POJEDINAČNI KOLEKTIVNI UGOVORJAVNOG KOMUNALNOG PREDUZEĆA "BEOGRAD-PUT"("Sl. list grada Beograda", br. 14/2003) |
I OSNOVNE ODREDBE
Ovim pojedinačnim kolektivnim ugovorom (u daljem tekstu: Ugovor), u skladu sa zakonom, Opštim kolektivnim ugovorom, Posebnim kolektivnim ugovorom za komunalna preduzeća grada Beograda uređuju se prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih u JKP "Beograd-put" (u daljem tekstu: poslodavac), obaveze u obezbeđivanju i ostvarivanju prava zaposlenih po osnovu rada, i međusobni odnosi učesnika Ugovora.
Ovaj ugovor obavezan je za sve zaposlene u preduzeću bez obzira da li su zasnovali radni odnos na određeno ili neodređeno vreme, osim za direktora, čija se prava obaveze i odgovornosti uređuju posebnim ugovorom koji zaključuju direktor i Upravni odbor.
JKP "Beograd-put" će obezbediti materijalne, tehničke i druge uslove za nesmetano obavljanje komunalne delatnosti. Osnivač će pratiti uslove rada, preduzimati mere za otklanjanje negativnih okolnosti koje mogu uticati na vršenje delatnosti i preduzimati mere na unapređenju komunalne delatnosti.
Poslodavac prati izvršenje posla, kvalitet i obim usluga i obezbeđuje sredstva za isplatu zarada obračunatih na osnovu najniže cene rada i ostalih elemenata za utvrđivanje visine zarade.
Osnivač i poslodavac zajednički obezbeđuju nedostajuća sredstva za isplatu zarada obračunatih na osnovu najniže cene rada kada se sredstva ne mogu obezbediti iz sopstvenih prihoda.
II ZARADA
Zaposleni imaju pravo na odgovarajuću zaradu koja se sastoji iz:
- zarade koja se ostvaruje za obavljeni rad i vreme provedeno na radu,
- uvećane zarade,
- naknade zarade i
- drugih primanja ugovorenih u Kolektivnom ugovoru.
Zarada se ostvaruje na osnovu vrednosti posla koji zaposleni obavlja na radnom mestu.
Zaposleni imaju pravo na odgovarajuću zaradu u skladu sa zakonom i ovim ugovorom.
Zaposlenima se garantuje jednaka zarada za isti ili rad iste vrednosti koji ostvaruju kod poslodavca.
Zarada koja se ostvaruje za obavljeni rad i vreme provedeno na radu utvrđuje se na osnovu:
- osnovne zarade,
- ostvarenih rezultata.
Osnovna zarada zaposlenog utvrđuje se na osnovu:
- vrednosti radnog časa,
- vrednosti - koeficijenta posla i
- mesečnog fonda ostvarenih časova rada.
Zarada za zaposlene utvrđuje se na nivou odgovarajuće uporedive veličine - prosečno isplaćene zarade po zaposlenom u privredi grada u prethodnom mesecu u odnosu na mesec za koji se vrši obračun i isplata zarada.
Zaposleni ostvaruju pravo na masu sredstava za isplatu zarada na osnovu:
1. ostvarene zaposlenosti u obračunskom periodu (broja zaposlenih na osnovu časova rada);
2. prosečno isplaćene zarade po zaposlenom u privredi grada u prethodnom mesecu i
3. procenta korekcije iskazanog u tabeli iz člana 85 Posebnog kolektivnog ugovora za komunalna preduzeća grada Beograda.
U skladu sa prethodno definisanim parametrima, Ugovorom se utvrđuje vrednost radnog časa za standardni učinak u preduzeću.
Masa zarada iz prethodnog člana ugovara se najkasnije do 30. novembra tekuće godine za narednu godinu na osnovu sporazumno utvrđene metodologije, odnosno mehanizma korelacije zarada u preduzećima i prosečno ostvarivane zarade u privredi Beograda, u zavisnosti od ekonomsko-finansijskog položaja preduzeća, mogućnosti osnivača definisanih na osnovama politike razvoja komunalnih delatnosti.
Masa zarada iz člana 6 ovog ugovora uvećava se uz saglasnost Izvršnog odbora Skupštine grada za obezbeđena sredstva od drugih korisnika usluga preduzeća, a najviše do 20%.
Vrednost posla utvrđuje se na osnovu složenosti, odgovornosti, uslova rada i stručne spreme koja je uslov za obavljanje određenog posla, polazeći od specifičnosti poslova svakog radnog mesta.
Vrednost posla iz stava 1 ovog člana utvrđena je odgovarajućim koeficijentima, koji čine sastavni deo ovog ugovora.
Osnovna zarada u preduzeću kreće se u rasponu 1 : 5,5.
Osnovna zarada iz člana 5 ovog ugovora može se ugovorom o radu ugovoriti i u većem iznosu, u skladu i na osnovu sporazuma.
Osnovna zarada iz člana 5 ovog ugovora ugovara se na osnovu sledećih kriterijuma:
- kvaliteta i tačnosti u ispunjavanju radnih zadataka polazeći od
- specifičnosti poslova,
- radne discipline,
- odgovornosti prema radu i sredstvima rada,
- radnog iskustva, a posebno dužine radnog staža,
- stepena stručne spreme i osposobljenosti zaposlenog za poslove na kojima radi, i
- drugih kriterijuma od značaja za procenu obima i kvaliteta, odnosno radnog doprinosa zaposlenog polazeći od specifičnosti osnovne delatnosti preduzeća.
Poslodavac prilikom svake isplate zarade, zaposlenom dostavlja obračun. Zarada se isplaćuje u gotovom novcu.
Zarada zaposlenih može se umanjiti do 20%, odnosno uvećati do 40% po osnovu složenosti, obima, kvaliteta i uslova rada.
Umanjenje zarade može se izvršiti:
- za manji obim izvršenog posla - do 10%,
- za lošiji kvalitet izvršenog posla - do 20 %.
Uvećanje zarade može se izvršiti:
- po osnovu složenosti izvršenog posla - do 10%,
- po osnovu obima izvršenog posla - do 10%,
- po osnovu kvaliteta izvršenog posla - do 10%,
- po osnovu uslova rada do 10%.
Umanjenje, odnosno uvećanje zarade može se izvršiti po različitim osnovama kumulativno (umanjenje do 20%, a uvećanje do 40%) ili samo po pojedinim osnovama.
Cena radnog mesta utvrđuje se kao proizvod vrednosti radnog časa i vrednosti posla, u zavisnosti od osnovne delatnosti preduzeća i to
- na osnovu opšteg akta o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta,
- raspoređivanju zaposlenih, specifičnosti i složenosti posla i odgovornosti u radu.
Zaposleni koji zaključi ugovor pod izmenjenim okolnostima dobija cenu radnog mesta na koje se premešta.
Poslodavac i reprezentativni sindikati ovim ugovorom utvrđuju i razrađuju poslove po grupama poslova, polazeći od stručne spreme i utvrđuju vrednost - koeficijent za svaki posao.
Poslodavac se obavezuje da obezbedi isplatu zarade za zaposlene u preduzeću u sledećim rokovima:
- akontacija za tekući mesec između 25. i 30. u tekućem mesecu,
- konačan obračun zarade do 15. u narednom mesecu.
Prosečna zarada u preduzeću ostvarena po ovom ugovoru ne može biti niža od ostvarene prosečne zarade zaposlenih u privredi grada Beograda.
1. Uvećana zarada
Zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu, i to za:
1. prekovremeni rad,
2. rad na dan praznika koji je neradni dan,
3. noćni rad,
4. rad u smeni.
Poslodavac se obavezuje da zaposlenom uveća osnovnu zaradu, i to:
- za rad na dan praznika koji je neradni za 150%,
- za rad noću (između 22 i šest časova narednog dana) ako takav rad nije uračunat pri utvrđivanju vrednosti posla za 45%,
- za prekovremeni rad u koji se ne uračunava radno vreme unapred određeno na osnovu izvršenja godišnje preraspodele vremena za 45%,
- za rad u smeni do 5% ukoliko je takav način rada organizovan,
- za rad nedeljom 15%.
Ako se istovremeno steknu uslovi za uvećanje zarada u smislu stava 1 ovog člana po više osnova, procenat ne može biti niži od zbira procenata uvećanja po svakom osnovu.
2. Naknade i druga primanja
Poslodavac je dužan da zaposlenom obezbedi naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada u visini od 100% mesečne zarade radnika u mesecu u kome odsustvuje, i to u sledećim slučajevima:
- prekida rada do koga je došlo naredbom nadležnog organa, odnosno ovlašćenog radnika,
- neobezbeđivanja zaštite na radu usled čega bi dalje obavljanje rada prouzrokovalo neposrednu opasnost po život i zdravlje radnika ili drugih lica,
- korišćenja godišnjeg odmora i plaćenog odsustva,
- praznika za koji je zakonom propisano da se ne radi,
- privremene nesposobnosti za rad ako je nesposobnost prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnim oboljenjem,
- davanja krvi, tkiva i drugog dela tela,
- odazivanja pozivu vojnih i drugih organa,
- stručnog osposobljavanja i usavršavanja radi potreba procesa rada,
- učešća na radno-proizvodnom takmičenju i izložbi inovacija i drugih vidova stvaralaštva,
- prisustvovanja sednici Skupštine grada, njenih tela, sednici organa društvenog fonda ili organa sindikata u svojstvu člana.
Zaposlenom pripada naknada zarade za vreme odsustvovanja sa posla zbog privremene sprečenosti za rad prouzrokovane bolešću ili povredom van rada najmanje u visini od 75% od zarade koju je ostvario u mesecu u kome je nastupila sprečenost, uvećana za dodatak po osnovu dužine vremena provedenog u radnom odnosu.
Zaposleni ima pravo i na druga primanja, i to za:
1. vreme provedeno u radnom odnosu (minuli rad),
2. ishranu u toku rada,
3. troškove boravka na terenu (terenski dodatak),
4. regres za korišćenje godišnjeg odmora i
5. druga primanja u skladu sa Kolektivnim ugovorom.
Poslodavac se obavezuje da zaposlenom isplaćuje dodatak na zaradu u iznosu od 0,5% cene rada utvrđene ovim ugovorom za svaku godinu radnog staža.
Poslodavac je dužan da zaposlenom obezbedi primanja koja su u funkciji izvršenja poslova, i to:
- troškove prevoza u javnom saobraćaju radi odlaska na rad i povratka sa rada, koji se utvrđuju do visine cene prevozne karte, s tim što tako utvrđena naknada ne može biti manja od 50% od visine cene prevozne karte. Pravo na troškove prevoza u javnom saobraćaju ima zaposleni koji od mesta stanovanja do mesta obavljanja delatnosti koristi javni prigradski, gradski i međugradski prevoz kao jedino sredstvo prevoza,
- troškove ishrane u toku rada u visini od 20% prosečne isplaćene mesečne zarade po zaposlenom u privredi republike, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike, ili do visine neoporezovanog iznosa prema zvaničnim podacima nadležnog organa ako je to povoljnije za zaposlene,
- regres zaposlenom za korišćenje godišnjeg odmora u visini prosečne isplaćene zarade po zaposlenom u privredi republike, prema poslednjem objavljenom podatku nadležnog republičkog organa za poslove statistike,
- dnevnice za službeno putovanje u zemlji u visini od 5% prosečne neto zarade po zaposlenom u privredi republike, prema poslednjem objavljenom podatku nadležnog organa za statistiku, s tim što se putni troškovi priznaju u celosti prema priloženom računu, a troškovi noćenja do iznosa cene u hotelu "A" ili "B" kategorije,
- dnevnicu za službeno putovanje u inostranstvo do iznosa, pod uslovima i na način propisan za savezne organe, a ne manje od 75% tog iznosa,
- troškove rada na terenu (terenski dodatak) u visini od 3% prosečne mesečne zarade po zaposlenom u privredi grada prema poslednjem objavljenom podatku nadležnog organa za statistiku odnosno najmanje u iznosu koji je po zakonu neoporeziv, a ako nisu obezbeđeni smeštaj i ishrana zaposlenih i naknadu troškova smeštaja i ishrane.
Poslodavac je dužan da zaposlenom obezbedi pravo i isplati:
- otpremninu pri prestanku radnog odnosa radi korišćenja prava na penziju ili pri prestanku radnog odnosa po sili zakona zbog gubitka radne sposobnosti, najmanje u visini iznosa dve zarade koju bi radnik ostvario za mesec koji prethodi mesecu u kojem se isplaćuje otpremnina s tim što tako isplaćena otpremnina ne može biti niža od dve prosečne zarade po zaposlenom isplaćene kod poslodavca za mesec koji prethodi mesecu u kojem se vrši isplata otpremnine, odnosno dve prosečne zarade isplaćene u gradu, prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike - ako je to za zaposlenog povoljnije,
- pomoć porodici u slučaju smrti zaposlenog i člana uže porodice u visini troškova pogrebnih usluga prema prosečnim cenama JKP,
- nagradu kao jubilej ili povodom jubilarne godine rada u preduzeću, u visini od najmanje jedne prosečne zarade zaposlenih kod poslodavca u mesecu u kome se jubilarna nagrada isplaćuje.
Isplate sredstava po osnovu jubileja - nagrada, izvršiće se po prethodnom obaveštenju osnivača.
Poslodavac može zaposlenom da obezbedi pravo i isplati:
- solidarnu pomoć za slučajeve teže bolesti zaposlenog ili članova uže porodice, zdravstvenu rehabilitaciju zaposlenog, nastupanje teže invalidnosti, ublažavanje posledica elementarnih nepogoda, pružanje pomoći porodici umrlog zaposlenog, nabavku lekova za zaposlene ili člana uže porodice u iznosu od najmanje jedne prosečne zarade u privredi grada u mesecu u kome se vrši isplata, a u slučaju smrti i nabavke lekova do iznosa troškova prema priloženom računu,
- zajam za nabavku ogreva, zimnice, udžbenika do iznosa jedne prosečne zarade isplaćene u privredi grada u mesecu u kome se kredit isplaćuje, sa rokom vraćanja koji ne može biti duži od šest meseci.
Članovima uže porodice zaposlenog smatraju se bračni drug, deca, braća, sestre, roditelji, staraoci i lica koja žive u zajedničkom domaćinstvu, što se dokazuje prijavom stana na istoj adresi sa zaposlenim.
3. Stipendije
Poslodavac može na osnovu odluke Upravnog odbora dodeliti stipendiju detetu preminulog radnika.
Poslodavac može na osnovu odluke Upravnog odbora dodeliti stipendiju i detetu zaposlenog radnika koje u toku školovanja postiže zadovoljavajuće rezultate, ukoliko su ispunjeni materijalno - finansijski uslovi.
Izuzetno, stipendija se može dodeliti na osnovu odluke Upravnog odbora i učeniku koji se školuje za zanimanje iz delatnosti preduzeća, a koje na tržištu rada predstavlja deficitarno zanimanje.
U svim slučajevima iz stava 1, 2 i 3 ovog člana zaključuju se ugovori u pisanoj formi o međusobnim pravima i obavezama davaoca i primalaca stipendije.
4. Minimalna zarada
Usled poremećaja poslovanja poslodavca, zaposlenom se može isplaćivati minimalna zarada.
Minimalna zarada za standardni učinak i puno radno vreme za zaposlene kod poslodavca iznosi 40% od prosečne zarade u privredi republike, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike, uvećan za 20% po osnovu specifičnosti poslova i uslova rada.
Poslodavac minimalnu zaradu može isplaćivati na osnovu posebne odluke Upravnog odbora donete uz saglasnost reprezentativnih sindikata u periodu ne dužem od šest meseci u toku kalendarske godine.
Prilikom donošenja odluke poslodavac zajedno sa sindikatima precizira rokove isplate razlike između isplaćene minimalne zarade i zarade zaposlenog koju bi ostvario na poslovima na koje je raspoređen.
III RADNI ODNOSI
Radni odnos može da zasnuje lice koje ispunjava opšte uslove utvrđene zakonom i opštim aktom poslodavca o organizaciji i sistematizaciji poslova i radnih zadataka u preduzeću.
Zaposleni zasniva radni odnos zaključivanjem ugovora o radu.
Ugovorom o radu ne mogu se utvrditi manja prava i uslovi od utvrđenih zakonom i kolektivnim ugovorima.
Preduzeće je dužno da zaposlenom omogući da pod uslovima i na način propisan zakonom i kolektivnim ugovorima, ostvaruje svoja prava koja mu pripadaju na radu i u vezi sa radom.
Preduzeće je dužno da po zahtevu zaposlenog za zaštitu prava omogući sindikalnoj organizaciji, u preduzeću ili van preduzeća, uvid u primenu kolektivnih ugovora i ostvarivanje prava zaposlenih.
1. Zasnivanje radnog odnosa
Radni odnos zasniva se zaključivanjem ugovora o radu pod uslovima propisanim u zakonu, a u skladu sa kolektivnim ugovorima.
Ugovor o radu zaključuju zaposleni i poslodavac na neodređeno ili određeno vreme u skladu sa zakonom.
Poslodavac može da ponudi zaposlenom zaključivanje ugovora o radu pod izmenjenim uslovima.
Poslodavac može zaposlenom ponuditi zaključenje ugovora pod izmenjenim uslovima samo iz opravdanih razloga. Ukoliko zaposleni odbije zaključenje ugovora pod izmenjenim uslovima, poslodavac mu može otkazati ugovor o radu.
Poslodavac može zaključiti ugovor o radu sa pripravnikom - licem koje je završilo visoku, višu ili srednju stručnu spremu, koje prvi put zasniva radni odnos.
Pripravniku pripravnički staž traje za visoku stručnu spremu - jednu godinu, za višu stručnu spremu - devet meseci, a za srednju stručnu spremu - šest meseci.
Za vreme pripravničkog staža pripravnik, koji radni odnos može zasnovati na neodređeno ili određeno vreme, ostvaruje zaradu u iznosu od 80% zarade predviđene za poslove koje obavlja.
Na mesec dana pre isteka pripravničkog staža, pripravniku Komisija koju imenuje direktor preduzeća određuje temu koju je obavezan da obradi i pred Komisijom je odbrani.
Komisija iz prethodnog stava, nakon polaganja pripravničkog ispita, o uspešnosti obrađene teme i odbrani izveštava direktora sektora i direktora preduzeća.
Pripravniku koji ne pokaže odgovarajuću uspešnost u obradi i odbrani zadate teme prestaje radni odnos.
O pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa odlučuje direktor preduzeća ili zaposleni koga on ovlasti.
Ovlašćenje iz stava 1 ovog člana daje se u pisanom obliku.
Zaposlenom se u pisanom obliku dostavlja svako rešenje o ostvarivanju prava, obaveza i odgovornosti, sa obrazloženjem i poukom o pravnom leku.
2. Radno vreme
Puno radno vreme zaposlenih iznosi 40 časova nedeljno.
Radni dan traje osam časova, a radna nedelja pet radnih dana.
Radno vreme između 22 časa i šest časova narednog dana smatra se radom noću i predstavlja poseban uslov rada u pogledu utvrđivanja prava i zaštite zaposlenih.
Rad u smenama mora se organizovati tako da zaposleni ne radi više od jedne radne nedelje noću, a duže samo uz njegovu pismenu saglasnost.
Zaposleni može radni odnos zasnovati i sa nepunim radnim vremenom u skladu sa zakonom i svoja prava iz radnog odnosa ostvaruje srazmerno vremenu provedenom na radu i ostvarenim rezultatima rada.
Poslodavac može da uvede i rad duži od punog radnog vremena, u skladu sa zakonom, a prema potrebama poslova i zadataka.
Rad duži od punog radnog vremena ne može da traje duže od četiri časa dnevno, a najduže 240 časova u kalendarskoj godini po zaposlenom.
Raspored radnog vremena utvrđuje direktor preduzeća u okviru godišnjeg radnog vremena.
Direktor preduzeća, u skladu sa zakonom, može vršiti i preraspodelu radnog vremena posebnim rešenjem, i to:
- kada to zahteva priroda delatnosti radi obezbeđivanja potrebnog obima i kvaliteta usluga,
- u cilju bolje organizacije rada i racionalnijeg korišćenja sredstava rada,
- zbog racionalnog korišćenja radnog vremena u cilju izvršavanja određenih poslova u utvrđenim rokovima.
Poslodavac može zaposlenom da uvede preraspodelu radnog vremena u skladu i pod uslovima utvrđenim zakonom.
3. Odmori i odsustva
a) Godišnji odmor
Zaposleni ima pravo na godišnji odmor, u skladu sa zakonom, Kolektivnim ugovorom i opštim aktom poslodavca, od najmanje 18, a najviše 35 radnih dana po svim osnovama.
Zaposlenom se godišnji odmor u trajanju od 18 radnih dana uvećava po osnovu:
a) staža osiguranja,
b) složenosti poslova radnog mesta, odnosno doprinosa zaposlenog na radnom mestu,
v) radne invalidnosti - zdravstvenog stanja zaposlenog ili člana uže porodice.
Poslodavac je dužan da zaposlenom utvrdi dužinu godišnjeg odmora za svaku kalendarsku godinu od najmanje 18 radnih dana.
Dužina godišnjeg odmora zaposlenog uvećava se po osnovu:
1. |
Staža osiguranja do sedam radnih dana, i to: |
|
|
- od 0 do 3 god. |
0 dana |
|
- od 4 do 7 god. |
1 dan |
|
- od 8 do 11 god. |
2 dana |
|
- od 12 do 15 god. |
3 dana |
|
- od 16 do 19 god. |
4 dana |
|
- od 20 do 23 god. |
5 dana |
|
- od 24 do 27 god. |
6 dana |
|
- od 28 i više |
7 dana |
2. |
Složenosti poslova - doprinosa u radu do pet radnih dana, i to: |
|
|
- za poslove za koje se zahteva od I do IV stepena stručne spreme |
2 radna dana |
|
- za poslove za koje se zahteva V i VI stepen stručne spreme |
3 radna dana |
|
- za poslove za koje se zahteva VII i VIII stepen stručne spreme |
4 radna dana |
|
- za poslove sa posebnim ovlašćenjima i odgovornostima |
5 radnih dana |
3. |
Po osnovu uslova rada |
3 radna dana |
4. |
Zaposlenom invalidu, samohranom roditelju sa detetom do sedam godina, zaposlenoj sa maloletnim detetom do sedam godina, zaposlenoj sa dvoje ili više dece do 14 godina života, zaposlenom koji u svom domaćinstvu izdržava dete koje ima smetnje u psihofizičkom razvoju |
3 radna dana |
U slučaju da se istovetno stiču dva ili više osnova iz tačke 4, onda se godišnji odmor uvećava za pet radnih dana.
Uvećanje godišnjeg odmora iz tačke 3 ovog člana priznaje se zaposlenima koji obavljaju poslove za koje se zahteva PK, KV i VK stručna sprema.
Zaposlenom sa 30 godina penzijskog staža i 55 godina života i zaposlenoj sa 25 godina penzijskog staža i 50 godina života utvrđuje se dužina godišnjeg odmora u trajanju od 30 radnih dana.
Zaposlenom se može odobriti korišćenje godišnjeg odmora u dva dela ukoliko proces rada to dozvoljava, s tim da prvi deo koristi bez prekida u trajanju od najmanje 10 radnih dana u toku kalendarske godine, a drugi deo najkasnije do 30. juna naredne godine.
Raspored korišćenja godišnjeg odmora utvrđuje direktor preduzeća prema planu korišćenja godišnjeg odmora za svaku godinu, ako se time ne remeti proces rada poslodavca.
Rešenje o korišćenju godišnjeg odmora donosi direktor preduzeća u pisanoj formi i uručuje ga radniku.
b) Odsustvovanje sa rada
Direktor preduzeća dužan je da zaposlenom omogući plaćeno odsustvo u trajanju do pet radnih dana u kalendarskoj godini u sledećim slučajevima:
- stupanja u brak |
5 radnih dana |
- rođenja deteta |
5 radnih dana |
- smrti člana uže porodice (bračni drug, deca, roditelji zaposlenog) |
5 radnih dana |
- smrti brata ili sestre zaposlenog |
3 radna dana |
- smrti roditelja, usvojioca, brata ili sestre bračnog druga zaposlenog i smrti lica koja žive u zajedničkom domaćinstvu sa zaposlenim |
3 radna dana |
- teže bolesti člana uže porodice |
5 radnih dana |
- selidbe sopstvenog domaćinstva |
4 radna dana |
- polaganja stručnog ispita |
5 radnih dana |
- praznovanja krsne slave |
1 radni dan |
- elementarnih nepogoda |
3-5 radnih dana |
- korišćenja organizovanog rekreativnog odmora u cilju prevencije radne invalidnosti |
5 radnih dana |
- učestvovanja na sportskim i radno-proizvodnim takmičenjima |
3-5 radnih dana |
- dobrovoljnog davanja krvi |
2 radna dana |
Odsustvo u slučaju dobrovoljnog davanja krvi zaposleni koristi na dan davanja krvi i narednog dana.
Odsustvo za slučaj porođaja supruge zaposlenog, smrti člana uže porodice, rekreativnog odmora i dobrovoljnog davanja krvi ne uračunava se u ukupan broj radnih dana plaćenog odsustva u toku kalendarske godine.
Vreme provedeno na plaćenom odsustvu smatra se kao vreme provedeno na radu, uz ostvarivanje svih prava i obaveza iz radnog odnosa.
Zaposlenom se može odobriti plaćeno odsustvo u trajanju dužem od pet dana, a najviše do 30 radnih dana u toku kalendarske godine u slučaju:
- polaganja stručnog ispita ili ispita kojim se stiče neposredno viši stepen obrazovanja u oblasti u koju spadaju poslovi koje zaposleni obavlja,
- izrade doktorske disertacije,
- učešća u studijskim ili ekspertskim grupama i
- drugim oblicima stručnog usavršavanja.
Zaposlenom se može odobriti neplaćeno odsustvo od pet radnih dana u toku jedne kalendarske godine u sledećim slučajevima:
- nege člana uže porodice 5 radnih dana
- nege člana šire porodice 3 radna dana
- smrti srodnika, koji nisu navedeni u članu 46 2 radna dana
Zaposlenom se može izuzetno odobriti neplaćeno odsustvo od 30 radnih dana do godinu dana u toku kalendarske godine kada direktor poslodavca oceni da to ne remeti proces rada.
Odluku o neplaćenom odsustvu do jedne godine donosi direktor preduzeća, a preko jedne godine Upravni odbor.
Za vreme neplaćenog odsustvovanja sa rada zaposlenom miruju prava iz rada i po osnovu rada, osim ako zakonom nije drugačije predviđeno.
v) Odgovornost zaposlenih
Poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca, i to:
1. ako utvrdi da zaposleni ne ostvaruje rezultate rada;
2. ako utvrdi da zaposleni nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi;
3. ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđenu ugovorom o radu;
4. ako ne poštuje radnu disciplinu, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca;
5. ako zaposleni učini krivično delo na radu ili u vezi sa radom;
6. ako se zaposleni ne vrati na rad kod poslodavca u roku od 15 dana od dana isteka roka za neplaćeno odsustvo ili mirovanje radnog odnosa u smislu Zakona o radu i ovog ugovora;
7. ako zaposleni zloupotrebi bolovanje;
8. ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla.
Poslodavac je obavezan da pre otkaza ugovora o radu u slučaju iz stava 1 tačka 3 i 4 ovog člana, upozori zaposlenog na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu.
Poslodavac može zaposlenom otkazati ugovor o radu u slučaju predviđenom tačkom 8 ovog člana samo ako ne može da mu obezbedi obavljanje drugih poslova, odnosno da ga osposobi za rad na drugim poslovima.
U slučaju otkazivanja ugovora o radu iz prethodnog stava, poslodavac ne može na istim poslovima da zaposli drugo lice u roku od tri meseca od prestanka radnog odnosa.
Ako pre isteka navedenog roka nastane potreba za obavljanje istih poslova, prednost kod zapošljavanja ima zaposleni kome je prestao radni odnos.
Razlozi za otkaz ugovora o radu koji predstavljaju povredu radne obaveze učinjene krivicom zaposlenog su sledeći:
1. neizvršavanje ili nesavesno, neblagovremeno ili nemarno izvršavanje radnih i drugih obaveza;
2. nezakonito raspolaganje sredstvima;
3. necelishodno i neodgovorno korišćenje sredstava rada ili opreme;
4. povreda propisa o zaštiti od požara, eksplozije, elementarnih nepogoda i štetnog delovanja otrovnih i drugih opasnih materija;
5. zloupotreba položaja i prekoračenje datog ovlašćenja;
6. odavanje poslovne, službene ili druge tajne utvrđene zakonom ili aktom direktora;
7. povreda propisa i nepreduzimanje mera radi zaštite radnika, sredstava rada i životne sredine;
8. neopravdano izostajanje sa posla pet radnih dana uzastopno;
9. neovlašćeno posedovanje ili upotreba oružja za vreme rada ili upotreba opasnih oruđa;
10. neovlašćeno izdavanje naloga za izvođenje radova kod drugih pravnih i fizičkih lica i neposredno izvođenje radova;
11. neopravdano izostajanje sa posla pet radnih dana sa prekidima u toku 12 meseci;
12. odbijanje zaposlenog da se podvrgne prethodnom, periodičnom ili kontrolnom lekarskom pregledu ili se ne odazove na poziv lekarske komisije;
13. falsifikovanje službene dokumentacije;
14. svaka povreda radne discipline koja u sebi sadrži elemente krivičnog dela.
Otkaz ugovora o radu iz člana 50 i 51 poslodavac može dati zaposlenom u roku od tri meseca od dana saznanja za činjenice koje su osnov otkaza, odnosno u roku od šest meseci od nastupanja činjenica koje su osnov za davanje otkaza.
Poslodavac je obavezan da pre otkaza ugovora o radu zaposlenom, zatraži mišljenje sindikata čiji je član zaposleni.
Sindikat je obavezan da dostavi mišljenje iz prethodnog stava u roku od pet dana od dana prijema obaveštenja o činjenicama za otkaz.
Otkaz se zaposlenom uručuje u pisanom obliku i obavezno sadrži obrazloženje i pouku o pravnom leku.
Akt iz prethodnog stava je konačan danom dostavljanja zaposlenom.
Do dana prestanka radnog odnosa poslodavac je obavezan da izvrši isplatu zarade i drugih primanja.
Protiv odluke kojom je povređeno pravo zaposlenog ili kada je zaposleni saznao za povredu prava, zaposleni ili sindikat, ako ga zaposleni ovlasti, može da pokrene spor pred nadležnim sudom.
Zaposleni može da bude privremeno udaljen sa rada ako je protiv njega pokrenut krivični postupak zbog krivičnog dela učinjenog na radu ili u vezi sa radom ili ako je učinio povredu radne obaveze koja ugrožava imovinu veće vrednosti.
Zaposleni kome je određen pritvor udaljuje se sa rada od prvog dana pritvora dok pritvor traje.
Za vreme trajanja privremenog udaljenja zaposlenog sa rada, u smislu člana 56 i 57 zaposlenom pripada naknada zarade u visini jedne četvrtine, a ako izdržava porodicu u visini jedne trećine mesečne zarade koju je ostvario za mesec pre privremenog udaljenja.
Privremeno udaljenje sa rada iz člana 56 može da traje najduže tri meseca, i u tom periodu poslodavac je obavezan da vrati zaposlenog na rad ili mu otkaže ugovor o radu ukoliko za to postoje osnovani razlozi iz člana 50 i 51 ovog ugovora.
Zaposleni kome je ugovor o radu otkazan zato što ne ostvaruje potrebne rezultate rada ili što nema potrebna znanja i sposobnosti ima pravo na isplatu novčane naknade, i to:
1. do dve godine neprekidnog rada kod poslodavca - u visini jedne zarade;
2. od dve do 10 godina neprekidnog rada kod poslodavca - u visini jedne i po zarade;
3. od 10 do 20 godina neprekidnog rada kod poslodavca - u visini dve zarade;
4. preko 20 godina neprekidnog rada kod poslodavca - u visini dve i po zarade.
Zaradom u smislu stava 1 ovog člana smatra se zarada koju je zaposleni ostvario u skladu sa zakonom, opštim aktom ili ugovorom o radu za mesec koji prethodi mesecu u kome mu prestaje radni odnos.
Zaposlenom se može izreći novčana kazna za sledeće povrede radne discipline:
1. neopravdano izostajanje sa posla do četiri radna dana u toku nedelje, odnosno u roku od 12 meseci;
2. ostavljanje neobezbeđenog vozila ili mašine van kruga preduzeća ako tom prilikom nije nastupila veća materijalna šteta;
3. netačno evidentiranje - prikazivanje podataka o izvršenom radu, utrošku materijala, korišćenju vozila ili mašine kao i netačno popunjavanje putnog naloga;
4. propuštanje rokova usled čega je došlo ili je moglo doći do veće štete po preduzeće;
5. nezaustavljanje vozila radi provere tereta ili dokumenata;
6. izazivanje nereda ili tuče u prostorijama preduzeća, na gradilištima, u radničkim stanovima;
7. nekorišćenje lične ili zaštitne opreme;
8. unošenje ili upotreba alkohola u službenim prostorijama, radničkim stanovima ili na gradilištu;
9. samovoljno ili neovlašćeno stavljanje u pogon ili upravljanje vozilom ili mašinom preduzeća.
Novčana kazna se izriče u iznosu od 10% do 20% mesečne akontacije zaposlenog u trajanju od jednog do tri meseca.
Kao osnovica za utvrđivanje visine novčane kazne uzima se akontacija zarade zaposlenog ostvarena u mesecu u kome je kazna izrečena.
Opravdanim razlogom za otkaz ugovora o radu u smislu člana 50 ovog ugovora ne smatra se:
1. privremena sprečenost za rad usled bolesti, nesreće na radu ili profesionalnog oboljenja;
2. korišćenje porodiljskog odsustva sa rada usled nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta;
3. odsluženje ili dosluženje vojnog roka;
4. članstvo u političkoj organizaciji, sindikatu, socijalno poreklo, pol, jezik, nacionalna pripadnost, veroispovest, političko i drugo uverenje ili neko drugo lično svojstvo zaposlenog;
5. obraćanje zaposlenog sindikatu ili organima nadležnim za zaštitu prava iz radnog odnosa u skladu sa zakonom, opštim aktom i ovim ugovorom.
g) Naknada štete
Zaposleni je odgovoran za štetu koju je na radu ili u vezi sa radom namerno ili krajnjom nepažnjom, prouzrokovao poslodavcu, u skladu sa zakonom.
Ako štetu prouzrokuje više zaposlenih, svaki zaposleni odgovoran je za štetu koju je prouzrokovao.
Ako se za zaposlenog iz stava 2 ovog člana ne može utvrditi šteta koju je prouzrokovao, smatra se da su svi zaposleni podjednako odgovorni i štetu naknađuju u jednakim delovima.
Ako je više zaposlenih prouzrokovalo štetu krivičnim delom sa umišljajem, za štetu odgovaraju solidarno.
Postojanje štete, njenu visinu, okolnosti pod kojim je nastala, ko je štetu prouzrokovao i kako se naknađuje, utvrđuje Komisija koju imenuje direktor poslodavca.
Zaposleni koji je u radu ili u vezi sa radom namerno ili krajnjom nepažnjom prouzrokovao štetu trećem licu, a koju je nadoknadio poslodavac, dužan je da poslodavcu nadoknadi iznos isplaćene štete.
Ako zaposleni pretrpi povredu ili štetu na radu ili u vezi sa radom, poslodavac je dužan da mu nadoknadi štetu u skladu sa zakonom.
d) Prestanak potrebe za radom zaposlenih
Ukoliko dođe do prestanka potrebe za radom zaposlenog zbog tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena, potpisnici Kolektivnog ugovora dužni su da zaključe socijalni program i donesu program rešavanja viška zaposlenih.
Potpisnici Kolektivnog ugovora utvrđivaće dogovorom broj zaposlenih za čijim je radom prestala potreba, njihovu kvalifikacionu strukturu, poslove koje obavljaju, godine starosti, mere koje se predlažu za njihova zaposlenja i rok u kome će se dati otkaz.
Program se donosi u saradnji sa organizacijom za poslove zapošljavanja.
Za donošenje programa iz člana 66 ovog ugovora obavezno je pribavljanje mišljenja reprezentativnih sindikata.
Poslodavac je obavezan da uzme u obzir mišljenje i predloge sindikata i da ih obavesti o svom stavu u roku koji ne može biti duži od tri meseca.
Upravni odbor preduzeća formiraće zajedničku komisiju za socijalni dijalog sastavljenu od predstavnika poslodavca i reprezentativnog sindikata.
Zadatak ove komisije je: izrada socijalnog programa za zaposlene u preduzeću; programa racionalizacije broja zaposlenih; programa prestrukturiranja i unapređenja poslovanja osnovne delatnosti i izrada kriterijuma za dodatno stimulisanje neposrednih izvršilaca u osnovnoj delatnosti.
Program rešavanja viška zaposlenih sadrži predlog mera, a naročito:
- premeštaj na druge poslove, rad kod drugog poslodavca, prekvalifikaciju, dokvalifikaciju, skraćeno radno vreme i druga prava u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu.
Pri predlaganju i utvrđivanju zaposlenog za čijim je radom prestala potreba primenjivaće se kriterijumi iz kolektivnih ugovora, i to posebno u slučaju da zaposleni ostvaruje jednake rezultate rada na istim poslovima.
Zaposlenom koji je u komunalnoj delatnosti proveo više od 20 godina, bez njegove saglasnosti ne može prestati radni odnos usled tehnološkog unapređenja ili ekonomskih teškoća.
Ukoliko poslodavac otkaže ugovor o radu zaposlenom zbog tehnoloških, ekonomskih, ili organizacionih promena, dužan je da mu isplati otpremninu i to:
1. do 10 godina provedenih u radnom odnosu - najmanje u visini četvorostrukog iznosa zarade;
2. od 10 do 20 godina provedenih u radnom odnosu - najmanje u visini šestostrukog iznosa zarade;
3. od 20 do 30 godina provedenih u radnom odnosu - najmanje u visini osmostrukog iznosa zarade;
4. preko 30 godina provedenih u radnom odnosu - najmanje u visini desetostrukog iznosa zarade.
Zaradom u smislu stava 1 ovog člana smatra se zarada koju je zaposleni ostvario u skladu sa zakonom, ugovorom o radu i opštim aktom za mesec koji prethodi mesecu u kome mu prestaje radni odnos.
Sredstva za isplatu otpremnine usled tehnološkog viška radnika obezbediće poslodavac iz sopstvenih sredstava u saradnji sa osnivačem.
IV ZAŠTITA NA RADU
Poslodavac i zaposleni dužni su da se u procesu rada pridržavaju odredaba Zakona o radu, Zakona o zaštiti na radu i ovog ugovora u organizovanju i sprovođenju zaštite na radu.
Poslodavac se obavezuje da zaposlenima obezbedi lična zaštitna sredstva i opremu, sredstva za ličnu higijenu, osposobljavanje zaposlenih za bezbedan rad zaposlenih, održavanje oruđa za rad u ispravnom stanju i da preduzima potrebne mere zaštite od štetnih uticaja za život i zdravlje zaposlenih, polazeći od specifičnosti svakog preduzeća.
Obaveza poslodavca je da osigura sve zaposlene za slučaj smrti ili invaliditeta, a visinu premije osiguranja utvrđuje Upravni odbor poslodavca.
Zaposleni su dužni da se obuče za primenu mera zaštite na radu i za pružanje pomoći ostalim zaposlenima ukoliko im zapreti opasnost po život i zdravlje, da se podvrgavaju redovnim i vanrednim preventivno - zdravstvenim pregledima, da svoje znanje i praktičnu sposobnost u pogledu radne i životne sredine stalno usavršavaju, da obavljanjem svojih poslova sprečavaju zagađivanje radne i životne sredine, da pravilno rukuju oruđima za rad i da se pridržavaju propisa o zaštiti na radu.
Zaposleni je odgovoran ako suprotno nameni koristi sredstva i opremu lične zaštite, nepravilno rukuje njima i ne održava ih u ispravnom stanju i ako odmah ne obavesti odgovornog zaposlenog o kvarovima ili drugim nedostacima koji mogu ugroziti život drugih zaposlenih i bezbednost procesa rada.
U cilju prevencije radne invalidnosti, poslodavac će u skladu sa svojim mogućnostima izdvajati sredstva, a najmanje u visini od 0,15% na masu sredstava isplaćenih na ime zarade za svaki mesec za korišćenje organizovanog rekreativnog odmora, a zaposleni su dužni da ga koriste u skladu sa kriterijumima koje utvrdi sindikat čiji su članovi.
Zaposleni je obavezan da se podvrgne prethodnom periodičnom i kontrolnom lekarskom pregledu u cilju utvrđivanja radne i zdravstvene sposobnosti.
V UČEŠĆE U UPRAVLJANJU
Predstavnike zaposlenih u Upravnom i Nadzornom odboru imenuje i razrešava osnivač na predlog zaposlenih.
Predstavnici zaposlenih imenuju se u Upravni i Nadzorni odbor preduzeća i čine 1/3 članova, na osnovu predloga sindikata, a postupak za predlaganje i biranje članova Upravnog i Nadzornog odbora, do okončanja, vodi i za njega odgovara reprezentativni sindikat, u dogovoru sa drugim sindikatima i zaposlenima u skladu sa Statutom preduzeća.
Ukoliko je u preduzeću organizovano više reprezentativnih sindikata, a ne postigne se dogovor da vode zajedničku akciju na predlaganju i biranju članova Upravnog i Nadzornog odbora, predlozi zaposlenih dostavljaće se direktoru preduzeća srazmerno broju članova reprezentativnih sindikata.
Reprezentativni sindikat učestvuje u postupku statusnih promena preduzeća, a posebno svojinske promene ili ugovaranja koncesija preduzeća, i ima pravo davanja mišljenja i predloga.
Poslodavac će ovlašćenom sindikalnom povereniku ili predstavniku organa sindikata van preduzeća omogućiti da, po zahtevu zaposlenog za zaštitu prava, izvrši uvid u primenu kolektivnih ugovora i ostvarivanja prava zaposlenog, pod uslovom da zahtev nije rešen u redovnom postupku.
1. Način rešavanja sporova
Arbitraža se formira kada dođe do sporova u primeni ili promeni Kolektivnog ugovora, u roku od 30 dana od dana nastanka spora u primeni ili započinjanja promene ovog ugovora.
Arbitraža se sastoji od sedam članova i to: izabranog predstavnika osnivača, poslovodstva, reprezentativnog sindikata, Sindikata komunalaca i dva neutralna člana, koje predlažu osnivač, poslodavac i reprezentativni sindikat po dogovoru iz reda stručnjaka za oblast koja je predmet spora.
Arbitraža je dužna da u roku od 30 dana od dana formiranja odluči o predmetu spora.
Postupak pred arbitražnim većem pokreću potpisnici ovog ugovora.
VI USLOVI ZA RAD SINDIKATA
Poslodavac je dužan da u skladu sa zakonom zaposlenima omogući sindikalno organizovanje i sprovođenje aktivnosti usmerenih na poboljšanje njihovih uslova rada i ukupnog životnog položaja.
Poslodavac je obavezan da sindikatu omogući delovanje u skladu sa njegovom ulogom i zadacima iz zakona i kolektivnih ugovora, i to:
- da pokreće inicijative, podnosi zahteve i predloge i da zauzima stavove o svim pitanjima od značaja za materijalni i socijalni položaj zaposlenih i uslove rada,
- da se informiše o pitanjima koja su od značaja za materijalni i socijalni položaj zaposlenih,
- da se upozna sa materijalima, da prisustvuje sednicama na kojima se razmatraju mišljenja, predlozi, inicijative i zahtevi sindikata, odnosno na kojima se odlučuje o pojedinačnim pravima zaposlenih.
Poslodavac je dužan:
- da sindikatu obezbedi korišćenje prostorija bez plaćanja naknade i pružanje potrebnih stručnih, administrativnih i tehničkih usluga neophodnih za njegov rad;
- da omogući predsedniku reprezentativnog sindikata da profesionalno obavlja funkciju predsednika kako bi se sprovodile sve aktivnosti i zadaci, u interesu zaposlenih i poslodavca, koji proizilaze iz zakona i kolektivnih ugovora, i da za to vreme prima naknadu zarade;
- predsednik reprezentativnog sindikata - poverenik određenog sindikata koji profesionalno obavlja tu dužnost, po zahtevu sindikata, a na osnovu odluke direktora preduzeća, ima pravo na naknadu u visini zarade radnog mesta koje je obavljao pre odlaska na tu dužnost;
- da sindikalnim poverenicima i predsednicima sindikalnih podružnica drugih sindikalnih organizacija sporazumno obezbedi utvrđen broj plaćenih časova mesečno za obavljanje funkcija, a ako se sporazum ne postigne, najmanje jednu polovinu od plaćenih časova koji se obezbeđuju za predsednika tog sindikata, srazmerno broju članova;
- da predstavnicima sindikata omogući informisanje zaposlenih isticanjem obaveštenja na određenim mestima, pristupačnim zaposlenima i za to određenim;
- da predstavnici sindikata mogu odsustvovati sa posla radi prisustvovanja sindikalnim sastancima, konferencijama, sednicima i kongresima na koje su pozvani;
- da se mišljenja i predlozi reprezentativnog sindikata razmotre pre donošenja odluka od značaja za materijalni, ekonomski i socijalni položaj zaposlenih, i da se u odnosu na njih opredeli;
- da predsednika reprezentativnog sindikata poziva na sednice Upravnog odbora, kao i predsednike drugih sindikata, kada se razmatraju inicijative koje uputi određeni sindikat ili odlučuje o pitanjima koja se odnose na prava i obaveze zaposlenih.
Predsednik reprezentativnog sindikata koji profesionalno obavlja svoju dužnost za vreme mandata ima pravo na naknadu zarade najmanje u visini zarade koju bi ostvario na poslovima na koje je raspoređen.
Predsedniku sindikalne organizacije i članovima Odbora, predsednicima sindikalnih podružnica i sindikalnim poverenicima, ako postupaju u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorima, ne može se ponuditi Ugovor pod izmenjenim uslovima ako je to za njega nepovoljnije, ili na drugi način dovesti u nepovoljniji položaj zbog sindikalne aktivnosti za vreme obavljanja svojih funkcija.
Reprezentativni sindikat i drugi sindikati u preduzeću dužni su da svoj rad organizuju tako da ne smeta redovnom radu i funkcionisanju preduzeća i da ne remeti propisanu radnu disciplinu.
VII ORGANIZOVANJE PROCESA ŠTRAJKA
Način organizovanja i sprovođenja štrajka vrši se u skladu sa Zakonom o štrajku i Kolektivnim ugovorom.
Osnivač svojim aktom utvrđuje minimum procesa rada za vreme štrajka.
O utvrđenom minimumu procesa rada obaveštavaju se, pored javnih komunalnih preduzeća, svi korisnici preko sredstava javnog informisanja, imajući na umu da preduzeće pruža usluge koje su od bitnog uticaja na funkcionisanje grada.
Ukoliko se zbog neobezbeđivanja prava iz ovog ugovora i ostalih relevantnih propisa organizuje štrajk, on će se sprovoditi u skladu sa zakonom, a zaposlenima koji u njemu učestvuju obezbediće se naknada.
Za praćenje primene, sporna pitanja i tumačenje odredaba ovog ugovora nadležna je komisija koju sačinjavaju po dva predstavnika, potpisnika ovog ugovora.
Članovi komisije biraju predsednika i sekretara iz sastava komisije.
Komisija je obavezna da potpisnicima svakih šest meseci dostavlja izveštaj o primeni ovog ugovora.
Zaključci i tumačenja doneti na komisiji, ako su jednoglasni, imaju obavezujuću snagu za sve učesnike u zaključivanju ovog ugovora.
Ovaj ugovor zaključuje se na neodređeno vreme.
Potpisnici mogu ovaj ugovor raskinuti sporazumno i otkazom samo jedne ugovorne strane.
U slučaju otkaza, ovaj ugovor primenjuje se do razrešenja spornih pitanja, a najduže šest meseci, s tim što su učesnici dužni da postupak pregovaranja o razrešenju spornih pitanja započnu u roku od 10 dana.
Potpisnici ovog ugovora mogu pokrenuti postupak zaključivanja novog ukoliko se za to steknu zakonski uslovi.
VIII PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Potpisnici ovog ugovora obavezuju se da u okviru svojih ovlašćenja preduzimaju sve potrebne radnje za primenu njegovih odredaba.
Na sva pitanja koja nisu regulisana ovim ugovorom primenjuju se odredbe zakona, opšteg i granskog Kolektivnog ugovora i ostalih akata preduzeća.
Izmena i dopuna ovog ugovora vrši se na način i po postupku na koji je i zaključen.
Zaključenjem ovog kolektivnog ugovora, prestaju da važe Pojedinačni kolektivni ugovor IV/9 br. 1437/1 od 5. decembra 1994; Kolektivni ugovor o izmenama i dopunama Pojedinačnog kolektivnog ugovora IV/9 br. 586/1 od 29. maja 1995. i Kolektivni ugovor o izmenama i dopunama Pojedinačnog kolektivnog ugovora IV/9 br. 1600/1 od 10. jula 2001. godine.
Ovaj ugovor stupa na snagu danom zaključivanja, a primenjivaće se osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu grada Beograda".
Odredbe o zaradama iz ovog ugovora primenjivaće se počev od obračuna zarada za jun 2003. godine.
KOEFICIJENTI SLOŽENOSTI POSLOVA (Prilog)
|
||
Redni broj |
Radno mesto |
Koeficijent složenosti |
|
||
1 |
2 |
3 |
|
||
1 |
radnik na fotokopir aparatu - invalid rada (zadržava koeficijent pre invalidnosti) |
|
2 |
čistačica |
1,70 |
3 |
radnik na održavanju kruga |
1,85 |
4 |
recepcioner u radničkim stanovima |
1,85 |
5 |
građevinski radnik III |
1,95 |
6 |
brigadir u službi opštih poslova |
1,95 |
7 |
servirka |
1,95 |
8 |
PK radnik - invalid rada |
1,95 |
9 |
građevinski radnik II |
2,05 |
10 |
radnik obezbeđenja II |
2,05 |
11 |
vulkanizer III |
2,10 |
12 |
magacinski radnik |
2,10 |
13 |
kurir |
2,10 |
14 |
pomoćni radnik u radionici |
2,10 |
15 |
perač u remontu |
2,10 |
16 |
perač u servisu |
2,10 |
17 |
PK radnik - stolar |
2,10 |
18 |
čistač u remontu |
2,10 |
19 |
figurant |
2,10 |
20 |
pomoćni radnik horizontalne i vertikalne signalizacije |
2,10 |
21 |
farbar mašinista II |
2,10 |
22 |
pomoći radnik svetlosne signalizacije |
2,10 |
23 |
pomoćni radnik u radionici |
2,10 |
24 |
pomoćni radnik u sitoštampi |
2,10 |
25 |
pomoćni radnik vozač 2 |
2,10 |
26 |
radnik na obradi tehničke dokumentacije - teh. crtač |
2,10 |
27 |
građevinski radnik I |
2,10 |
28 |
građevinski radnik III u dežurnoj službi |
2,10 |
29 |
brigadir građevinskih radova III |
2,25 |
30 |
domaćica restorana |
2,25 |
31 |
referent pisarnice II |
2,25 |
32 |
telefonista |
2,25 |
33 |
daktilo-operater |
2,25 |
34 |
mašinbravar III |
2,40 |
35 |
dizaličar - viljuškarista II |
2,40 |
36 |
kovač II2 |
2,40 |
37 |
vulkanizer III |
2,40 |
38 |
moler II |
2,40 |
39 |
radnik na izdavanju saglasnosti |
2,40 |
40 |
tehnički crtač |
2,40 |
41 |
brigadir građevinskih radova II |
2,40 |
42 |
kopirant |
2,40 |
43 |
vulkanizer III |
2,40 |
44 |
referent obrade i kontrole podataka (inv. rada) |
2,55 |
45 |
radnik obezbeđenja I |
2,55 |
46 |
referent pisarnice i arhive |
2,55 |
47 |
domar |
2,55 |
48 |
automehaničar III |
2,55 |
49 |
autolakirer III |
2,55 |
50 |
dizaličar - viljuškarista I |
2,55 |
51 |
bravar III |
2,55 |
52 |
autolimar III |
2,55 |
53 |
metalostrugar III |
2,55 |
54 |
precizni mehaničar II |
2,55 |
55 |
kovač II |
2,55 |
56 |
alatničar |
2,55 |
57 |
mašinbravar II |
2,55 |
58 |
vulkanizer II |
2,55 |
59 |
firmopisac - sitograf III |
2,55 |
60 |
vozač III |
2,55 |
61 |
planer proizvodnje |
2,55 |
62 |
referent obračuna i tehničkih poslova II |
2,55 |
63 |
referent obrade podataka |
2,55 |
64 |
električar III |
2,55 |
65 |
rukovalac centralnog grejanja II |
2,55 |
66 |
farbar vertikalne signalizacije |
2,55 |
67 |
brigadir građevinskih radova (u Sektoru za saobr. del.) |
2,55 |
68 |
autoelektričar III |
2,55 |
69 |
stolar II |
2,55 |
70 |
tehničar transporta III |
2,55 |
71 |
brigadir građevinskih radova I |
2,55 |
72 |
tehničar III na vangradskim putevima |
2,55 |
73 |
stručno osposobljeni automehaničar - invalid rada |
2,55 |
74 |
vodoinstalater II |
2,55 |
75 |
mašinista III |
2,55 |
76 |
mašinista livenog asfalta III |
2,55 |
77 |
mašinista postrojenja asf. i bet. baze III |
2,55 |
78 |
vulkanizer I |
2,70 |
79 |
pomoćnik magacionera II |
2,70 |
80 |
operater AOP II |
2,70 |
81 |
referent pisarnice I |
2,70 |
82 |
tehničar - operater II za obradu podataka |
2,70 |
83 |
tehničar transporta III |
2,70 |
84 |
tehničar II na vangradskim putevima |
2,70 |
85 |
referent za kalkulacije i cene II |
2,70 |
86 |
kovač I |
2,70 |
87 |
tehničar transporta II |
2,80 |
88 |
tehničar operative II |
2,80 |
89 |
organizator poslova obezbeđenja II |
2,85 |
90 |
vatrogasac |
2,85 |
91 |
referent obrade nabavne dokumentacije II |
2,85 |
92 |
pomoćnik magacionera I |
2,85 |
93 |
operater AOP (u Službi magac. poslova) |
2,85 |
94 |
operater AOP II (u Službi AOP) |
2,85 |
95 |
tehnički sekretar |
2,85 |
96 |
automehaničar II |
2,85 |
97 |
autoelektričar II |
2,85 |
98 |
bravar II |
2,85 |
99 |
autolimar I |
2,85 |
100 |
metalostrugar II |
2,85 |
101 |
precizni mehaničar I |
2,85 |
102 |
firmopisac - sitograf I |
2,85 |
103 |
autolakirer II |
2,85 |
104 |
tehničar transporta I |
2,85 |
105 |
referent za bezbednost saobraćaja |
2,85 |
106 |
vozač II |
2,85 |
107 |
planer remonta i održavanja |
2,85 |
108 |
električar II |
2,85 |
109 |
planer remonta II |
2,85 |
110 |
referent obračuna i tehničkih poslova I |
2,85 |
111 |
moler I |
2,85 |
112 |
stolar I |
2,85 |
113 |
tapetar |
2,85 |
114 |
vodoinstalater |
2,85 |
115 |
rukovalac centralnog grejanja I |
2,85 |
116 |
referent za mašine i vozila |
2,85 |
117 |
mašinbravar I |
2,85 |
118 |
farbar mašinista I |
2,85 |
119 |
monter vertikalne signalizacije II |
2,85 |
120 |
mašinista - vozač II |
2,85 |
121 |
asfalter II |
2,85 |
122 |
betonirac II |
2,85 |
123 |
kaldrmar II |
2,85 |
124 |
referent za evidenciju i kontrolu protivpožarne opreme |
2,85 |
125 |
elektromonter u laboratoriji |
2,85 |
126 |
elektromonter II |
2,85 |
127 |
elektromonter - vozač II |
2,85 |
128 |
mašinista - vozač dizalice |
2,85 |
129 |
mašinista - vozač cisterne |
2,85 |
130 |
pomoćni projektant saobraćajne grupe |
2,85 |
131 |
radnik na izdavanju alata |
2,85 |
132 |
elektrozavarivač II |
2,85 |
133 |
tehničar na vangr. put |
2,85 |
134 |
tehničar operative I |
2,85 |
135 |
tehničar laboratorije (u Sekt. za građ. delatnost) |
2,85 |
136 |
mašinista II |
2,85 |
137 |
mašinista livenog asfalta II |
2,85 |
|
mašinista postrojenja asf. i bet. baze II |
2,85 |
138 |
operater AOP I (U Službi AOP) |
2,85 |
139 |
tehničar pripreme I i II |
3,0 |
140 |
vatrogasni brigadir |
3,0 |
141 |
referent za osnovna sredstva |
3,0 |
142 |
referent obrade nabavne dokumentacije I |
3,0 |
143 |
operater AOP za komercijalne poslove |
3,0 |
144 |
magacioner II |
3,0 |
145 |
referent za radne odnose II |
3,0 |
146 |
glavni referent pisarnice |
3,0 |
147 |
referent za informatiku |
3,0 |
148 |
probni vozač automehaničar |
3,0 |
149 |
tehničar operater I za obradu podataka |
3,0 |
150 |
tehničar obračuna i kalkulacija |
3,0 |
151 |
tehničar eksploatacija |
3,0 |
152 |
tehničar pripreme |
3,0 |
153 |
tehničar za dokumentaciju i katastar |
3,0 |
154 |
tehničar za dokumentaciju |
3,0 |
155 |
tehničar za katastar svetlosne signalizacije |
3,0 |
156 |
brigadir električar na asf. bazi V. vode |
3,0 |
157 |
referent za osnovna sredstva |
3,0 |
158 |
referent za uslužne poslove i održ. objekta |
3,20 |
159 |
referent kontrole |
3,20 |
160 |
referent AOP II (u Službi AOP) |
3,20 |
161 |
nabavljač |
3,20 |
162 |
referent zaštite na radu |
3,20 |
163 |
organizator poslova obezbeđenja I |
3,20 |
164 |
glavni referent obrade nabavne dokumentacije |
3,20 |
165 |
magacioner I |
3,20 |
166 |
mašinbravar I |
3,20 |
167 |
vozač - serviser |
3,20 |
168 |
konstruktor II |
3,20 |
169 |
defektator - kontrolor |
3,20 |
170 |
planer remonta I |
3,20 |
171 |
brigadir opšteg održavanja |
3,20 |
172 |
projektant saradnik II građevinske grupe |
3,20 |
173 |
projektant saradnik II geodetske grupe |
3,20 |
174 |
projektant saradnik II saobraćajne grupe |
3,20 |
175 |
projektant saradnik II za uslove i saglasnosti |
3,20 |
176 |
referent zaštite na radu u Lazarevcu |
3,20 |
177 |
asfalter I |
3,20 |
178 |
betonirac I |
3,20 |
179 |
tehničar održav. post. za proizv. betona i bet. elem. |
3,20 |
180 |
farbar mašinista samohodne mašine II |
3,20 |
181 |
monter vertikalne signalizacije I |
3,20 |
182 |
mašinista - vozač I |
3,20 |
183 |
tehničar laboratorije svetlosne signalizacije II |
3,20 |
184 |
tehničar svetlosne signalizacije II |
3,20 |
185 |
elektromonter I |
3,20 |
186 |
elektromonter vozač I |
3,20 |
187 |
kontrolor namernih kvarova II |
3,20 |
188 |
dežurni dispečer |
3,20 |
189 |
elektrozavarivač I |
3,20 |
190 |
referent pripreme II |
3,20 |
191 |
poslovođa za proizv. valj. i liv. asfalta |
3,20 |
192 |
poslovođa za proizvodnju bet. i betonskih elemenata |
3,20 |
193 |
teh. održav. postroj. za proizv. betona i bet. elemenata |
3,20 |
194 |
automehaničar - brigadir |
3,20 |
195 |
finansijski knjigovođa II |
3,35 |
196 |
referent obračuna plata II |
3,35 |
197 |
referent finansija II |
3,35 |
198 |
referent finansija, plana i analize |
3,35 |
199 |
referent AOP I |
3,35 |
200 |
poslovođa servisa II |
3,35 |
201 |
kontrolor tehničke ispravnosti vozila |
3,35 |
202 |
tehničar svetlosne signalizacije II |
3,35 |
203 |
poslovođa održavanja mostova |
3,35 |
204 |
referent pripreme I |
3,35 |
205 |
brigadir sitoštampe |
3,35 |
206 |
metalostrugar I |
3,35 |
207 |
bravar I |
3,35 |
208 |
finansijski knjigovođa I |
3.45 |
209 |
referent obračuna plata I |
3.45 |
210 |
referent finansija I |
3.45 |
211 |
blagajnik |
3.45 |
212 |
magacioner I u remontu |
3.45 |
213 |
kontrolor namernih kvarova I |
3.45 |
214 |
referent kontrole |
3.45 |
215 |
referent za dokumentaciju I i II |
3.45 |
216 |
koordinator magacinskih poslova |
3,50 |
217 |
glavni referent knjigovodstva |
3,50 |
218 |
glavni referent obračuna plata |
3,50 |
219 |
automehaničar I |
3,50 |
220 |
autoelektričar I |
3,50 |
221 |
autolimar I |
3,50 |
222 |
autolakirer |
3,50 |
223 |
električar I |
3,50 |
224 |
poslovođa svetl. signaliz. II |
3,50 |
225 |
glavni referent finansija |
3,50 |
226 |
referent naplate |
3,50 |
227 |
glavni referent AOP |
3,50 |
228 |
vodeći referent AOP |
3,50 |
229 |
sekretarica direktora preduzeća |
3,50 |
230 |
poslovođa radionice mehaničara II |
3,50 |
231 |
autoelektričar brigadir |
3,50 |
232 |
poslovođa radionice bravara II |
3,50 |
233 |
bravar brigadir |
3,50 |
234 |
poslovođa servisa I |
3,50 |
235 |
vozač I |
3,50 |
236 |
konstruktor I |
3,50 |
237 |
poslovođa namenskih i putničkih vozila |
3,50 |
238 |
poslovođa odeljenja kipera |
3,50 |
239 |
poslovođa horizontalne i vertikalne signalizacije II |
3,50 |
240 |
poslovođa laboratorije svetlosne signalizacije I |
3,50 |
241 |
farbar mašinista samohodne mašine I |
3,50 |
242 |
poslovođa svetlosne signalizacije II |
3,50 |
243 |
mašinista - vozač |
3,50 |
244 |
projektant saradnik I građevinske grupe |
3,50 |
245 |
projektant saradnik I geodetske grupe |
3,50 |
246 |
projektant saradnik I saobraćajne grupe |
3,50 |
247 |
projektant saradnik I za uslove i saglasnosti |
3,50 |
248 |
tehničar svetlosne signalizacije I |
3,50 |
249 |
tehničar geodetskih radova |
3,50 |
250 |
inženjer geodetskih radova |
3,50 |
251 |
šef gradilišta III |
3,50 |
252 |
poslovođa betona i separacije u Lazarevcu |
3,50 |
253 |
poslovođa proizvodnje valjanog asfalta u Lazarevcu |
3,50 |
254 |
referent za kalkulacije i cene I |
3,50 |
255 |
radnik na kontroli saobraćajne dokument. (inval. rada) |
3,50 |
256 |
- referent za marketing |
3,50 |
257 |
radnik na kontroli tehn. dokumentacije |
3,50 |
258 |
glavni planer |
3,50 |
259 |
referent za javne nabavke III |
3,50 |
260 |
mašinista I |
3,50 |
261 |
mašinista livenog asfalta I |
3,50 |
262 |
mašinista postrojenja asf. i bet. baze I |
3,50 |
263 |
referent za socijalni rad |
3,70 |
264 |
referent za radne odnose I |
3,70 |
265 |
poslovođa horizontalne i vertikalne signalizacije I |
3,70 |
266 |
poslovođa građevinskih radova |
3,70 |
267 |
poslovođa svetlosne signalizacije I |
3,70 |
268 |
brigadir opšteg održavanja |
3,70 |
269 |
poslovođa sitoštampe |
3,70 |
270 |
dežurni tehničar |
3,70 |
271 |
šef gradilište II |
3,70 |
272 |
elektroničar II |
3,70 |
273 |
poslovođa radionice svetlosne signalizacije |
3,70 |
274 |
planer analitičar |
3,85 |
275 |
šef službe opštih poslova |
3,85 |
276 |
inženjer za nadzor i održavanje |
3,85 |
277 |
inženjer saradnik za dokumentaciju i katastar |
3,85 |
278 |
poslovođa laboratorije i svetlosne signalizacije |
3,85 |
279 |
projektant građevinske grupe |
3,85 |
280 |
projektant geodetske grupe |
3,85 |
281 |
projektant saobraćajne grupe |
3,85 |
282 |
projektant programer |
3,85 |
283 |
poslovođa radionice mehaničara I |
3,85 |
284 |
poslovođa radionice bravara I |
3,85 |
285 |
poslovođa tehničke operative u remontu |
3,85 |
286 |
koordinator remonta |
3,85 |
287 |
koordinator transporta |
3,85 |
288 |
poslovođa transporta |
3,85 |
289 |
šef hitnih intervencija |
3,85 |
290 |
šef gradilišta I |
3,85 |
291 |
koordinator održavanja mostova |
3,85 |
292 |
koordinator vangradskih puteva |
3,85 |
293 |
projektant saradnik programer |
3,85 |
294 |
referent odbrane |
4,05 |
295 |
programer AOP II |
4,05 |
296 |
inženjer saradnik (u Tehničkoj službi) |
4,15 |
297 |
stručni saradnik (u Službi knjigovodstva) |
4,25 |
298 |
referent za programsko praćenje materijalnih troškova |
4,25 |
299 |
šef Službe magacinskih poslova |
4,40 |
300 |
planer analitičar (u Službi finan. oper. i plata) |
4,40 |
301 |
stručni saradnik (u Službi AOP) |
4,40 |
302 |
stručni saradnik (u Službi knjigovodstva) |
4,40 |
303 |
programer koordinator |
4,40 |
304 |
saradnik inženjer (u Službi za marketing i informisanje) |
4,40 |
305 |
sistem administrator |
4,40 |
306 |
projektant saradnik građevinske grupe |
4,40 |
307 |
projektant saradnik geodetske grupe |
4,40 |
308 |
projektant saradnik saobraćajne grupe |
4,40 |
309 |
referent za pripremu i izradu akata org. upr. i imov. pitanja |
4,40 |
310 |
referent za stambena i imovinska pitanja preduzeća |
4,40 |
311 |
stručni saradnik za nabavno-prodajne poslove |
4,40 |
312 |
inženjer u pogonu II |
4,60 |
313 |
inženjer horizontalne i vertikalne signalizacije II |
4,60 |
314 |
inženjer novogradnje signalizacije II |
4,60 |
315 |
inženjer eksploatacije II |
4,60 |
316 |
inženjer pripreme II |
4,60 |
317 |
inženjer svetlosne signalizacije II |
4,60 |
318 |
rukovodilac gradnje Lazarevac |
4,60 |
319 |
inženjer u Službi tehničke pripreme |
4,60 |
320 |
referent za normativnu delatnosti i disciplin. postupak |
4,80 |
321 |
saradnik za informisanje i marketing |
4,80 |
322 |
šef Službe obezbeđenja i zaštite |
4,80 |
323 |
samostalni komercijalista - koordinator |
4,80 |
324 |
organizator AOP |
4,80 |
325 |
programer AOP I |
4,80 |
326 |
inženjer u pogonu I |
4,80 |
327 |
elektroničar I |
4,80 |
328 |
inženjer horizontalne i vertikalne signalizacije I |
4,80 |
329 |
inženjer novogradnje signalizacije I |
4,80 |
330 |
inženjer eksploatacije I |
4,80 |
331 |
inženjer pripreme I |
4,80 |
332 |
inženjer svetlosne signalizacije I |
4,80 |
333 |
referent za javne nabavke I |
4,80 |
334 |
referent za javne nabavke II |
4,80 |
335 |
referent za zastupanje |
5,00 |
336 |
samostalni projektant građevinske grupe |
5,00 |
337 |
samostalni projektant geodetske grupe |
5,00 |
338 |
samostalni projektant saobraćajne grupe |
5,00 |
339 |
samostalni projektant za uslove i saglasnosti |
5,00 |
340 |
stručni saradnik na poslovima zastupanja i ugovaranja |
5,00 |
341 |
rukovodilac održavanja asfaltnih i betonskih baza |
5,00 |
342 |
rukovodilac odeljenja za ispitiv. i kontrolu kvalit. materijala |
5,00 |
343 |
šef Službe knjigovodstva |
5,40 |
344 |
šef Službe finansijske operative i plata |
5,40 |
345 |
šef Nabavno-prodajne službe |
5,40 |
346 |
šef Službe AOP |
5,40 |
347 |
šef Službe pravnih i administrativnih poslova |
5,40 |
348 |
šef Službe za marketing i informisanje |
5,40 |
349 |
šef Tehničke službe |
5,40 |
350 |
šef transporta |
5,40 |
351 |
šef remonta |
5,40 |
352 |
šef operativne pripreme (u Sektoru za mehanizaciju) |
5,40 |
353 |
šef RJ eksploat. i operativ. pripreme (u Sektoru za saob. del.) |
5,40 |
354 |
šef svetlosne signalizacije |
5,40 |
355 |
vodeći projektant građevinske grupe |
5,40 |
356 |
vodeći projektant geodetske grupe |
5,40 |
357 |
vodeći projektant saobraćajne grupe |
5,40 |
358 |
vodeći projektant za uslove i saglasnosti |
5,40 |
359 |
rukovodilac sektora za održavanje |
5,40 |
360 |
rukovodilac novogradnje |
5,40 |
361 |
rukovodilac proizvodnje Beograd |
5,40 |
362 |
rukovodilac proizvodnje Lazarevac |
5,40 |
363 |
rukovodilac održavanja mostova |
5,40 |
364 |
rukovodilac Službe tehničke pripreme |
5,40 |
365 |
šef mehanizacije (u Sektoru za građ. delatnost) |
5,40 |
366 |
šef Službe za javne nabavke |
5,40 |
367 |
šef horizontalne i vertikalne signalizacije |
5,60 |
368 |
savetnik direktora Sektora zaj. posl. za pravne poslove |
5,80 |
369 |
savetnik direkt. Sektora zaj. posl. za ekonomske poslove |
5,80 |
370 |
rukovodilac održavanja asfaltnih i betonskih baza |
6,05 |
371 |
zamenik direktora Sektora za studije i projektovanje |
6,15 |
372 |
savetnik direktora preduzeća |
6,25 |
373 |
pomoćnik dir. Sektora zaj. posl. za pravne i opšte poslove |
6,25 |
374 |
pomoćnik dir. Sektora zaj. posl. za ekonom. i komerc. poslove |
6,25 |
375 |
pomoćnik direktora Sektora za saobraćajnu delatnost |
6,25 |
376 |
pomoćnik dir. Sektora za građ. delatnost (održavanje) |
6,25 |
377 |
pomoćnik dir. Sektora za građ. delatn. (rekonstr. i novogr.) |
6,25 |
378 |
pomoćnik dir. Sektora za građev. delatnost (za proizv. asf.) |
6,25 |
379 |
pomoćnik direktora Sektora za mehanizaciju |
6,25 |
380 |
pomoćnik direktora Sektora za meh. za poslove transporta |
6,25 |
381 |
direktor Sektora za studije i projektovanje |
6,45 |
382 |
pomoćnik direktora preduzeća za ekonomske poslove |
6,90 |
383 |
pomoćnik dir. preduzeća za poslove van teritorije Beograda |
6,90 |
384 |
tehnički direktor |
7,15 |
385 |
direktor Sektora za građevinsku delatnost |
7,15 |
386 |
direktor Sektora za saobraćajnu delatnost |
7,15 |
387 |
direktor Sektora za mehanizaciju |
7,15 |
388 |
direktor Sektora zajedničkih poslova zamenik direktora preduzeća |
9,35 |
|