
U slučaju da zaposleni odbije da obavlja poslove po isteku roka iz čl. 2 ovog stava, odbijanje poslova se ne smatra povredom radne obaveze.
Odluku o radu na drugim poslovima zaposlenog kao i radu pod izmenjenim okolnostima (uslovima), donosi direktor preduzeća.
Zaposleni koji zaključi ugovor pod izmenjenim okolnostima shodno članu 23 dobija koeficijent radnog mesta na koje se premešta.
Zaposleni koji pored svojih poslova iz ugovora o radu ili opšteg akta kojim se utvrđuje vrsta posla, stručna sprema i drugi posebni uslovi za rad na poslovima na kojima zaposleni radi obavlja i druge poslove ima pravo pored prava na zaradu za obavljanje svojih poslova i na uvećanje zarade za obavljanje tih drugih poslova.
10. Obrazovanje i stručno usavršavanje zaposlenih
Zaposleni preduzeća, zavisno od potrebe procesa rada, mogu se uputiti na razne oblike obrazovanja uz rad.
Zaposleni preduzeća imaju pravo i obavezu da se stalno usavršavaju za radne sposobnosti u skladu sa potrebama preduzeća, odnosno potrebama procesa rada.
Potreba preduzeća za stručnim usavršavanjem zaposlenog utvrđuje se programom stručnog usavršavanja i osposobljavanja zaposlenog koji donosi direktor preduzeća.
Zaposleni se može uputiti na:
1. školovanje radi sticanja odgovarajućeg ili višeg stepena stručne spreme,
2. stručno osposobljavanje (polaganje stručnog ispita),
3. stručno usavršavanje (seminar, simpozijum, kurs, postdiplomske studije i dr.).
Odluku o upućivanju zaposlenog u skladu sa stavom 1 ovog člana donosi direktor preduzeća ili zaposleni koga on ovlasti.
U slučaju da predstoje promene procesa rada, tehničko-tehnološkog unapređenja ili promene u organizaciji rada preduzeća, blagovremeno će se organizovati stručno osposobljavanje i usavršavanje radnika i isti će biti obuhvaćeni programom iz člana 27 ovog ugovora.
Zaposlenom ne može prestati radni odnos, ne može biti proglašen viškom, niti može biti raspoređen na poslove za koje se traži niži stepen stručne spreme ako nisu ispunjeni uslovi iz stava 1 ovog člana.
III RADNO VREME
Radno vreme zaposlenog iznosi 40 časova nedeljno (puno radno vreme).
Puno radno vreme za zaposlenog mlađeg od 18 godina ne može da bude duže od 35 časova nedeljno i izjednačava se sa punim radnim vremenom od 40 časova nedeljno.
1. Skraćeno radno vreme
Sa punim radnim vremenom izjednačeno je i skraćeno radno vreme zaposlenog koji vrši poslove određenog radnog mesta zbog umanjenja radne i zdravstvene sposobnosti.
Zaposleni koji radi na naročito teškim, napornim i za zdravlje štetnim poslovima utvrđenim zakonom ili opštim aktom poslodavca, na kojima pored primene odgovarajućih mera zaštite na radu, sredstava i opreme lične zaštite, postoji povećano štetno dejstvo na zdravlje zaposlenog, skraćuje se puno radno vreme srazmerno štetnom dejstvu uslova rada na zdravlje i radnu sposobnost zaposlenog, a najviše 10 časova nedeljno (poslovi sa povećanim rizikom).
Skraćeno radno vreme iz stava 1 ovog člana utvrđuje se na osnovu stručne analize sačinjene od strane ovlašćene organizacije, u skladu sa zakonom.
Zaposleni koji radi skraćeno radno vreme u smislu stava 1 ovog člana ima sva prava kao da radi sa punim radnim vremenom.
2. Prekovremeni rad
Zaposleni je dužan da radi duže od punog radnog vremena na zahtev direktora preduzeća u slučaju:
1. više sile (zemljotres, poplava, požar, suša, eksplozija, epidemija),
2. iznenadnog povećanja obima posla,
3. kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran.
Zaposleni može da radi prekovremeno najduže četiri časa dnevno, a najviše 240 časova u kalendarskoj godini.
Odluku o prekovremenom radu donosi direktor preduzeća u pisanom obliku.
Zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu za rad duži od punog radnog vremena.
Rad duži od punog radnog vremena u smislu ovog člana može trajati dok traju okolnosti zbog kojih je uveden.
3. Raspored radnog vremena
Raspored radnog vremena u okviru ukupnog godišnjeg fonda radnog vremena za kalendarsku godinu utvrđuje direktor preduzeća.
Utvrđivanje rasporeda radnog vremena znači regulisanje:
- rasporeda dnevnog jednokratnog ili dvokratnog radnog vremena,
- početak radnog vremena (jednokratnog ili dvokratnog),
- završetak radnog vremena (jednokratnog ili dvokratnog).
Pri utvrđivanju rasporeda radnog vremena, mora se voditi računa da se obezbedi:
- što potpunije i racionalnije korišćenju sredstava rada,
- što efikasnije i produktivnije korišćenje rada zaposlenih,
- usklađenost zajedničkog rada zaposlenih u pojedinim delovima procesa rada koji su međusobno povezani radi ostvarivanja zajedničkih interesa.
Radna nedelja traje pet radnih dana.
Radni dan po pravilu traje osam časova.
Izuzetno od prethodnog stava direktor preduzeća može radnu nedelju da organizuje na drugi način kada potreba posla i organizacija rada zahteva uvođenje smenskog rada i rada noću.
Zaposleni se mora obavestiti o rasporedu i promeni radnog vremena, najmanje sedam dana pre početka rada.
Izuzetno, direktor preduzeća, kod koga se rad obavlja u smenama, noću ili kada priroda posla i organizacija rada to zahteva, radnu nedelju može da organizuje na drugi način.
Direktor preduzeća je dužan da obavesti zaposlenog o rasporedu i promeni radnog vremena, najmanje sedam dana pre početka rada po novom rasporedu radnog vremena.
4. Preraspodela radnog vremena
Poslodavac može da izvrši preraspodelu radnog vremena kada to zahteva:
- priroda delatnosti,
- organizacija rada,
- bolje korišćenje sredstava rada,
- racionalnije korišćenje radnog vremena,
- izvršenje određenih poslova u utvrđenim rokovima.
Period za koji se vrši preraspodela radnog vremena utvrđuje se odlukom direktora. Ukoliko se odnosi na sve zaposlene, rešenje treba istaći na oglasnoj tabli.
Međutim, ukoliko se preraspodela radnog vremena odnosi samo na pojedine zaposlene, onda poslodavac donosi pojedinačna rešenja koja se dostavljaju svakom zaposlenom pojedinačno.
Preraspodela radnog vremena vrši se tako da ukupno radno vreme zaposlenog u toku kalendarske godine ne bude duže od punog radnog vremena.
U slučaju preraspodele radnog vremena, radno vreme u toku nedelje ne može da bude duže od 60 (šezdeset časova).
Preraspodela radnog vremena iz člana 36 ovog ugovora ne smatra se prekovremenim radom.
Na poslovima na kojima je uvedeno skraćeno radno vreme, u skladu sa članom 32 zakona ne može se vršiti preraspodela radnog vremena.
Zaposlenom koji u određenom periodu u toku kalendarske godine radi duže, a u drugom kraće od punog radnog vremena, u smislu člana 41 zakona, korišćenje dnevnog i nedeljnog odmora može se odrediti na drugi način i u drugom periodu, pod uslovom da mu se dnevni i nedeljni odmor obezbedi u obimu utvrđenom zakonom, u periodu koji ne može da bude duži od 30 dana.
Za vreme rada na poslovima iz stava 1 ovog člana, zaposleni ima pravo na odmor između dva radna dana u trajanju najmanje 10 časova neprekidno.
Zabranjena je preraspodela radnog vremena zaposlenom koji je mlađi od 18 godina.
Direktor preduzeća može da izvrši preraspodelu radnog vremena zaposlenoj ženi za vreme trudnoće i zaposlenom roditelju sa detetom mlađim od tri godine ili detetom sa težim stepenom psihofizičke ometenosti, samo uz pisanu saglasnost zaposlenog.
Zaposleni kome je radni odnos prestao pre isteka vremena za koje se vrši preraspodela radnog vremena ima pravo da mu se časovi prekovremenog rada preračunavaju u puno radno vreme i priznaju u penzijski staž ili da mu se računaju kao časovi rada dužeg od punog radnog vremena.
Zaposlenom koji je radio u smislu člana 36 ovog ugovora isplata zarade može se izvršiti na dva načina:
- da se zaposlenom isplati zarada za sve vreme koje je faktički radio, odnosno i za vreme za koje se vrši preraspodela radnog vremena, ili
- da se zaposlenom isplati zarada samo za pun fond časova, u svakom periodu - koji radi kraće i duže od punog radnog vremena.
5. Noćni rad
Rad koji se obavlja u vremenu od 22 časa do šest časova narednog dana smatra se radom noću.
Ako je rad organizovan u smenama, mora se obezbediti izmena smena tako da zaposleni ne radi neprekidno više od jedne radne nedelje noću.
Zaposleni može da radi noću duže od jedne radne nedelje, uz njegovu pismenu saglasnost.
IV ODMORI I ODSUSTVA
Zaposleni koji radi puno radno vreme kao i zaposleni koji radi skraćeno radno vreme na poslovima sa posebnim uslovima rada i lica mlađa od 18 godina, imaju pravo na odmor u toku dnevnog rada u trajanju od 30 minuta.
Zaposleni koji radi duže od četiri a kraće od šest časova dnevno, ima pravo na odmor u trajanju od 15 minuta.
Odmor u toku dnevnog rada ne može da se koristi na početku i na kraju radnog vremena.
Vreme odmora iz stava 1 i 2 ovog člana uračunava se u radno vreme.
Odluku o rasporedu korišćenja dnevnog odmora u toku dnevnog rada donosi direktor preduzeća.
Odmor u toku dnevnog rada organizuje se na način kojim se obezbeđuje da se rad ne prekida, ako priroda posla ne dozvoljava prekid rada, kao i ako se radi sa strankama.
Zaposleni ima pravo na odmor između dva uzastopna radna dana u trajanju od 12 časova neprekidno.
Zaposleni ima pravo na nedeljni odmor u trajanju od najmanje 24 časa neprekidno, a ako je neophodno da radi na dan svog nedeljnog odmora neposredni organizator procesa rada mora da mu obezbedi jedan dan odmora u toku naredne nedelje.
1. Godišnji odmor
Zaposleni se ne može odreći svog prava na godišnji odmor, niti mu se to pravo može uskratiti.
Zaposleni koji prvi put zasniva radni odnos ili ima prekid radnog odnosa duži od pet radnih dana, stiče pravo da koristi godišnji odmor posle šest meseci neprekidnog rada.
Pod neprekidnim radom smatra se i vreme privremene sprečenosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju i odsustva sa rada uz naknadu zarade (bolovanje, plaćeno odsustvo, porodiljsko odusustvo i nega deteta i sl.).
Zaposleni ima pravo na godišnji odmor za svaku kalendarsku godinu od najmanje 18 radnih dana.
Zaposlenom se godišnji odmor u trajanju od 18 radnih dana uvećava po osnovu:
|
1) staža osiguranja do 7 radnih dana, i to: |
|
|
- od 3 do 5 godina |
1 radni dan |
|
- od 5 do 10 godina |
2 radna dana |
|
- od 11 do 15 godina |
3 radna dana |
|
- od 16 do 20 godina |
4 radna dana |
|
- od 21 do 25 godina |
5 radnih dana |
|
- od 26 do 29 godina |
6 radnih dana |
|
- od 30 i više |
7 radnih dana |
|
2) složenosti poslova - doprinosa u radu od 5 radnih dana i to: |
|
|
- za poslove za koje se zahteva od I do IV stepena stručne spreme |
2 radna dana |
|
- za poslove za koje se zahteva V i VI stepen stručne spreme |
3 radna dana |
|
- za poslove za koje se zahteva VII i VIII stepen stručne spreme |
4 radna dana |
|
- za poslove sa posebnim ovlašćenima i odgovornostima |
5 radnih dana |
|
3) po osnovu uslova rada (rad na terenu, rad sa strankama na šalteru, operateri, rad za terminalom) |
3 radna dana |
|
4) zaposlenom invalidu, samohranom roditelju sa detetom do 7 godina, zaposlenoj sa maloletnim detetom, zaposlenom sa dvoje ili više dece do 14 godina života, zaposlenom koji u svom domaćinstvu izdržava dete koje ima smetnje u psihofizičkom razvoju |
3 radna dana |
U slučaju da se istovetno stiču dva ili više osnova iz tačke 4, onda se godišnji odmor po svim osnovama uvećava za pet radnih dana.
Zaposlenom sa 30 godina penzijskog staža i zaposlenoj sa 25 godina penzijskog staža i 50 godina života utvrđuje se dužina godišnjeg odmora u trajanju od 30 dana.
Zaposlenom koji radi na naročito teškim, napornim i za zdravlje štetnim poslovima godišnji odmor ne može trajati duže od 35 radnih dana, kao i zaposleni mlađi od 18 godina života, odnosno 30 radnih dana za kategorije radnika koji rade skraćeno radno vreme.
Pri utvrđivanju dužine godišnjeg odmora, radna nedelja računa se pet radnih dana.
Praznici koji su neradni dani, odsustvo sa rada uz naknadu zarade i privremena sprečenost za rad u skladu sa propisima o zdravstvenom osiguranju, ne uračunavaju se u dane godišnjeg odmora.
Ako je zaposleni privremeno nesposoban za rad za vreme korišćenja godišnjeg odmora u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju, ima pravo da po isteku bolovanja nastavi korišćenje godišnjeg odmora.
Zaposleni ima pravo na jednu dvanaestinu godišnjeg odmora (srazmerni deo) za mesec dana rada u kalendarskoj godini:
- ako u kalendarskoj godini u kojoj je prvi put zasnovao radni odnos nema šest meseci neprekidnog rada,
- ako u kalendarskoj godini nije stekao pravo na godišnji odmor zbog prekida radnog odnosa dužeg od pet radnih dana u smislu člana 49 ovog ugovora.
Zaposleni koji tokom godine odlazi u penziju ima pravo na pun godišnji odmor.
Godišnji odmor može da se koristi u dva dela.
Ako zaposleni koristi godišnji odmor u delovima, prvi deo koristi u trajanju od najmanje dve radne nedelje u toku kalendarske godine, a drugi deo najkasnije do 30. juna naredne godine.
Direktor preduzeća je dužan da dostavi zaposlenom rešenje o korišćenju godišnjeg odmora u pisanom obliku, najkasnije pet dana pre datuma određenog za početak korišćenja godišnjeg odmora.
Poslodavac može da izmeni vreme određeno za korišćenje godišnjeg odmora ako to zahtevaju potrebe posla.
Za vreme korišćenja godišnjeg odmora zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini zarade koju bi ostvario za mesec u kojem koristi godišnji odmor.
Ako krivicom direktora preduzeća zaposleni ne koristi godišnji odmor, zaposleni ima pravo na naknadu štete u visini naknade zarade koju bi ostvario da je koristio godišnji odmor.
2. Odsustvo uz naknadu zarade (plaćeno odsustvo)
Direktor je dužan da zaposlenom omogući plaćeno odsustvo u trajanju do pet radnih dana u kalendarskoj godini u sledećim slučajevima:
- stupanje u brak 5 radnih dana;
- rođenje deteta 5 radnih dana;
- teže bolesti člana uže porodice 5 dana;
- smrti člana uže porodice (bračni drug, deca, roditelji zaposlenog) 5 radnih dana;
- smrti brata ili sestre zaposlenog 3 radna dana;
- smrti roditelja, usvojioca, brata ili sestre bračnog druga zaposlenog i smrti lica koja žive u zajedničkom domaćinstvu sa zaposlenim 2 radna dana;
- dobrovoljnog davanja krvi 2 radna dana;
- selidbe sopstvenog domaćinstva 4 radna dana;
- zaštite i otklanjanja štetnih posledica u domaćinstvu prouzrokovanih elementarnom nepogodom 5 radnih dana;
- polaganja stručnog ili drugog ispita 5 radnih dana;
- učestvovanja na sportskim i radno-proizvodnim takmičenjima 5 radnih dana;
- korišćenje organizovanog rekreativnog odmora u cilju prevencije radnih sposobnosti 5 radnih dana;
- praznovanje krsne slave 1 radni dan.
Odsustvo u slučaju dobrovoljnog davanja krvi zaposleni koristi na dan davanja krvi i narednog dana.
Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini zarade koju bi ostvario kao da radi za vreme odsustvovanja sa rada na dan praznika, odnosno verskog praznika koji je neradni dan.
Članovima uže porodice smatraju se bračni drug, deca, braća i sestre i roditelji, usvojenici, staraoci i lica koja žive u zajedničkom porodičnom domaćinstvu.
Odsustvo za slučaj porođaja supruge zaposlenog, smrti člana uže porodice, rekreativnog odmora i dobrovoljnog davanja krvi ne uračunava se u ukupan broj radnih dana plaćenog odsustva u toku kalendarske godine.
Vreme provedeno na plaćenom odsustvu smatra se kao vreme povedeno na radu u odnosu na ostvarivanje prava i obaveza po osnovu rada.
3. Neplaćeno odsustvo
Direktor preduzeća može zaposlenom da odobri odsustvo bez naknade zarade (neplaćeno odsustvo), do pet radnih dana u toku jedne kalendarske godine u sledećim slučajevima:
- nega čana uže porodice;
- nege člana šire porodice 3 radna dana;
- smrt srodnika koji nisu obuhvaćeni članom 57 ovog ugovora 3 radna dana;
- obavljanje privatnih poslova zaposlenog 2 radna dana.
Zaposlenom se može izuzetno odobriti neplaćeno odsustvo od 30 radnih dana do godinu dana u toku kalendarske godine kada direktor preduzeća odredi da to ne remeti proces rada.
Odluku o neplaćenom odsustvu donosi direktor preduzeća ili lice koje on ovlasti.
Za vreme neplaćenog odsustva sa rada, zaposlenom miruju prava iz rada i po osnovu rada, osim ako zakonom nije drugačije predviđeno.
Direktor preduzeća može izuzetno uz saglasnost Upravnog odbora odobriti zaposlenom neplaćeno odsustvo u trajanju od šest meseci do jedne godine radi stručnog usavršavanja i lečenja i u drugim opravdanim slučajevima.
Za vreme odsustvovanja sa rada iz stava 1 ovog člana zaposlenom miruju sva prava i obaveze.
Direktor preduzeća može odlukom o upućivanju zaposlenog na neplaćeno odsustvo predvideti da će mu za vreme trajanja neplaćenog odsustva uplaćivati produženo osiguranje i time mu obezbediti kontinuitet u stažu osiguranja.
4. Mirovanje radnog odnosa
Zaposlenom miruju prava i obaveze koje se stiču na radu i po osnovu rada, ako odsustvuje sa rada i to zbog:
1. odlaska na odsluženje, odnosno dosluženje vojnog roka;
2. upućivanja na rad u inostranstvo u okviru međunarodno-tehničke saradnje ili prosvetno-kulturne saradnje, u diplomatska, konzularna i druga predstavništva;
3. izbora, odnosno imenovanja na funkciju u državnom organu, političkoj ili sindikalnoj organizaciji ili drugu javnu funkciju čije vršenje zahteva da privremeno prestane da radi kod poslodavca;
4. izdržavanje kazne zatvora, odnosno izrečene mere bezbednosti, vaspitne ili zaštitne mere, u trajanju do 6 meseci (ako zaposleni mora da bude odsutan sa rada duže od šest meseci - prestaje mu radni odnos).
Zaposleni kome miruju prava i obaveze iz stava 1 ovog člana (tačka 1, 2, 3, 4), dužan je da se u roku od 15 dana od dana isteka roka za koji mu miruje radni odnos vrati na rad. Ukoliko se ne vrati na rad u tom roku, prestaje mu radni odnos.
V ZAŠTITA ZAPOSLENIH
Zaposleni ima pravo na bezbednost i zaštitu zdravlja na radu, u skladu sa Zakonom o radu, Zakonom o zaštiti na radu, opštim aktom, ovim ugovorom i drugim opštim aktom poslodavca.
Poslodavac je dužan da organizuje rad kojim se obezbeđuje zaštita života i zdravlja zaposlenih u skladu sa zakonom i Pravilnikom o zaštiti na radu.
Poslodavac je dužan da sindikatu, potpisniku ovog ugovora, dostavi Pravilnik o zaštiti na radu.
Poslodavac se obavezuje da zaposlenima obezbedi lična zaštitna sredstva i opremu, sredstva za ličnu higijenu, osposobljavanje radnika za bezbedan rad, održavanje oruđa za rad u ispravnom stanju i preduzima potrebne mere zaštite od štetnih uticaja na život i zdravlje zaposlenih.
Obavezu poslodavca da osigura sve zaposlene za slučaj smrti ili invaliditeta u visini premije osiguranja utvrđuje Upravni odbor poslodavca.
U cilju prevencije radne invalidnosti poslodavac će u skladu sa svojim mogućnostima izdvajati sredstva, a najmanje u visini od 0,15% na masu sredstava isplaćenih na ime zarade za svaki mesec za korišćenje organizovanog rekreativnog odmora, a zaposleni su dužni da ga koriste u skladu sa kriterijumima koje utvrdi sindikat čiji su članovi.
Zaposleni su dužni da se obuče za primenu mera zaštite na radu i za pružanje pomoći ostalim zaposlenima ukoliko im zapreti opasnost po život i zdravlje, da se podvrgavaju redovnim i vanrednim preventivno zdravstvenim pregledima, svoje znanje i praktičnu sposobnost u pogledu radne i životne sredine stalno usavršavaju, obavljanjem svojih poslova sprečavaju zagađivanje radne i životne sredine, pravilno rukuju oruđima za rad i da se pridržavaju propisa o zaštiti na radu.
Zaposleni je odgovoran ako suprotno nameni koristi sredstva i opremu lične zaštite, nepravilno rukuje njima i ne održava ih u ispravnom stanju i ako odmah ne obavesti odgovornog rukovodioca o kvarovima ili drugim nedostacima koji mogu ugroziti život zaposlenih i bezbednost procesa rada.
Zaposleni je obavezan da se podvrgne prethodnom periodičnom i kontrolnom lekarskom pregledu u cilju utvrđivanja radne i zdravstvene sposobnosti.
Zaposleni ne može da radi prekovremeno, odnosno noću, ukoliko bi po nalazu nadležnog organa za ocenu zdravstvene sposobnosti takav rad mogao da pogorša njegovo zdravstveno stanje ili izazove posledice opasne po njegovu okolinu.
Na poslovima na kojima postoji povećana opasnost od povređivanja, profesionalnih ili drugih oboljenja, može da radi samo zaposleni koji pored posebnih poslova utvrđenih članom 7 ovog ugovora ispunjava i uslove za rad u pogledu zdravstvenog stanja, psihofizičkih sposobnosti i doba života, u skladu sa zakonom.
Zaposleni može da odbije da radi ako ne postoje uslovi bezbednosti rada, zaštite života i zdravlja ili zagađenja radne i životne sredine, odnosno ako njemu ili drugim zaposlenim neposredno preti opasnost po život i zdravlje.
U slučaju iz stava 2 ovog člana zaposleni ne čini povredu radne obaveze zbog koje se može otkazati ugovor o radu.
1. Zaštita žena i omladine
Zaposleni mlađi od 18 godina života i zaposlena žena ne mogu da rade na poslovima na kojima se pretežno obavljaju:
- naročito teški fizički poslovi,
- poslovi pod zemljom ili vodom,
- poslovi koji bi mogli štetno sa povećanim rizikom da utiču na njihovo zdravlje i život.
Zaposlena žena može da obavlja poslove iz stava 1 ovog člana samo na osnovu svoje pisane saglasnosti.
Zabrana rada pod zemljom ne odnosi se na žene koje obavljaju rukovodeće poslove.
Prekovremeni rad zaposlenog mlađeg od 18 godina života je zabranjen.
Preduzeće može da formira odbor za zaštitu na radu kao savetodavno telo, sastavljeno od predstavnika sindikata, poslodavca i stručnjaka iz oblasti zaštite na radu.
Zaposlena žena za vreme poslednjih osam nedelja trudnoće ne može da radi prekovremeno, odnosno noću.
Jedan od roditelja sa detetom do tri godine života kao i samohrani roditelj koji ima dete do sedam godina života ili dete koje je težak invalid, može da radi prekovremeno, odnosno noću, samo na osnovu svoje pisane saglasnosti.
2. Porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta, majke ili oca deteta
Zaposlena žena ima pravo na porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta u trajanju od 365 dana.
Zaposlena žena može da otpočne porodiljsko odsustvo na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa najranije 45 dana, a obavezno 28 dana pre vremena određenog za porođaj.
Porodiljsko odsustvo traje do navršena tri meseca od dana porođaja.
Po isteku porodiljskog odsustva, zaposlena žena ima pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta do isteka 365 dana od dana otpočinjanja porodiljskog odsustva.
Otac deteta može da koristi pravo na porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta u trajanju od 365 dana, i to:
- kad majka umre,
- kad majka napusti dete,
- kad je majka iz drugih opravdanih razloga sprečena da koristi svoja prava (izdržavanje kazne zatvora, teže bolesti),
- kad majka nije u radnom odnosu.
Otac može da ostvari ova prava pod uslovom da pruži dokaze da je majka sprečena da se stara o detetu.
Majka i otac mogu, ukoliko se tako dogovore, da neizmenično koriste pravo odsustva sa rada radi nege deteta u okviru dozvoljenog vremena od završetka porodiljskog odsustva do 365 dana.
Za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta zaposlena žena, odnosno otac deteta ima pravo na naknadu zarade, u skladu sa zakonom.
Ako zaposlena žena rodi mrtvo dete ili ako joj dete umre pre isteka porodiljskog odsustva, ima pravo da koristi porodiljsko odsustvo iz člana 75 stav 3 ovog ugovora.
3. Odsustvo radi posebne nege deteta ili druge osobe
Jedan od roditelja deteta kome je neophodna posebna nega zbog teškog stepena psihofizičke ometenosti, osim za slučajeve predviđene propisima o zdravstvenom osiguranju, ima pravo da, po isteku porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, odsustvuje sa rada ili da radi sa polovinom radnog vremena, najduže do navršenih pet godina života deteta.
Pravo u smislu stava 1 ovog člana utvrđuje organ nadležan za ocenu stepena psihofizičke ometenosti deteta, u skladu sa propisima o društvenoj bizi o deci.
Za vreme odsustvovanja sa rada, u smislu stava 1 ovog člana, zaposleni ima prava na naknadu zarade, u skladu sa propisima o društvenoj brizi o deci.
Za vreme rada sa polovinom punog radnog vremena, u smislu stava 1 ovog člana zaposleni ima pravo na zaradu u skladu sa opštim aktom ili ugovorom o radu, a za drugu polovinu punog radnog vremena naknadu zarade, u skladu sa propisima o društvenoj brizi o deci.
Jedan od usvojilaca, hranitelj odnosno staratelj deteta mlađeg od pet godina ima pravo da, radi nege deteta, odsustvuje sa rada 8 meseci neprekidno od dana smeštaja deteta u usvojiteljsku hraniteljsku odnosno starateljsku porodicu a najduže do navršenih pet godina deteta.
Ako je smeštaj u usvojiteljsku hraniteljsku odnosno starateljsku porodicu iz stava 1 ovog člana nastupio pre navršena tri meseca života deteta, jedan od usvojilaca hranitelj ili staratelj deteta ima pravo da radi nege deteta odsustvuje sa rada do navršenih 11 meseci života deteta.
Za vreme odsustva sa rada radi nege deteta usvojilac hranitelj odnosno staratelj ima pravo na naknadu zarade u skladu sa propisima o društvenoj brizi o deci.
Pravo iz člana 77 ovog ugovora ima jedan od usvojilaca, hranitelj odnosno staratelj deteta ako je detetu, s obzirom na stepen psihofizičke ometenosti, potrebna posebna nega.
4. Zabrana otkaza
Za vreme trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta kao i odsustva sa rada radi posebne nege deteta, poslodavac ne može zaposlenom dati otkaz, osim ako je radni odnos zasnovan na određeno vreme ili ako su se stekli uslovi iz člana 101 tačka 3 do 5 i tačka 7 Zakona o radu.
5. Zaštita invalida
Zaposlenom invalidu rada, u skladu sa propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju, poslodavac je dužan da obezbedi obavljanje poslova prema preostaloj radnoj sposobnosti.
Zaposlenom kod koga je u skladu sa propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju utvrđeno da postoji opasnost od nastanka invalidnosti na određenim poslovima, poslodavac je dužan da obezbedi obavljanje drugog odgovarajućeg posla.
Poslodavac može zaposlenom koji odbije da prihvati posao u smislu člana 80 ovog ugovora da otkaže ugovor o radu.
VI OBAVEŠTENJE O PRIVREMENOJ SPREČENOSTI ZA RAD
Zaposleni je dužan da najmanje u roku od tri dana od nastupanja privremene sprečenosti za rad dostavi direktoru preduzeća potvrdu lekara da je bolestan. Potvrda treba da sadrži i vreme očekivane sprečenosti za rad.
Ukoliko je zaposleni teže bolestan, potvrdu iz stava 1 ovog člana umesto zaposlenog poslodavcu dostavljaju članovi uže porodice ili druga lica sa kojima živi u porodičnom domaćinstvu.
Ako zaposleni živi sam, potvrdu iz stava 1 ovog člana dužan je da dostavi u roku od tri dana od dana prestanka razloga zbog kojih nije mogao da dostavi potvrdu.
Ukoliko poslodavac posumnja u opravdanost razloga za odsustvovanje sa rada u smislu stava 1 ovog člana, može da podnese zahtev nadležnom zdravstvenom organu radi utvrđivanja zdravstvene sposobnosti zaposlenog, u skladu sa zakonom.
VII ZARADE, NAKNADE ZARADA I DRUGA PRIMANJA
Zaposleni ima pravo na odgovarajuću zaradu koja se utvrđuje u skladu sa zakonom, ovim ugovorom i ugovorom o radu.
Poslodavac prati izvršenje posla, kvalitet i obim usluga i proizvoda i obezbeđuje sredstva za isplatu zarada, obračunatih na osnovu najniže cene rada i ostalih elemenata za utvrđivanje visine zarade.
Osnivač i poslodavci zajednički obezbeđuju nedostajuća sredstva za isplatu zarada, obračunatih na osnovu najniže cene rada kada se sredstva ne mogu obezbediti iz sopstvenog prihoda.
Zaposlenom se garantuje jednaka zarada za isti rad ili rad iste vrednosti koji ostvaruje kod poslodavca.
Zaradu u smislu stava 1 ovog člana čini zarada koju je zaposleni ostvario za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, uvećana zarada, naknada zarade i druga primanja osim naknade troškova iz člana 90 i drugih primanja iz člana 97 ovog ugovora.
Zarada zaposlenog vršiće se dva puta, i to:
- akontacija za tekući mesec između 20. i 25. u tekućem mesecu,
- konačni obračun zarade do 15. u narednom mesecu.
Zarada zaposlenom isplaćuje se samo u gotovom novcu.
Poslodavac je dužan da zaposlenom prilikom svake isplate zarade dostavi pisani obračun.
1. Elementi za određivanje zarade i način utvrđivanja zarade
Zaposleni imaju pravo na odgovarajuću zaradu koja se sastoji iz:
- zarade koja se ostvaruje za obavljeni rad i vreme provedeno na radu,
- uvećane zarade,
- naknade zarade,
- drugih primanja ugovorenih u Kolektivnom ugovoru.
Zarada koja se ostvaruje za obavljeni rad i vreme provedeno na radu utvrđuje se na osnovu:
- osnovne zarade,
- ostvarenih rezultata rada.
Osnovna zarada zaposlenog utvrđuje se na osnovu:
- vrednosti radnog časa,
- vrednosti - koeficijenta posla,
- mesečnog fonda ostvarenih časova rada.
Zarada za zaposlene utvrđuje se na osnovu odgovarajuće uporedive veličine - prosečno isplaćene zarade po zaposlenom u privredi grada u prethodnom mesecu u odnosu na mesec za koji se vrši obračun i isplata zarada.
Zaposleni ostvaruju pravo na masu sredstava za isplatu zarada na osnovu:
1. ostvarene zaposlenosti u obračunskom periodu (broj zaposlenih na osnovu časova rada),
2. prosečno isplaćene zarade po zaposlenom u privredi grada u prethodnom mesecu,
3. procenta korekcije iskazanog u tabeli iz člana 85 Posebnog kolektivnog ugovora za komunalna preduzeća grada Beograda.
U skladu sa prethodno definisanim parametrima, ovim ugovorom utvrđuje se vrednost radnog časa za standardni učinak u preduzeću.
Masa zarada iz prethodnog člana ugovara se najkasnije do 30. novembra tekuće godine za narednu godinu na osnovu sporazumno utvrđene metodologije, odnosno mehanizma korekcije zarada u preduzećima i prosečno ostvarene zarade u privredi Beograda, u zavisnosti od ekonomsko-finansijskog položaja preduzeća, mogućnosti osnivača definisanih na osnovama politike razvoja komunalnih delatnost.
Vrednost posla utvrđuje se na osnovu složenosti, odgovornosti uslova rada i stručne spreme koja je uslov za obavljanje određenog posla.
Pregled koeficijenta za pojedine grupe poslova sastavni je deo ovog kolektivnog ugovora.
Osnovna zarada u preduzeću kreće se u rasponu: 1 prema 6.
Osnovna zarada se ugovara na osnovu sledećih kriterijuma:
- kvaliteta i tačnosti u ispunjavanju radnih zadataka,
- radne discipline,
- odgovornosti prema radu i sredstvima rada,
- radnog iskustva, a posebno dužine rada u preduzeću,
- stepena stručne spreme i osposobljenosti zaposlenog za poslove na kojima radi.
2. Kriterijumi za isplatu zarade
Zarada zaposlenih se može umanjiti do 20% odnosno uvećati do 40% po osnovu složenosti, obima, kvaliteta, kvantiteta i uslova rada.
Pod kvalitetom rada se podrazumeva:
- složenost rada,
- odgovornost u radu,
- uslovi rada.
Složenost rada utvrđuje se u zavisnosti od: vrste i složenosti poslova, složenosti predmeta rada, organizacije rada, tehnologije rada, potrebnog znanja i radnog iskustva.
Odgovornost u radu utvrđuje se u zavisnosti od: sigurnosti zaposlenih i korisnika, samostalnosti u izvršavanju poslova, odgovornosti za organizaciju, koordinaciju i normalno odvijanje procesa rada.
Uslovi rada utvrđuju se u zavisnosti od: pojačanih psihofizičkih napora u obavljanju poslova, opasnosti od nastanka profesionalnih oboljenja, opasnosti od povreda i nesrećnih slučajeva.
Pod kvantitetom rada podrazumeva se obim poslova koji se može izvršiti korišćenjem punog radnog vremena uz prosečan psihofizički napor a uz optimalno korišćenje sredstava rada i objektivnu potrošnju sredstava, materijala, energije i sl.
Utvrđivanje obima rada vrši se na osnovu iskustvenih, tehničkih i drugih normi, a gde to nije moguće, obim rada se meri procenom ili utvrđivanjem rokova za izvršenje određenih planiranih zadataka.
Cena radnog mesta utvrđuje se kao proizvod vrednosti radnog časa i vrednosti posla, i to na osnovu opšteg akta o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta, raspoređivanju zaposlenih, specifičnosti i složenosti posla i odgovornosti u radu.
Umanjenje zarade se može izvršiti:
- za manji obim izvršenog posla (tj. ako zaposleni ne izvršava svoje predviđene i planirane obaveze u naloženoj meri), do 10%,
- za lošiji kvalitet izvršenog posla (tj. ako propusti ili lošije izvrši svoje zadatke i poslove iz opisa radnog mesta) do 20%.
Uvećanje zarade zaposlenom se može izvršiti:
- po osnovu složenosti izvršenog posla - do 10%,
- po osnovu obima izvršenog posla - do 10%,
- po osnovu kvaliteta izvršenog posla - 10%,
- po osnovu uslova rada izvršenog posla - 10%.
Umanjenje, odnosno uvećanje zarade može se izvršiti po različitim osnovima kumulativno (umanjenje do 20%, a uvećanje do 40%) ili samo po pojedinim osnovama.
Odluku o visini umanjenja odnosno uvećanja zarade donosi direktor preduzeća na osnovu pisanog predloga neposrednog rukovodioca.
3. Ostala primanja
Direktor preduzeća je dužan da zaposlenom isplati uvećanje zarade za minuli rad, za mesečnu ishranu u toku rada, za regres za korišćenje godišnjeg odmora i za boravak i rad na terenu i u drugim slučajevima utvrđenim Opštim aktom i ovim kolektivnim ugovorom.
Zaposleni ima pravo na povećanje zarade za:
1. minuli rad - u visini od 0,5% od cene rada za svaku godinu radnog staža,
2. mesečnu ishranu u toku rada u visini od 20% od prosečne mesečne zarade po zaposlenom u privredi republike prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike,
3. regres za korišćenje godišnjeg odmora - ako zaposleni ima pravo na godišnji odmor u trajanju od najmanje 18 radnih dana - u visini prosečne mesečne zarade po zaposlenom u privredi republike, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike, a srazmeran deo regresa za korišćenje godišnjeg odmora u trajanju kraćem od 18 radnih dana,
4. troškove boravka i rada na terenu (terenski dodatak) u visini od 3% prosečne mesečne zarade po zaposlenom u privredi republike prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike,
5. troškove prevoza sopstvenim putničkim automobilom po pređenom kilometru do iznosa 30% cene jednog litra benzina.
Poslodavac se obavezuje da zaposlenom uveća osnovnu zaradu i to za:
1. prekovremeni rad 45%,
2. rad na dan praznika koji je neradni dan 150%,
3. rad noću (između 22 i 6 časova narednog dana) 45%,
4. za rad u smeni 3% ukoliko to povećanje nije ušlo u koeficijent radnog mesta,
5. za rad nedeljom 15%.
Ako su se istovremeno stekli uslovi po više osnova utvrđenih u stavu 1 tačka 1 do 4 ovog člana, procenat uvećanja ne može biti niži od zbira procenata uvećanja po svakom osnovu.
4. Minimalna zarada
Usled poremećaja poslovanja poslodavca, zaposlenom se može isplaćivati minimalna zarada.
Minimalna zarada za standardni učinak i puno radno vreme iznosi 40% od prosečne zarade u privredi Republike prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike, uvećan za 20% po osnovu specifičnosti poslova i uslova rada.
Isplatu minimalne zarade poslodavac vrši na osnovu posebne odluke Upravnog odbora donete uz saglasnost odbora Samostalnog sindikata JKP "Infostan" i to najduže šest meseci u toku kalendarske godine.
Prilikom donošenja odluke poslodavac zajedno sa sindikatom precizira rokove isplate razlike između isplaćene minimalne zarade i zarade zaposlenog koju bi ostvario na poslovima na koje je raspoređen.
5. Naknada zarade
Zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada u visini od 100% zarade koju bi ostvario da radi ako zakonom nije predviđen drugi osnov za naknadu u slučaju:
- prekida rada do koga je došlo naredbom nadležnog organa odnosno ovlašćenog radnika,
- neobezbeđivanja zaštite na radu usled čega bi dalje obavljanje rada prouzrokovalo neposrednu opasnost po život i zdravlje radnika ili drugih lica,
- korišćenja godišnjeg odmora i plaćenog odsustva,
- državnog praznika za koji je zakonom propisan da se ne radi kao i verskog praznika koji zaposleni praznuje,
- privremene nesposobnosti za rad ako je nesposobnost prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnim obolenjem,
- davanje krvi, tkiva i drugog dela tela,
- odazivanju poziva vojnih i drugih organa odnosno odsustvovanje zaposlenog sa rada zbog vojnih vežbi,
- stručnog osposobljavanja ili usavršavanja radi potrebe procesa rada,
- učešća na radno proizvodnom takmičenju i izložbi inovacija i drugih vidova stvaranja,
- prisustvovanje sednici Skupštine grada, njenih tela, organa sindikata i Saveza sindikata u svojstvu člana.
Zaposlenom pripada naknada zarade za vreme odsustvovanja sa posla zbog privremene sprečenosti za rad prouzrokovane bolešću ili povredom van rada najmanje u visini od 85% od zarade koju je ostvario u mesecu u kome je nastupila sprečenost uvećana za dodatak po osnovu dužine vremena provedenog u radnom odnosu.
Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini 45% zarade koju bi ostvario da radi za vreme prekida do kojeg je došlo bez krivice zaposlenog najviše 45 radnih dana u kalendarskoj godini.
Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini od 70% zarade koju bi ostvario da radi za vreme prekida rada do koga je došlo naredbom nadležnog državnog organa ili nadležnog organa poslodavca zbog neobezbeđivanja mera bezbednosti i zaštite zdravlja na radu i u drugim slučajevima u skladu sa zakonom.
Pravo na naknadu zarade u visini utvrđenoj u stavu 1 ovog člana ima i zaposleni za koga je utvrđeno da predstavlja višak zaposlenih za vreme čekanja na premeštaj na druge poslove, za vreme čekanja na rad kod drugog poslodavca, za vreme čekanja na prekvalifikaciju ili dokvalifikaciju, za vreme prekvalifikacije i dokvalifikacije i za vreme čekanja na premeštaj na odgovarajuće poslove posle obavljene prekvalifikacije i dokvalifikacije.
Zaposleni koji je na porodiljskom odsustvu, odsustvu radi nege i posebne nege deteta pripada:
- naknada osnovne zarade u visini zarade koju bi to lice ostvarilo da radi, za puno radno vreme i standardni učinak, kao i
- naknade zarade u iznosu koji obuhvata kompletnu zaradu sa svim elementima koji po opštem aktu čine zaradu (naknada po osnovu toplog obroka, regresa, učinka, razlike zarade po periodičnom i godišnjem obračunu).
Iz budžeta republike, shodno pozitivno-pravnim propisima refundiraće se samo iznos "osnovne zarade" sa pripadajućim porezom i doprinosima, a iznos iznad toga isplaćivaće se na teret poslodavca.
6. Naknada troškova
Zaposleni ima pravo na naknadu troškova za dolazak i odlazak sa rada i za vreme provedeno na službenom putu u zemlji, u visini utvrđenoj opštim aktom i ovim ugovorom.
Zaposleni ima pravo na naknadu troškova i to:
1. Troškove prevoza u javnom saobraćaju radi odlaska na rad i povratka sa rada do visine cene prevozne karte 100%. Pravo na troškove prevoza u javnom saobraćaju imaju zaposleni koji od mesta stanovanja do mesta obavljanja delatnosti koriste javni prigradski, gradski i međugradski prevoz kao jedino sredstvo prevoza.
2. Troškove dnevnica za službena putovanja u zemlji i naknadu za ishranu - u visini od 5% prosečne mesečne zarade u privredi republike, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike, s tim što se putni troškovi priznaju u celini prema priloženom računu, a troškovi noćenja do iznosa cena A i B kategorije.
Zaposleni ima pravo na naknadu troškova za vreme provedeno na službenom putu u inostranstvu pod uslovima, na način i u visini utvrđenoj posebnim propisima.
Naknadu troškova prevoza i naknadu troškova za ishranu u smislu stava 2 tačka 1 i 2 ovog člana, direktor preduzeća može da ugovori sa licem koje obavlja privremene i povremene poslove i poslove van prostorije poslodavca.
Dnevnica u smislu stava 2 tačka 2 ovog člana može se isplatiti i licu koje nije u radnom odnosu kod direktora preduzeća a koje je direktor preduzeća angažovao radi obavljanja određenog posla, odnosno vršenja funkcije.
Vreme provedeno na službenom putu iz stava 2 tačka 2 ovog člana po jednom putnom nalogu, može trajati pet radnih dana neprekidno.
7. Druga primanja
Poslodavac je dužan da obezbedi zaposlenom:
1. Otpremninu pri prestanku radnog odnosa radi korišćenja prava na penziju ili pri prestanku radnog odnosa po sili zakona zbog gubitka radne sposobnosti - u visini dve zarade koju bi ostvario za mesec koji prethodi mesecu u kojem se isplaćuje otpremnina, s tim što tako isplaćena otpremnina ne može biti niža od dve prosečne zarade po zaposlenom isplaćene kod poslodavca za mesec koji prethodi mesecu u kojem se vrši isplata otpremnine, odnosno dve prosečne zarade isplaćene u gradu prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike ako je to za zaposlenog povoljnije.
2. Pomoć porodici u slučaju smrti zaposlenog i člana uže porodice - u visini troškova pogrebnih usluga prema prosečnim cenama JKP (članom uže porodice smatraju se bračni drug i deca).
3. Nagradu kao jubilej ili povodom jubilarne godine rada u preduzeću u visini od jedne prosečne zarade zaposlenog kod poslodavca u mesecu u kome se jubilarna nagrada isplaćuje:
- iznos nagrade za 10 godina rada u preduzeću je 1,5 prosečna neto zarada zaposlenog kod poslodavca u mesecu u kome se jubilarna nagrda isplaćuje,
- iznos nagrade za 20 godina rada u preduzeću je dve prosečne neto zarade zaposlenog kod poslodavca u mesecu u kome se jubilarna nagrada isplaćuje.
Poslodavac može zaposlenom da obezbedi pravo i isplatu:
- solidarnu pomoć za slučajeve teže bolesti zaposlenog ili člana uže porodice, zdravstvene rehabilitacije zaposlenog, nastupanja teže invalidnosti, ublažavanja posledica elementarnih nepogoda, pružanja pomoći porodici umrlog zaposlenog, nabavke lekova za zaposlene ili člana uže porodice u iznosu od jedne prosečne zarade u privredi grada u mesecu u kome se vrši isplata a u slučaju smrti i nabavke lekova do iznosa troškova prema priloženom računu.
Isplata jubilarnih i drugih nagrada izvršiće se po prethodnom obaveštenju osnivača.
Zajam za nabavku ogreva, zimnice i udžbenika - do iznosa od jedne prosečne mesečne zarade isplaćene kod poslodavca, odnosno u privredi grada prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike.
Isplata zajma u tekućem mesecu ne može se vršiti pre isplata zarada za prethodni mesec.
Vraćanje zajma se vrši iz zarade zaposlenog najduže u šest mesečnih rata počev od isplata zarada u prvom narednom mesecu u odnosu na mesec u kome je isplaćen zajam.
Novi zajam se ne može odobriti dok se u potpunosti ne vrati ranije odobreni zajam.
Članovima uže porodice zaposlenog smatraju se: bračni drug, deca, braća, sestre, roditelji, staraoci i lica koja žive u zajedničkom domaćinstvu.
Stipendija
Poslodavac može po predlogu direktora a na osnovu odluke Upravnog odbora dodeliti stipendiju detetu zaposlenog koje ostvaruje vrhunske rezultate u toku školovanja kao i detetu preminulog radnika.
Izuzetno, stipendija se može dodeliti takođe na predlog direktora a odlukom Upravnog odbora i učeniku koji se školuje za zanimanje iz delatnosti preduzeća a koje na tržištu rada predstavlja deficitarno zanimanje.
U oba slučaja zaključuje se pisani ugovor o međusobnim pravima i obavezama između poslodavca (direktora preduzeća) kao davaoca i učenika kao primalaca stipendije.
8. Zaštita zarade i naknada zarade
Direktor preduzeća može, samo uz pristanak zaposlenog ili na osnovu pravnosnažne odluke suda, potraživanje prema zaposlenom naplatiti obustavljanjem od zarade.
Na osnovu pravosnažne odluke suda direktor preduzeća može zaposlenom da odbije od zarade najviše do jedne trećine zarade, odnosno naknade zarade, ako zakonom nije drukčije određeno.
VIII ZABRANA KONKURENCIJE
Ugovorom o radu mogu da se utvrde poslovi koje zaposleni ne može da radi u svoje ime i za svoj račun, kao i u ime i za račun drugo pravnog ili fizičkog lica, bez saglasnosti poslodavca kod koga je u radnom odnosu (u daljem tekstu: zabrana konkurencije).
Zabrana konkurencije može da se utvrdi samo ako postoje uslovi da zaposleni radom kod poslodavca stekne nova, posebno važna tehnološka znanja, širok krug poslovnih partnera ili da dođe do saznanja važnih, poslovnih informacija i tajni.
Zabrana konkurencije važi za teritoriju grada Beograda, a odnosi se na poslove iz osnovne delatnosti poslodavca.
Ako zaposleni prekrši zabranu konkurencije, poslodavac ima pravo da od zaposlenog zahteva naknadu štete.
Ugovorom o radu poslodavac i zaposleni mogu da ugovore zabranu konkurencije u smislu člana 103 ovog kolektivnog ugovora i naknadu štete po prestanku radnog odnosa, u roku koji ne može da bude duži od dve godine po prestanku radnog odnosa.
Odluka iz stava 1 ovog člana neće se primenjivati ako poslodavac zaposlenom otkaže ugovor o radu, a za to nije imao opravdani razlog.
IX ODGOVORNOST ZAPOSLENIH
1. Osnovne odredbe o odgovornosti zaposlenih
Stupanjem na rad zaposleni preuzima dužnosti i obaveze na radu i u vezi sa radom (radne obaveze). Zaposleni koji svojom krivicom ne ispunjava radne obaveze ili se ne pridržava odluka donetih kod poslodavaca odgovara za povredu radne obaveze u skladu sa zakonom, ovim ugovorom i ugovorom o radu.
Krivična odgovornost, odnosno odgovornost za privredni prestup ili prekršaj ne isključuje odgovornost zaposlenog na povredu radnih obaveza, ako ta radnja predstavlja povredu radne obaveze.
Zaposleni odgovara za povredu radne obaveze koju učini svojom krivicom u stanju uračunljivosti. Dovođenje sebe u stanje neuračunljivosti usled upotrebe alkohola ili opojnih sredstava ne isključuje odgovornost zaposlenog za povrede radnih obaveza.
Uračunljivim se smatra onaj zaposleni koji je u vreme izvršenja povrede radne obaveze bio sposoban da shvati značaj svog ponašanja i da upravlja svojim postupcima.
Zaposleni je sa umišljajem učinio povredu radne obaveze kad je bio svestan te povrede i hteo njeno izvršenje ili kada je bio svestan da usled njegovog postupanja ili nepostupanja mogu nastupiti odgovarajuće štetne posledice, pa je na tu mogućnost pristao.
Zaposleni je iz nehata učinio povredu radne obaveze kada je bio svestan da do povrede radne obaveze može doći, ali je olako držao da neće doći ili da će moći otkloniti njene posledice ili kada nije bio svestan mogućnosti nastanka povrede radne obaveze, ali je prema okolnostima slučaja i svojim ličnim svojstvima mogao i morao biti svestan te mogućnosti.
Pored zakonom utvrđenih, povrede radnih obaveza su:
1. neopravdani izostanak sa posla 5 radnih dana uzastopno ili 7 sa prekidima u toku 12 meseci,
2. dolazak na rad u napitom stanju ili opijanje u toku rada,
3. davanje netačnih podataka koji su od uticaja na donošenje odluke nadležnog organa,
4, izazivanje nereda i učestvovanje u tuči, nedolično ponašanje prema ostalim zaposlenima (svađa, uvreda),
5. neizvršavanje rešenja inspektora rada od strane odgovornog lica,
6. neizvršavanje pravosnažne sudske odluka donete u postupku zaštite prava zaposlenih,
7. neopravdano zakašnjavanje na posao više od 5 dana u toku meseca ili neopravdano napuštanje radnog mesta u toku i pre isteka radnog vremena bez odobrenja neposrednog rukovodioca,
8. odbijanje potrebne saradnje sa drugim zaposlenim ili nekorektan odnos prema trećim licima pružaocima ili korisnicima usluga, kada je ta saradnja od značaja za odvijanje procesa rada i kada su posledice tog odbijanja većeg obima,
9. neovlašćena posluga sredstvima poverenim zaposlenom za izvršavanje poslova, tj. radnih zadataka,
10. povreda propisa o zaštiti od požara, eksplozije, elementarnih nepogoda kao i povreda propisa i nepreduzimanje mera radi zaštite zaposlenih, sredstava rada i životne sredine,
11. zloupotreba službenog položaja i prekoračenje ovlašćenja,
12. odavanje poslovne, službene i druge tajne utvrđene zakonom, ugovorom ili opštim aktom,
13. zloupotreba prava korišćenja bolovanja,
14. ometanje jednog ili više zaposlenih u procesu rada kojim se izrazito otežava izvršavanje radnih obaveza,
15. odbijanje zaposlenog da obavlja poslove radnog mesta na kome je raspoređen,
16. necelishodno i neodgovorno korišćenje sredstava rada,
17. falsifikovanje novčanih i drugih dokumenata,
18. povreda radne obaveze koja predstavlja krivično delo,
19. nezakonito raspolaganje sredstvima preduzeća,
20. povreda propisa iz oblasti zaštite na radu,
21. ostvarivanje protivpravne imovinske koristi ili drugih pogodnosti na štetu preduzeća,
22. iznošenje ili prenošenje nečeg neistinitog i uvredljivog o drugom zaposlenom ili u vezi sa preduzećem,
23. zakašnjavanje na posao ili ranije napuštanje posla,
24. organizovanje političkih organizacija i stranaka kod poslodavca,
25. odbijanje zaposlenog da se podvrgne prethodnom periodičnom kontrolom lekarskom pregledu ili se ne odazove na pregled lekarske komisije,
26. nepostupanje po naredbi direktora preduzeća,
27. druge povrede radne obaveze koje u sebi sadrže elemente krivičnog dela ili su predviđene zakonom, Kolektivnim ugovorom ili opštim aktom preduzeća i ugovorom o radu.
Kad poslodavac utvrdi putem izjave ili na drugi način da je zaposleni očigledno učinio povredu radne obaveze iz člana 107 ovog ugovora svojom krivicom, može da donese odluku da zaposlenom prestaje radni odnos otkazom ugovora o radu.
Za povredu radnih obaveza zaposlenom se može izreći, jedna od sledećih mera:
1) novčana kazna,
2) prestanak radnog odnosa.
Novčana kazna se može izreći za sledeće povrede radnih obaveza:
- neopravdano zakašnjavanje na posao više od 5 puta u toku meseca ili neopravdano napuštanje radnog mesta u toku i pre isteka radnog vremena bez odobrenja neposrednog rukovodioca,
- dolazak na rad u napitom stanju ili opijanje u toku rada,
- izazivanje nereda i učestvovanje u tuči, nedolično ponašanje prema ostalim zaposlenima (svađa, uvreda),
- odbijanje potrebne saradnje sa drugim zaposlenim ili nekorektan odnos prema trećim licima pružaocima ili korisnicima usluga, kada je ta saradnja od značaja za odvijanje procesa rada i kada su posledice tog odbijanja većeg obima,
- ometanje jednog ili više zaposlenih u procesu rada kojim se izričito otežava izvršavanje radnih obaveza,
- iznošenje ili prenošenje nečeg neistinitog i uvredljivog o drugom zaposlenom ili u vezi sa preduzećem.
Novčana kazna se može izreći najviše u visini 10-20% akontacije mesečne zarade zaposlenog, u trajanju od jednog do šest meseci.
Akontacija zarade zaposlenog, ostvarena u mesecu u kome je odluka izrečena, uzima se kao osnov za utvrđivanje visine novčane kazne.
Za ostale povrede radne obaveze iz člana 107 ovog ugovora poslodavac može zaposlenom otkazati ugovor o radu.
Odluka direktora preduzeća o izrečenoj novčanoj kazni, odnosno otkaz ugovora o radu je konačna.
Protiv konačne odluke, zaposleni može pokrenuti postupak pred nadležnim sudom u roku od 15 dana od dana dostavljanje odluke.
Direktor može svoje ovlašćenje za vođenje postupka i izricanje disciplinske mere preneti na drugog zaposlenog, u skladu sa zakonom.
Ovlašćenje se daje u pisanom obliku.
2. Naknada štete
Zaposleni je odgovoran za štetu koju je na radu ili u vezi sa radom namerno ili iz krajnje nepažnje prouzrokovao preduzeću.
Ako štetu prouzrokuje više zaposlenih, svaki zaposleni je odgovoran za deo štete koju je prouzrokovao.
Ako se za ovakvog zaposlenog ne može utvrditi deo štete koju je prouzrokovao, smatra se da su svi zaposleni koji su odgovorni za nastalu štetu, podjednako odgovorni i štetu nadoknađuju u jednakim delovima.
Ako je više zaposlenih prouzrokovalo štetu krivičnim delom sa umišljajem, za štetu odgovaraju solidarno. Postojanje štete, njenu visinu, okolnosti pod kojima je nastala, ko je štetu prouzrokovao i kako se nadoknađuje utvrđuje komisija koju imenuje direktor poslodavca.
Postupak za utvrđivanje odgovornosti zaposlenog za štetu pokreće se rešenjem direktora preduzeća.
Direktor preduzeća je dužan da donese rešenje o pokretanju postupka za utvrđivanje odgovornosti u roku od pet dana od dana prijema prijave o prouzrokovanoj šteti ili ličnom saznanju da je šteta prouzrokovana.
Prijava iz stava 2 ovog člana, naročito sadrži: ime i prezime zaposlenog koji je štetu prouzrokovao, vreme, mesto i način izvršenja štetne radnje, dokaze koji ukazuju da je zaposleni prouzrokovao štetu i predlog direktoru preduzeća da pokrene postupak za utvrđivanje odgovornosti zaposlenog za štetu.
Rešenje o pokretanju postupak za utvrđivanje odgovornosti zaposlenog za štetu donosi se u pisanom obliku i naročito sadrži: ime i prezime zaposlenog, poslove na koje je zaposleni raspoređen, vreme, mesto i način izvršenja štetne radnje i dokaze koji ukazuju da je zaposleni izvršio štetnu radnju.
Kad primi rešenje o pokretanju postupka za utvrđivanje odgovornosti zaposlenog za štetu, direktor preduzeća zakazuje raspravu i odlučuje o odgovornosti zaposlenog za štetu.
Visina štete utvrđuje se na osnovu cenovnika ili knjigovodstvene evidencije vrednosti stvari.
Ako se visina štete ne može utvrditi u tačnom iznosu, odnosno na osnovu cenovnika ili knjigovodstvene evidencije ili bi utvrđivanje njenog iznosa prouzrokovalo nesrazmerne troškove, visinu naknade štete utvrđuje direktor preduzeća u paušalnom iznosu, procenom štete ili veštačenjem stručnog lica.
Postojanje štete i okolnosti pod kojima je ona nastala odnosno da li je šteta učinjena namerno ili iz krajnje nepažnje i njenu visinu utvrđuje Komisija za utvrđivanje materijalne odgovornosti radnika, koju imenuje direktor preduzeća na period od dve godine.
Komisija se sastoji od tri člana i tri zamenika.
Protiv odluke Komisije za utvrđivanje materijalne odgovornosti, zaposleni ima pravo da u roku od osam dana od prijema iste izjavi prigovor koji je Komisija dužna da razmatra i da o njemu odluči u roku od 15 dana od dana njegovog izjavljivanja.
Kad utvrdi sve činjenice i okolnosti od uticaja na odgovornost zaposlenog, direktor preduzeća donosi rešenje kojim se zaposleni obavezuje da nadoknadi štetu ili se oslobađa odgovornosti.
Ako direktor preduzeća nađe da je zaposleni dužan da štetu naknadi, isti određuje način nadoknade štete i roka u kome štetu nadoknađuje.
Direktor preduzeća može zaposlenog obavezati da štetu nadoknadi u novcu ili ako je to moguće popravkom ili dovođenjem oštećene stvari u stanje u kome je postojalo pre nastupanja štete.
O tome da li pristaje ili ne pristaje da naknadi štetu, zaposleni je dužan da da pisanu izjavu.
Ako zaposleni ne pristane da nadoknadi štetu ili ne nadoknadi štetu u roku od tri meseca od dana davanja izjave da pristaje da štetu nadoknadi, o šteti odlučuje nadležni sud.
Izuzetno, zaposleni čija je odgovornost za pričinjenu štetu utvrđena konačnom odlukom, može se na njegov zahtev obavezati da štetu nadoknadi u manjem iznosu ili se može osloboditi obaveze plaćanja štete u celini pod sledećim uslovima:
1. Ako je štetu pričinio savestan zaposleni koji u dosadašnjem radu nije pričinio nikakvu materijalnu štetu preduzeću, a koji je ispoljavao savestan odnos prema sredstvima koja su mu bila poverena i koji je pokazivao dobre rezultate rada.
2. Ako je ekonomsko socijalni položaj odgovornog zaposlenog takav da bi on i članovi uže porodice zbog izdvajanja dela zarade na ime naknade štete bili dovedeni u stanje oskudice.
Pod oskudicom se smatra prihod koji zaposlenom i članovima njegove uže porodice ne obezbeđuje nivo socijalne situiranosti u smislu odredaba Zakona o socijalnoj zaštiti.
3. Ako postoje okolnosti koje ukazuju na teške porodične prilike (teška trajna bolest bračnog druga ili dece), koje bitno utiču na mogućnost ostvarivanja porodičnih obaveza.
Zaposleni koji je u radu ili je u vezi sa radom namerno ili krajnjom nepažnjom prouzrokovao štetu trećem licu, a koju je nadoknadio poslodavac, dužan je da poslodavcu nadoknadi iznos isplaćene štete.
Ako zaposleni pretrpi povredu ili štetu na radu ili u vezi sa radom, poslodavac je dužan da mu nadoknadi štetu u skladu sa zakonom, opštim aktom i ovim ugovorom.
Ako se u roku od 30 dana od dana pretrpljene povrede ili štete na radu ili u vezi sa radom poslodavac i zaposleni ne sporazumeju o naknadi štete, zaposleni ima pravo da naknadu štete zahteva pred nadležnim sudom.
X PRESTANAK RADNOG ODNOSA
Radni odnos prestaje:
1. istekom roka za koji je zasnovan,
2. kad zaposleni navrši 65 godina života ili najmanje 15 godina staža osiguranja, ako se direktor preduzeća i zaposleni drukčije ne sporazumeju,
3. sporazumom između zaposlenog i direktora preduzeća,
4. otkazom ugovora o radu od strane direktora preduzeća i zaposlenog,
5. na zahtev roditelja ili staratelja zaposlenog mlađeg od 18 godina života,
6. smrću zaposlenog,
7. u drugim slučajevima utvrđenim zakonom.
Zaposlenom prestaje radni odnos nezavisno od njegove volje i volje direktora preduzeća:
1. ako je na način propisan zakonom utvrđeno da je kod zaposlenog došlo do gubitka radne sposobnosti - danom dostavljanja pravosnažnog rešenja o utvrđivanju gubitka radne sposobnosti;
2. ako mu je po odredbama zakona odnosno pravosnažnoj odluci suda ili drugog organa zabranjeno da obavlja određene poslove a ne može da mu se obezbedi obavljanje drugih poslova - danom dostavljanja pravosnažne odluke;
3. ako zbog izdržavanja kazne zatvora mora da bude odsutan sa rada u trajanju dužem od 6 meseci - danom stupanja na izdržavanje kazne;
4. ako mu je izrečena mera bezbednosti, vaspitna ili zaštitna mera u trajanju dužem od 6 meseci i zbog toga mora da bude odsutan sa rada - danom početka primenjivanja te mere;
5. usled stečaja, likvidacije, odnosno u svim drugim slučajevima prestanka rada poslodavca, u skladu sa zakonom.
1. Sporazumni prestanak radnog odnosa
Radni odnos može da prestane na osnovu pisanog sporazuma direktora preduzeća i zaposlenog.
2. Otkaz od strane zaposlenog
Zaposleni ima pravo da direktoru preduzeća otkaže ugovor o radu.
Otkaz ugovora o radu zaposleni dostavlja direktoru preduzeća u pisanom obliku, najmanje 15 dana pre dana koji je zaposleni naveo kao dan prestanka radnog odnosa.
U slučaju otkaza iz stava 1 ovog člana, zbog povrede obaveze od strane direktora preduzeća utvrđenih zakonom, opštim aktom, ovim kolektivnim ugovorom ili ugovorom o radu, zaposleni ima sva prava po osnovu rada kao u slučaju da mu je nezakonito prestao radni odnos.
3. Otkaz od strane direktora preduzeća
Direktor preduzeća je dužan da pre otkaza ugovora o radu, zaposlenog upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu, koji su posebno regulisani ugovorom o radu odnosno aneksom ugovora o radu.
Ovu meru upozorenja direktor preduzeća je dužan da dostavi zaposlenom u pisanoj formi najkasnije 10 dana od dana nastupanja razloga za donošenje upozorenja.
Upozorenje treba da predstavlja meru kojom direktor preduzeća upozorava zaposlenog na otkaz ugovora o radu u slučaju dalje povrede radne obaveze.
Direktor preduzeća može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe direktora preduzeća i to:
1. ako je utvrđeno da zaposleni ne ostvaruje rezultate rada na poslovima koje obavlja a koji se očekuju od njega;
2. ako je utvrđeno da zaposleni nema znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi;
3. ako zaposleni svojom krivicom čini povredu radne obaveze utvrđene ugovorom o radu;
4. ako ne poštuje radnu disciplinu, tj. ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca;
5. ako zaposleni učini krivično delo na radu ili u vezi sa radom;
6. ako se zaposleni ne vrati na rad kod poslodavca u roku od 15 dana od dana isteka roka za neplaćeno odsustvo ili mirovanje radnog odnosa u smislu Zakona o radu i ovog ugovora;
7. ako zaposleni zloupotrebi bolovanje;
8. ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla;
9. ako odbije da zaključi ugovor o radu pod izmenjenim uslovima.
Otkaz ugovora o radu iz stava 1 tačka 8 ovog člana poslodavac može dati zaposlenom samo ako ne može da mu obezbedi obavljanje drugih poslova, odnosno da ga osposobi za rad na drugim poslovima.
Direktor preduzeća ne može u slučaju otkaza ugovora o radu zaposlenom iz stava 1 tačka 8 ovog člana na istim poslovima da zaposli drugo lice u roku od tri meseca od dana prestanka radnog odnosa.
Ako pre isteka roka iz stava 4 ovog člana nastane potreba za obavljanjem istih poslova, prednost za zaključivanje ugovora o radu ima zaposleni kome je prestao radni odnos.
Opravdanim razlogom za otkaz ugovora o radu, u smislu člana 122 ovog ugovora, ne smatra se:
1. privremena sprečenost za rad usled bolesti, nesreće na radu ili profesionalnog oboljenja,
2. korišćenja porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta,
3. odsluženje ili dosluženje vojnog roka,
4. članstvo u političkoj organizaciji, sindikatu, pol, jezik, nacionalna pripadnost, socijalno poreklo, veroispovest, političko ili drugo uverenje ili neko drugo lično svojstvo zaposlenog,
5. obraćanje zaposlenom sindikatu ili organima nadležnim za zaštitu prava iz radnog odnosa u skladu sa zakonom, opštim aktom i ovim kolektivnim ugovorom.
4. Postupak u slučaju otkaza
Otkaz ugovora o radu iz člana 126 stav 1 tač. 1 do 4, 6 i 7 direktor preduzeća može dati zaposlenom u roku od tri meseca od dana saznanja za činjenice koje su osnov za davanje otkaza, odnosno u roku od šest meseci od dana nastupanja činjenica koje su osnov za davanje otkaza.
Otkaz ugovora o radu iz člana 126 stav 1 tačka 5 ovog kolektivnog ugovora direktor preduzeća može dati zaposlenom najkasnije do isteka roka zastarelosti utvrđene zakonom za krivično delo.
Direktor preduzeća je dužan da, pre isteka ugovora o radu zaposlenom, zatraži mišljenje sindikata čiji je zaposleni član.
Sindikat je dužan da dostavi svoje mišljenje iz stava 3 ovog člana u roku od pet dana.
Otkaz ugovora o radu daje se u pisanom obliku i obavezno sadrži obrazloženje i pouku o pravnom leku.
Akt iz stava 1 ovog člana je konačan danom dostavljanja zaposlenom.
Do dana prestanka radnog odnosa poslodavac je dužan da izvrši uplatu svih dospelih zarada i drugih primanja.
Zaposleni kome je ugovor o radu otkazan zato što ne ostvaruje potrebne rezultate ili nema potrebna znanja i sposobnosti, ima pravo na isplatu novčane naknade, i to:
1. kad ima do dve godine neprekidnog rada kod poslodavca - u visini jedne zarade;
2. ako ima od dve do 10 godina neprekidnog rada kod poslodavca - u visini jedne i po zarade;
3. kada ima 10 do 20 godina neprekidnog rada kod poslodavca - u visini dve zarade;
4. kad ima preko 20 godina neprekidnog rada kod poslodavca - u visini dve i po zarade.
Zaradom u smislu stava 1 ovog člana smatra se zarada koju je zaposleni ostvario u skladu sa zakonom, opštim aktom i ovim ugovorom.
5. Nezakonit otkaz
Ako sud donese pravosnažnu odluku kojom je utvrđeno da je zaposlenom nezakonito prestao radni odnos, zaposleni ima pravo da se vrati na rad, ako to zahteva.
Pored vraćanja na rad iz stava 1 ovog člana, poslodavac je dužan da zaposlenom isplati naknadu štete u visini izgubljene zarade i drugih primanja koja mu pripadaju po zakonu, opštem aktu i ovom ugovoru i uplati doprinose za obavezno socijalno osiguranje.
Naknada štete iz stava 2 ovog člana umanjuje se za iznos prihoda koji je zaposleni ostvario po bilo kom osnovu, po prestanku radnog odnosa.
6. Udaljenje zaposlenog za rada
Zaposleni može da bude privremeno udaljen sa rada ako je protiv njega pokrenut krivični postupak zbog krivičnog dela učinjenog na radu ili u vezi sa radom ili ako je učinio povredu radne obaveze koja ugrožava imovinu veće vrednosti.
Zaposleni kome je određen pritvor udaljuje se sa rada od prvog dana pritvora, dok pritvor traje.
Za vreme privremenog udaljenja zaposlenog sa rada u smislu člana 109 Zakona o radu, zaposlenom pripada naknada zarade u visini jedne četvrtine a ako izdržava porodicu u visini jedne trećine mesečne zarade koju je ostvario za mesec pre privremenog udaljenja.
Naknada zarade za vreme privremenog udaljenja u smislu člana 133 ovog ugovora, isplaćuje se na teret organa koji je odredio pritvor.
Udaljenje iz člana 133 ovog ugovora može da traje najduže tri meseca, u kom periodu je direktor preduzeća dužan da zaposlenog vrati na rad ili da mu otkaže ugovor o radu, ako za to postoje opravdani razlozi iz člana 126 stav 1 tač. 3-5 ovog ugovora.
Zaposlenom za vreme privremenog udaljenja sa rada pripada razlika između iznosa naknade zarade primljene po osnovu člana 111 Zakona o radu i punog iznosa zarade ostvarene za mesec pre privremenog udaljenja uvećanog za prosečni porast zarada zaposlenih kod direktora preduzeća za vreme u kome mu pripada naknada, i to:
1. ako krivični postupak protiv njega bude obustavljen pravosnažnom odlukom, ili ako pravosnažnom odlukom bude oslobođen optužbe, ili je optužba protiv njega odbijena ali ne zbog nenadležnosti;
2. ako zaposlenom ne prestane radni odnos u smislu člana 126 stav 1 tač. 3-5 ovog ugovora.
7. Višak zaposlenih
Ukoliko poslodavac (direktor) namerava da otkaže više od 10% od ukupnog broja zaposlenih u toku kalendarske godine zbog tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena, potpisnici ugovora dužni su da zaključe socijalni program i donesu program rešavanja viška zaposlenih.
Upravni odbor poslodavca formiraće zajedničku komisiju za socijalni dijalog sastavljenu od predstavnika poslodavca i reprezentativnog sindikata.
Zadatak ove komisije je: izrada socijalnog programa za zaposlene kod poslodavca, programa racionalizacije broja zaposlenih, programa prestrukturiranja i unapređenja poslovanja osnovne delatnosti i izrada kriterijuma za dodatno stimulisanje neposrednih izvršilaca u osnovnoj delatnosti.
Potpisnici ovog ugovora utvrđivaće dogovorom broj zaposlenih za čijim je radom prestala potreba, njihovu kvalifikacionu strukturu, poslove koje obavljaju i godine starosti, mere koje predlažu za njihovo zaposlenje i rok u kome će se dati otkaz.
Program se donosi u saradnji sa organizacijama za poslove zapošljavanja.
Direktor preduzeća je dužan da na predlog programa iz člana 138 ovog ugovora pribavi mišljenje reprezentativnog sindikata.
Direktor preduzeća je dužan da uzme u obzir mišljenje i predloge sindikata i da ga obavesti o svom stavu u roku koji ne može biti duži od tri meseca.
Program rešavanja viška zaposlenih sadrži predlog mera, i to naročito: premeštaj na druge poslove, rad kod drugog poslodavca, prekvalifikacija ili dokvalifikacija, skraćeno radno vreme, i druga prava u skladu sa zakonom, opštim aktom i ovim ugovorom.
Pri predlaganju i utvrđivanju zaposlenog za čijim je radom prestala potreba primenjivaće se kriterijumi iz ugovora i to posebno u slučaju da zaposleni ostvaruju jednake rezultate rada na istim poslovima (rezultati rada, stručna sprema, zdravstveno i socijalno stanje zaposlenog ili članova porodice i ...)
Zaposlenom koji je u komunalnoj delatnosti proveo više od 20 godina, bez njegove saglasnosti ne može prestati radni odnos usled tehnološkog unapređenja ili ekonomskih teškoća.
U slučaju otkaza ugovora o radu u smislu člana 126 stav 1 tačka 8 ovog ugovora, poslodavac je dužan da isplati otpremninu u visini utvrđenoj ovim ugovorom i to:
1. do 10 godina staža osiguranja - u visini dvostrukog iznosa zarade;
2. od 10 do 20 godina staža osiguranja - u visini trostrukog iznosa zarade;
3. od 20 - 30 godina staža osiguranja - u visini četvorostrukog iznosa zarade;
4. preko 30 godina staža osiguranja - u visini petostrukog iznosa zarade.
Zaradom, u smislu stava 1 ovog člana, smatra se zarada koju bi zaposleni ostvario u skladu sa opštim aktom i ovim ugovorom za mesec koji prethodi mesecu u kome mu prestaje radni odnos.
Ako poslodavac nema sopstvenih sredstava, ili mu nedostaju sredstva za obezbeđivanje prava viška zaposlenih utvrđenih Zakonom o radu, koristiće se sredstva koja se za tu namenu obezbede u skladu sa zakonom ili drugim aktom.
Zaposleni kome poslodavac posle isplate otpremnine u smislu člana 139 ovog ugovora otkaže ugovor o radu zbog prestanka potrebe za njegovim radom, ostvaruje pravo na novčanu naknadu i pravo na penzijsko i invalidsko osiguranje i zdravstvenu zaštitu, u skladu sa propisima o zapošljavanju.
Odluka kojom je odlučeno o pojedinom pravu, obavezi i odgovornosti zaposlenog mora biti u pisanom obliku i dostavljena zaposlenom.
Zaposleni mora da potvrdi da je primio odluku sa datumom prijema. Ako zaposleni odbije da primi odluku, o tome treba sačiniti belešku.
Ukoliko zaposlenom ne može da se uruči odluka, ista se stavlja na oglasnu tablu.
Odluka mora da sadrži:
- pravni osnov za donošenje,
- dispozitiv,
- obrazloženje,
- pouku o pravnom leku.
Ako je zaposlenom povređeno pravo iz radnog odnosa, može se za zaštitu obratiti nadležnom sudu i inspekciji rada.
XI OSTVARIVANJE I ZAŠTITA PRAVA ZAPOSLENIH
O pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa odlučuje direktor preduzeća ili zaposleni koga on ovlasti.
Ovlašćenje iz stava 1 ovog člana daje se u pisanom obliku i mora da sadrži koja se ovlašćenja prenose. To može biti generalno ovlašćenje ili samo o pojedinim slučajevima.
1. Zaštita pojedinačnih prava
Protiv odluke kojom je povređeno pravo zaposlenog ili kada je zaposleni saznao za povredu prava, zaposleni ili sindikat ako ga zaposleni ovlasti može da pokrene spor pred nadležnim sudom.
Rok za pokretanje spora je 15 dana od dana dostavljanje odluke, odnosno saznanja za povredu.
Spor iz stava 1 ovog člana pravosnažno se okončava pred nadležnim sudom u roku od šest meseci od dana pokretanja spora.
2. Rokovi zastarelosti potraživanja iz radnog odnosa
Sva novčana potraživanja iz radnog odnosa smatraju se obročnim davanjima i zastarevaju u roku od tri godine od dana nastanka obaveze.
XIII PRIVREMENI I POVREMENI POSLOVI
Direktor preduzeća može, za obavljanje poslova iz delatnosti preduzeća koji su po svojoj prirodi takvi da ne traju duže od 180 radnih dana u kalendarskoj godini, sa određenim licem da zaključi ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova.
Lice sa kojim je zaključen ugovor iz stava 1 ovog člana ima pravo na penzijsko i invalidsko i zdravstveno osiguranje u skladu sa zakonom.
Obveznik uplate doprinosa iz stava 2 ovog člana je poslodavac.
Direktor preduzeća može za obavljanje privremenih i povremenih poslova iz člana 149 ovog ugovora, da zaključi ugovor sa licem koje je član omladinske ili studentske zadruge.
Lice sa kojim je zaključen ugovor u smislu stava 1 ovog člana ima pravo na osiguranje za slučaj povrede na radu i profesionalnog obavljanja.
Obveznik uplate doprinosa iz stava 2 ovog člana je poslodavac.
1. Ugovor o delu
Direktor preduzeća može, sa određenim licima, da zaključi ugovor o delu, radi obavljanja poslova koji su van delatnosti poslodavaca, a koji imaju za predmet samostalnu izradu ili opravku određene stvari ili samostalno izvršenje određenog fizičkog ili intelektualnog rada.
XIII PREGOVARANJE I ZAKLJUČIVANJE KOLEKTIVNOG UGOVORA
1. Učesnici u zaključivanju Kolektivnog ugovora
Ovaj kolektivni ugovor zaključuju predstavnici Odbora Samostalnog sindikata JKP "Infostan" i direktor preduzeća, a smatra se zaključenim kada ga potpišu ovlašćeni predstavnik sindikata i direktor.
Predstavnici Samostalnog sindikata JKP "Infostan" koji učestvuju u pregovaranju za zaključivanje ovog ugovora i zaključuju ovaj ugovor moraju imati ovlašćenje svog organa.
U postupku pregovaranja radi zaključivanja ovog ugovora Samostalni sindikat je dužan da ostvari saradnju sa sindikatom u koji je učlanjeno najmanje 10% zaposlenih kod poslodavca, radi izražavanja interesa zaposlenih koji su učlanjeni u taj sindikat.
2. Postupak za izmenu i dopunu Kolektivnog ugovora
Postupak za izmenu i dopunu ovog ugovora pokreću učesnici ugovora.
Postupak za izmenu i dopunu ovog ugovora pokreće se na osnovu pisanog predloga učesnika ugovora. Pisani predlog mora biti obrazložen.
Učesnici ovog ugovora dužni su da u roku od 15 dana razmotre pisani predlog za izmenu i dopunu ovog ugovora i da o predlogu odluče.
XIV UČEŠĆE U UPRAVLJANJU
Predstavnike zaposlenih u Upravnom i Nadzornom odboru imenuje i razrešava osnivač na predlog zaposlenih.
Predstavnici zaposlenih u Upravnom i Nadzornom odboru čine 1/3, a imenuju se na osnovu predloga sindikata.
Postupak za predlaganje i biranje članova Upravnog i Nadzornog odbora vodi i za njega odgovara reprezentativni sindikat u dogovoru sa drugim sindikatima i zaposlenima u skladu sa Statutom preduzeća.
Upravni odbor je dužan da pre razmatranja predloga statusnih promena ili svojinske transformacije, pribavi mišljenje Izvršnog odbora sindikata i usaglasi stavove.
Pravilnik o rešavanju stambenih potreba radnika donosi se uz saglasnost Izvršnog odbora organizacije sindikata.
Pre donošenja pravilnika o organizaciji preduzeća i pravilnika o zaštiti na radu Upravni odbor je dužan da pribavi mišljenje Izvršnog odbora sindikata i da usaglase stavove.
Poslodavac će ovlašćenom sindikalnom povereniku ili predstavniku organa sindikata van preduzeća omogućiti da po zahtevu zaposlenog za zaštitu prava izvrši uvid u primenu kolektivnih ugovora i ostvarivanja prava zaposlenog, pod uslovom da zahtev nije rešen u postupku pred organima preduzeća.
1. Primena Kolektivnog ugovora
Ovaj ugovor obavezuje i zaposlene kod poslodavca koji nisu članovi sindikata, potpisnika ovog ugovora.
XV USLOVI ZA RAD SINDIKATA
U cilju poboljšanja svojih uslova rada i ukupnog životnog položaja zaposleni mogu da se organizuju u organizaciju sindikata, da preko nje predlažu preduzimanje potrebnih mera i aktivnosti.
U skladu sa prethodnim članom ovog ugovora Izvršni odbor sindikata može da pokreće inicijative, podnosi zahtev i predloge i da zauzima stavove o svim pitanjima o kojima je po zakonu neophodno mišljenje sindikata.
Pre donošenja odluka od značaja za materijalni, ekonomski i socijalni položaj radnika nadležni oran poslodavca je dužan da razmotri mišljenje i predlog Izvršnog odbora sindikata.
Poslodavac je dužan:
- da omogući predsedniku reprezentativnog sindikata da profesionalno obavlja funkciju predsednika, kako bi se sprovodile sve aktivnosti i zadaci u interesu zaposlenih i poslodavca, koji proizlaze iz zakona i kolektivnih ugovora;
- da mišljenja i predloge reprezentativnog sindikata razmatra pre donošenja odluka od značaja za materijalni, ekonomski i socijalni položaj zaposlenih i da se u odnosu na njih opredeli;
- da predsednika reprezentativnog sindikata poziva na sednice Upravnog i Nadzornog odbora, kada se razmatraju inicijative koje uputi sindikat ili odlučuje o pitanjima koja se odnose na prava i obaveze zaposlenih.
Preduzeće organizaciji sindikata, bez plaćanja naknade, omogućava:
- korišćenje prostorija za svoj rad,
- potrebnu stručnu, administrativnu i tehničku pomoć za njen rad,
- da predsednik i članovi Izvršnog odbora sindikata mogu odsustvovati sa posla radi obavljanja svojih funkcija, i to predsednik 60 časova a ostali po 30 časova mesečno. Ovi časovi se računaju kao da rade,
- da ističu na oglasnoj tabli preduzeća odgovarajuća obaveštenja iz svoje nadležnosti.
Predsednik i članovi Izvršnog odbora sindikata, ako postupaju u skladu sa zakonom i ugovorima, ne mogu se rasporediti na drugo radno mesto odnosno u drugo preduzeće i ne može se utvrditi prestanak potrebe za njihovim radom ili na drugi način dovesti u nepovoljan položaj zbog sindikalnih aktivnosti za vreme obavljanja svojih funkcija u roku od dve godine po prestanku funkcije.
XVI ORGANIZOVANJE PROCESA ŠTRAJKA
Štrajk je organizovani prekid rada radnika u preduzeću, radi ostvarivanja i zaštite prava i interesa radnika koji se odnosi na uslove rada, njihov ekonomski i socijalni položaj.
Štrajk se može organizovati samo ako se prethodno najavi. Štrajk se može organizovati u preduzeću ili delu preduzeća.
Radnici slobodno odlučuju o svom učešću u štrajku.
Odluku o stupanju u štrajk preduzeća, odnosno dela preduzeća, donose radnici većinom glasova ukupnog broja radnika zaposlenih u preduzeću ili delu preduzeća.
Odluku o stupanju u štrajk može doneti Izvršni odbor sindikata.
Odluka o stupanju u štrajk sadrži:
1. obrazložene zahteve radnika,
2. vreme početka štrajka,
3. sastav tela koje će pregovarati u ime radnika (štrajkački odbor).
Odluka o stupanju u štrajk mora se dostaviti direktoru preduzeća i Upravnom odboru, Izvršnom odboru sindikata ako nije organizator štrajka sa rokom za razmatranje iste od 10 dana.
Po prijemu odluke o stupanju u štrajk direktor preduzeća će odmah o istom izvestiti osnivača preduzeća.
Osnivač svojim aktom utvrđuje minimum procesa rada za vreme trajanja štrajka.
Po utvrđivanju minimuma iz prethodnog stava ovog člana, direktor preduzeća i Upravni odbor mogu pristupiti pregovorima sa štrajkačkim odborom.
U toku roka za ispunjavanje zahteva može se organizovati štrajk upozorenja u trajanju najduže od jednog časa.
Štrajk prestaje sporazumom organizatora štrajka i direktora, Upravnog odbora i Izvršnog odbora sindikata ako on nije organizator štrajka.
U slučaju da se štrajk organizuje i vodu u skladu sa odredbama ovog ugovora, zaposlenom - štrajkaču koji učestvuje u štrajku obezbeđuje se isplata naknade u visini zarade zaposlenog koju bi ostvario da je radio.
XVII VAŽENJE I OTKAZ KOLEKTIVNOG UGOVORA
Zaključenjem ovog ugovora prestaje da važi Pojedinačni kolektivni ugovor broj 2174/1 od 5. decembra 1994. godine sa svim izmenama i dopunama.
Za praćenje, primenu, sporna pitanja i tumačenja odredaba Posebnog kolektivnog ugovora nadležna je komisija koju imenuje Izvršni odbor Skupštine grada a sačinjavaju je po dva predstavnika potpisnika ugovora.
Članovi Komisije biraju predsednika i sekretara iz sastava komisije.
Komisija je obavezna da potpisnicima svaki šest meseci dostavlja izveštaj o primeni ovog ugovora.
Zaključci i tumačenja doneti na komisiji, ako su jednoglasni, imaju obavezujuću snagu za sve učesnike u zaključivanju pojedinačnih kolektivnih ugovora.
Ako nastane spor u primeni ovog ugovora, o spornim pitanjima rešavaće arbitražno veće.
U arbitražno veće imenuju se po dva predstavnika potpisnika Ugovora, koji između sebe biraju predsednika.
Postupak pred arbitražnim većem pokreću potpisnici ovog ugovora.
Odluka arbitražnog veća, ukoliko je jednoglasna, je obavezujuća za strane u sporu i zamenjuje odgovarajuće odredbe ovog ugovora u vezi sa kojom je došlo do spora.
Učesnik u sporu, ukoliko smatra da je arbitražnom odlukom povređeno pravo zasnovano na zakonu, može pokrenuti spor kod nadležnog suda.
Ovaj ugovor zaključen je na neodređeno vreme.
Važenje ovog ugovora može prestati sporazumom učesnika ovog ugovora ili otkazom, na način utvrđenim ovim ugovorom.
Ovaj ugovor prestaje sporazumom, kada pisani sporazum o prestanku ovog ugovora potpišu učesnici ovog ugovora.
Ovaj ugovor prestaje otkazom kada jedna od učesnika ovog ugovora podnese pismeni otkaz drugom učesniku ovog ugovora.
U slučaju otkaza, ovaj ugovor se primenjuje najduže šest meseci od dana podnošenja otkaza, ako zakonom nije drukčije određeno, s tim što su učesnici dužni da postupak pregovaranja započnu najkasnije u roku od 10 dana od dana podnošenja otkaza.
Po isteku roka iz stava 5 ovog člana, ovaj ugovor prestaje da važi, ako se učesnici ovog ugovora drukčije sporazumeju, a direktor preduzeća u tom slučaju donosi pravilnik o radu koji će regulisati materiju koja se rešava ugovorom.
1. Rešavanje sporova
Ako nastane spor u postupku zaključivanja, odnosno izmena i dopuna ovog ugovora, spor se rešava mirnim putem.
Sporna pitanja u primeni ovog ugovora rešava arbitraža koju obrazuju učesnici ovog ugovora u roku od 15 dana od dana nastanka spora.
Odluka arbitraže o spornom pitanju obavezuje učesnike.
Arbitraža ima tri člana. U sastav arbitraže ulaze po jedan predstavnik učesnika u sporu i jedan arbitar koga učesnici u sporu odrede sporazumno.
Učesnici u zaključivanju ovog ugovora mogu pred nadležnim sudom da ostvare zaštitu prava utvrđenih ovim ugovorom.
Za pitanja koja nisu regulisana ovim ugovorom primenjivaće se Zakon o radu, Opšti kolektivni ugovor i Posebni kolektivni ugovor za komunalna preduzeća grada Beograda.
Pojedinačni kolektivni ugovor JKP "Infostan" stupa na snagu danom zaključivanja a primenjuje se narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu grada Beograda".
Odredbe o zaradama primenjivaće se počev od obračuna zarada za mesec jun 2003. godine.
|
KOEFICIJENTI SLOŽENOSTI POSLOVA |
||
|
|
||
|
Šifra plan naziv radnog mesta |
Stepen |
Koeficijent |
|
|
||
|
1 |
2 |
3 |
|
|
||
|
2 1 zamenik direktora preduzeća |
VII/1 stepen stručnosti |
8,40 |
|
4 1 pomoćnik direktora preduzeća za tehničke poslove |
VII/1 stepen stručnosti |
7,98 |
|
5 1 pomoćnik direktora preduzeća za ekonomske-pravne poslove |
VII/1 stepen stručnosti |
7,98 |
|
6 1 sekretar direktora preduzeća |
IV stepen stručnosti |
2,64 |
|
7 1 sekretar pomoćnika direktora preduzeća |
IV stepen stručnosti |
2,58 |
|
2 Sistem objedinjene naplate |
|
|
|
1 1 direktor sektora SON |
VII/1 stepen stručnosti |
7,86 |
|
2 1 pomoćnik direktora sektora za tehničke poslove |
VII/1-VI stepen stručnosti |
6,60 |
|
3 1 tehnički sekretar SON-a |
IV stepen stručnosti |
2,58 |
|
3 Sektor računovodstva |
|
|
|
1 1 direktor sektora |
VII/1 stepen stručnosti |
7,86 |
|
2 1 stručni saradnik za marketing |
VI stepen stručnosti |
3,08 |
|
3 2 stručni saradnik za ekonomske poslove |
VII/1 stepen stručnosti |
4,09 |
|
4 Sektor pravnih, tehničkih i opštih poslova |
|
|
|
1 1 direktor sektora |
VII/1 stepen stručnosti |
7,86 |
|
201 Služba za sistemsku podršku i ASO |
|
|
|
1 1 šef službe |
VII/1 stepen stručnosti |
6,36 |
|
2 2 sistem inženjer |
VII/1 stepen stručnosti |
5,60 |
|
3 1 administrator baze podataka |
VII/1 stepen stručnosti |
5,16 |
|
4 4 organizator poslova obrade na sistemu |
VI-IV stepen stručnosti |
3,60 |
|
5 8 operater na uređajima za AOP |
IV stepen stručnosti |
3,30 |
|
6 1 operater na uređajima za finalnu doradu |
IV stepen stručnosti |
2,90 |
|
7 1 tehničar za komunikacije |
IV stepen stručnosti |
3,48 |
|
17 1 pomoćni operater na uređajima za finalnu obradu |
IV stepen stručnosti |
2,51 |
|
202 Služba za razvoj informacionih sistema |
|
|
|
1 1 šef službe |
VII/1 stepen stručnosti |
6,36 |
|
2 3 samostalni sistem analitičar |
VII/1 stepen stručnosti |
5,04 |
|
3 1 sistem analitičar |
VII/1-VI stepen stručnosti |
4,56 |
|
4 1 glavni sistem analitičar |
VII/1 stepen stručnosti |
5,60 |
|
203 Služba za projektovanje i programiranje |
|
|
|
1 1 šef službe za projektovanje i programiranje |
VII/1-VI stepen stručnosti |
6,36 |
|
2 1 glavni projektant |
VII/1 stepen stručnosti |
5,60 |
|
3 7 samostalni projektant I |
VII/1 stepen stručnosti |
5,28 |
|
4 3 samostalni projektant II |
VII/1 stepen stručnosti |
5,16 |
|
5 3 samostalni projektant III |
VII/1-VI stepen stručnosti |
4,56 |
|
6 2 samostalni projektant IV |
VI-IV stepen stručnosti |
4,44 |
|
7 2 projektant programer II |
VII/1 stepen stručnosti |
4,80 |
|
8 10 projektant programer I |
VII/1 stepen stručnosti |
4,92 |
|
204 Služba za redovnu naplatu |
|
|
|
1 1 šef službe |
VII/1 stepen stručnosti |
5,02 |
|
2 1 stručni saradnik SON-a/SSS |
VI/IV stepen stručnosti |
3,60 |
|
3 2 stručni saradnik SON-a/VŠS |
VI stepen stručnosti |
3,84 |
|
4 1 samostalni stručni saradnik AOP |
VI stepen stručnosti |
4,20 |
|
205 Prikupljanje i kontrola podataka na terenu |
|
|
|
1 1 šef službe |
VII/1 stepen stručnosti |
5,02 |
|
2 1 kontrolor poslova |
IV stepen stručnosti |
2,83 |
|
3 15 referent za terenske poslove |
IV stepen stručnosti |
2,64 |
|
301 Finansijska služba |
|
|
|
1 1 šef finansijske službe |
VI stepen stručnosti |
4,56 |
|
2 1 finansijski referent |
IV stepen stručnosti |
3,24 |
|
3 1 likvidator |
IV stepen stručnosti |
3,30 |
|
4 1 blagajnik |
IV stepen stručnosti |
3,04 |
|
5 1 referent ličnih dohodaka |
IV stepen stručnosti |
3,24 |
|
302 Služba knjigovodstva |
|
|
|
1 1 šef službe knjigovodstva |
VII/1 stepen stručnosti |
5,02 |
|
2 4 glavni knjigovođa |
IV stepen stručnosti |
3,60 |
|
3 2 materijalni knjigovođa I knjigovođa osnovnih sredstava |
IV stepen stručnosti |
3,00 |
|
5 2 knjigovođa |
IV stepen stručnosti |
2,83 |
|
7 3 glavni knjigovođa |
IV stepen stručnosti |
3,30 |
|
7 3 glavni knjigovođa - koordinator |
IV stepen stručnosti |
3,60 |
|
303 Služba dnevnih izvoda |
|
|
|
1 1 šef službe dnevnih izvoda |
VI stepen stručnosti |
3,84 |
|
2 4 glavni supervajzer za preuzimanje podataka |
IV stepen stručnosti |
3,30 |
|
3 4 organizator supervajzer za preuzimanje podataka |
IV stepen stručnosti |
3,04 |
|
4 7 samostalni operater na preuzimanju podataka |
IV stepen stručnosti |
3,00 |
|
5 7 operater na preuzimanju podataka |
IV stepen stručnosti |
2,77 |
|
7 2 referent za realizaciju čekova |
IV stepen stručnosti |
2,77 |
|
8 2 referent za reklamacije |
IV stepen stručnosti |
2,77 |
|
401 Prinudna naplata |
|
|
|
1 1 šef službe za prinudne naplate |
VII/1 stepen stručnosti |
5,02 |
|
2 1 viši stručni saradnik za pravne poslove |
VII/1 stepen stručnosti |
4,56 |
|
3 2 samostalni stručni saradnik za pravne poslove |
VII/1 stepen stručnosti |
4,09 |
|
4 1 samostalni referent za prinudnu naplatu |
IV stepen stručnosti |
3,00 |
|
5 1 administrator sudske pošte |
IV stepen stručnosti |
2,51 |
|
6 1 referent za prinudnu naplatu - blagajnik |
IV stepen stručnosti |
2,77 |
|
7 1 samostalni stručni saradnik za prinudnu naplatu |
VII/1 stepen stručnosti |
4,09 |
|
30 1 referent za prinudnu naplatu |
IV stepen stručnosti |
2,77 |
|
40 16 referent za prinudnu naplatu |
IV stepen stručnosti |
2,77 |
|
402 Služba pravnih poslova |
|
|
|
1 1 šef pravne službe |
VII/1 stepen stručnosti |
5,02 |
|
2 2 samostalni stručni saradnik za pravne poslove |
VII/1 stepen stručnosti |
4,09 |
|
3 1 samostalni stručni saradnik za posl. org. upravlja. |
VII/1 stepen stručnosti |
4,09 |
|
4 1 stručni saradnik za radne odnose i zaštitu na radu |
VI stepen stručnosti |
3,70 |
|
5 1 referent za kadrovsku evidenciju |
IV stepen stručnosti |
3,30 |
|
6 1 arhiv dokumentalista |
IV stepen stručnosti |
2,51 |
|
7 2 administrator pošte |
IV stepen stručnosti |
2,58 |
|
8 1 administrator pošte |
IV stepen stručnosti |
2,83 |
|
10 1 viši stručni saradnik za pravne poslove |
VII/1 stepen stručnosti |
4,56 |
|
403 Služba nabavke, tehničkih i opštih poslova |
|
|
|
1 1 šef službe |
VII/1-VI stepen stručnosti |
4,56 |
|
61 stručni saradnik za nabavke |
VII-VI stepen stručnosti |
4,09 |
|
67 2 radnik u restoranu |
IV stepen stručnosti |
2,04 |
|
4031 RJ za tehničke poslove |
|
|
|
1 1 rukovodilac tehničkih poslova |
VII/1-VI stepen stručnosti |
4,09 |
|
2 1 inž. za održavanje i protivpožar. zaštitu |
VII/1 stepen stručnosti |
3,41 |
|
4 1 telefonista |
IV stepen stručnosti |
1,75 |
|
5 1 domar |
V stepen stručnosti |
2,90 |
|
4032 RJ opštih poslova |
|
|
|
1 1 rukovodilac opštih poslova |
VI stepen stručnosti |
3,60 |
|
3 1 magacioner |
IV stepen stručnosti |
2,77 |
|
3 1 pomoćnik magacionera |
IV stepen stručnosti |
2,77 |
|
4 4 daktilograf |
III stepen stručnosti |
2,54 |
|
5 3 vozač |
III stepen stručnosti |
2,90 |
|
6 1 vozač - automehaničar |
V stepen stručnosti |
2,90 |
|
7 1 dostavljač novca |
IV stepen stručnosti |
2,54 |
|
9 7 radnik na održavanju čistoće |
I i II stepen stručnosti |
1,58 |
|
20401 RJ za redovnu naplatu |
|
|
|
1 1 rukovodilac radne jedinice |
VI stepen stručnosti |
3,84 |
|
2 1 glavni referent |
IV stepen stručnosti |
3,30 |
|
3 5 referent naplate |
IV stepen stručnosti |
2,83 |
|
5 3 blagajnik - likvidator |
IV stepen stručnosti |
2,77 |
|
6 1 samostalni referent naplate |
IV stepen stručnosti |
3,00 |
|
|
||