POJEDINAČNI KOLEKTIVNI UGOVORJAVNOG KOMUNALNOG PREDUZEĆA "GRADSKA ČISTOĆA"("Sl. list grada Beograda", br. 14/2003) |
I OSNOVNE ODREDBE
Ovim pojedinačnim kolektivnim ugovorom (u daljem tekstu: Ugovor) u skladu sa Zakonom o radu, Opštim kolektivnim ugovorom i Posebnim kolektivnim ugovorom, uređuje se: zasnivanje radnog odnosa; radno vreme; odmori i odsustva; zaštita zaposlenih; stručno usavršavanje zaposlenih; zabrana konkurencije; višak zaposlenih; cena rada, zarada i ostala lična i druga primanja; naknade na teret poslovnih rashoda; prestanak radnog odnosa; naknada štete; uloga i uslovi za rad sindikata; obaveštavanje zaposlenih; važenje i otkaz ugovora.
Osnivač u smislu ovog ugovora je Skupština grada Beograda.
Poslodavac u smislu ovog ugovora je Javno komunalno preduzeće "Gradska čistoća" (u daljem tekstu: preduzeće), koga zastupa generalni direktor.
Reprezentativni sindikat u smislu ovog ugovora je sindikalna organizacija zaposlenih u preduzeću u koju je učlanjeno najmanje 15% od ukupnog broja zaposlenih.
Zaposleni u smislu ovog ugovora, je lice koje je u skladu sa zakonom zasnovalo radni odnos sa poslodavcem.
Ovaj ugovor je obavezan za osnivača, poslodavca i sve zaposlene u preduzeću.
Izuzetno od prethodnog stava, prava, obaveze i odgovornosti generalnog direktora se utvrđuju posebnim ugovorom.
Na prava, obaveze i odgovornosti koje nisu uređene ovim ugovorom neposredno se primenjuju odredbe zakona i kolektivnog ugovora.
II RADNI ODNOS
O pojedinačnim pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenih iz radnog odnosa odlučuje generalni direktor, u skladu sa Zakonom o radu.
Generalni direktor može preneti svoja ovlašćenja, u skladu sa Zakonom o radu, na drugog zaposlenog.
Generalni direktor, pored prava i obaveza koje vrši u skladu sa zakonom, odlučuje o sledećim pitanjima:
- privremenom raspoređivanju zaposlenog na drugo radno mesto, bez njegove saglasnosti, u skladu sa postupkom utvrđenim ovim ugovorom;
- upućivanju zaposlenog na plaćeno i neplaćeno odsustvo i
- svim drugim pitanjima iz oblasti rada i radnih odnosa, u skladu sa zakonom, Opštim, Posebnim i ovim ugovorom.
1. Zasnivanje radnog odnosa
Radni odnos zasniva se ugovorom o radu, saglasno zakonu.
Ugovor o radu zaključuju zaposleni i generalni direktor.
Ugovorom o radu može da se utvrdi rad na neodređeno vreme, rad na određeno vreme, probni rad i rad sa pripravnikom.
Zaposleni je dužan da prilikom zasnivanja radnog odnosa poslodavcu dostavi dokumenta kojima dokazuje da ispunjava uslove za rad.
Radni odnos može da se zasnuje na neodređeno ili određeno vreme.
Zaposleni je dužan da obavesti poslodavca, pre zaključenja ugovora o radu, o svom zdravstvenom stanju ili drugim okolnostima koje bitno utiču na obavljanje poslova za koje zasniva radni odnos.
U slučaju da zaposleni ne postupi u skladu sa stavom 2 ovog člana, generalni direktor može zaposlenom da otkaže ugovor o radu.
Radni odnos u preduzeću zasniva se sa licem koje ispunjava opšte uslove predviđene zakonom i uslove predviđene Pravilnikom o sistematizaciji poslova i radnih zadataka.
Pravilnikom o sistematizaciji poslova i radnih zadataka utvrđuje se: vrsta posla, stručna sprema i drugi posebni uslovi za rad na tim poslovima (radna mesta sa posebnim uslovima, radna mesta na kojima se utvrđuje probni rad i rad sa pripravnikom).
O potrebi zasnivanja radnog odnosa u preduzeću odlučuje generalni direktor u skladu sa planom poslovanja za tekuću godinu.
Izuzetno od stava 1 ovog člana, generalni direktor može odlučiti o zasnivanju radnog odnosa na određeno vreme u slučajevima utvrđenim članom 11 ovog ugovora, a najduže do tri godine.
Radni odnos na određeno vreme može da se zasnuje:
- kada treba zameniti zaposlenog koji je privremeno odsutan (bolovanje, rad u inostranstvu, obavljanje državne i druge javne funkcije i odsluženje vojnog roka);
- kada obavljanje posla po svojoj prirodi traje određeno vreme;
- kada se privremeno poveća obim posla i
- u svojstvu pripravnika radi osposobljavanja za samostalni rad.
Za poslove na kojima se zahtevaju posebne psihofizičke sposobnosti ili se poslovi obavljaju pod specifičnim ili otežanim uslovima rada, i kao takvi su utvrđeni Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova i radnih zadataka, vrši se provera psihofizičkih sposobnosti kandidata.
Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova i radnih zadataka utvrđuju se radna mesta za koja je, kao poseban uslov za rad, predviđeno da zaposleni određeno vreme provede na probnom radu. Probni rad može da traje najduže tri meseca.
Ugovorom o radu utvrđuje se dužina trajanja, otkaz probnog rada i način provere radne i stručne sposobnosti.
Probni rad u smislu stava 1 ovog člana ne može se utvrditi za pripravnika.
Radne i stručne sposobnosti zaposlenog za vreme probnog rada utvrđuje komisija koju imenuje generalni direktor.
Zaposlenom koji za vreme probnog rada nije pokazao odgovarajuće radne i stručne sposobnosti prestaje radni odnos istekom roka određenog u ugovoru o radu.
Na radna mesta utvrđena Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova kandidat se prima u radni odnos u svojstvu pripravnika.
Pripravnički staž traje najmanje šest meseci, a naknada zarade iznosi 80% cene rada radnog mesta za koje se osposobljava pripravnik.
Ugovorom o radu utvrđuje se dužina trajanja pripravničkog staža, mogućnost produžavanja pripravničkog staža i obaveza polaganja stručnog ispita.
Na kraju pripravničkog staža pripravnik polaže stručni ispit.
Proveru radnih sposobnosti pripravnika vrši stručna komisija, najmanje istog ili višeg nivoa iste struke, sastavljena od tri do pet članova.
Kada neposredni rukovodilac oceni da zaposleni nema potrebna znanja i sposobnosti ili ne ostvaruje predviđene rezultate rada u periodu od najmanje tri, a najduže šest meseci, dostavlja generalnom direktoru zahtev za formiranje komisije za proveru znanja i sposobnosti zaposlenog, odnosno za utvrđivanje rezultata rada zaposlenog. Članovi komisije moraju imati najmanje isti stepen stručne spreme određene vrste zanimanja koje ima zaposleni.
Ako komisija iz stava 1 ovog člana, utvrdi da zaposleni nema potrebna znanja i sposobnosti ili ne ostvaruje predviđene rezultate rada na određenom radnom mestu, zaposleni se raspoređuje na drugo radno mesto koje odgovara njegovom znanju i sposobnostima, a ako takvog radnog mesta nema, zaposlenom prestaje radni odnos, odnosno otkazuje se ugovor o radu.
Ako zaposleni nije zadovoljan odlukom komisije iz stava 1 ovog člana podnosi prigovor generalnom direktoru.
2. Raspoređivanje zaposlenog
Zaposleni može biti raspoređen trajno ili privremeno na određene poslove.
Zaposleni može u toku rada biti raspoređen na svaki posao koji odgovara njegovoj stručnoj spremi, bez njegove saglasnosti, u sledećim slučajevima:
- kada je u procesu rada potrebno obezbediti uspešnije i efikasnije obavljanje poslova;
- kada dođe do promene u organizaciji ili tehnologiji rada preduzeća;
- kada prestane potreba za radom zaposlenog na poslu koji je određen ugovorom o radu;
- kada se smanji obim rada u preduzeću;
- kada se otvori novo radno mesto u procesu rada i
- kada zaposleni zahteva raspored na druge poslove, ukoliko se time zadovoljavaju potrebe procesa rada.
Privremeno raspoređivanje zaposlenog na poslove za koje se traži isti stepen stručne spreme može da traje najduže do šest meseci i to u slučaju zamene privremeno odsutnog, privremenog povećanja obima posla i zbog organizacionih promena u preduzeću.
3. Radno vreme
Puno radno vreme zaposlenih iznosi 40 časova nedeljno.
Radi dan traje osam časova a radna nedelja pet radnih dana.
Raspored i preraspodela radnog vremena u okviru četrdesetočasovne radne nedelje, početak i završetak radnog vremena i rad duži od punog radnog vremena (prekovremeni rad) utvrđuje generalni direktor, u skladu sa Posebnim kolektivnim ugovorom i zakonom.
Poslodavac je u obavezi da početak i kraj radnog vremena usaglasi sa tehnološkim procesima rada.
Radno vreme između 22 časa i šest časova narednog dana smatra se radom noću i predstavlja poseban uslov rada u pogledu utvrđivanja prava i zaštite zaposlenih.
Rad u smenama mora se organizovati tako da zaposleni ne radi više od jedne radne nedelje noću, a duže samo uz njegovu pismenu saglasnost.
Zaposleni može radni odnos zasnovati i sa nepunim radnim vremenom u skladu sa zakonom, i svoja prava iz radnog odnosa ostvaruje srazmerno vremenu provedenom na radu i ostvarenim rezultatima rada.
Puno radno vreme skraćuje se zaposlenom koji radi na naročito teškim, napornim i za zdravlje štetnim poslovima.
Skraćivanje radnog vremena vrši se srazmerno štetnom uticaju na zdravlje, odnosno radnu sposobnost zaposlenog, u zavisnosti od specifičnosti poslova i zadataka osnovne delatnosti poslodavca a najviše 10 časova nedeljno.
Poslovi na kojima se skraćuje puno radno vreme utvrđuju se opštim aktom o organizaciji i sistematizaciji u skladu sa ugovorom.
Zaposleni koji rade skraćeno radno vreme imaju ista prava kao i zaposleni koji rade puno radno vreme.
Poslodavac može da uvede i rad duži od punog radnog vremena, u skladu sa zakonom, a prema potrebama poslova i zadataka.
Rad duži od punog radnog vremena ne može da traje duže od četiri časa dnevno, a najduže 240 časova u kalendarskoj godini po zaposlenom.
Raspored radnog vremena utvrđuje direktor poslodavca u okviru godišnjeg radnog vremena.
Direktor poslodavca, u skladu sa zakonom, može vršiti i preraspodelu radnog vremena posebnim rešenjem, i to:
- kad to zahteva priroda delatnosti radi obezbeđivanja potrebnog obima i kvalitetnog pružanja usluga,
- u cilju bolje organizacije rada i racionalnijeg korišćenja sredstava rada,
- zbog racionalnog korišćenja radnog vremena u cilju izvršavanja određenih poslova u utvrđenim rokovima.
Zaposleni ima pravo na odmor u toku dnevnog rada, odmor između da uzastopna radna dana i nedeljni odmor, u skladu sa zakonom.
Zaposleni je dužan da najkasnije u roku od tri dana od dana nastupanja privremene sprečenosti za rad, u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju, o tome dostavi neposrednom rukovodiocu potvrdu lekara koja sadrži i vreme očekivane sprečenosti za rad.
U slučaju teže bolesti potvrdu iz stava 1 ovog člana neposrednom rukovodiocu zaposlenog dostavljaju članovi uže porodice ili druga lica sa kojima živi u porodičnom domaćinstvu.
Ako zaposleni živi sam, potvrdu iz stava 1 ovog člana dužan je da dostavi u roku od tri dana od dana prestanka razloga zbog kojih nije mogao da dostavi potvrdu.
Ako neposredni rukovodilac ili generalni direktor posumnja u opravdanost razloga za odsustvovanje sa rada u smislu stava 1 ovog člana, može da podnese zahtev nadležnom zdravstvenom organu radi utvrđivanja zdravstvene sposobnosti zaposlenog u skladu sa zakonom.
4. Odmori i odsustva
Zaposlenom se godišnji odmor u trajanju od 18 radnih dana uvećava na osnovu:
a) staža osiguranja,
b) složenosti poslova radnog mesta, odnosno doprinosa zaposlenog na radnom mestu,
v) radne invalidnosti, zdravstvenog stanja zaposlenog ili člana uže porodice,
g) posebnih otežanih uslova rada.
Zaposleni ima pravo na godišnji odmor u trajanju od najmanje 18 radnih dana:
Godišnji odmor zaposlenog se uvećava za:
1. staža osiguranja - do 7 radnih dana,
2. složenosti poslova doprinosa u radu - do 5 radnih dana, i to:
- za poslove za koje se zahteva od I - IV stepena stručne spreme - do 2 radna dana
- za poslove za koje se zahteva V ili VI stepen stručne spreme - do 3 radna dana
- za poslove za koje se zahteva VII ili VIII stepen stručne spreme - do 4 radna dana
- za poslove sa posebnim ovlašćenjima i odgovornostima - do 5 radnih dana
3. po osnovu uslova rada - do 7 radnih dana
4. zaposlenom invalidu, samohranom roditelju sa detetom do sedam godina, zaposlenoj sa maloletnim detetom, zaposlenom sa dvoje ili više dece do 14 godina života, zaposlenom koji u svom domaćinstvu izdržava dete koje ima smetnje u psihofizičkom razvoju - do 3 radna dana,
- u slučaju da se istovetno stiču dva ili više osnova iz tačke 4, onda se godišnji odmor po svim osnovama uvećava - za 5 radnih dana,
5. za radna mesta sa posebnim uslovima rada kao i na drugim radnim mestima sa posebnim specifičnostima u zavisnosti od osnovne delatnosti preduzeća zaposlenom se uvećava dužina godišnjeg odmora - do 7 radnih dana.
Zaposlenom sa 30 godina penzijskog staža i 55 godina života i zaposlenoj sa 25 godina penzijskog staža i 50 godina života utvrđuje se dužina godišnjeg odmora u trajanju od 30 radnih dana.
Zaposlenom koji radi na naročito teškim, napornim i za zdravlje štetnim poslovima godišnji odmor ne može trajati duže od 35 radnih dana.
Godišnji odmor može da se koristi u dva dela: prvi deo u trajanju od najmanje dve radne nedelje, a drugi deo do 30. juna naredne godine.
Ukoliko zaposleni u kalendarskoj godini nema godinu dana radnog staža ima pravo na dvanaestinu godišnjeg odmora za mesec dana rada u kalendarskoj godini.
Zaposleni ne može da se odrekne prava na godišnji odmor, niti mu se to pravo može uskratiti.
Godišnji odmor zaposlenog ne može biti duži od 35 radnih dana u toku kalendarske godine.
Raspored korišćenja godišnjeg odmora utvrđuje generalni direktor prema planu korišćenja godišnjih odmora za kalendarsku godinu, uz prethodnu konsultaciju zaposlenog, i potrebama procesa rada.
Generalni direktor je dužan da zaposlenom omogući plaćeno odsustvo u trajanju do pet radnih dana u kalendarskoj godini, u sledećim slučajevima:
- porođaj supruge - pet radnih dana;
- stupanje zaposlenog u brak - pet radnih dana;
- smrt bračnog druga ili deteta zaposlenog - pet radnih dana;
- smrt roditelja, brata ili sestre i drugih srodnika koji žive u zajedničkom porodičnom domaćinstvu sa zaposlenim - pet radnih dana;
- teže bolesti člana uže porodice zaposlenog - pet radnih dana;
- zaštita i otklanjanje štetnih posledica u domaćinstvu, prouzrokovanih elementarnim nepogodama - tri do pet radnih dana;
- selidba sopstvenog domaćinstva - četiri radna dana;
- polaganje stručnog ili drugog ispita - pet radnih dana po ispitu za prvo polaganje;
- dobrovoljno davanje krvi - dva radna dana za svako davanje;
- korišćenje organizovanog rekreativnog odmora u cilju prevencije radne invalidnosti - pet radnih dana;
- učestvovanje u takmičenjima koje organizuju sindikalne organizacije - tri do pet radnih dana, u zavisnosti od udaljenosti mesta održavanja takmičenja;
- regulisanje prava pred nadležnim organima - dva radna dana.
Odsustvo u slučaju dobrovoljnog davanja krvi zaposleni koristi na dan davanja krvi i narednog dana.
Članovima uže porodice u smislu ovog člana smatraju se: bračni drug, deca, braća, sestre, roditelji, usvojioci, staraoci i lica koja žive u zajedničkom porodičnom domaćinstvu sa zaposlenim.
Zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo i u dane državnih i verskih praznika saglasno zakonu.
Zaposleni ima pravo da koristi u toku kalendarske godine plaćeno odsustvo po svakom osnovu iz stava 1 ovog člana pod uslovom da je podnet uz pismeni zahtev i odgovarajuću dokumentaciju (dokaz o razlozima za korišćenje plaćenog odsustva). Izuzetno u slučaju smrti člana uže porodice, dokaz se može dostaviti u roku od pet dana od dana završetka plaćenog odsustva.
Plaćeno odsustvo u slučaju porođaja supruge, smrti člana uže porodice, davanja krvi i korišćenja organizovanog rekreativnog odmora u cilju prevencije radne invalidnosti ne uračunavaju se u maksimalan broj dana plaćenog odsustva u kalendarskoj godini (pet radnih dana).
Vreme provedeno na plaćenom odsustvu smatra se kao vreme provedeno na radu u odnosu na ostvarivanje prava po osnovu rada.
Zaposlenom se može odobriti neplaćeno odsustvo do pet radnih dana u slučajevima:
- nege člana porodice koji nije obuhvaćen članom 34 - pet radnih dana;
- smrti srodnika koji nisu obuhvaćeni članom 34 tačka 3 i 4 - dva radna dana;
- učešća u sportskim i drugim aktivnostima koje nisu u organizaciji sindikata - pet radnih dana;
- izvršenja posla koji zaposleni mora lično da obavi - jedan do pet radnih dana.
Zaposlenom se može odobriti neplaćeno odsustvo od 30 do 90 radnih dana u toku jedne kalendarske godine, iz ličnih i porodičnih razloga, kada generalni direktor proceni da to ne remeti proces rada.
Odluku o neplaćenom odsustvu iz stava 1 i 2 ovog člana donosi generalni direktor odnosno lice koje on ovlasti.
Generalni direktor može izuzetno odobriti zaposlenom neplaćeno odsustvo do jedne godine u sledećim slučajevima: stručnog usavršavanja, lečenja, negovanja teže obolelog deteta, bračnog druga ili roditelja.
Neplaćeno odsustvo iz stava 1 ovog člana odobrava se pod uslovom da je zaposleni uz zahtev dostavio odgovarajući dokaz i dobio saglasnost neposrednog rukovodioca.
Zaposlenom koji koristi neplaćeno odsustvo iz stava 1 ovog člana, miruju prava i obaveze iz radnog odnosa pod uslovima utvrđenim zakonom.
5. Stručno usavršavanje radnika
Poslodavac je obavezan da u skladu sa promenama zakonskih i drugih propisa, tehničko-tehnološkim unapređenjima, potrebama procesa rada i organizacije rada obezbedi uslove za stručno osposobljavanje i usavršavanje zaposlenih kao i specijalizaciju zaposlenih u zemlji i inostranstvu (postdiplomske studije, simpozijum, kurs i seminar) i da o tome upozna reprezentativne sindikate.
Poslodavac može da stipendira decu radnika a međusobna prava i obaveze regulišu se posebnim ugovorom. Odluku o stipendiranju zaposlenog donosi generalni direktor.
Upravni odbor preduzeća donosi program stručnog osposobljavanja i usavršavanja zaposlenih na predlog generalnog direktora i uz prethodno pribavljeno mišljenje reprezentativnih sindikata.
Zaposleni koji iz neopravdanih razloga prekine stručno osposobljavanje ili usavršavanje na koje je upućen ili se ne vrati na rad u preduzeće po njegovom isteku, dužan je da nadoknadi preduzeću troškove u vezi sa njegovim stručnim osposobljavanjem ili usavršavanjem.
III ZAŠTITA ZAPOSLENIH
Zaposleni ima pravo na bezbednost i zaštitu zdravlja na radu, u skladu sa zakonom, ovim ugovorom i drugim opštim aktom preduzeća.
Poslodavac je dužan da organizuje rad u preduzeću tako da obezbedi zaštitu života i zdravlja zaposlenih u skladu sa zakonom i drugim propisima, ovim ugovorom i drugim opštim aktom preduzeća.
Na poslovima na kojima postoji povećana opasnost od povređivanja, profesionalnih ili drugih oboljenja, može da radi zaposleni koji pored posebnih uslova utvrđenih Pravilnikom o sistematizaciji poslova i radnih zadataka ispunjava i uslove za rad u pogledu zdravstvenog stanja, psihofizičkih sposobnosti i doba života, u skladu sa zakonom.
Zaposleni ne može da radi prekovremeno, odnosno noću, ako bi po nalazu nadležnog organa za ocenu zdravstvene sposobnosti, u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju, takav rad mogao da pogorša njegovo zdravstveno stanje.
Zaposleni sa zdravstvenim smetnjama, utvrđenim od strane nadležnog zdravstvenog organa u skladu sa zakonom, ne može da obavlja poslove koji bi izazvali pogoršanje njegovog zdravstvenog stanja ili posledice opasne po njegovu okolinu.
Zaposleni mlađi od 18 godina života i zaposlena žena ne mogu da rade na poslovima na kojima se pretežno obavljaju naročito teški fizički poslovi, niti na drugim poslovima koji bi mogli štetno i sa povećanim rizikom da utiču na njihovo zdravlje i život, s obzirom na njihove psihofizičke sposobnosti.
Zaposlena žena može da obavlja poslove iz stava 1 ovog člana samo na osnovu svoje pisane saglasnosti.
Zabranjen je prekovremeni rad zaposlenog koji je mlađi od 18 godina života.
Zaposlena žena za vreme poslednjih osam nedelja trudnoće ne može da radi prekovremeno, odnosno noću.
Jedan od roditelja sa detetom do tri godine života može da radi prekovremeno, odnosno noću samo na osnovu svoje pisane saglasnosti.
Samohrani roditelj koji ima dete do sedam godina života ili dete koje je težak invalid može da radi prekovremeno ili noću, samo na osnovu svoje pisane saglasnosti.
Zaposlena žena ili otac deteta imaju pravo na porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta, u skladu sa zakonom.
Jedan od roditelja deteta kome je neophodna posebna nega zbog teškog stepena psihofizičke ometenosti, osim za slučajeve predviđene propisima o zdravstvenom osiguranju, ima pravo da po isteku porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, odsustvuje sa rada ili da radi sa polovinom radnog vremena, najduže do navršenih pet godina života deteta.
Za vreme odsustva sa rada, u smislu stava 1 ovog člana, zaposleni ima pravo na naknadu zarade, u skladu sa propisima o društvenoj brizi o deci.
Jedan od usvojilaca, hranitelj, odnosno staratelj deteta mlađeg od pet godina života ima pravo da radi nege deteta odsustvuje sa rada osam meseci neprekidno od dana smeštaja deteta u usvojiteljsku, hraniteljsku odnosno starateljsku porodicu, a najduže do navršenih pet godina života deteta u skladu sa propisima o društvenoj brizi o deci.
Roditelj ili staratelj, odnosno lice koje se stara o osobi oštećenoj cerebralnom paralizom, dečjom paralizom, nekom vrstom plegije ili oboleloj od mišićne distrofije i ostalih teških oboljenja, na osnovu mišljenja nadležnog zdravstvenog organa, može na svoj zahtev da radi sa skraćenim radnim vremenom, ali ne kraćim od polovine punog radnog vremena.
Pravo iz člana 46 ovog ugovora ima i jedan od usvojilaca, hranitelj odnosno staratelj deteta, ako je detetu s obzirom na stepen psihofizičke ometenosti, potrebna posebna nega.
Jedan od roditelja ima pravo da odsustvuje sa rada dok dete ne navrši tri godine života.
Za vreme odsustvovanja sa rada iz stava 1 ovog člana, prava i obaveze po osnovu rada miruju, ako za pojedina prava zakonom, odnosno opštim aktom i ovim ugovorom ili ugovorom o radu nije drukčije određeno.
Za vreme trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta, kao i odsustva sa rada radi posebne nege deteta, poslodavac ne može zaposlenom dati otkaz, osim ako je radni odnos zasnovan na određeno vreme ili ako su se stekli uslovi iz člana 59 tačka 3, 4, 5 i 7 ovog ugovora.
Pravo iz člana 45 ovog ugovora ima i usvojilac, hranitelj odnosno staratelj deteta mlađeg od tri godine.
Zaposlenom invalidu rada, u skladu sa propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju, poslodavac je dužan da obezbedi obavljanje poslova prema preostaloj radnoj sposobnosti.
Zaposlenom kod koga je, u skladu sa propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju, utvrđeno da postoji opasnost od nastanka invalidnosti na određenim poslovima, poslodavac je dužan da obezbedi obavljanje drugog odgovarajućeg posla.
Poslodavac može zaposlenom koji odbije da prihvati posao, u smislu stava 2 ovog člana, otkazati ugovor o radu.
Zaposleni koji je podneo zahtev za odlazak u penziju ima pravo da ne radi poslednja tri meseca i pravo na zaradu kao da radi.
IV PRESTANAK RADNOG ODNOSA
Radni odnos prestaje:
- istekom roka na koji je zasnovan;
- kad zaposleni navrši 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja, ako se poslodavac i zaposleni drukčije ne sporazumeju;
- sporazumom između zaposlenog i poslodavca;
- otkazom ugovora o radu od strane poslodavca i zaposlenog;
- na zahtev roditelja ili staratelja zaposlenog mlađeg od 18 godina života;
- smrću zaposlenog;
- u drugim slučajevima utvrđenim zakonom.
Zaposlenom prestaje radni odnos nezavisno od njegove volje i volje poslodavca:
- ako je na način propisan zakonom utvrđeno da je kod zaposlenog došlo do gubitka radne sposobnosti - danom dostavljanja pravosnažnog rešenja o utvrđivanju gubitka radne sposobnosti;
- ako mu je, po odredbama zakona odnosno pravosnažnoj odluci suda ili drugog organa, zabranjeno da obavlja određene poslove, a ne može da mu se obezbedi obavljanje drugih poslova - danom dostavljanja pravosnažne odluke;
- ako zbog izdržavanja kazne zatvora mora da bude odsutan sa rada u trajanju dužem od šest meseci - danom stupanja na izdržavanje kazne;
- ako mu je izrečena mera bezbednosti, vaspitna ili zaštitna mera u trajanju od šest meseci i zbog toga mora da bude odsutan sa rada - danom početka primenjivanja te mere;
- usled stečaja, likvidacije, odnosno u svim drugim slučajevima prestanka rada poslodavca.
Radni odnos može da prestane na osnovu pisanog sporazuma poslodavca i zaposlenog.
Zaposleni ima pravo da poslodavcu otkaže ugovor o radu.
Otkaz ugovora o radu zaposleni dostavlja poslodavcu u pisanoj formi, najmanje 15 dana pre dana koji je zaposleni naveo kao dan prestanka radnog odnosa, ako zakonom nije drugačije regulisano.
U slučaju otkaza iz stava 1 ovog člana, zbog povrede obaveza od strane poslodavca utvrđenih zakonom, opštim aktom, ovim ugovorom ili ugovorom o radu, zaposleni ima sva prava po osnovu rada, kao u slučaju da mu je nezakonito prestao radni odnos.
Poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog i potrebe poslodavca, i to:
- ako je utvrđeno da zaposleni ne ostvaruje rezultate rada;
- ako je utvrđeno da zaposleni nema znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi;
- ako zaposleni svojom krivicom čini povredu radne obaveze utvrđene ugovorom o radu;
- ako ne poštuje radnu disciplinu;
- ako zaposleni učini krivično delo na radu ili u vezi sa radom;
- ako se zaposleni ne vrati na rad kod poslodavca u roku od 15 dana od dana isteka roka za neplaćeno odsustvo ili mirovanja radnog odnosa u smislu Zakona o radu i ovog ugovora;
- ako zaposleni zloupotrebi bolovanje;
- ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla.
Poslodavac je dužan da pre otkaza ugovora o radu, u slučaju iz stava 1 tačka 3 i 4 ovog člana, zaposlenog u pisanoj formi upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu (pismeno upozorenje treba da sadrži: vreme, mesto i kratak opis učinjene povrede radne obaveze, odnosno nepoštovanja radne discipline).
Otkaz ugovora o radu iz stava 1 tačka 8 ovog člana generalni direktor može dati zaposlenom samo ukoliko ne može da obezbedi obavljanje drugih poslova, odnosno da ga osposobi za rad na drugim poslovima.
Poslodavac ne može u slučaju otkaza ugovora o radu zaposlenom iz stava 1 tačka 8 ovog člana da zaposli drugo lice na istim poslovima u roku od tri meseca od dana prestanka radnog odnosa. Ako pre isteka navedenog roka nastane potreba za obavljanjem istih poslova, prednost za zaključivanje ugovora o radu ima zaposleni kome je prestao radni odnos.
U slučaju otkaza kojim su povređena prava i obaveza zaposlenog od strane poslodavca utvrđene zakonom, ovim ugovorom ili ugovorom o radu, zaposleni ima sva prava po osnovu rada kao u slučaju da mu je nezakonito prestao radni odnos.
Opravdanim razlogom za otkaz ugovora o radu, u smislu člana 51 ovog ugovora, ne smatra se:
- privremena sprečenost za rad usled bolesti, nesreće na radu ili profesionalnog oboljenja;
- korišćenje porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta;
- odsluženje ili dosluženje vojnog roka;
- članstvo u političkoj organizaciji, sindikatu, pol, jezik, nacionalna pripadnost, socijalno poreklo, veroispovest, političko ili drugo uverenje ili neko drugo lično svojstvo zaposlenog;
- obraćanje zaposlenog sindikatu ili organima nadležnim za zaštitu prava iz radnog odnosa u skladu sa zakonom, opštim aktom i ovim ugovorom.
Poslodavac može da ponudi zaposlenom zaključivanje ugovora o radu pod izmenjenim okolnostima, u slučaju raspoređivanja zaposlenih i u slučaju raspoređivanja invalida rada.
Poslodavac može da ponudi zaključivanje ugovora o radu u smislu stava 1 ovog člana samo iz opravdanih razloga.
Zaposlenom koji odbije da zaključi ugovor o radu u smislu stava 1 ovog člana, poslodavac može da otkaže ugovor o radu.
Otkaz ugovora o radu iz člana 59 stav 1 tačke 1-4, 6 i 7 ovog ugovora, poslodavac može dati zaposlenom u roku od tri meseca od dana saznanja za činjenice koje su osnov za davanje otkaza, odnosno u roku od šest meseci od dana nastupanja činjenica koje su osnov za davanje otkaza.
Otkaz ugovora o radu iz člana 58 stav 1 tačka 5 ovog ugovora, poslodavac može dati zaposlenom najkasnije do isteka roka zastarelosti utvrđene zakonom za krivično delo.
Poslodavac je dužan da pre isteka ugovora o radu zaposlenom, zatraži mišljenje sindikata čiji je zaposleni član.
Sindikat je dužan da dostavi mišljenje sindikata iz stava 3 ovog člana u roku od pet dana.
Otkaz ugovora o radu daje se u pisanoj formi i obavezno sadrži obrazloženje i pouku o pravnom leku.
Akt iz stava 1 ovog člana je konačan danom dostavljanja zaposlenom.
Do dana prestanka radnog odnosa poslodavac je dužan da izvrši uplatu pripadajućih doprinosa i poreza i isplatu dospelih zarada i drugih primanja.
Zaposleni kome je ugovor o radu otkazan zato što ne ostvaruje potrebne rezultate rada i ako nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje posla na koji je raspoređen, ima pravo na isplatu novčane naknade, i to:
- do deset godina provedenih u radnom odnosu - najmanje u visini dvostrukog iznosa zarade;
- od deset do dvadeset godina provedenih u radnom odnosu - najmanje u visini trostrukog iznosa zarade;
- od dvadeset do trideset godina provedenih u radnom odnosu - najmanje u visini četvorostrukog iznosa zarade;
- preko trideset godina provedenih u radnom odnosu - najmanje u visini petostrukog iznosa zarade.
Zaradom u smislu stava 1 ovog člana smatra se zarada koju je zaposleni ostvario za mesec koji prethodi mesecu u kome mu prestaje radni odnos u skladu sa zakonom, opštim aktom i ovim ugovorom.
Ako sud donese pravosnažnu odluku kojom je utvrđeno da je zaposlenom nezakonito prestao radni odnos, zaposleni ima pravo da se vrati na rad, ako to zahteva.
Pored vraćanja na rad iz stava 1 ovog člana, poslodavac je dužan da zaposlenom isplati naknadu štete u visini izgubljene zarade i drugih primanja koja mu pripadaju po zakonu, opštem aktu i ovom ugovoru i uplati doprinose za obavezno socijalno osiguranje.
Naknada štete iz stava 2 ovog člana umanjuje se za iznos prihoda koji je zaposleni ostvario po bilo kom osnovu, po prestanku radnog odnosa.
V VIŠAK ZAPOSLENIH
Upravni odbor preduzeća formiraće zajedničku komisiju za socijalni dijalog sastavljenu od predstavnika poslodavca i reprezentativnih sindikata.
Zadatak ove komisije je: izrada socijalnog programa za zaposlene u javnim preduzećima, programa racionalizacije broja zaposlenih, programa prestrukturiranja i unapređenja poslovanja osnovne delatnosti i izrada kriterijuma za dodatno stimulisanje neposrednih izvršilaca u osnovnoj delatnosti.
Program rešavanja viška zaposlenih sadrži predlog mera, i to naročito: premeštaj na druge poslove, rad kod drugog poslodavca, prekvalifikacija ili dokvalifikacija, pravo na novčanu naknadu i druga prava u skladu sa zakonom, opštim aktom preduzeća i ovim ugovorom.
U slučaju otkaza ugovora o radu, u smislu člana 59 tačka 8 ovog ugovora, poslodavac je dužan da isplati otpremninu i to:
- do deset godina staža osiguranja - dvostruki iznos zarade;
- od deset do dvadeset godina staža osiguranja - četvorostruki iznos zarade;
- od dvadeset do trideset godina staža osiguranja - šestostruki iznos zarade;
- preko trideset godina staža osiguranja - osmostruki iznos zarade.
Ako poslodavac nema sopstvenih sredstava ili mu nedostaju sredstva za obezbeđivanje prava viška zaposlenih utvrđenih Zakonom o radu, koristiće se sredstva planirana u budžetu grada.
VI ODGOVORNOST, NAKNADA ŠTETE I UDALJENJE ZAPOSLENOG
Zaposleni je odgovoran za povrede radne obaveze utvrđene ugovorom o radu.
Postupak utvrđivanja odgovornosti zaposlenog obuhvata: prijavu u pisanoj formi, imenovanje komisije za utvrđivanje činjeničnog stanja (jednog člana imenuju reprezentativni sindikati), postupak utvrđivanja činjeničnog stanja, pisani izveštaj komisije i odluku generalnog direktora sa obrazloženjem.
Zaposleni je odgovoran za štetu na radu ili u vezi sa radom, koju je poslodavcu učinio namerno ili krajnjom nepažnjom, u skladu sa zakonom i ovim ugovorom.
Ako štetu prouzrokuje više zaposlenih, svaki zaposleni odgovoran je za deo štete koju je prouzrokovao.
Ako se za zaposlenog iz stava 2 ovog člana ne može utvrditi deo štete koju je prouzrokovao, smatra se da su svi zaposleni podjednako odgovorni i štetu nadoknađuju u jednakim delovima.
Ako je više zaposlenih prouzrokovalo štetu krivičnim delom sa umišljajem, za štetu odgovaraju solidarno.
Postojanje štete, njenu visinu, okolnosti pod kojima je nastala, ko je štetu prouzrokovao i kako se nadoknađuje, utvrđuje poslodavac, u skladu sa opštim aktom i ovim ugovorom.
Postupak za utvrđivanje odgovornosti zaposlenog za štetu, pokreće se rešenjem poslodavca.
Poslodavac je dužan da donese rešenje o pokretanju postupka za utvrđivanje odgovornosti u roku od pet dana od dana prijema prijave o prouzrokovanoj šteti poslodavcu ili ličnom saznanju da je šteta prouzrokovana poslodavcu.
Prijava iz stava 2 ovog člana, naročito sadrži: ime i prezime zaposlenog koji je štetu prouzrokovao poslodavcu, vreme, mesto i način izvršenja štetne radnje, dokaze koji ukazuju da je zaposleni prouzrokovao štetu poslodavcu i predlog poslodavcu da pokrene postupak za utvrđivanje odgovornosti zaposlenog za štetu.
Rešenje o pokretanju postupka za utvrđenje odgovornosti zaposlenog za štetu donosi se u pisanoj formi i posebno sadrži: ime i prezime zaposlenog, poslove na koje je zaposleni raspoređen, vreme, mesto i način izvršenja štetne radnje i dokaze koji ukazuju da je zaposleni izvršio štetnu radnju.
Kad primi rešenje o pokretanju postupka za utvrđivanje odgovornosti zaposlenog za štetu, poslodavac zakazuje raspravu i odlučuje o odgovornosti zaposlenog za šetu.
Visina štete utvrđuje se na osnovu cenovnika ili knjigovodstvene evidencije vrednosti stvari.
Ako se visina štete ne može utvrditi u tačnom iznosu, odnosno na osnovu cenovnika ili knjigovodstvene evidencije ili bi utvrđivanje njenog iznosa prouzrokovalo nesrazmerne troškove, visinu naknade štete utvrđuje poslodavac u paušalnom iznosu, procenom štete ili veštačenjem stručnog lica.
Kad utvrdi sve činjenice i okolnosti od uticaja na odgovornost zaposlenog, poslodavac donosi rešenje kojim se zaposleni obavezuje da nadoknadi štetu ili se oslobađa od odgovornosti.
Ako poslodavac nađe da je zaposleni dužan da naknadi štetu, određuje način kako će zaposleni štetu da naknadi i u kom roku.
Poslodavac može zaposlenog obavezati da štetu naknadi u novcu ili, ako je to moguće, popravkom ili dovođenjem oštećene stvari u stanje pre nastupanja štete.
O tome da li pristaje ili ne pristaje da naknadi štetu, zaposleni je dužan da dostavi naknadnu izjavu.
Ako zaposleni ne pristane da nadoknadi štetu ili ne nadoknadi štetu u roku od tri meseca od dana davanja izjave da pristaje da štetu nadoknadi, o šteti odlučuje nadležni sud.
Zaposleni koji je u radu ili u vezi sa radom, namerno ili krajnjom nepažnjom prouzrokovao štetu trećem licu, a koju je nadoknadio poslodavac, dužan je da poslodavcu naknadi iznos isplaćene štete.
Poslodavac može, u opravdanim slučajevima, delimično osloboditi zaposlenog od naknade štete koju je prouzrokovao imajući u vidu njegovu materijalnu situaciju, osim ako je štetu prouzrokovao namerno.
Ako zaposleni pretrpi povredu ili štetu na radu ili u vezi sa radom, a da pritom nisu ispunjeni uslovi iz člana 87 ovog ugovora, poslodavac je dužan da mu nadoknadi štetu, u skladu sa zakonom, opštim aktom i ovim ugovorom.
Ako se u roku od 30 dana od dana pretrpljene povrede ili štete na radu ili u vezi sa radom poslodavac i zaposleni ne sporazumeju o naknadi štete, zaposleni ima pravo da naknadu štete zahteva pred nadležnim sudom.
Zaposleni može da bude privremeno udaljen sa rada ako je protiv njega pokrenut krivični postupak zbog krivičnog dela učinjenog na radu ili u vezi sa radom ili ako je učinio povredu radne obaveze koja ugrožava imovinu veće vrednosti.
Zaposleni kome je određen pritvor udaljuje se sa rada od prvog dana pritvora, dok pritvor traje.
Za vreme privremenog udaljenja zaposlenog sa rada u smislu člana 81 i 82 ovog ugovora, zaposlenom pripada naknada zarade u visini jedne četvrtine, a ako izdržava porodicu u visini jedne trećine mesečne zarade koju je ostvario za mesec pre privremenog udaljenja.
Naknada zarade za vreme privremenog udaljenja u smislu člana 82 ovog ugovora, isplaćuje se na teret organa koji je odredio pritvor.
Udaljenje iz člana 81 ovog ugovora može da traje najduže tri meseca, u kom periodu je poslodavac dužan da zaposlenog vrati na rad ili da mu otkaže ugovor o radu, ako za to postoje opravdani razlozi iz člana 59 stav 1 tačka 35 ovog ugovora.
Zaposlenom za vreme privremenog udaljenja sa rada pripada razlika između iznosa naknade zarade primljene po osnovu člana 83 ovog ugovora i punog iznosa zarade ostvarene za mesec pre privremenog udaljenja uvećanog za prosečni porast zarada zaposlenih kod poslodavca za vreme u kome mu pripada naknada, i to:
- ako krivični postupak protiv njega bude obustavljen pravosnažnom odlukom, ili ako pravnosnažnom odlukom bude oslobođen optužbe, ili je optužba protiv njega odbijena, ali ne zbog nenadležnosti;
- ako zaposlenom ne prestane radni odnos u smislu člana 59 stav 1 tačka 3-5 ovog ugovora.
VII ZAŠTITA NA RADU
Poslodavac i zaposleni su dužni da se u procesu rada pridržavaju odredaba zakona i drugih propisa iz zaštite na radu.
Zaposleni ima pravo na bezbednost i zaštitu zdravlja u skladu sa zakonom.
Poslodavac je dužan da rad u preduzeću organizuje tako da se obezbedi zaštita života i zdravlja zaposlenih, i to:
- da obezbedi zaposlenima lična zaštitna sredstva i opremu ako se opasnosti i štetnosti koje se pojavljuju u procesu rada ne mogu otkloniti na drugi način. Sredstva za zaštitu na radu i oprema se obezbeđuju prema specifikaciji ličnih zaštitnih sredstava i opreme, koja čini sastavni deo Pravilnika o zaštiti na radu i godišnjeg plana zaštite na radu;
- da obezbedi izradu godišnjeg plana i programa zaštite na radu i potrebna finansijska sredstva;
- da obezbedi sredstva za svakodnevnu ličnu higijenu zaposlenih, a posebno zaposlenima koji rade na poslovima pri čijem obavljanju dolazi do prljanja, mašćenja i sl.;
- da obezbedi osposobljavanje zaposlenih za bezbedan rad, odnosno teoretsku i praktičnu obuku svakog zaposlenog na njegovom radnom mestu. Osposobljavanje zaposlenih za bezbedan rad sprovodi se saglasno Zakonu o zaštiti na radu i programu koji utvrđuje stručna služba - Služba zaštite na radu;
- da obezbedi održavanje oruđa za rad u ispravnom stanju, saglasno opštem aktu preduzeća;
- da preduzima potrebne mere zaštite od štetnih uticaja za život i zdravlje zaposlenih;
- da obezbedi posebnu zaštitu žena, roditelja, omladine i invalida u skladu sa Zakonom o zaštiti na radu, Zakonom o radu i drugim važećim propisima;
- da u toku tekuće godine osigura sve zaposlene za slučaj smrti ili invaliditeta, a visinu premije i druge uslove utvrdiće sporazumno sa reprezentativnim sindikatima.
Zaposleni se obavezuju:
- da svoje poslove vrše sa punom pažnjom radi obezbeđenja svog života i zdravlja i ostalih zaposlenih;
- da se pridržavaju propisanih i naloženih mera zaštite na radu i da se staraju o sprovođenju i unapređenju zaštite na radu;
- da se podvrgnu odgovarajućem alkotestu ukoliko se posumnja da su pod uticajem alkohola;
- da se obuče za primenu mera zaštite na radu i za pružanje pomoći ostalim zaposlenim;
- da namenski koriste lična zaštitna sredstva i opremu, da njima pažljivo rukuju i da ih održavaju u ispravnom stanju;
- da se podvrgavaju redovnim i vanrednim preventivno-zdravstvenim pregledima;
- da stalno usavršavaju svoje znanje i praktičnu sposobnost u vezi zaštite na radu i zaštite radne i životne sredine i obavljanjem svojih poslova sprečavaju zagađivanje radne i životne sredine.
Direktori sektora se obavezuju da: preduzmu mere za obezbeđivanje sigurnosti zaposlenih na radu u saradnji sa stručnom službom; obezbede uslove za obavljanje lekarskih pregleda zaposlenih, za ispitivanje radne sredine i oruđa za rad i postupe po nalogu poslodavca, u vezi sprovođenja naloženih mera zaštite na radu.
Upravnici pogona i rukovodioci službi se obavezuju da: neposredno sprovode propisane i naložene mere na radu u skladu sa zakonom; prate i kontrolišu u okviru svoje organizacione jedinice redovno vršenje zdravstvenih pregleda zaposlenih, oruđa za rad i uslova rada; da obaveštavaju stručnu službu o svakoj povredi na radu, o pojavama koje bi mogle da ugroze bezbednost zaposlenih i pripremaju naloge za nabavku ličnih zaštitnih sredstava i opreme.
Poslovođe se obavezuju da neposredno sprovode propisane i naložene mere zaštite na radu u skladu sa zakonom; obaveštavaju šefa svoje organizacione jedinice i stručnu službu o svakoj povredi na radu i svakodnevno kontrolišu korišćenje ličnih zaštitnih sredstava i opreme u svojoj organizacionoj jedinici.
Zaposleni ima pravo da odbije da radi poslove ako mu zbog vršenja tih poslova preti opasnost po život ili zdravlje i ako mu poslodavac u skladu sa zakonom i ovim ugovorom nije obezbedio odgovarajuća sredstva za rad i uslove za rad.
Predsednici reprezentativnih sindikata imaju pravo da se neposredno upoznaju sa primenjenim merama zaštite na radu i uslovima na svakom radnom mestu i da poslodavcu predlože preduzimanje potrebnih mera zaštite na radu u skladu sa zakonom i drugim propisima.
O preduzetim merama po predlogu iz prethodnog stava poslodavac je dužan da obavesti predsednike sindikalnih organizacija u preduzeću u roku od 30 dana.
VIII - CENA RADA, ZARADE I OSTALA LIČNA PRIMANJA
Zaposleni imaju pravo na odgovarajuću zaradu u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorima (opštim, posebnim i pojedinačnim) i ugovorom o radu.
Zaposlenima se garantuje jednaka zarada za isti rad ili rad iste vrednosti.
Zaposleni obavlja poslove prema pravilniku o sistematizaciji kojim se utvrđuje vrsta posla, stručna sprema i posebni uslovi potrebni za rad na tim poslovima.
Zarada se isplaćuje zaposlenima dva puta mesečno i to:
- akontacija za tekući mesec između 25. i 30. u tekućem mesecu
- konačni obračun do 15. u narednom mesecu.
Poslodavac je dužan da zaposlenom, prilikom svake isplate zarade, dostavi obračun.
Zarada zaposlenog sastoji se od:
- zarade koju zaposleni ostvaruje za obavljeni rad i vreme provedeno na radu;
- uvećanje zarade;
- naknade zarade;
- drugih primanja koja imaju karakter zarade.
Zarada zaposlenih u JKP "Gradska čistoća" utvrđuje se na nivou odgovarajuće, uporedive veličine - prosečne isplaćene zarade po zaposlenom u privredi grada u prethodnom mesecu u odnosu na mesec za koji se vrši obračun isplata zarada.
Zaposleni ostvaruju pravo na masu sredstava za isplatu zarada na osnovu:
1. ostvarene zaposlenosti u obračunskom periodu (broja zaposlenih na osnovu časova rada);
2. prosečno isplaćene zarade po zaposlenom u privredi grada u prethodnom mesecu, i
3. procenta korekcije iskazanog u tabeli Posebnog kolektivnog ugovora za komunalna preduzeća grada Beograda.
U skladu sa prethodno definisanim parametrima utvrđuje se vrednost radnog časa - cena rada za zaposlene u preduzeću.
Ukoliko prosečna ciljna zarada zaposlenih u preduzeću bude isplaćivana ispod prosečne ciljne zarade zaposlenih u privredi grada, usklađivanje će se vršiti sukcesivno i kontinuirano.
Masa zarada ugovara se najkasnije do 30. novembra tekuće godine za naredu godinu na osnovu sporazumno utvrđene metodologije, odnosno mehanizma korelacije zarada u preduzeću i prosečno ostvarene zarade u privredi Beograda, u zavisnosti od ekonomsko-finansijskog položaja preduzeća, mogućnosti osnivača, definisanih na osnovama politike razvoja komunalnih delatnosti.
Zarada koju zaposleni ostvaruje za obavljeni rad i vreme provedeno na radu utvrđuje se na osnovu cene rada posla koji zaposleni obavlja i radnog učinka za puno radno vreme.
Cena rada posla koji zaposleni obavlja utvrđuje se na osnovu cene rada za najjednostavniji rad i koeficijenta posla koji zaposleni obavlja.
Cena rada za najjednostavniji rad ne može da bude utvrđena u nižem iznosu od cene rada za najjednostavniji rad utvrđene u smislu Posebnog kolektivnog ugovora za komunalne delatnosti.
Koeficijent - vrednost posla koji zaposleni obavlja utvrđuje se na osnovu složenosti, odgovornosti, uslova rada i stručne spreme koja je uslov za obavljanje odgovarajućeg posla.
Vrednost posla utvrđuje se u rasponu 1:6 i razvrstava se po sledećim grupama:
|
|
||
|
Grupa poslova |
Opis i tipični poslovi |
Koeficijent |
|
|
||
|
1 |
2 |
3 |
|
|
||
|
I |
NK fizički radnik početnik |
|
|
|
radnik na održavanju higijene poslovnih prostorija |
1.00-1.65 |
|
|
||
|
II |
održavanje higijene u samačkom hotelu i pogonima |
|
|
|
kurir |
|
|
|
vrtlar |
|
|
|
radnik na održ. poslovnog kruga i zelenih površina |
2.00 |
|
|
||
|
III |
komunalni radnik na čišćenju ulica |
|
|
|
komunalni radnik na pranju ulica |
|
|
|
komunalni radnik na iznošenju smeća |
2.10-2.40 |
|
|
||
|
IV |
radnik na poslovima obezbeđenja |
|
|
|
vodoinstalater II grupe |
|
|
|
stolar II grupe |
|
|
|
moler - farbar II grupe |
|
|
|
bravar za instalacije parnog grejanja |
|
|
|
traktorista - viljuškarista |
|
|
|
vozač putničkog vozila |
|
|
|
vodoinstalater I grupe |
|
|
|
stolar I grupe |
|
|
|
moler - farbar I grupe |
|
|
|
inkasant |
|
|
|
rukovalac centralnog grejanja |
|
|
|
vozač specijalnog vozila (transport, auto-podizač vozač garaže) |
|
|
|
administrator - daktilograf |
2.40-2.70 |
|
|
||
|
V |
referent eksploatacije tahografa |
|
|
|
tehnički sekretar |
|
|
|
administrativni referent |
|
|
|
referent pogonskog knjigovodstva |
|
|
|
automehaničar III grupe |
|
|
|
autoelektričar III grupe |
|
|
|
bravar - limar III grupe |
|
|
|
referent nabavke |
|
|
|
referent učinka i administrativnih poslova |
|
|
|
administrativno-finansijski referent |
|
|
|
magacioner magacina goriva i maziva |
|
|
|
normirac - tehnolog u održavaju |
|
|
|
glavni poslovođa |
|
|
|
poslovođa mikrorejona |
|
|
|
referent finansijskog knjigovodstva |
|
|
|
referent eksploatacije i servisa vozila |
|
|
|
magacioner magacina auto-delova |
2.40-2.90 |
|
|
||
|
VI |
referent za praćenje LD-a i statistike |
|
|
|
referent - mehanograf |
|
|
|
dispečer |
|
|
|
monter centralnog grejanja |
|
|
|
električar specijalista |
|
|
|
automehaičar II grupe |
|
|
|
autoelektričar II grupe |
|
|
|
bravar - limar II grupe |
|
|
|
kontista |
|
|
|
vozač čistilice |
|
|
|
vozač na utovaru smeća |
|
|
|
vozač autocistere |
|
|
|
vozač sandučara-transportera |
|
|
|
referent za obračun usluga realizacije |
|
|
|
automehaničar I grupe |
|
|
|
autoelektričar I grupe |
|
|
|
bravar - limar I grupe |
|
|
|
grupovođa automehaničara |
|
|
|
grupovođa autoelektričara |
|
|
|
grupovođa bravara - limara |
|
|
|
rukovalac bagera |
|
|
|
bilansista |
|
|
|
poslovođa automehaničara |
|
|
|
poslovođa bravara - limara |
2.70-3.30 |
|
|
||
|
VII |
referent zaštite na radu |
|
|
|
glavni blagajnik |
|
|
|
šef operative pogona |
|
|
|
glavni dispečer |
|
|
|
šef plana i koordinacije operative |
|
|
|
šef građevinskog odeljenja |
|
|
|
glavi kontrolor - defektolog |
|
|
|
upravnik pogona IV |
3.00-3.50 |
|
|
||
|
VIII |
samostalni referent dipl. pravnik |
|
|
|
samostalni referent dipl. prav i dipl. ek. |
|
|
|
socijalni radnik |
|
|
|
šef garaže |
|
|
|
upravnik VI |
|
|
|
samostalni referent dipl. ek. i dipl. inž. |
|
|
|
samostalni referent dipl. inž. |
|
|
|
šef smene održavanja |
|
|
šef tehnologije rada |
||
|
|
rukovodilac službe |
|
|
|
glavni inženjer sektora |
3.50-4.00 |
|
|
||
|
IX |
pomoćnik direktora operative |
|
|
|
pomoćnik direktora održavanja |
|
|
|
direktor sektora operative, održavanja, ekonomsko-pravnih poslova |
|
|
|
pomoćnik generalnog direktora |
|
|
|
zamenik generalnog direktora |
4.20-6.00 |
|
|
||
1. Uvećana zarada
Zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu za:
- prekovremeni rad u koji se ne uračunava radno vreme unapred određeno na osnovu izvršenja godišnje preraspodele radnog vremena - 45%;
- rad na državni ili verski praznik za koji je zakonom predviđeno da se ne radi - 150%;
- rad noću (između 22 i 6 časova narednog dana) ako takav rad nije uračunat pri utvrđivanju cene rada - 45%;
- za rad u smeni 5%;
- za rad nedeljom 15%.
2. Ostala primanja
Zaposleni ima pravo na povećanje zarade za:
- minuli rad - u visini 0,5% cene rada utvrđene ovim ugovorom za svaku godinu radnog staža, s tim što se isplata po ovom osnovu ograničava na 40 godina radnog staža;
- mesečnu ishranu u toku rada - u visini od 20% prosečne zarade u privredi Republike Srbije, prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike;
- regres za korišćenje godišnjeg odmora u visini prosečne mesečne zarade po zaposlenom u privredi republike, prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike, odnosno srazmerni deo regresa za korišćenje godišnjeg odmora u trajanju kraćem od 18 radnih dana;
- terenski dodatak u visini od 3% prosečne mesečne zarade po zaposlenom u privredi grada prema poslednjem objavljenom podatku, a ako nisu obezbeđeni smeštaj i hrana i naknada troškova smeštaja i ishrane;
- davanje zaposlenima povodom, Božića, 8. marta, jubileja preduzeća i drugim prigodnim prilikama;
- nagradu kao jubilej ili povodom jubilarne godine rada u preduzeću u visini od najmanje jedne prosečne zarade zaposlenog kod poslodavca u mesecu u kome se jubilarna nagrada isplaćuje.
Isplata jubilarnih i drugih nagrada po osnovu jubileja i praznika izvršiće se po prethodnom obaveštenju osnivača.
3. Naknada zarade
Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini koju bi ostvario da radi za vreme odsustvovanja sa rada:
- zbog prekida rada do kojeg je došlo naredbom nadležnog organa odnosno ovlašćenog radnika;
- za vreme prekida do kojeg je došlo naredbom nadležnog organa zbog neobezbeđivanja bezbednosti i zaštite na radu koja je uslov daljeg obavljanja rada bez ugrožavanja života i zdravlja zaposlenih i drugih lica, kao i u drugim slučajevima u skladu sa zakonom;
- na dan državnog i verskog praznika koji je propisan zakonom kao naredni dan;
- u vreme godišnjeg odmora;
- plaćenog odsustva;
- odazivanja pozivu vojnih i drugih organa;
- davanja krvi, tkiva i drugih delova tela;
- stručnog osposobljavanja i usavršavanja radi potreba procesa rada;
- učešće na radno proizvodnim takmičenjima i drugim vidovima stvaralaštva;
- prisustvovanje sednicama organa uprave i lokalne samouprave, organa upravljanja kod poslodavca ili organa sindikata.
Pod zaradom koju bi zaposleni ostvario da radi podrazumeva se zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, uvećanje zarade kao i druga primanja koja čine zaradu.
Zaposleni ima pravo na naknadu za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad do 30 dana i to:
1. u visini od 75% zarade koju bi ostvario u mesecu u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, koja ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene Zakonom o radu, ako je prouzrokovana bolešću ili povredom van rada, ako zakonom nije drugačije regulisano;
2. u visini 100% zarade koju bi ostvario u mesecu u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnim oboljenjem.
Zaposleni je dužan da najkasnije u roku od tri dana od nastupanja privremene sprečenosti o tome obavesti poslodavca.
4. Naknada troškova
Zaposleni ima pravo na naknadu troškova za:
1. Troškove prevoza za dolazak i povratak sa posla do iznosa cene prevozne karte. Pravo na troškove prevoza u javnom saobraćaju ima zaposleni koji od mesta stanovanja do mesta obavljanja posla koristi javni gradski prevoz, prigradski ili međugradski kao jedino sredstvo prevoza;
2. Troškove dnevnica za službeno putovanje u zemlji i naknadu za ishranu - u visini do 5% prosečne mesečne zarade u privredi republike prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike, s tim što se putni troškovi priznaju u celini prema priloženom računu, a troškovi noćenja do iznosa cena hotela A i B kategorije.
Vreme provedeno na službenom putu po pojedinom putnom nalogu može trajati pet radnih dana neprekidno.
Zaposleni je dužan da obračun troškova putovanja podnese najkasnije u roku od osam dana od dana povratka sa službenog puta.
3. Dnevnicu za službeno putovanje u inostranstvu do iznosa, pod uslovima i na način propisan za savezne organe, a ne manje od 75% tog iznosa.
Poslodavac je dužan da zaposlenom isplati:
1. Otpremninu pri prestanku radnog odnosa radi korišćenja prava na penziju ili pri prestanku radnog odnosa po sili zakona zbog gubitka radne sposobnosti najmanje u visini iznosa dve zarade koju bi radnik ostvario za mesec koji prethodi mesecu u kojem se isplaćuje otpremnina, s tim što tako isplaćena otpremnina ne može biti niža od dve prosečne zarade po zaposlenom isplaćene kod poslodavca za mesec koji prethodi mesecu u kojem se vrši isplata otpremnine, odnosno dve prosečne zarade isplaćene u gradu, prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike ako je to za zaposlenog povoljnije.
2. Pomoć porodici u slučaju smrti zaposlenog u visini troškova pogrebnih usluga prema prosečnim cenama JKP "Pogrebne usluge".
3. Nagradu kao jubilej ili povodom jubilarne godine rada u preduzeću u visini:
- za 10 godina neprekidnog rada u preduzeću - jedna prosečna zarada u preduzeću u mesecu koji prethodi mesecu u kojem se vrši isplata;
- za 20 godina neprekidnog rada u preduzeću - jedna i po prosečna zarada u preduzeću u mesecu koji prethodi mesecu u kojem se vrši isplata;
- za 30 godina neprekidnog rada u preduzeću - dve prosečne zarade preduzeća u mesecu koji prethodi mesecu u kojem se vrši isplata;
4. Solidarnu pomoć za slučajeve teže bolesti zaposlenog ili članova njegove uže porodice, zdravstvene rehabilitacije, nastupanja invalidnosti, u slučaju smrti članova njegove uže porodice i u slučaju nepogoda, kao i pomoći u slučaju teške materijalne situacije zaposlenog u visini od 1-3 prosečne zarade u privredi Beograda, a u slučaju kupovine lekova i smrti do visine troškova prema priloženim računima.
Članom uže porodice u smislu ovog člana smatra se bračni drug, deca i roditelji zaposlenog.
Teže bolesti u smislu ovog kolektivnog ugovora su: akutna tuberkuloza, maligna oboljenja, infarkt srca, teška srčana oboljenja - urođene srčane mane sa dekompenzacijom, sva stanja sa ugrađenim pejsmejkerom ili srčanim zaliscima, šećerna bolest, lupus, sida, teži operativni zahvati kičme, ekstremiteta i vitalnih unutrašnjih organa želuca, jetre, pankreasa, tankog i debelog creva itd., apopleksija, plegija, paraliza, distrofija, teža psihotična i psihoneurotična stanja i bolesti, bronhijalna astma (utvrđena na klinici ili drugoj stacionarnoj ustanovi), teška insuficijencija ventilacije pluća i teška oboljenja oka (maligna oboljenja, glaukom, slepilo);
5. zajam za nabavku ogreva, zimnice, udžbenika do iznosa jedne prosečne zarade isplaćene u gradu u mesecu u kojem se kredit isplaćuje, sa rokovima vraćanja koji ne mogu biti duži od šest meseci;
6. poslodavac je obavezan da uz isplatu konačnog mesečnog obračuna zarade zaposlenih obezbedi sredstva namenski za fond za prevenciju radne invalidnosti i rekreativne odmore zaposlenih u iznosu od 0,2% na masu sredstava isplaćenih na ime zarada.
Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini 45% od zarade koju bi ostvario da radi za vreme prekida rada do kojeg je došlo bez krivice zaposlenog, najduže 45 radnih dana u kalendarskoj godini.
IX ZABRANA KONKURENCIJE
Ugovorom o radu mogu da se utvrde poslovi koje zaposleni ne može da radi u svoje ime i za svoj račun, kao i u ime i za račun drugog pravnog ili fizičkog lica, bez saglasnosti poslodavca kod koga je u radnom odnosu (u daljem tekstu: zabrana konkurencije).
Zabrana konkurencije može da se utvrdi samo ako postoje uslovi da zaposleni radom kod poslodavca stekne nova, posebna važna tehnološka znanja, širok krug poslovnih partnera ili da dođe do saznanja važnih poslovnih informacija i tajni.
Zabrana konkurencije važi za teritoriju grada Beograda, a odnosi se na poslove iz osnovne delatnosti poslodavca.
Ako zaposleni prekrši zabranu konkurencije, poslodavac ima pravo da od zaposlenog zahteva naknadu štete.
Ugovorom o radu poslodavac i zaposleni mogu da ugovore zabranu konkurencije u smislu člana 103 ovog ugovora i naknadu štete po prestanku radnog odnosa, u roku koji ne može da bude duži od dve godine po prestanku radnog odnosa.
Odluka iz stava 1 ovog člana neće se primenjivati, ako poslodavac zaposlenom otkaže ugovor o radu, a za to nije imao opravdanih razloga u smislu člana 59 ovog ugovora.
X ZAŠTITA PRAVA ZAPOSLENIH
Zaposleni ima pravo na žalbu protiv odluke nadležnih organa utvrđenih opštim aktima preduzeća u vezi sa svojim pravima i obavezama iz radnog odnosa i svih drugih prava iz ovog ugovora.
Žalbu iz stava 1 ovog člana zaposleni podnosi sudu u roku od 15 dana od dana uručenja odluke kojom je povređeno njegovo pravo, odnosno od dana kada je saznao za povredu prava.
Zaposleni može da traži da ga u njegovo ime kod zaštite prava zastupa organizacija sindikata čiji je član.
Organizacije sindikata mogu u slučaju povrede prava zaposlenih iz ovog ugovora da pokrenu postupak za utvrđivanje pravovaljanosti primene njegovih odredaba.
Poslodavac je obavezan da zaposlenom omogući uvid u dokumentaciju, opšta akta preduzeća i kolektivne ugovore radi zaštite svojih prava na radu i u vezi sa radom.
Otkazni rok utvrđuje se u skladu sa zakonom i Pojedinačnim kolektivnim ugovorom za komunalna preduzeća grada Beograda.
Ako nastane spor između poslodavca i zaposlenog, poslodavac i zaposleni dužni su da sporno pitanje reše sporazumno.
Predlog za rešavanje spornog pitanja sporazumno mogu podneti i poslodavac i zaposleni u roku od tri dana od dana nastanka spornog pitanja.
Predlog iz stava 2 ovog člana podnosi se u pisanoj formi.
Ako se poslodavac ili zaposleni ne izjasne o predlogu za sporazumno rešavanje spornog pitanja u roku od tri dana od dana podnošenja predloga ili ako zaposleni i poslodavac ne mogu sporno pitanje da reše sporazumno, mogu da ga iznesu pred arbitražu.
Arbitraža ima tri člana. U sastav arbitraže ulazi po jedan predstavnik strane u sporu i jedan arbitar kojeg strane u sporu odrede sporazumom iz reda stručnjaka za oblasti koja je predmet spora.
Postupak pred arbitražom može pokrenuti svaka od strana u sporu. Postupak pred arbitražom pokreće se u pisanoj formi.
Odluka pred arbitražom je konačna i obavezuje poslodavca i zaposlenog.
XI UČEŠĆE U UPRAVLJANJU
Predstavnike zaposlenih imenuje i razrešava u Upravnom i Nadzornom odboru osnivač na predlog zaposlenih. Predstavnici zaposlenih imenuju se u Upravni i Nadzorni odbor preduzeća, koji čine 1/3 članova, na osnovu predloga sindikata, a postupak za predlaganje i biranje članova Upravnog i Nadzornog odbora, do okončanja, vodi i za njega odgovara reprezentativni sindikat.
Ukoliko je u preduzeću organizovano više reprezentativnih sindikata, a ne postigne se dogovor da vode zajedničku akciju na predlaganju i biranju članova Upravnog i Nadzornog odbora, predlozi zaposlenih će se dostavljati direktoru poslodavca srazmerno broju članova reprezentativnih sindikata.
Reprezentativni sindikat učestvuje u postupku statusnih promena preduzeća, a posebno svojinske promene ili ugovaranja koncesija preduzeća, i ima pravo davanja mišljenja i predloga.
U preduzećima sa preko 50 zaposlenih može da se obrazuje savet zaposlenih, i to na sledeći način:
- u preduzećima do 1.000 zaposlenih savet zaposlenih broji od tri do pet članova;
- u preduzećima sa preko 1.000 zaposlenih savet zaposlenih broji od pet do devet članova.
Predsednik reprezentativnog sindikata po funkciji je član saveta zaposlenih.
U preduzećima sa preko 1.000 zaposlenih u savet zaposlenih bira se po jedan član na svakih 500 zaposlenih.
Postupak za predlaganje, izbor i opoziv članova saveta zaposlenih vodi i za njega odgovara reprezentativni sindikat, u dogovoru sa drugim sindikatima i zaposlenima.
Savet zaposlenih razmatra pitanja koja se odnose na ostvarivanje prava i obaveza zaposlenih iz rada i po osnovu rada, bliže utvrđena pojedinačnim kolektivnim ugovorom.
Upravni odbor donosi pravilnik o rešavanju stambenih potreba zaposlenih, uz mišljenje reprezentativnog sindikata.
Upravni odbor je, pre donošenja pravilnika o zaštiti na radu, dužan da pribavi mišljenje reprezentativnog sindikata.
XII SINDIKALNO ORGANIZOVANJE ZAPOSLENIH, USLOVI ZA RAD SINDIKATA I SARADNJA SA SINDIKATOM
Poslodavac je dužan da u skladu sa zakonom zaposlenima omogući sindikalno organizovanje i sprovođenje aktivnosti usmerenih na poboljšanje njihovih uslova rada i ukupnog životnog položaja.
Poslodavac je dužan:
- da sindikatu obezbedi korišćenje prostorija bez plaćanja naknade i pružanje potrebnih stručnih, administrativnih i tehničkih usluga neophodnih za njegov rad;
- da omogući predsedniku reprezentativnog sindikata da profesionalno obavlja funkciju predsednika, kako bi se sprovodile sve aktivnosti i zadaci, u interesu zaposlenih i poslodavca, koji proizlaze iz zakona i kolektivnih ugovora i da za to vreme prima naknadu zarade;
- da predsedniku - povereniku reprezentativnog sindikata sporazumno obezbedi utvrđen broj plaćenih časova mesečno za obavljanje njegove funkcije, a ako se sporazum ne postigne najmanje 40 plaćenih časova mesečno u preduzećima do 200 zaposlenih, i po jedan čas mesečno više na svakih daljih 100-1.000 članova, i po tri časa više na svakih daljih 500 članova;
- da sindikalnim poverenicima i predsednicima sindikalnih podružnica drugih sindikalnih organizacija sporazumno obezbedi utvrđen broj plaćenih časova mesečno za obavljanje funkcija, a ako se sporazum ne postigne, najmanje jednu polovinu od plaćenih časova koji se obezbeđuju za predsednika tog sindikata, srazmerno broju članova;
- da predstavnicima sindikata omogući informisanje zaposlenih, isticanjem obaveštenja na određenim mestima, pristupačnim zaposlenima i za to određenim;
- da predstavnici sindikata mogu odsustvovati sa posla radi prisustvovanja sindikalnim sastancima, konferencijama, sednicama i kongresima na koje su pozvani;
- da se mišljenja i predlozi reprezentativnog sindikata razmotre pre donošenja odluka od značaja za materijalni, ekonomski i socijalni položaj zaposlenih, i da se u odnosu na njih opredeli;
- da predsednika reprezentativnog sindikata poziva na sednice Upravnog odbora, kao i predsednike drugih sindikata, kada se razmatraju inicijative koje uputi određeni sindikat ili odlučuje o pitanjima koja se odnose na prava i obaveze zaposlenih.
Poslodavac je dužan da reprezentativnim sindikatima u cilju zaštite opštih i pojedinačnih interesa zaposlenih, omogući da:
- kontrolišu sprovođenje i primenu kolektivnih ugovora i drugih propisa,
- daju inicijative i predloge pri izradi opštih akata kojima se regulišu prava i obaveze zaposlenih po osnovu rada;
- učestvuje u postupku utvrđivanja prestanka potrebe za radom kao i u postupku utvrđivanja prava tih zaposlenih u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorima;
- učestvuju u postupku odlučivanja o svim pitanjima od značaja za zaštitu standarda zaposlenih;
- prisustvuju sednicama Upravnog odbora kada su na dnevnom redu pitanja vezana za ekonomski položaj, stambenu problematiku zaposlenih kao i zaštitu na radu.
Predsednici reprezentativnih sindikata mogu profesionalno da obavljaju svoju funkciju za vreme trajanja mandata u punom radnom vremenu i za to vreme imaju pravo na zaradu u visini zarade koju bi ostvarili na poslovima na kojima su raspoređeni.
Poslodavac je saglasan da u dogovoru sa predsednicima organizacija sindikata utvrdi broj sati za rad članova organa sindikalnih organizacija.
Predstavnik sindikata (predsednik sindikata, predsednik i član izvršnog - glavnog odbora, sekretar i blagajnik) za vreme obavljanja svoje funkcije ako postupaju u skladu sa zakonom ili kolektivnim ugovorima ne može biti raspoređen na druge poslove i kod drugog poslodavca niti mu se može utvrditi prestanak potrebe za radom ili se na drugi način staviti u nepovoljniji položaj.
Odredbe stava 1 ovog člana ne odnose se na predstavnike sindikata koji ne pokazuju potrebna znanja i sposobnosti na radnom mestu na koje su raspoređeni ili ne ostvaruje odgovarajuće rezultate rada.
XIII ORGANIZOVANJE ŠTRAJKA
Način organizovanja i sprovođenja štrajka vrši se u skladu sa Zakonom o štrajku i Kolektivnim ugovorom.
Osnivač svojim aktom utvrđuje minimum procesa rada za vreme trajanja štrajka.
O utvrđenom minimumu procesa rada obaveštavaju se, pored javnih komunalnih preduzeća, svi korisnici preko sredstava javnog informisanja, imajući na umu da preduzeće pruža proizvode i usluge koje su nezamenljiv uslov života i rada.
Ukoliko se zbog neobezbeđivanja prava iz ovog kolektivnog ugovora i pojedinačnih kolektivnih ugovora, organizuje štrajk, on će se sprovoditi u skladu sa zakonom a zaposlenima koji u njemu učestvuju obezbediće se naknada.
XIV NAČIN REŠAVANJA SPOROVA
Za praćenje, primenu, sporna pitanja i tumačenje odredaba ovog ugovora nadležan je Odbor za praćenje i sprovođenje koga imenuju potpisnici ugovora.
U Odbor za praćenje i sprovođenje svaki potpisnik ugovora imenuje po dva člana, koji između sebe biraju predsednika.
Odluke donete na Odboru za praćenje i sprovođenje imaju obaveznu snagu za sve učesnike ovog ugovora, ako su jednoglasne.
Ukoliko nastane spor u primeni ovog ugovora o spornim pitanjima rešavaće Arbitražno veće.
U Arbitražno veće svaki potpisnik ugovora imenuje po dva predstavnika, koji između sebe biraju predsednika.
Postupak pred Arbitražnim većem pokreću potpisnici ovog ugovora.
Odluka Arbitražnog veća obavezna je za strane u sporu, potpisnike ugovora i zamenjuje odgovarajuću odredbu ovog ugovora zbog koje je došlo do spora.
Ukoliko učesnik u sporu smatra da je arbitražnom odlukom povređeno pravo zasnovano na zakonu može pokrenuti spor kod nadležnog suda.
XV PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Učesnici ovog ugovora obavezuju se da u okviru svojih ovlašćenja preduzimaju sve potrebne radnje za primenu njegovih odredbi.
Na sva pitanja koja nisu regulisana ovim kolektivnim ugovorom primenjivaće se odredbe zakona i kolektivnih ugovora.
Učesnici u zaključivanju ovog ugovora mogu pred nadležnim sudom da ostvare zaštitu prava utvrđenih ovim ugovorom, ukoliko nije došlo do sporazumnog rešavanja spornih pitanja.
Ukoliko neka pitanja nisu regulisana ovim ugovorom primenjivaće se Poseban ili Opšti kolektivni ugovor.
Izmene i dopune ovog ugovora vrše se na način i po postupku na koji je zaključen.
Ovaj ugovor zaključuje se na neodređeno vreme.
Potpisnici ovog ugovora mogu sporazumno raskinuti ugovor otkazom jedne od potpisnica ovog ugovora.
U slučaju otkaza, ovaj ugovor se primenjuje do razrešenja spornih pitanja, a najduže šest meseci, s tim što su učesnici dužni da postupak pregovaranja započnu najkasnije u roku od 15 dana od dana donošenja odluke o otkazu.
Potpisnici ovog ugovora mogu pokrenuti postupak zaključivanja novog pojedinačnog kolektivnog ugovora.
Zaključivanjem ovog kolektivnog ugovora prestaje da važi Pojedinačni kolektivni ugovor od 20. decembra 1994. godine.
Ovaj ugovor stupa na snagu danom zaključivanja a primenjuje se narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu grada Beograda".
Odredbe o zaradama, naknadama i drugim naknadama regulisane ovim ugovorom primenjivaće se počev od obračuna zarade za mesec jun 2003. godine.