UREDBAO RATIFIKACIJI KONVENCIJE O MEĐUNARODNIM PREVOZIMA ŽELEZNICAMA (COTIF)("Sl. list SFRJ - Međunarodni ugovori", br. 8/84) |
ČLAN 1
Ratifikuje se Konvencija o međunarodnim prevozima železnicama (COTIF), sa prilozima, usvojena 9. maja 1980. godine u Bernu, u originalu na francuskom jeziku.
ČLAN 2
Tekst Konvencije u originalu na francuskom jeziku i u prevodu na srpskohrvatskom jeziku glasi:
KONVENCIJA O MEĐUNARODNIM PREVOZIMA ŽELEZNICAMA (COTIF)
Strane ugovornice
koje su se sastale u skladu s članom 69 tačka 1 Međunarodne konvencije o prevozu robe železnicama (CIM) i članom 64 tačka 1 Međunarodne konvencije o prevozu putnika i prtljaga železnicama (CIV) od 7. februara 1970, kao i članom 27 Dopunske konvencije uz CIV o odgovornosti železnice za smrt i povrede putnika od 26. februara 1966. uverene u korisnost međunarodne organizacije, uviđajući potrebu da se odredbe transportnog prava prilagode ekonomskim i tehničkim potrebama, sporazumele su se o sledećem:
Deo I
OPŠTE ODREDBE
Međuvladina organizacija
1. Strane u ovoj konvenciji obrazuju, kao države članice, Međuvladinu organizaciju za međunarodne prevoze železnicama (OTIF), dalje u tekstu "Organizacija".
Sedište Organizacije nalazi se u Bernu.
2. Organizacija je pravno lice. Ona ima sposobnost da naročito zaključuje ugovore, stiče i otuđuje nepokretna i pokretna dobra i da vodi sporove na sudu.
Organizacija, njeno osoblje, stručnjaci kojima se obrati i predstavnici država članica uživaju privilegije i imunitete potrebne za obavljanje njihove misije, pod uslovima utvrđenim u Protokolu priloženom uz Konvenciju, čiji je on sastavni deo.
Odnosi između Organizacije i države domaćina regulišu se sporazumom o sedištu.
3. Radni jezici Organizacije su francuski i nemački.
Cilj Organizacije
1. Osnovni cilj Organizacije je da ustanovi jednoobrazan pravni sistem za prevoz železničkim prugama putnika, prtljaga i robe u direktnom međunarodnom saobraćaju između država članica, kao i da olakša sprovođenje i razvoj ovog sistema.
2. Pravni sistem predviđen u tački 1 može, takođe, da se primeni na direktne međunarodne prevoze koji se, pored železničkih linija, koriste i linijama na suvozemnim i pomorskim putevima, kao i na unutrašnjim vodenim putevima.
Jednoobrazna pravila CIV i CIM
1. Na direktne međunarodne prevoze primenjuju se:
- "Jednoobrazna pravila o ugovoru o međunarodnom prevozu putnika i prtljaga železnicama (CIV)", koja sačinjavaju Dodatak A Konvencije;
- "Jednoobrazna pravila o ugovoru o međunarodnom prevozu robe železnicama (CIM)", koja sačinjavaju Dodatak B Konvencije.
2. Linije spomenute u članu 2 preko kojih se odvijaju ovi prevozi, upisuju se u dva spiska: spisak linija CIV i spisak linija CIM.
3. Preduzeća kojima pripadaju linije spomenute u članu 2 tačka 2 upisane u ove spiskove, imaju ista prava i obaveze koje za železnice proističu iz Jednoobraznih pravila CIV i CIM, sa izuzetkom odstupanja koja proizilaze iz uslova korišćenja svojstvenih svakom načinu prevoza, a koja su objavljena na isti način kao i tarife.
Odstupanja se, međutim, ne mogu odnositi na odredbe o odgovornosti.
4. Jednoobrazna pravila CIV i CIM sa svojim prilozima čine sastavni deo Konvencije.
Definicija pojma "Konvencija"
U daljem tekstu izraz "Konvencija" odnosi se na Konvenciju u užem smislu, na Protokol spomenut u članu 1 tačka 2 drugi stav i na Dodatke A i B sa njihovim prilozima spomenute u članu 3 tačke 1 i 4.
Deo II
STRUKTURA I FUNKCIONISANJE
Organi
Organizacija obavlja svoju delatnost preko sledećih organa:
- Generalne skupštine,
- Upravnog odbora,
- Revizione komisije,
- Komisije stručnjaka za prevoz opasne robe,
- Centralnog biroa za međunarodne prevoze železnicama (OCTI).
Generalna skupština
1. Generalnu skupštinu sačinjavaju predstavnici država članica.
2. Generalna skupština:
a) donosi svoj unutrašnji pravilnik;
b) određuje sastav Upravnog odbora u skladu s članom 7 tačka 1;
c) daje uputstva za rad Upravnog odbora i Centralnog biroa;
d) utvrđuje, za petogodišnji period, maksimalan iznos koji mogu da dostignu godišnji rashodi Organizacije, ili daje uputstva za ograničenja tih rashoda;
e) odlučuje u skladu s članom 19, tačka 2 o predlozima za izmenu Konvencije;
f) odlučuje o zahtevima za pristupanje koji joj se podnose na osnovu člana 23 tačka 2;
g) odlučuje o drugim pitanjima koja su na dnevnom redu u skladu s tačkom 3.
3. Centralni biro saziva Generalnu skupštinu svake pete godine, ili na zahtev trećine država članica, kao i u slučajevima predviđenim u članu 19 tačka 2 i članu 23 tačka 2 i upućuje državama članicama predlog dnevnog reda najkasnije tri meseca pre početka zasedanja.
4. U Generalnoj skupštini kvorum je postignut kada je zastupljena većina država članica.
Državu članicu može da zastupa neka druga država članica; međutim, jedna država ne može zastupati više od dve druge države.
5. Generalna skupština donosi odluke većinom glasova država članica zastupljenih prilikom glasanja.
Međutim, prilikom primene tačke 2 pod d) i tačke 2 pod e), u ovom poslednjem slučaju kada su u pitanju predlozi za izmenu Konvencije u užem smislu i Protokola, potrebna je dvotrećinska većina.
6. Uz saglasnost većine država članica, Centralni biro poziva i države nečlanice da savetodavnim glasom učestvuju na zasedanjima Generalne skupštine.
Uz saglasnost većine država članica, Centralni biro poziva međunarodne organizacije koje su nadležne za pitanja prevoza ili se bave pitanjima koja su na dnevnom redu da učestvuju, sa savetodavnim glasom, na zasedanjima Generalne skupštine.
7. Pre zasedanja Generalne skupštine, a na osnovu uputstava Upravnog odbora, saziva se Reviziona komisija radi prethodnog proučavanja predloga spomenutih u članu 19 tačka 2.
Upravni odbor
1. Upravni odbor sačinjavaju predstavnici jedanaest država članica.
Švajcarska konfederacija ima jedno stalno mesto i predsedava Odboru. Ostale države članice imenuju se na pet godina. Sastav Odbora određuje se za svaki petogodišnji period, pri čemu se naročito vodi računa o pravičnoj geografskoj raspodeli. Nijedna država članica ne može biti član Odbora više od dva uzastopna perioda.
Ako se jedno mesto uprazni, Odbor određuje drugu državu članicu do kraja perioda koji je u toku.
Svaka država članica Odbora imenuje jednog delegata, a takođe, može da imenuje i jednog zamenika.
2. Odbor:
a) donosi svoj unutrašnji pravilnik;
b) zaključuje sporazum o sedištu;
c) donosi pravilnik o organizaciji, radu i pravnom položaju osoblja Centralnog biroa;
d) imenuje, vodeći računa o sposobnostima kandidata i o pravičnoj geografskoj raspodeli, generalnog direktora, zamenika generalnog direktora, savetnike i pomoćnike savetnika Centralnog biroa; Centralni biro blagovremeno obaveštava države članice kada je neko od tih mesta upražnjeno; švajcarska vlada podnosi kandidature za mesta generalnog direktora i zamenika generalnog direktora;
e) vrši nadzor nad radom Centralnog biroa kako u administrativnom tako i u finansijskom pogledu;
f) stara se da Centralni biro pravilno primenjuje Konvenciju i odluke koje donose drugi organi; predlaže, ako je potrebno, mere za olakšanje primene Konvencije i tih odluka;
g) daje mišljenja sa obrazloženjem o pitanjima koja se odnose na delatnost Centralnog biroa, a koja mu podnese neka država članica ili generalni direktor Centralnog biroa;
h) odobrava godišnji plan rada Centralnog biroa;
i) odobrava godišnji budžet Organizacije, godišnji izveštaj o radu i godišnji obračun;
j) dostavlja državama članicama godišnji izveštaj o radu, izvod iz godišnjeg obračuna, kao i svoje odluke i preporuke;
k) sastavlja i saopštava državama članicama, najkasnije dva meseca pre zasedanja Generalne skupštine na kome treba da se odredi njegov sastav, izveštaj o svom radu, kao i predloge za njegovo obnavljanje.
3. Ukoliko drukčije ne odluči, Odbor zaseda u sedištu Organizacije.
On održava dva zasedanja godišnje; osim toga, sastaje se kada predsednik to odluči ili kada četiri člana to zahtevaju.
Zapisnici sa zasedanja dostavljaju se svim državama članicama.
Komisije
1. Revizionu komisiju i Komisiju stručnjaka za prevoz opasnih stvari (dalje u tekstu: Komisija stručnjaka) sačinjavaju predstavnici država članica.
Generalni direktor Centralnog biroa ili njegov predstavnik učestvuju na zasedanjima sa savetodavnim glasom.
2. Reviziona komisija:
a) odlučuje, u skladu s članom 19 tačka 3 o predlozima za izmenu Konvencije;
b) razmatra, u skladu s članom 6 tačka 7 predloge podnete Generalnoj skupštini.
Komisija stručnjaka odlučuje, u skladu s članom 19 tačka 4 o predlozima za izmenu Konvencije.
3. Centralni biro saziva komisije samoinicijativno ili na zahtev pet država članica, kao i u slučaju predviđenom u članu 6 tačka 7 i upućuje državama članicama predlog dnevnog reda najkasnije dva meseca pre početka zasedanja.
4. U Revizionoj komisiji kvorum je postignut kada je zastupljena većina država članica; u Komisiji stručnjaka kvorum je postignut kada je zastupljena trećina država članica. Državu članicu može da zastupa druga država članica; rneđutim, jedna država ne može da zastupa više od dve druge države.
5. Svaka zastupljena država članica ima pravo na jedan glas; glasanje se vrši dizanjem ruke, ili, na zahtev, prozivkom.
Predlog je usvojen ako broj pozitivnih glasova:
a) iznosi najmanje jednu trećinu broja država članica zastupljenih prilikom glasanja i
b) ako je veći od broja negativnih glasova.
6. Uz saglasnost većine država članica, Centralni biro poziva države nečlanice i međunarodne organizacije koje su nadležne za pitanja prevoza ili se bave problemima koji su na dnevnom redu da učestvuju, sa savetodavnim glasom, na zasedanjima komisija. Pod istim uslovima mogu se pozvati nezavisni stručnjaci da prisustvuju zasedanjima Komisije stručnjaka.
7. Komisije biraju za svako zasedanje predsednika i jednog ili dva potpredsednika.
8. Rad se odvija na radnim jezicima. Izlaganja na sednici na jednom radnom jeziku prevode se ukratko na drugi radni jezik; predlozi i odluke prevode se u celini.
9. Zapisnici sadrže kratak pregled rada. Predlozi i odluke se unose u celini. U pogledu odluka merodavan je tekst na francuskum jeziku.
Zapisnici se dostavljaju državama članicama.
10. Komisije mogu da obrazuju radne grupe sa zadatkom da razmotre određena pitanja.
11. Komisije mogu da donesu svoj unutrašnji pravilnik.
Centralni biro
1. Centralni biro za međunarodne prevoze železnicama obavlja poslove sekretarijata Organizacije.
2. Centralni biro prvenstveno:
a) izvršava zadatke koje mu povere drugi organi Organizacije;
b) proučava predloge za izmenu Konvencije, pri čemu se, u slučaju potrebe, obraća za pomoć stručnjacima;
c) saziva komisije;
d) dostavlja, blagovremeno, državama članicama materijale potrebne za zasedanja raznih organa;
e) uredno vodi i objavljuje spiskove linija predviđenih u članu 3 tačka 2;
f) prima saopštenja država članica i transportnih preduzeća i, ako je potrebno, dostavlja ih drugim državama članicama i transportnim preduzećima;
g) uredno vodi i objavljuje kartoteku sudskih slučajeva;
h) izdaje periodični bilten;
i) predstavlja Organizaciju kod drugih međunarodnih organizacija nadležnih za pitanja u vezi s ciljevima Organizacije;
j) izrađuje predlog godišnjeg budžeta Organizacije i podnosi ga na odobrenje Upravnom odboru;
k) rukovodi finansijama Organizacije u okviru odobrenog budžeta;
l) pokušava, na zahtev jedne države članice ili transportnog preduzeća, da pružanjem dobrih usluga reši sporove između tih država ili preduzeća nastale u vezi s tumačenjem ili primenom Konvencije;
m) daje, na zahtev stranaka u sporu - država članica, transportnih preduzeća ili korisnika prevoza - mišljenje o sporovima nastalim u vezi s tumačenjem ili primenom Konvencije;
n) sarađuje u rešavanju sporova putem arbitraže, na osnovu Dela III;
o) olakšava transportnim preduzećima rešavanje finansijskih odnosa iz međunarodnog saobraćaja, kao i naplatu zaostalih potraživanja.
3) Periodični bilten sadrži obaveštenja potrebna za primenu Konvencije, kao i studije, presude i obaveštenja značajna za tumačenje, primenu i razvoj železničkog transportnog prava. Bilten se izdaje na radnim jezicima.
Spiskovi linija
1. Države članice dostavljaju Centralnom birou saopštenja o upisivanju ili brisanju linija iz spiskova predviđenih u članu 3 tačka 2.
Linije spomenute u članu 2 tačka 2, ukoliko povezuju države članice, upisuju se samo uz saglasnost tih država; za brisanje takve linije dovoljno je saopštenje jedne od tih država.
Centralni biro dostavlja saopštenja o upisivanju ili brisanju linije svim državama članicama.
2. Linija podleže Konvenciji pri isteku mesec dana, počev od dana saopštenja o njenom upisivanju.
3. Linija prestaje da podleže Konvenciji po isteku mesec dana, počev od dana saopštenja o njenom brisanju, izuzev u odnosu na otpočete prevoze koji se moraju završiti.
Finansiranje
1. Upravni odbor utvrđuje visinu troškova Organizacije za svaku budžetsku godinu, na predlog Centralnog biroa.
Troškove Organizacije snose države članice srazmerno dužini upisanih linija. Međutim, linije na pomorskim i unutrašnjim vodenim putevima učestvuju samo sa polovinom svoje dužine; za ostale linije koje se koriste pod posebnim uslovima, doprinos se može smanjiti najviše za polovinu na osnovu sporazuma između zainteresovane vlade i Centralnog biroa, koji podleže odobrenju Upravnog odbora.
2. Prilikom upućivanja izveštaja o radu i izvoda iz godišnjeg obračuna državama članicama, Centralni biro poziva države članice da u što kraćem roku uplate svoj udeo u troškovima za proteklu budžetsku godinu, a najkasnije do 31. decembra godine u kojoj je izveštaj upućen.
Posle toga dana na iznose koji se duguju plaća se kamata od pet posto godišnje.
Ako po isteku dve godine od toga dana država članica nije platila svoj udeo, njeno pravo glasa se obustavlja dok ne ispuni svoju obavezu plaćanja.
Po isteku dodatnog roka od dve godine Generalna skupština razmatra da li stav te države treba smatrati kao prećutno otkazivanje Konvencije i utvrđuje, ako je to slučaj, datum njegovog dejstva.
3. Obaveza plaćanja dospelih udela ne gasi se u slučajevima otkazivanja predviđenim u tački 2 i u članu 25, kao i u slučaju obustave prava glasa.
4. Nevraćene iznose treba, ukoliko je moguće, pokriti iz sredstava Organizacije; ona se mogu raspodeliti na četiri budžetske godine. Ostatak deficita unosi se u poseban račun na teret ostalih država članica, ukoliko su bile članice Konvencije u periodu neplaćanja; ovo prenošenje se vrši srazmerno dužini njihovih upisanih linija na dan otvaranja posebnog računa.
5. Država koja otkaže Konvenciju može ponovo postati država članica pristupanjem, pod rezervom da plati iznose koje duguje.
6. Organizacija naplaćuje naknadu za pokriće posebnih troškova koji nastanu zbog delatnosti predviđenih u članu 9 tačka 2 pod l) do n); u slučajevima predviđenim u članu 9 tačka 2 pod l) i m) ovu naknadu utvrđuje Upravni odbor na predlog Centralnog biroa; u slučaju predviđenom u članu 9 tačka 2 pod n) primenjuje se član 15 tačka 2.
7. Švajcarska vlada proverava usklađenost poslovnih knjiga sa računskim dokumentima i o tome podnosi izveštaj Upravnom odboru.
Deo III
ARBITRAŽA
Nadležnost
1. Sporovi između država članica u pogledu tumačenja ili primene Konvencije, kao i sporovi između država članica i Organizacije oko tumačenja ili primene Protokola o privilegijama i imunitetima mogu se, na zahtev jedne strane, podneti arbitraži. Strane slobodno određuju sastav arbitražnog suda i arbitražni postupak.
2. Sporovi između:
a) transportnih preduzeća,
b) transportnih preduzeća i korisnika prevoza,
c) korisnika prevoza,
nastali oko primene Jednoobraznih pravila CIV i Jednoobraznih pravila CIM, ukoliko nisu bili rešeni sporazumno ili podneti na rešavanje redovnom sudu, mogu se, na osnovu sporazuma između zainteresovanih strana, podneti arbitražnom sudu. Čl. 13 do 16. primenjuju se na sastav arbitražnog suda i arbitražni postupak.
3. Svaka država može prilikom potpisivanja Konvencije ili deponovanja instrumenata o ratifikaciji, odobrenju ili pristupanju, zadržati pravo da ne primenjuje sve odredbe ili deo odredaba tačke 1 i tačke 2.
4. Svaka država koja izrazi rezervu shodno tački 3 može od nje da odustane u svako doba, s tim što će o tome obavestiti vladu depozitara. Odustajanje od rezerve stupa na snagu mesec dana od dana kada vlada depozitar o tome obavesti države.
Sporazum. Sudska pisarnica
Strane zaključuju sporazum kojim se utvrđuje naročito:
a) predmet spora;
b) sastav suda i dogovoreni rokovi za naimenovanje jednog ili više arbitara;
c) mesto dogovoreno za sedište suda.
Sporazum se mora dostaviti Centralnom birou koji preuzima dužnosti sudske pisarnice.
Arbitri
1. Centralni biro sastavlja i uredno vodi spisak arbitara. Svaka država članica može da upiše u spisak arbitara dva svoja državljanina stručnjaka za međunarodno transportno pravo.
2. Arbitražni sud sačinjava jedan, tri ili pet arbitara, u skladu sa sporazumom.
Arbitri se biraju među licima koja su navedena u spisku spomenutom u tački 1. Međutim, ako sporazum predviđa pet arbitara, svaka strana može da izabere po jednog arbitra koji nije naveden u spisku.
Ako sporazum predviđa jednog jedinog arbitra, njega sporazumno biraju strane.
Ako sporazum predviđa tri ili pet arbitara, svaka strana bira jednog, odnosno dva arbitra, prema slučaju; arbitri određuju sporazumno trećeg ili petog arbitra koji predsedava arbitražnim sudom.
Ako se strane ne slažu o određivanju arbitra ili izabrani arbitri o trećem odnosno petom arbitru, odluku o tome donosi generalni direktor Centralnog biroa.
3. Arbitar pojedinac, treći, ili peti arbitar ne sme imati isto državljanstvo kao strane u sporu, osim ako su one istog državljanstva.
Intervencija treće strane u sporu nema uticaja na sastav arbitražnog suda.
Postupak. Troškovi
1. Arbitražni sud odlučuje o postupku vodeći računa naročito o sledećim odredbama:
a) isleđuje i presuđuje sporove na osnovu podataka koje podnesu strane, ali prilikom izricanja presude nije vezan tumačenjem koje daju strane;
b) ne može dosuditi više ili nešto drugo od onoga što je tužilac zahtevao, niti manje od onoga što je tuženik priznao da duguje;
c) arbitražni sud sastavlja arbitražnu presudu sa potrebnim obrazloženjem i saopštava je stranama preko Centralnog biroa;
d) ukoliko ne postoje suprotne odredbe prinudnog prava mesta u kome zaseda arbitražni sud i suprotni sporazum između strana, arbitražna presuda je pravosnažna.
2. Honorare arbitara utvrđuje generalni direktor Centralnog biroa. Arbitražnom presudom utvrđuju se sudski troškovi i određuje se njihova raspodela između strana kao i raspodela honorara arbitara.
Zastarelost. Izvršnost
1. U pogledu prekida zastarelosti, pokretanje arbitražnog postupka ima isto dejstvo kao i materijalno pravo u pogledu podizanja tužbe kod redovnog suda.
2. Arbitražna presuda postaje izvršna u odnosu na transportna preduzeća ili korisnike prevoza u svakoj državi članici posle obavljanja formalnosti propisanih u državi u kojoj treba da se izvrši. Revizija suštine spora nije dopuštena.
Deo IV
RAZNE ODREDBE
Naplata neplaćenih potraživanja između transportnih preduzeća
1. Račune o potraživanjima nastalim iz prevoza koji podležu Jednoobraznim pravilima, a koja nisu plaćena, transportno preduzeće - poverilac može uputiti Centralnom birou radi lakše naplate; u tom cilju Centralni biro poziva transportno preduzeće - dužnika da plati iznos koji duguje ili da dostavi razloge za odbijanje plaćanja.
2. Ako Centralni biro smatra da su razlozi za odbijanje plaćanja dovoljno osnovani, predlaže stranama da se obrate nadležnom sudu ili arbitražnom sudu shodno članu 12 tačka 2.
3. Ako Centralni biro smatra da se ceo iznos ili jedan deo stvarno duguje, može, pošto eventualno zatraži mišljenje stručnjaka, izjaviti da je transportno preduzeće dužnik obavezno da kod Centralnog biroa položi iznos potraživanja u celini ili deo potraživanja; tako položeni iznos mora ostati na čuvanju do pravosnažne odluke o glavnoj stvari nadležnog ili arbitražnog suda.
4. Ukoliko transportno preduzeće u roku od petnaest dana ne isplati iznos koji je utvrdio Centralni biro, ovaj upućuje novu opomenu sa naznačenjem posledica u slučaju odbijanja.
5. Ako i u toku dva meseca nova opomena ostane bez rezultata, Centralni biro upućuje državi članici kojoj pripada transportno preduzeće obrazloženo saopštenje i poziva je da preduzme mere, a naročito da razmotri da li u spisku linija treba zadržati linije tog preduzeća.
6. Ukoliko država članica izjavi da i pored neplaćanja zadržava u spisku linije tog preduzeća ili ako u roku od šest nedelja ne odgovori na saopštenja Centralnog biroa, smatra se automatski da ona preuzima jemstvo za podmirivanje svih potraživanja nastalih iz prevoza na koje se primenjuju jednoobrazna pravila.
Presude. Zabrane. Jemstva
1. Kada presude koje je izrekao nadležni sud na osnovu odredaba Konvencije u kontradiktornom postupku, ili u odsustvu, postanu izvršne po zakonima koje je taj sud primenio, one postaju izvršne i u svakoj drugoj državi članici čim se ispune formalnosti propisane u državi u kojoj treba da budu izvršene. Revizija suštine spora nije dopuštena.
Ova odredba se ne primenjuje na presude koje su privremeno izvršne, kao ni na presude kojima bi tužilac bio osuđen da zbog odbijanja zahteva pored procesnih troškova plati i odštetu.
Prvi stav se primenjuje takođe i na sudska poravnanja.
2. Na potraživanja nastala iz prevoza koji podleže Jednoobraznim pravilima, u korist jednog transportnog preduzeća prema drugom koje ne pripada istoj državi članici, zabrana se može staviti samo na osnovu presude koju donese sudski organ države članice kojoj pripada preduzeće - poverilac potraživanja na koja treba staviti zabranu.
3. Na železnička vozila kao i na sve predmete koji služe za prevoz a svojina su železnice, kao što su kontejneri, tovarni pribor i pokrivači, zabrana se može staviti na području države članice kojoj ne pripada železnica vlasnik, samo na osnovu presude koju donese sudski organ države kojoj ona pripada.
Na kola korisnika prevoza i sve predmete u sastavu tih kola, koji služe za prevoz a pripadaju vlasniku kola, zabrana se može staviti, na području države članice u kojoj se ne nalazi sedište vlasnika, samo na osnovu presude koju donese sudski organ države u kojoj on ima sedište.
4. Jemstvo za obezbeđenje plaćanja sudskih troškova ne može se zahtevati prilikom podnošenja tužbe sudu koja se zasniva na Konvenciji.
Deo V
IZMENA KONVENCIJE
Nadležnost
1. Države članice dostavljaju svoje predloge za izmenu Konvencije Centralnom birou koji ih odmah saopštava drugim državama članicama.
2. Generalna skupština odlučuje o predlozima za izmenu odredaba Konvencije koje nisu navedene u tačkama 3 i 4.
Stavljanje predloga za izmenu na dnevni red zasedanja Generalne skupštine mora da podrži trećina država članica.
Kada joj je podnet predlog za izmenu, Generalna skupština može, većinom glasova predviđenom u članu 6 tačka 5 utvrditi da je podneti predlog u tesnoj vezi s jednom ili više odredaba čija izmena prema tački 3 spada u nadležnost Revizione komisije. U tom slučaju Generalna skupština je ovlašćena da odlučuje i o izmenama te odredbe ili tih odredaba.
3. Sa izuzetkom odluka koje Generalna skupština donese na osnovu tačke 2 stav 3, Reviziona komisija odlučuje o predlozima za izmenu sledećih odredaba:
a) Jednoobrazna pravila CIV:
- član 1 tačka 3; član 4 tačka 2; član 5 (izuzev tačke 2), 6, 9 do 14, 15 (izuzev tačke 6), 16 do 21, 22, tačka 3; član 23 do 25, 37, 43 (izuzev tački 2 i 4), 48, 49, 56 do 58, 61;
- iznosi izraženi u obračunskim jedinicama u čl. 30, 31, 38, 40 i 41, kada se izmenom ti iznosi povećavaju.
b) Jednoobrazna pravila CIM:
- član 1 tačka 2; član 3 tačka 2 do 5; čl. 4, 5 i 6 (izuzev tačke 3), 7, 8, 11 do 13, 14 (izuzev tačke 7), 15 do 17, 19 (izuzev tačke 4), 20 (izuzev tačke 3), 21 do 24, 25 (izuzev tačke 3), 26 (izuzev tačke 2), 27, 28, tačke 3 i 6; čl. 29, 30 (izuzev tačke 3), 31, 32 (izuzev tačke 3), 33 (izuzev tačke 5). 34, 38, 39, 41, 45, 46, 47 (izuzev tačke 3), 48 (samo ako se radi o prilagođavanju međunarodnom pomorskom transportnom pravu), 52, 53, 59 do 61, 64, 65;
- iznos izražen u obračunskim jedinicama u članu 40, kada se izmenom povećava taj iznos;
- Pravilnik o međunarodnom železničkom prevozu kola korisnika prevoza (RIP), Prilog II;
- Pravilnik o međunarodnom železničkom prevozu kontejnera (RICo), Prilog III;
- Pravilnik o međunarodnom železničkom prevozu ekspresnih pošiljki (RIEx), Prilog IV.
4. Komisija stručnjaka odlučuje o predlozima za izmenu odredaba Pravilnika o međunarodnom prevozu železnicama opasne robe (RID), Prilog I Jednoobraznih pravila CIM.
Odluke Generalne skupštine
1. Izmene koje donese Generalna skupština unose se u protokol koji potpisuju predstavnici država članica. Ovaj protokol podleže ratifikaciji, prihvatanju ili odobrenju; instrumenti o ratifikaciji, prihvatanju ili odobrenju deponuju se, što je moguće pre, kod vlade depozitara.
2. Kada zapisnik ratifikuje, prihvati ili odobri više od dve trećine država članica, izmene stupaju na snagu po isteku roka koji utvrdi Generalna skupština.
3. Primena Jednoobraznih pravila CIV i CIM na prevoze sa i između država članica koje mesec dana pre stupanja na snagu nisu deponovale svoje instrumente o ratifikaciji, prihvatanju ili odobrenju, obustavlja se od dana stupanja na snagu izmena. Centralni biro saopštava državama članicama ovu obustavu; ona prestaje po isteku mesec dana počev od dana kada Centralni biro saopšti da su države o kojima se radi ratifikovale, prihvatile ili odobrile te izmene.
Ova obustava nema dejstvo u odnosu na države članice koje su saopštile Centralnom birou da primenjuju izmene koje je donela Generalna skupština, iako nisu položile svoje instrumente o ratifikaciji, prihvatanju ili odobrenju.
Odluke komisije
1. Centralni biro saopštava državama članicama izmene koje donesu komisije.
2. Te odluke stupaju na snagu za sve države članice prvog dana dvanaestog meseca nakon meseca u kome ih je Centralni biro saopštio državama članicama, ukoliko jedna trećina država članica ne stavi prigovor u roku od četiri meseca počev od dana saopštenja.
Ako, međutim, jedna država članica stavi prigovor na odluku Revizione komisije u roku od četiri meseca ili otkaže Konvenciju najkasnije dva meseca pre dana predviđenog za stupanje na snagu ove odluke, odluka stupa na snagu tek u trenutku kada otkaz zainteresovane države ima dejstvo.
Deo VI
ZAVRŠNE ODREDBE
Potpisivanje, ratifikacija, prihvatanje, odobrenje Konvencije
1. Konvencija je otvorena u Bernu, kod Švajcarske vlade, do 31. decembra 1980. za potpisivanje svim državama koje su bile pozvane na osmu Konferenciju za redovnu reviziju Konvencija CIM i CIV.
2. Konvencija podleže ratifikaciji, prihvatanju ili odobrenju; instrumenti o ratifikaciji, prihvatanju ili odobrenju deponuju se kod Švajcarske vlade, vlade depozitara.
Pristupanje Konvenciji
1. Države pozvane da učestvuju na osmoj Konferenciji za redovnu reviziju Konvencija CIM i CIV, koje nisu potpisale Konvenciju u roku predviđenom u članu 22 tačka 1, mogu ipak da saopšte da pristupaju Konvenciji pre njenog stupanja na snagu. Instrument o pristupanju deponuje se kod vlade depozitara.
2. Svaka država koja želi da pristupi Konvenciji posle njenog stupanja na snagu, upućuje vladi depozitaru zahtev i izveštaj o stanju svojih železničkih transportnih preduzeća u pogledu obavljanja međunarodnih prevoza. Vlada depozitar ih saopštava državama članicama i Centralnom birou.
Zahtev se automatski usvaja ako u roku od šest meseci posle navedenog saopštenja pet država članica ne stavi svoj prigovor vladi depozitaru. Vlada depozitar izveštava o tome državu koja je tražila pristupanje, kao i države članice i Centralni biro. Nova država članica postupa odmah u skladu s odredbama člana 10.
U slučaju prigovora, vlada depozitar podnosi zahtev za pristupanje Generalnoj skupštini koja o njemu odlučuje.
Posle deponovanja instrumenta o pristupanju, pristupanje ima dejstvo prvog dana drugog meseca nakon meseca u kome je Centralni biro dostavio državama članicama spisak linija nove države članice.
3. Svako pristupanje Konvenciji odnosi se samo na Konvenciju sa svim izmenama koje su tada na snazi.
Stupanje na snagu Konvencije
1. Kada instrumente o ratifikaciji, prihvatanju, odobrenju ili pristupanju deponuje petnaest država, vlada depozitar stupa u vezu sa zainteresovanim vladama da bi se dogovorile o stupanju na snagu Konvencije.
2. Stupanjem na snagu Konvencije prestaju da važe Međunarodne konvencije o prevozu železnicama robe (CIM), putnika i prtljaga (CIV) od 7. februara 1970, kao i Dopunska konvencija uz CIV o odgovornosti železnice za smrt i povrede putnika od 26. februara 1966. godine.
Otkazivanje Konvencije
Svaka država članica koja želi da otkaže Konvenciju obaveštava o tome vladu depozitara. Otkazivanje stupa na snagu 31. decembra sledeće godine.
Dužnosti vlade depozitara
Vlada depozitar obaveštava države pozvane da učestvuju na osmoj Konferenciji za redovnu reviziju Konvencije CIM i CIV, druge države koje su pristupile Konvenciji, kao i Centralni biro:
a) o potpisivanju Konvencije, deponovanju instrumenata o ratifikaciji, prihvatanju, odobrenju ili pristupanju i o saopštenju o otkazivanju;
b) o datumu stupanja na snagu Konvencije shodno članu 24;
c) o deponovanju instrumenata o ratifikaciji, prihvatanju ili odobrenju protokola spomenutih u članu 20.
Rezerve na Konvenciju
Rezerve na Konvenciju su dozvoljene samo ako su u njoj predviđene.
Tekst Konvencije
Konvencija je zaključena i potpisana na francuskom jeziku.
Zvanični prevodi na nemački, engleski, arapski, italijanski i holandski jezik su priloženi francuskom tekstu.
Merodavan je samo francuski tekst.
U potvrdu čega su dole potpisani, propisno ovlašćeni od svojih vlada, potpisali ovu konvenciju.
Sačinjeno u Bernu, 9. maja 1980. godine, u jednom jedinom primerku na francuskom jeziku koji ostaje deponovan u Arhivu Švajcarske konfederacije. Svakoj državi članici dostavlja se po jedna overena kopija Konvencije.
PROTOKOL
O PRIVILEGIJAMA I IMUNITETIMA MEĐUVLADINE
ORGANIZACIJE ZA MEĐUNARODNE PREVOZE
ŽELEZNICAMA (OTIF)
Član 1
1. U okviru svoje službene delatnosti Organizacija uživa sudski i izvršni imunitet, izuzev:
a) ako bi se Organizacija izričito odrekla imuniteta u nekom posebnom slučaju;
b) u slučaju građanske tužbe za naknadu štete koju treće lice podigne zbog udesa prouzrokovanog motornim vozilom ili bilo kojim drugim prevoznim sredstvom koje pripada Organizaciji ili koje saobraća za njene potrebe, ili u slučaju povrede propisa o saobraćaju koji se odnose na navedeno prevozno sredstvo;
c) u slučaju protivtužbe u neposrednoj vezi s glavnom tužbom koju je podigla Organizacija;
d) u slučaju zabrane, na osnovu sudske odluke, na plate, zarade i ostale prinadležnosti koje Organizacija duguje nekom članu svog osoblja.
2. Imovina i ostala dobra Organizacije, bez obzira gde se nalaze, uživaju imunitet u odnosu na sve oblike rekvizicije, konfiskacije, sekvestra i druge oblike zabrane ili prinude, izuzev ukoliko je to privremeno potrebno radi sprečavanja udesa u vezi s motornim vozilima koja pripadaju Organizaciji ili koja saobraćaju za njene potrebe, i istraga do kojih može da dođe zbog tih udesa.
Međutim, ako je eksproprijacija potrebna zbog javne koristi, treba preduzeti sve odgovarajuće mere kako bi se sprečilo da ona bude prepreka za obavljanje delatnosti Organizacije i odmah uplatiti prethodnu naknadu u odgovarajućem iznosu.
3. Svaka država članica oslobađa neposrednog poreza Organizaciju, njena dobra i prihode za obavljanje njene službene delatnosti. Kad Organizacija vrši kupovine ili koristi usluge znatne vrednosti koje su neophodno potrebne za obavljanje njene službene delatnosti i kada cena tih kupovina ili usluga obuhvata porez ili druge dažbine, države članice preduzimaju, uvek kada je to moguće, odgovarajuće mere u cilju oslobađanja od poreza ili drugih dažbina ili u cilju vraćanja tih iznosa.
Ne odobrava se nikakvo oslobađanje za poreze i takse koji predstavljaju samo naknadu za učinjene usluge.
Proizvodi koje uveze ili izveze Organizacija i koji su neophodno potrebni za obavljanje službene delatnosti, oslobođeni su svih uvoznih ili izvoznih carina i dažbina.
Nikakvo oslobađanje, u smislu ovog člana, ne odobrava se za kupovinu i uvoz dobara ili pružanje usluga za lične potrebe osoblja Organizacije.
4. Dobra, stečena ili uvezena u skladu s tačkom 3, mogu se prodati, ustupiti i koristiti samo pod uslovima koje utvrde države članice koje su odobrile oslobađanje.
5. Službene delatnosti Organizacije u smislu ovog protokola su delatnosti koje odgovaraju ciljevima utvrđenim u članu 2 Konvencije.
Član 2
1. Organizacija može da prima i poseduje sve vrste novčanih sredstava, valute, gotov novac ili hartije od vrednosti; ona može njima slobodno da raspolaže i da ih koristi u svrhe predviđene Konvencijom, kao i da poseduje račun u bilo kojoj valuti u onom obimu koji joj je potreban da odgovori svojim obavezama.
2. Za svoja službena saopštenja i prenos svih svojih dokumenata, Organizacija se koristi postupkom koji je u istoj meri povoljan kao i postupak koji svaka država članica odobrava drugim srodnim međunarodnim organizacijama.
Član 3
Predstavnici država članica uživaju, u vršenju svojih dužnosti i za vreme svojih službenih putovanja, sledeće privilegije i imunitete na teritoriji svake države članice:
a) sudski imunitet, čak i posle završetka misije za radnje, uključujući i svoje pismene i usmene izjave, izvršene prilikom obavljanja dužnosti; taj imunitet se, međutim, ne daje u slučaju štete nastale zbog udesa prouzrokovanog motornim vozilom ili bilo kojim drugim prevoznim sredstvom koje pripada predstavniku države ili koje on vozi, ili u slučaju povrede propisa o saobraćaju koji se odnose na navedena prevozna sredstva;
b) imunitet od hapšenja i pritvora, izuzev u slučaju kada su zatečeni u vršenju krivičnog dela;
c) imunitet od zaplene ručnog prtljaga, izuzev u slučaju kada su zatečeni u vršenju krivičnog dela;
d) nepovredivost svih zvaničnih spisa i dokumenata;
e) oslobađanje za sebe lično i supružnika od svih mera koje ograničavaju ulazak i svih formalnosti u vezi s prijavljivanjem stranaca;
f) iste olakšice u pogledu deviznih propisa ili propisa o menjanju valute kao što su olakšice koje se odobravaju predstavnicima stranih vlada u privremenoj službenoj misiji.
Član 4
Osoblje Organizacije uživa u vršenju svojih dužnosti sledeće privilegije i imunitete, na teritoriji svake države članice:
a) sudski imunitet za radnje uključujući i pismene i usmene izjave, izvršene prilikom obavljanja dužnosti, i u granicama nadležnosti, čak i posle završetka službe u Organizaciji; taj imunitet, međutim, nema važnost u slučaju štete nastale zbog udesa prouzrokovanog motornim vozilom ili bilo kojim drugim prevoznim sredstvom koje pripada članu osoblja Organizacije ili koje on vozi, ili u slučaju povrede propisa o saobraćaju koji se odnose na navedena vozila;
b) nepovredivost svih zvaničnih spisa i dokumenata;
c) iste izuzetke od odredaba koje ograničavaju useljavanje i propisuju prijavljivanje stranaca kao one koje se priznaju, po pravilu, osoblju međunarodnih organizacija; članovi porodice koji žive u zajedničkom domaćinstvu uživaju iste olakšice;
d) oslobađanje od poreza na dohodak, zadržavajući pravo na uvođenje unutrašnjeg oporezivanja u korist Organizacije, plata, zarada i ostalih primanja, koje isplaćuje Organizacija; međutim, države članice imaju mogućnost da te plate, zarade i primanja uzmu u obzir prilikom izračunavanja visine poreza koji treba naplatiti na prihode iz drugih izvora; države članice nisu dužne da primenjuju to oslobađanje od poreza na penzije koje Organizacija isplaćuje svom ranijem osoblju ili njihovim nosiocima prava;
e) iste privilegije u pogledu deviznih propisa koje se, po pravilu, priznaju osoblju međunarodnih organizacija;
f) u slučaju međunarodne krize, iste olakšice prilikom repatrijacije za sebe i članove porodice koji žive u zajedničkom domaćinstvu, kao što su olakšice koje se, po pravilu, priznaju osoblju međunarodnih organizacija.
Član 5
Stručnjaci koje Organizacija angažuje, uživaju, za vreme obavljanja svoje dužnosti pri Organizaciji ili prilikom izvršavanja naloga za nju, uključujući i službena putovanja koja obavljaju zbog tih dužnosti ili naloga, sledeće privilegije i imunitete, ukoliko su im ovi potrebni za ispunjavanje njihovih zadataka:
a) sudski imunitet za radnje, uključujući i usmene i pismene izjave, izvršene prilikom obavljanja dužnosti; taj imunitet, međutim, nema dejstvo u slučaju štete nastale zbog udesa prouzrokovanog motornim vozilom ili bilo kojim drugim prevoznim sredstvom koje pripada stručnjaku ili koje on vozi, ili u slučaju povrede propisa o saobraćaju koji se odnose na navedena prevozna sredstva; stručnjaci uživaju taj imunitet i posle prestanka njihovih funkcija pri Organizaciji;
b) nepovredivost svih zvaničnih spisa i dokumenata;
c) devizne olakšice za prenos naknada;
d) iste olakšice u pogledu ručnog prtljaga, koje se odobravaju osoblju stranih vlada u privremenoj službenoj misiji.
Član 6
1. Privilegije i imuniteti predviđeni ovim protokolom ustanovljeni su isključivo da bi se, u svim okolnostima, obezbedilo slobodno funkcionisanje Organizacije i potpuna nezavisnost lica kojima su odobreni. Nadležni organi ukidaju svaki imunitet u svim slučajevima u kojima bi njegovo zadržavanje moglo da spreči podizanje tužbe i u kojima bi mogao da se ukine a da se time ne naruši ostvarenje ciljeva zbog kojih je bio odobren.
2. Nadležni organi u smislu tačke 1 su:
- država članica za svoje predstavnike,
- Upravni odbor za generalnog direktora,
- generalni direktor za ostalo osoblje, kao i za stručnjake koje Organizacija angažuje.
Član 7
1. Nijedna odredba ovog protokola ne utiče na pravo svake države članice da preduzima sve potrebne mere predostrožnosti u interesu javne bezbednosti.
2. Organizacija stalno sarađuje sa nadležnim organima država članica kako bi se olakšalo pravosuđu, obezbedilo poštovanje zakona i propisa država članica i sprečila svaka zloupotreba privilegija i imuniteta predviđenih ovim protokolom.
Član 8
Nijedna država članica nije obavezna da odobri privilegije i imunitete navedene u ovom protokolu:
- u članu 3, izuzev pod d),
- u članu 4, izuzev pod a), b) i d),
- u članu 5, izuzev pod a) i b)
svojim državljanima ili licima koja imaju stalno boravište u toj državi.
Član 9
Organizacija može da zaključi s jednom ili više država članica dopunske sporazume za primenu odredaba ovog protokola u odnosu na tu ili te države članice, kao i druge sporazume, u cilju obezbeđenja dobrog funkcionisanja Organizacije.
Dodatak A
uz Konvenciju o međunarodnim prevozima železnicama
(COTIF) od 9. maja 1980.
JEDNOOBRAZNA PRAVILA
O UGOVORU O MEĐUNARODNOM ŽELEZNIČKOM
PREVOZU PUTNIKA I PRTLJAGA (CIV)
Deo I
OPŠTE ODREDBE
Član 1
Područje primene
1. Pod rezervom izuzetaka predviđenih u članovima 2, 3 i 33, Jednoobrazna pravila se primenjuju na sve prevoze putnika i prtljaga sa međunarodnim voznim ispravama izdatim za put koji prelazi preko područja najmanje dve države i obuhvata isključivo linije upisane u spisak predviđen u čl. 3 i 10 Konvencije.
Jednoobrazna pravila se takođe, u pogledu odgovornosti železnice u slučaju smrti i povrede putnika, primenjuju na pratioce pošiljaka koje se prevoze na osnovu Jednoobraznih pravila o ugovoru o međunarodnom prevozu stvari železnicama (CIM).
2. Međunarodnim tarifama određuju se relacije za koje se izdaju međunarodne vozne isprave.
3. U Jednoobraznim pravilima izraz "stanica" označava: železničke stanice, luke plovidbenih linija i sve ostale poslovnice transportnih preduzeća otvorene radi izvršenja ugovora o prevozu.
Član 2
Izuzeci od područja primene
1. Prevozi čija se polazna i uputna stanica nalaze na teritoriji iste države i koji prelaze preko teritorije druge države samo u tranzitu, ne potpadaju pod Jednoobrazna pravila:
a) ako pruge preko kojih se vrši tranzit koristi isključivo jedna železnica polazne države, ili
b) ako su se zainteresovane države ili železnice saglasile da te prevoze ne smatraju međunarodnim.
2. Prevozi između stanica dve susedne države i prevozi između stanica dve države u tranzitu preko područja treće države, ako pruge kojima se vrši prevoz koristi isključivo železnica jedne od te tri države i ako se zakoni i propisi nijedne od tih država tome ne protive, potpadaju pod propise koji se na toj železnici primenjuju na unutrašnje prevoze.
Član 3
Rezerva u pogledu odgovornosti u slučaju smrti i povrede putnika
1. Svaka država može prilikom potpisivanja Konvencije ili deponovanja instrumenta o ratifikaciji, prihvatanju, odobrenju ili pristupanju zadržati pravo da na putnike, žrtve udesa koji je nastao na njenoj teritoriji, ne primenjuje sve odredbe o odgovornosti železnice u slučaju smrti i povrede putnika, kada su isti njeni državljani ili lica čije je uobičajeno boravište u toj državi.
2. Svaka država koja izrazi gore navedenu rezervu može od nje da odustane u svako doba, obaveštavajući o tome vladu depozitara. Odustajanje od rezerve stupa na snagu mesec dana od dana kada je švajcarska Vlada saopštila državama.
Član 4
Obaveza prevoženja
1. Železnica je obavezna da prema uslovima Jednoobraznih pravila izvrši svaki prevoz putnika i prtljaga pod uslovom:
a) da se putnik pridržava Jednoobraznih pravila, dopunskih odredaba i međunarodnih tarifa;
b) da se prevoz može izvršiti sa osobljem i redovnim prevoznim sredstvima koja zadovoljavaju redovne potrebe saobraćaja;
c) da prevoz nije sprečen okolnostima koje železnica nije mogla da izbegne niti da ih otkloni.
2. Ako nadležni organ odluči da se saobraćaj ukine ili obustavi potpuno ili delimično, te se mere moraju bez odlaganja saopštiti javnosti i železnicama koje o tome obaveštavaju železnice drugih država radi objavljivanja.
3. Svaka povreda odredaba ovog člana od strane železnice može dati pravo na tužbu za naknadu pričinjene štete.
Član 5
Tarife. Posebni sporazumi
1. Međunarodne tarife treba da sadrže sve posebne uslove prevoza, a naročito podatke potrebne za izračunavanje prevoznine i naknada za sporedne usluge, a prema potrebi, uslove za preračunavanje valuta.
Uslovi međunarodnih tarifa mogu odstupati od Jednoobraznih pravila samo ako ta pravila to izričito predviđaju.
2. Međunarodne tarife treba da se primenjuju prema svima pod istim uslovima.
3. Železnice mogu zaključiti posebne sporazume koji sadrže sniženja cena prevoza i druge olakšice, ukoliko se slični uslovi odobravaju putnicima koji se nalaze u sličnom položaju.
Sniženje cena prevoza i druge olakšice mogu se odobriti za potrebe železnice, javnih službi ili u dobrotvorne, vaspitne i nastavne svrhe.
Objavljivanje mera preduzetih prema prvom i drugom stavu nije obavezno.
4. Objavljivanje međunarodnih tarifa obavezno je samo u državama čije železnice učestvuju u tim tarifama kao polazna ili uputna železnica. Ove tarife i njihove izmene stupaju na snagu onog dana koji je naznačen prilikom njihovog objavljivanja. Povećanje cena i druge odredbe kojima bi se otežavali uslovi prevoza predviđeni ovim tarifama, stupaju na snagu najranije šest dana po njihovom objavljivanju.
Izmene prevoznine i naknada za sporedne usluge predviđenih međunarodnim tarifama zbog izmene kurseva ili ispravke očiglednih grešaka, stupaju na snagu sledećeg dana po njihovom objavljivanju.
5. U svakoj stanici otvorenoj za međunarodni saobraćaj, putnik se može obavestiti o međunarodnim tarifama ili izvodu iz tih tarifa u kojima su navedene cene za međunarodne vozne karte koje se izdaju u toj stanici, kao i odgovarajuća prevoznina za prtljag.
Član 6
Obračunska jedinica. Kursevi preračunavanja ili primanja novca
1. Obračunska jedinica predviđena u Jednoobraznim pravilima je specijalno pravo vučenja koje je odredio Međunarodni monetarni fond.
Vrednost domaće valute države članice Međunarodnog fonda, u specijalnom pravu vučenja izračunava se po postupku za određivanje vrednosti koji primenjuje Međunarodni monetarni fond u svom poslovanju i transakcijama.
2. Vrednost domaće valute države nečlanice Međunarodnog monetarnog fonda, u specijalnom pravu vučenja, izračunava se na način koji utvrdi ta država.
Ovo izračunavanje mora da izrazi u domaćoj valuti stvarnu vrednost, što je moguće bližu vrednosti koja bi se dobila primenom tačke 1.
3. Za državu nečlanicu Međunarodnog monetarnog fonda, čije zakonodavstvo ne dozvoljava primenu tačke 1 ili tačke 2, obračunska jedinica predviđena Jednoobraznim pravilima odgovara vrednosti tri zlatna franka.
Zlatni franak predstavlja 10/31 grama zlata finoće 0,900.
Preračunavanje zlatnog franka mora da izrazi u domaćoj valuti stvarnu vrednost, što je moguće bližu vrednosti koja bi se dobila primenom tačke 1.
4. U toku tri meseca od stupanja na snagu Konvencije i svaki put kada se izmeni njihov postupak izračunavanja ili vrednost njihove domaće valute u odnosu na obračunsku jedinicu, države saopštavaju Centralnom birou svoj postupak za izračunavanje prema tački 2, odnosno rezultate preračunavanja prema tački 3. O tim saopštenjima Centralni biro obaveštava države.
5. Železnica je dužna da objavljuje kurseve po kojima:
a) vrši preračunavanje iznosa izraženih u stranim valutama koji se plaćaju u domaćem novcu (kursevi preračunavanja);
b) prima plaćanja u stranom novcu (kursevi primanja).
Član 7
Dopunske odredbe
1. Dve ili više država, ili dve ili više železnica mogu doneti dopunske odredbe u cilju izvršenja Jednoobraznih pravila. One mogu odstupati od Jednoobraznih pravila samo ako je to ovim pravilima izričito predviđeno.
2. Dopunske odredbe stupaju na snagu i objavljuju se na način predviđen zakonima i propisima svake države. Dopunske odredbe i njihovo stupanje na snagu saopštavaju se Centralnom birou.
Član 8
Unutrašnje pravo
1. U nedostatku propisa u Jednoobraznim pravilima, dopunskim odredbama i međunarodnim tarifama, primenjuje se unutrašnje pravo.
2. Pod unutrašnjim pravom podrazumeva se pravo države u kojoj imalac prava ostvaruje svoja prava, uključujući i pravila o sukobu zakona.
3. Za primenu odredaba o odgovornosti železnice u slučaju smrti i povrede putnika, unutrašnje pravo je pravo države na čijoj teritoriji se dogodio udes putnika, uključujući i pravila o sukobu zakona.
Deo II
UGOVOR O PREVOZU
Glava I
PREVOZ PUTNIKA
Član 9
Redovi vožnje i korišćenje vozova
1. Železnica je dužna da na odgovarajući način objavi red vožnje vozova.
2. Ograničenja koja važe pri korišćenju izvesnih vozova ili izvesnih razreda, moraju se naznačiti u redovima vožnje ili tarifama.
Član 10
Isključenje iz prevoza. Uslovno primanje
1. Isključena su iz prevoza ili se mogu u toku prevoza isključiti:
a) pijana lica, lica koja se ponašaju nepristojno ili koja se ne pridržavaju propisa koji važe u svakoj državi; ta lica nemaju pravo na vraćanje iznosa cene njihove vozne karte, niti prevoznine koju su platili za prevoz prtljaga;
b) lica koja bi zbog bolesti ili iz drugih razloga očigledno uznemiravala saputnike, osim kada se za njih unapred iznajmi ceo odeljak ili im se ovaj uz naplatu stavi na raspolaganje; međutim, lica koja se razbole u toku prevoza moraju se prevesti bar do prve stanice gde ima mogućnosti da im se ukaže potrebna pomoć; iznos cene vozne karte im se vraća shodno članu 25, po odbitku iznosa karte za pređenu relaciju; u datom slučaju postupa se na isti način i kod prevoza prtljaga.
2. Prevoz lica obolelih od zaraznih bolesti reguliše se međunarodnim konvencijama i propisima ili, u nedostatku istih, zakonima i propisima koji važe u svakoj državi.
Član 11
Vozne karte
1. Vozne karte koje se izdaju za međunarodni prevoz moraju nositi znak CIV. Znak C je dopušten u prelaznom periodu.
2. Međunarodnim tarifama ili sporazumima između železnica utvrđuje se oblik i sadržaj voznih karata, kao i jezik i pismo na kojima treba da budu odštampane i ispunjene.
3. Osim izuzetaka predviđenih međunarodnim tarifama, vozne karte moraju da sadrže sledeće podatke:
a) polaznu i uputnu stanicu;
b) prevozni put; ako je dozvoljena upotreba raznih prevoznih puteva ili sredstava, ta mogućnost se mora naznačiti;
c) vrstu voza i razred;
d) cenu vozne karte;
e) prvi dan važenja;
f) rok važenja.
4. Kuponske vozne karte izdate na osnovu neke međunarodne tarife predstavljaju samo jednu voznu kartu u smislu Jednoobraznih pravila.
5. Osim izuzetaka predviđenih međunarodnim tarifama, vozna karta se može prenositi, ako ne glasi na ime i ako putovanje nije otpočelo.
6. Prilikom prijema vozne karte, putnik je dužan da se uveri da li je ona sastavljena prema njegovim navodima.
7. Rok važenja voznih karata i prekidanje putovanja regulišu se međunarodnim tarifama.
Član 12
Pravo na prevoz. Putnik bez važeće vozne karte
1. Putnik treba da od početka putovanja ima važeću voznu kartu, on mora da je čuva do završetka putovanja, da je, na zahtev, pokaže svakom železničkom kontrolnom organu i da je preda po završenom putovanju. Međunarodnim tarifama mogu se predvideti izuzeci.
2. Vozne karte na kojima su vršene nedozvoljene izmene smatraju se nevažećim i njih oduzima železnički kontrolni organ.
3. Putnik koji ne može da pokaže važeću voznu kartu dužan je da plati pored cene vozne karte i dodatak shodno propisima železnice koja zahteva plaćanje dodatka.
4. Putnik koji odbije da odmah plati iznos cene vozne karte ili dodatak može se isključiti iz prevoza. Isključeni putnik ne može zahtevati da mu se prtljag stavi na raspolaganje u nekoj drugoj, već samo u uputnoj stanici.
Član 13
Povlastica za decu
1. Deca do navršene pete godine, za koju se ne zahteva posebno sedište, prevoze se besplatno i bez vozne karte.
2. Deca od navršene pete godine do navršene desete godine, kao i mlađa deca za koju se zahteva posebno sedište, prevoze se po sniženim cenama. One ne smeju biti veće od polovine cene voznih karata za odrasle, osim ako su u pitanju doplate za upotrebu određenih vozova ili određenih kola kao i zaokružavanja iznosa po propisima železnice koja izdaje kartu.
Nije obavezno primenjivati to sniženje na cene voznih karata koje već sadrže neku povlasticu u odnosu na normalnu cenu karte za vožnju u jednom pravcu.
3. Međunarodnim tarifama se, međutim, mogu predvideti i druge granice starosti različite od onih u tač. 1 i 2 ukoliko te granice nisu niže od četiri navršene godine za besplatan prevoz predviđen u tački 1, niti od deset navršenih godina u slučaju primene sniženih cena predviđenih u tački 2.
Član 14
Zauzimanje sedišta
1. Zauzimanje, određivanje i naručivanje sedišta u vozovima regulišu se propisima železnice.
2. Pod uslovima utvrđenim međunarodnim tarifama, putnik može da koristi sedište u višem razredu ili voz sa višom cenom vozne karte od cene naznačene na voznoj karti, ili da izmeni prevozni put.
Član 15
Unošenje ručnog prtljaga i životinja u kola
1. Putnik ima pravo da besplatno sa sobom unese u putnička kola predmete koji se lako nose (ručni prtljag).
Svaki putnik raspolaže za svoj ručni prtljag samo prostorom iznad i ispod sedišta koje zauzima, ili nekim drugim odgovarajućim prostorom kada su kola specijalnog tipa, naročito kada imaju odeljak za prtljag.
2. Nije dopušteno unositi u putnička kola:
a) materije i predmete koji su isključeni iz prevoza kao prtljag, prema članu 18 pod e), osim u izuzetnim slučajevima predviđenim dopunskim odredbama ili tarifama;
b) predmete koji mogu smetati ili uznemiravati putnike ili prouzrokovati štetu;
c) predmete čije unošenje u putnička kola ne dopuštaju propisi carinskih i drugih upravnih organa;
d) žive životinje, osim u izuzetnim slučajevima predviđenim dopunskim odredbama ili tarifama.
3. Međunarodnim tarifama može se predvideti pod kakvim uslovima se kao ručni prtljag ili kao prtljag mogu dalje prevoziti predmeti koji su uneti u putnička kola protivno odredbama tač. 1 i 2 b).
4. Železnica ima pravo da u prisustvu putnika proveri svojstvo predmeta unetih u putnička kola, u slučaju osnovane sumnje u povredu odredaba tačke 2 pod a), b) i d).
Ako nije moguće utvrditi kome putniku pripadaju predmeti koji se proveravaju, železnica će izvršiti proveravanje u prisustvu dva svedoka koji ne pripadaju železnici.
5. Putnik je dužan da sam pazi na predmete i životinje koje sa sobom unosi u putnička kola, izuzev ako mu je to nemoguće pošto se nalazi u kolima specijalnog tipa u smislu tačke 1.
6. Putnik je odgovoran za svaku štetu koju prouzrokuje unošenjem predmeta ili životinja u putnička kola, osim ako dokaže da je šteta prouzrokovana krivicom železnice, krivicom trećeg lica ili okolnostima koje putnik nije mogao da izbegne niti da otkloni eventualne posledice.
Ta odredba ne utiče na odgovornost železnice u smislu člana 26.
Član 16
Gubitak veze. Ukidanje vozova
1. Ako se zbog zakašnjenja voza izgubi veza s drugim vozom ili ako je voz ukinut na celom ili na jednom delu prevoznog puta, a putnik želi da nastavi putovanje, železnica je dužna da ga, ako je to moguće i bez ikakve doplate, zajedno sa njegovim ručnim prtljagom i prtljagom, preveze vozom koji saobraća prema istoj uputnoj stanici na istoj pruzi ili na nekoj drugoj pruzi koja pripada železnicama koje učestvuju u prevoznom putu prvobitnog prevoza, tako da se putniku omogući da stigne do uputnog mesta sa što manjim zakašnjenjem.
2. Železnica je dužna, prema potrebi, da na voznoj karti potvrdi gubitak veze ili ukidanje voza, produži u potrebnoj meri rok važenja karte i overi je za drugu prugu, za viši razred ili za voz sa višom cenom vozne karte. Tarifama ili redovima vožnje može se, međutim, isključiti korišćenje izvesnih vozova.
Glava II
PREVOZ PRTLJAGA
Član 17
Predmeti koji se mogu primiti na prevoz
1. Kao prtljag mogu se primiti na prevoz predmeti namenjeni za putovanje, koji se nalaze u kovčezima, korpama, koferima, putničkim vrećama i drugoj sličnoj ambalaži, kao i sama ambalaža.
2. Međunarodnom tarifom može se pod određenim uslovima dopustiti da se kao prtljag prevezu životinje i predmeti koji nisu navedeni u tački 1, a posebno automobili sa pratiocem predati na prevoz sa ili bez prikolice.
3. Tarifama ili redovima vožnje može se isključiti ili ograničiti prevoz prtljaga određenim vozovima ili određenim vrstama vozova.
Član 18
Predmeti isključeni od prevoza
Isključeni su od prevoza kao prtljag:
a) predmeti čiji je prevoz zabranjen, makar samo na jednom od područja preko kojih se prtljag prevozi;
b) predmeti čiji prevoz spada u nadležnost pošte, makar samo na jednom od područja preko kojih se prtljag prevozi;
c) stvari namenjene za trgovinu;
d) kabasti ili prekomerno teški predmeti;
e) opasne materije i predmeti, naročito napunjeno vatreno oružje, eksplozivne ili lako zapaljive materije i predmeti, samozapaljive, otrovne, radioaktivne ili nagrizajuće materije, kao i smrdljive ili zarazne materije; međunarodnim tarifama može se dopustiti da se pod određenim uslovima neke od tih materija i predmeta prevoze kao prtljag.
Član 19
Otpravljanje i prevoz prtljaga
1. Prtljag se prima na prevoz samo ako se pokaže vozna karta koja važi najmanje do uputne stanice prtljaga i za prevozni put naznačen na voznoj karti.
Ako vozna karta važi za više prevoznih puteva ili ako u uputnom mestu ima više stanica, putnik mora tačno naznačiti prevozni put ili stanicu do koje treba otpraviti prtljag. Železnica ne odgovara za posledice ako se putnik ne pridržava ove odredbe.
2. Ako je tarifama to predviđeno, putnik može u roku važenja vozne karte predati prtljag na prevoz na celoj relaciji ili na bilo kojem delu te relacije.
3. Tarifama se određuje da li se i pod kojim uslovima prtljag može primiti na prevoz bez podnošenja vozne karte, ili preko drugog prevoznog puta a ne preko puta koji je naznačen na podnetoj voznoj karti. Ako je tarifama predviđeno da se prtljag može primiti na prevoz bez podnošenja vozne karte, odredbe Jednoobraznih pravila kojima se regulišu prava i dužnosti putnika u odnosu na njegov prtljag, primenjuju se analogno i na pošiljaoce prtljaga.
4. Prevoznina za prtljag mora se platiti prilikom predaje na prevoz.
5. U svemu ostalom, otpravljanje prtljaga vrši se shodno propisima koji važe u otpravnoj stanici.
6. Putnik može, pod uslovima koji važe u otpravnoj stanici, da navede voz kojim treba otpraviti njegov prtljag. Ako putnik ne koristi ovu mogućnost, otpravljanje će se izvršiti prvim podesnim vozom.
Ako se prtljag mora pretovarati u nekoj priključnoj stanici, dalji prevoz će se obaviti prvim vozom kojim se obezbeđuje redovan prevoz prtljaga.
Otpremanje prtljaga prema gore navedenim uslovima može se izvršiti samo ako nije u suprotnosti s formalnostima koje prilikom predaje ili u toku prevoza zahtevaju carinski i drugi organi.
Član 20
Prtljažnica
1. Prilikom otpravljanja prtljaga putniku se izdaje prtljažnica.
2. Prtljažnice izdate za međunarodni prevoz moraju nositi znak CIV. Znak C je dopušten u prelaznom periodu.
3. Međunarodnim tarifama ili sporazumima između železnica utvrđuje se oblik i sadržaj prtljažnice, kao i jezik i pismo na kojima treba da bude odštampana i ispunjena.
4. Osim izuzetaka predviđenih međunarodnim tarifama, prtljažnice moraju da sadrže sledeće podatke:
a) otpravnu i uputnu stanicu;
b) prevozni put;
c) dan predaje i voz kojim prtljag treba da bude otpremljen;
d) broj putnika;
e) broj i težinu komada;
f) iznos prevoznine i drugih troškova.
5. Putnik je dužan da se prilikom prijema prtljažnice uveri da li je ona sastavljena prema njegovim navodima.
Član 21
Stanje, pakovanje, ambalaža i obeležavanje prtljaga
1. Prtljag čiji su stanje ili pakovanje neispravni ili čija je ambalaža nedovoljna, ili na kome su očigledni znaci oštećenja, železnica može odbiti. Međutim, ako ipak primi na prevoz takav prtljag, železnica ima pravo da u prtljažnicu upiše odgovarajuću primedbu. Ako putnik primi prtljažnicu koja sadrži takvu primedbu, to se smatra kao dokaz da je putnik priznao tačnost te primedbe.
2. Putnik je dužan da na svakom komadu, na vidnom mestu, dovoljno postojano, jasno i trajno, na način koji ne dopušta nikakvu zabunu naznači:
a) svoje ime i adresu,
b) uputnu stanicu i uputnu zemlju.
Stare navode putnik je dužan da učini nečitkim ili odstrani. Železnica može da odbije prijem komada na kojima nema propisanih navoda.
Član 22
Odgovornost putnika. Proveravanje. Dodatak na prevozninu
1. Putnik je odgovoran za sve posledice zbog nepridržavanja čl. 17, 18 i 21, tačka 2.
2. Železnica ima pravo, u slučaju opravdane pretpostavke o povredi, da proveri da li sadržaj prtljaga odgovara propisima, ako zakoni i propisi države u kojoj treba izvršiti proveru to ne zabranjuju. Putnika treba pozvati da prisustvuje proveravanju; ako on ne dođe ili ako ga nije moguće pronaći, proveravanje će se obaviti u prisustvu dva svedoka koji ne pripadaju železnici.
3. Ako se utvrdi prestup, putnik je dužan da plati troškove prouzrokovane proverom.
U slučaju povrede čl. 17 i 18 železnica može da naplati dodatak na prevozninu predviđen međunarodnim tarifama, pored razlike u prevoznini i naknade za eventualnu štetu.
Član 23
Izdavanje
1. Prtljag se izdaje uz povraćaj prtljažnice i, prema potrebi, uz plaćanje troškova koji terete pošiljku. Železnica ima pravo, ali nije dužna, da proveri da li imalac prtljažnice ima pravo da podigne prtljag.
2. Kada se obavljaju u skladu s propisima koji važe u stanici koja vrši izdavanje, sa izdavanjem prtljaga imaocu prtljažnice izjednačeni su:
a) predaja prtljaga carinskim ili poreskim organima u njihova otpravništva ili skladišta, kada se ova ne nalaze pod nadzorom železnice;
b) poveravanje živih životinja trećim licima.
3. Imalac prtljažnice može od nadležne službe u uputnoj stanici zahtevati izdavanje prtljaga po prispeću voza kojim se prtljag imao prevesti, a po isteku vremena koje je potrebno za pripremu kao i za ispunjenje formalnosti koje zahtevaju carinski ili drugi upravni organi.
4. Ako se ne podnese prtljažnica, železnica će izdati prtljag samo onome ko dokaže svoje pravo; ako dokaz izgleda nedovoljan, železnica može zahtevati jemstvo.
5. Prtljag se izdaje u stanici za koju je bio otpravljen. Međutim, na blagovremeni zahtev imaoca prtljažnice, ako okolnosti to dozvoljavaju i ako to nije u suprotnosti s propisima carinskih i drugih upravnih organa, prtljag se može vratiti još u otpravnoj stanici ili izdati u nekoj usputnoj stanici uz povraćaj prtljažnice i, ako se to tarifom zahteva, uz podnošenje vozne karte.
6. Imalac prtljažnice kome se prtljag ne izda shodno tački 3 može zahtevati da mu se na prtljažnici potvrdi dan i čas kada je zahtevao izdavanje.
7. Na zahtev imaoca prava, železnica je dužna da u njegovom prisustvu izvrši pregled prtljaga u cilju utvrđivanja štete za koju on tvrdi da postoji. Imalac prava može da odbije prijem prtljaga ako železnica ne udovolji njegovom zahtevu.
8. U svemu ostalom, izdavanje prtljaga se vrši shodno propisima koji važe u stanici koja vrši izdavanje.
Glava III
ZAJEDNIČKE ODREDBE O PREVOZU PUTNIKA I PRTLJAGA
Član 24
Ispunjavanje administrativnih formalnosti
Putnik je dužan da se pridržava propisa carinskih i drugih upravnih organa kako u pogledu svoje ličnosti i životinja koje sa sobom unosi, tako i u pogledu pregleda svog ručnog prtljaga i prtljaga. On treba da prisustvuje tom pregledu, sem u slučajevima koji su predviđeni zakonima i propisima svake države. Železnica ne snosi odgovornost prema putniku za štetu nastalu u slučaju da on ne vodi računa o ovim obavezama.
Član 25
Naknada, vraćanje i doplata
1. Prevoznina se vraća potpuno ili delimično:
a) ako vozna karta nije bila korišćena ili je iskorišćena delimično,
b) ako je zbog nedostatka mesta vozna karta bila korišćena u nižem razredu ili vozu nižeg reda od onoga za koji je bila izdata,
c) ako je prtljag bio podignut još u otpravnoj ili u nekoj usputnoj stanici.
2. Međunarodnim tarifama utvrđuje se koje isprave i potvrde treba podneti uz zahtev za vraćanje, koji se iznosi vraćaju, kao i takse koje od njih treba odbiti.
U određenim slučajevima, tim tarifama se može isključiti vraćanje prevoznine ili isto podvrgnuti određenim uslovima.
3. Svaki zahtev za vraćanje zasnovan na prethodnim tačkama i na odredbama člana 10 tačka 1 pod b) gasi se ako nije podnet železnici u roku od šest meseci. Taj rok počinje da teče, za vozne karte, od sledećeg dana po isteku njihovog roka važenja, a za prtljažnice, od dana njihovog izdavanja.
4. U slučaju nepravilne primene tarife ili greške u izračunavanju prevoznine i drugih troškova, železnica vraća više plaćeni iznos, a putnik doplaćuje manje plaćeni iznos, samo ako je razlika veća od jedne obračunske jedinice po voznoj karti ili po prtljažnici.
5. Prilikom izračunavanja više naplaćenih ili manje plaćenih iznosa primenjuje se službeni kurs preračunavanja koji je važio na dan naplate prevoznine. Ako se plaćanje vrši u drugoj valuti, a ne u valuti u kojoj je prevoznina naplaćena, primenjuje se kurs koji važi na dan ovog plaćanja.
6. U svim slučajevima koji nisu predviđeni u ovom članu i u nedostatku sporazuma između železnica, primenjuju se propisi koji važe u otpravnoj zemlji.
Deo III
ODGOVORNOST
Glava I
ODGOVORNOST ŽELEZNICE ZA SMRT I POVREDE PUTNIKA
Član 26
Osnov odgovornosti
1. Železnica je odgovorna za štetu nastalu usled smrti, ranjavanja ili svake druge telesne ili duševne povrede putnika, prouzrokovanih nekim udesom u toku prevoza železnicom, koji se desio za vreme dok se putnik nalazio u kolima, ulazio ili izlazio iz kola.
Železnica je, osim toga, odgovorna i za štetu nastalu usled potpunog ili delimičnog gubitka ili oštećenja predmeta koje je putnik, žrtva takvog udesa, imao bilo kod sebe, ili nosio sa sobom kao ručni prtljag, podrazumevajući i životinje.
2. Železnica se oslobađa ove odgovornosti:
a) ako je udes bio prouzrokovan okolnostima izvan obavljanja prevoza koje železnica, i pored potrebnog nastojanja imajući u vidu osobenosti slučaja, nije mogla da izbegne niti da otkloni njihove posledice;
b) potpuno ili delimično, ako je udes nastupio krivicom putnika ili njegovim držanjem koje nije u skladu s normalnim ponašanjem putnika;
c) ako je udes nastao usled ponašanja nekog trećeg lica, koje železnica, i pored potrebnog nastojanja imajući u vidu osobenosti slučaja, nije mogla da izbegne niti da otkloni njegove posledice; ako odgovornost železnice nije isključena po ovom osnovu, ona odgovara za celokupnu štetu u granicama Jednoobraznih pravila i bez prava na eventualnu žalbu protiv trećeg lica.
3. Prema Jednoobraznim pravilima železnica ne odgovara za slučajeve koji nisu predviđeni u tački 1.
4. Odgovorna železnica u smislu ove glave je železnica koja prema spisku linija predviđenih u čl. 3 i 9 Konvencije koristi prugu na kojoj se udes dogodio. Ako prema spomenutom spisku postoji zajedničko korišćenje dve železnice, odgovorna je svaka od tih železnica.
Član 27
Naknada štete u slučaju smrti
1. U slučaju smrti putnika, naknada štete obuhvata:
a) neophodne troškove nastale usled smrti, naročito za prevoz tela, sahranu i kremiranje;
b) ako smrt nije nastupila odmah, naknadu štete navedenu u članu 28.
2. Ako su smrću putnika lica prema kojima je putnik imao ili bi trebalo da ima u budućnosti zakonske obaveze izdržavanja lišena svoje potpore, treba isto tako i ta lica obeštetiti za taj gubitak. Pravo na tužbu za naknadu štete licima prema kojima putnik ima obavezu izdržavanja koja se ne zasniva na zakonu, reguliše se unutrašnjim pravom.
Član 28
Naknada štete u slučaju povrede
U slučaju ranjavanja ili svake druge telesne ili duševne povrede putnika, naknada štete obuhvata:
a) neophodne troškove, naročito lečenja i prevoza;
b) naknadu prouzrokovane štete zbog potpune ili delimične nesposobnosti za rad, ili zbog povećanja potreba.
Naknada ostale štete
Unutrašnjim pravom se određuje da li je i u kojoj meri železnica dužna da nadoknadi i druge štete osim onih koje su predviđene u čl. 27 i 28 naročito za duševnu i fizičku štetu (pretium doloris) kao i zbog estetskog oštećenja.
Oblik i ograničenje naknade štete u slučaju smrti i povrede
1. Naknade štete predviđene u članu 27 tačka 2 i članu 28 pod b) moraju se platiti u novcu. Međutim, ako unutrašnje pravo dozvoljava davanje rente, ona se može dodeliti kada oštećeni putnik ili imaoci prava navedeni u članu 27 tačka 2 to zahtevaju.
2. Visina naknade štete koja se plaća prema tački 1 određuje se unutrašnjim pravom. Međutim, kod primene Jednoobraznih pravila najveći iznos koji se ima platiti u novcu ili u godišnjoj renti koja odgovara tom iznosu novca, po svakom putniku, utvrđuje se na 70.000 obračunskih jedinica, u slučaju da unutrašnje pravo predviđa ograničenje u manjem iznosu.
Ograničenje naknade štete u slučaju oštećenja ili gubitka predmeta
Ako je železnica odgovorna prema članu 26 tačka 1 stav 2, dužna je da nadoknadi štetu do iznosa od 700 obračunskih jedinica po svakom putniku.
Zabrana ograničenja odgovornosti
Automatski su ništavne tarifne odredbe i posebni sporazumi zaključeni između železnice i putnika, koji imaju za cilj da se železnica unapred oslobodi, potpuno ili delimično, odgovornosti u slučaju smrti ili povrede putnika ili kojima se prebacuje teret dokazivanja koji pada na železnicu ili se predviđaju ograničenja manja od ograničenja utvrđenih u članu 30, tačka 2 i u članu 31. Međutim, ova ništavnost ne povlači i ništavnost ugovora o prevozu.
Mešoviti prevozi
1. Pod rezervom tačke 2 odredbe o odgovornosti železnice u slučaju smrti ili povrede putnika ne primenjuju se na štete nastale za vreme prevoza na linijama koje nisu železničke upisanim u spisak linija predviđenim u članovima 3 i 10 Konvencije.
2. Međutim, ako se železnička vozila prevoze feribotom, odredbe o odgovornosti železnice u slučaju smrti i povrede putnika primenjuju se na štete predviđene u članu 26, tačka 1, prouzrokovane nekim udesom u vezi s prevozom železnicom, koji se desio dok se putnik nalazio u odnosnim kolima, ulazio ili izlazio iz tih kola.
U svrhe primene prethodnog stava, kao "država na čijoj se teritoriji dogodio udes", smatra se ona država pod čijom zastavom plovi feribot.
3. Ako je železnica, usled izuzetnih okolnosti, prinuđena da privremeno obustavi saobraćaj i da putnike prevozi drugim prevoznim sredstvom sama ili preko trećih lica, ona je i prema pravu koje važi za tu vrstu prevoza odgovorna. Međutim, član 18 Konvencije i čl. 8, 48 do 53 i 55 Jednoobraznih pravila imaju se primenjivati.
Glava II
ODGOVORNOST ŽELEZNICE ZA PRTLJAG
Zajednička odgovornost železnice
1. Železnica koja je primila na prevoz prtljag i izdala prtljažnicu, odgovorna je za izvršenje prevoza na celom prevoznom putu do izdavanja.
2. Svaka sledeća železnica, samim tim što je preuzela prtljag, učestvuje u ugovoru o prevozu i preuzima obaveze koje iz njega proističu, ne narušavajući odredbe člana 51, tačka 3 u pogledu uputne železnice.
Obim odgovornosti
1. Železnica odgovara za štetu nastalu zbog potpunog ili delimičnog gubitka ili oštećenja prtljaga od prijema na prevoz do izdavanja, kao i za zakašnjenje u isporuci.
2. Železnica se oslobađa te odgovornosti ako je gubitak, oštećenje ili zakašnjenje u isporuci prouzrokovano krivicom putnika, nekim njegovim zahtevom, kada do železnice nema krivice, manom prtljaga ili okolnostima koje železnica nije mogla da izbegne niti da otkloni njihove posledice.
3. Železnica se oslobađa ove odgovornosti ako je gubitak ili oštećenje nastalo zbog posebne opasnosti koja je u vezi s jednom ili više dolenavedenih činjenica:
a) nedostajanje pakovanja ili nedovoljno pakovanje,
b) posebna priroda prtljaga,
c) predaja na prevoz predmeta isključenih od prevoza,
Teret dokazivanja
1. Dokazivanje da je gubitak, oštećenje ili zakašnjenje u isporuci prouzrokovano jednom od činjenica predviđenih u članu 35, tačka 2, pada na teret železnice.
2. Ako železnica utvrdi da je, s obzirom na okolnosti, gubitak ili oštećenje moglo nastati zbog jedne ili više posebnih opasnosti predviđenih u članu 35, tačka 3, pretpostavlja se da je šteta nastala usled tih opasnosti. Imalac prava, međutim, zadržava pravo dokazivanja da šteta nije, potpuno ili delimično, nastala zbog neke od tih opasnosti.
Pretpostavke o gubitku prtljaga
1. Imalac prava može, bez pružanja drugih dokaza, smatrati da je komad izgubljen ako mu nije bio izdat ili stavljen na raspolaganje u roku od četrnaest dana od zahteva za izdavanje podnetog prema članu 23, tačka 3.
2. Ako se komad koji se smatra izgubljenim pronađe u roku od godine dana od zahteva za izdavanje, železnica mora o tome izvestiti imaoca prava, ako je njegova adresa poznata ili se može pronaći.
3. U roku od trideset dana po prijemu ovog izveštaja, imalac prava može zahtevati da mu se komad izda u nekoj od stanica na prevoznom putu. U tom slučaju, on mora da plati troškove prevoza komada od otpravne slanice do stanice u kojoj se vrši izdavanje i da vrati primljenu odštetu po odbitku troškova koji su, eventualno, bili obuhvaćeni tom odštetom. On ipak zadržava pravo na odštetu zbog zakašnjenja u isporuci prema članu 40.
4. Ako se pronađeni komad ne zatraži u roku predviđenom u tački 3, ili ako je komad pronađen tek po isteku jedne godine od zahtevanog izdavanja, železnica njime raspolaže prema zakonima i propisima svoje države.
Odšteta u slučaju gubitka
1. U slučaju potpunog ili delimičnog gubitka prtljaga, železnica je dužna da, bez ikakve druge naknade štete, plati:
a) ako je visina štete dokazana, odštetu u toj visini, ali najviše 34 obračunske jedinice za svaki kilogram bruto mase koji nedostaje ili 500 obračunskih jedinica po komadu;
b) ako visina štete nije dokazana, paušalnu odštetu od 10 obračunskih jedinica za svaki kilogram bruto mase koji nedostaje ili 150 obračunskih jedinica po komadu.
Način obeštećenja, po kilogramu ili po komadu, utvrđuje se međunarodnim tarifama.
2. Železnica je, pored toga, dužna da vrati prevozninu, carinske dažbine i druge iznose plaćene u vezi s prevozom izgubljenog komada.
Odšteta u slučaju oštećenja
1. U slučaju oštećenja prtljaga železnica je dužna da, bez ikakve druge naknade štete, plati odštetu koja odgovara umanjenju vrednosti prtljaga.
Odšteta ne može premašiti:
a) ako je ceo prtljag oštećenjem izgubio vrednost, iznos koji bi se morao platiti u slučaju potpunog gubitka;
b) ako je samo jedan deo prtljaga oštećenjem izgubio vrednost, iznos koji bi se morao platiti u slučaju gubitka oštećenog dela.
Odšteta u slučaju zakašnjenja u isporuci
1. U slučaju zakašnjenja u isporuci prtljaga, železnica je dužna da, za svaka otpočeta dvadeset četiri časa, računajući od zahteva za izdavanje, ali najviše za četrnaest dana, plati:
a) ako imalac prava dokaže štetu, uključujući i oštećenje, odštetu u visini štete, ali najviše 0,40 obračunske jedinice za svaki kilogram bruto mase prtljaga ili 7 obračunskih jedinica po komadu, izdatog sa zakašnjenjem;
b) ako imalac prava ne dokaže štetu, paušalnu odštetu od 0,07 obračunskih jedinica za svaki kilogram bruto mase prtljaga ili 1,40 obračunskih jedinica po komadu, izdatog sa zakašnjenjem.
Način obeštećenja, po kilogramu ili komadu, utvrđuje se međunarodnim tarifama.
2. U slučaju potpunog gubitka prtljaga, odšteta predviđena u tački 1 ne može se platiti pored odštete iz člana 38.
3. U slučaju delimičnog gubitka prtljaga, odšteta predviđena u tački 1 plaća se za deo koji nije izgubljen.
4. U slučaju oštećenja prtljaga koje nije nastalo zbog zakašnjenja u isporuci, odšteta predviđena u tački 1 plaća se, prema slučaju, pored odštete iz člana 39.
5. Odšteta predviđena u tački 1 zajedno sa odštetom iz čl. 38 i 39 ne može ni u kom slučaju biti veća od odštete koju bi trebalo platiti u slučaju potpunog gubitka prtljaga.
Praćeni automobili
1. U slučaju zakašnjenja prilikom utovara koje je prouzrokovala železnica ili zakašnjenja u isporuci praćenog automobila, železnica je dužna da plati, ako imalac prava dokaže prouzrokovanu štetu, odštetu čiji iznos ne može premašiti prevozninu za vozilo.
2. Ako imalac prava odustane od ugovora o prevozu, u slučaju zakašnjenja prilikom utovara koje je prouzrokovala železnica, iznos prevoznine za vozilo i za putnike vraća se imaocu prava. Osim toga, imalac prava može da zahteva, kada dokaže da je šteta nastala usled tog zakašnjenja, odštetu čiji iznos ne može premašiti prevozninu za vozilo.
3. U slučaju potpunog ili delimičnog gubitka vozila, odšteta koja se plaća imaocu prava za dokazanu štetu izračunava se na osnovu uobičajene vrednosti vozila i ne može premašiti 4000 obračunskih jedinica. Prikolica sa ili bez tovara se smatra kao jedno vozilo.
4. Za predmete ostavljene u vozilu, železnica odgovara samo u slučaju svoje krivice. Ukupna odšteta ne može da premaši 700 obračunskih jedinica.
Za predmete ostavljene na vozilu železnica ne odgovara.
5. Ostale odredbe o odgovornosti za prtljag primenjuju se takođe na prevoz praćenih automobila.
Glava III
ZAJEDNIČKE ODREDBE O ODGOVORNOSTI
Odšteta u slučaju zle namere ili krajnjeg nehata
Ako je šteta prouzrokovana zlonamerno ili krajnjom nepažnjom železnice, odredbe čl. 30, 31 i 38 do 41 Jednoobraznih pravila ili odredbe koje predviđa unutrašnje pravo kojima se ograničava odšteta na određeni iznos, ne primenjuju se.
U slučaju krajnjeg nehata, odšteta za gubitak, oštećenje ili zakašnjenje u isporuci prtljaga ograničava se na dvostruke iznose predviđene u čl. 38 do 41.
Kamata na odštetu
1. Imalac prava može zahtevati kamatu na odštetu koja iznosi pet posto godišnje počev od dana podnošenja reklamacije prema članu 49, ili ako reklamacije nije bilo, od dana podizanja tužbe.
2. Međutim, za odštete koje se duguju prema čl. 27 i 28 kamata teče tek od dana kada su nastale okolnosti na osnovu kojih je određen iznos odštete, ako je taj dan posle dana podnošenja reklamacije ili podizanja tužbe.
3. Kod prevoza prtljaga kamata se plaća samo ako odšteta premašuje 4 obračunske jedinice po prtljažnici.
4. Kod prevoza prtljaga, ako imalac prava u odgovarajućem roku koji mu je određen, ne dostavi železnici isprave kojima dokazuje svoje pravo i koje su potrebne za konačno rešenje reklamacije, kamata ne teče za vreme od isteka ovog roka do stvarne predaje isprave.
Odgovornost u slučaju nuklearnih udesa
Železnica se oslobađa odgovornosti na osnovu Jednoobraznih pravila ako je šteta prouzrokovana nuklearnim udesom i ako je, prema zakonima i propisima jedne države kojima se reguliše odgovornost u oblasti nuklearne energije, za ovu štetu odgovoran korisnik nuklearnog uređaja ili neko drugo odgovorno lice.
Odgovornost železnice za svoje službenike
Železnica odgovara za svoje službenike i za druga lica koja koristi pri vršenju prevoza.
Međutim, ako na zahtev putnika ovi službenici i druga lica čine usluge koje ne spadaju u dužnost železnice, smatra se da rade za račun putnika kome čine te usluge.
Ostale tužbe
U svim slučajevima u kojima se primenjuju Jednoobrazna pravila, svaka tužba zbog odgovornosti, bilo po kom osnovu, može se podići protiv železnice samo pod uslovima i u granicama predviđenim ovim pravilima.
Isto važi i za svaku tužbu koja se podiže protiv službenika i drugih lica za koje železnica odgovara na osnovu člana 45.
Posebne odredbe
1. Sa izuzetkom člana 41, odgovornost železnice za štetu prouzrokovanu zakašnjenjem ili ukidanjem voza ili gubitkom veze, podleže zakonima i propisima države u kojoj se slučaj desio.
2. Sa izuzetkom člana 26 železnica odgovara za predmete i životinje nad kojima prema članu 15, tačka 5 nadzor vrši putnik, kao i za predmete koje putnik ima kod sebe, samo u slučaju svoje krivice.
3. Ostali članovi Dela III i IV ne primenjuju se na slučajeve iz tač. 1 i 2.
Deo IV
OSTVARIVANJE PRAVA
Utvrđivanje delimičnog gubitka ili oštećenja prtljaga
1. Ako železnica otkrije ili posumnja da postoji delimičan gubitak ili oštećenje prtljaga ili ako imalac prava to tvrdi, železnica je dužna da odmah i, ako je mogućno u prisustvu imaoca prava, sastavi zapisnik kojim se utvrđuje, prema vrsti štete, stanje prtljaga, njegova masa i po mogućnosti visina štete, njen uzrok i vreme kada se dogodila.
Jedan primerak zapisnika daje se besplatno imaocu prava.
2. Ako imalac prava ne prihvata činjenice utvrđene u zapisniku, on može zahtevati da se stanje i masa prtljaga, kao i uzrok i iznos štete utvrde uz pomoć veštaka koga imenuju strane ili sud. Postupak se sprovodi prema zakonima i propisima države u kojoj se vrši utvrđivanje.
3. U slučaju gubitka komada imalac prava je dužan da pruži što tačniji opis izgubljenih komada kako bi olakšao postupak železnici.
Reklamacije
Reklamacije koje se odnose na odgovornost železnice u slučaju smrti ili povrede putnika moraju se pismeno uputiti jednoj od sledećih železnica:
a) odgovornoj železnici; ako su prema članu 26, tačka 4 odgovorne dve železnice, jednoj od njih;
b) polaznoj železnici;
c) uputnoj železnici;
d) železnici prebivališta ili uobičajenog mesta boravka putnika ukoliko ta železnica ima sedište na teritoriji države članice.
2. Ostale reklamacije koje se odnose na ugovor o prevozu moraju se pismeno uputiti železnici naznačenoj u članu 51 tač. 2 i 3. Prilikom rešavanja reklamacije železnica može zahtevati da joj se vrate vozne karte ili prtljažnice.
3. Pravo podnošenja reklamacije pripada licima koja na osnovu člana 50 imaju pravo na podizanje tužbe protiv železnice.
4. Vozne karte, prtljažnice i ostale isprave koje imalac prava smatra da treba da priloži reklamaciji moraju se podneti u originalu ili u prepisu koji mora biti propisno overen, ako železnica to zahteva.
Lica koja imaju pravo na tužbu protiv železnice
Pravo na podizanje tužbe protiv železnice ima lice koje podnese, u zavisnosti od slučaja, voznu kartu ili prtljažnicu, ili koje dokaže svoje pravo na neki drugi način.
Železnice protiv kojih se može podizati tužba
1. Tužba koja je zasnovana na odgovornosti železnice za smrt i povrede putnika može se podići samo protiv odgovorne železnice u smislu člana 26, tačka 4. U slučaju zajedničkog korišćenja dve železnice, tužilac ima pravo izbora između njih.
2. Tužba radi vraćanja iznosa plaćenog na osnovu ugovora o prevozu može se podizati protiv železnice koja je naplatila taj iznos ili protiv železnice u čiju je korist bio naplaćen.
3. Ostale tužbe iz ugovora o prevozu mogu se podizati protiv otpravne železnice, uputne železnice ili one železnice na kojoj se desio slučaj koji daje osnov za tužbu.
Uputna železnica može biti tužena čak i ako nije primila prtljag.
4. Ako tužilac ima pravo da bira između više železnica, njegovo pravo izbora gasi se čim podnese tužbu protiv jedne od tih železnica.
5. Pored železnica koje su označene u tač. 2 i 3 tužba se može podizati i protiv neke druge železnice, ako se podnosi kao protivtužba ili kao prigovor u postupku koji se odnosi na glavnu tužbu zasnovanu na istom ugovoru o prevozu.
Nadležnost
1. Tužbe zasnovane na odgovornosti železnice za smrt i povrede putnika mogu se podići samo kod nadležnog suda države na čijoj se teritoriji dogodio udes putniku, osim ako nije drukčije određeno sporazumima između država ili koncesijama.
2. Ostale tužbe zasnovane na Jednoobraznim pravilima mogu se podizati samo kod nadležnog suda države kojoj pripada tužena železnica, osim ako nije drukčije određeno sporazumima između država ili koncesijama.
Kada neka železnica koristi samostalne mreže u raznim državama, svaka od ovih mreža smatra se kao posebna železnica u smislu ove tačke.
Gašenje prava na tužbu zbog odgovornosti za smrt i povrede putnika
1. Svaka tužba imaoca prava zasnovana na odgovornosti železnice za smrt i povrede putnika gasi se, ako imalac prava ne prijavi udes putnika u roku od tri meseca pošto je saznao za štetu, jednoj od železnica kojoj se može podneti reklamacija prema članu 49 tačka 1.
Ako imalac prava prijavi usmeno udes železnici, ona je dužna da mu izda potvrdu o usmenoj prijavi.
2. Međutim, pravo na tužbu se ne gasi:
a) ako je u roku predviđenom u tački 1 imalac prava podneo reklamaciju jednoj od železnica navedenih u članu 49 tačka 1;
b) ako je u roku predviđenom u tački 1 odgovorna železnica, ili, ako su prema članu 26 tačka 4 odgovorne dve železnice, jedna od njih doznala za udes putnika na neki drugi način;
c) ako udes nije bio prijavljen, ili je bio prijavljen kasno, zbog okolnosti koje se ne mogu pripisati imaocu prava;
d) ako imalac prava dokaže da se udes dogodio krivicom železnice.
Gašenje prava na tužbu iz ugovora o prevozu prtljaga
1. Prijemom prtljaga od strane imaoca prava prestaje svako pravo na tužbu protiv železnice koje nastaje iz ugovora o prevozu, u slučaju delimičnog gubitka, oštećenja ili zakašnjenja u isporuci.
2. Međutim, pravo na tužbu se ne gasi:
a) u slučaju delimičnog gubitka ili oštećenja, ako je
1) gubitak ili oštećenje utvrđeno prema članu 48 pre nego što je imalac prava primio prtljag;
2) utvrđivanje, koje je trebalo izvršiti prema članu 48, bilo propušteno samo krivicom železnice;
b) u slučaju štete koja se spolja nije mogla primetiti, a utvrđena je pošto je imalac prava preuzeo prtljag, ako on:
1) zahteva utvrđivanje prema članu 48 odmah posle otkrića štete, a najkasnije u roku od tri dana od preuzimanja prtljaga i
2) dokaže, sem toga da se šteta dogodila u vremenu od prijema na prevoz do izdavanja;
c) u slučaju zakašnjenja u isporuci, ako imalac prava u roku od dvadeset jednog dana podnese zahtev jednoj od železnica navedenih u članu 51, tačka 3;
d) ako imalac prava dokaže da je šteta prouzrokovana namerno ili usled krajnje nepažnje železnice.
Zastarevanje potraživanja
1. Tužbe za naknadu štete zasnovane na odgovornosti železnice za smrt i povrede putnika zastarevaju:
a) što se tiče putnika, za tri godine od prvog dana posle udesa;
b) što se tiče drugih imalaca prava, za tri godine od prvog dana po smrti putnika, s tim da ovaj rok ne može biti duži od pet godina od prvog dana posle udesa.
2. Ostale tužbe koje nastaju iz ugovora o prevozu zastarevaju za godinu dana.
Međutim, rok zastarevanja iznosi dve godine za tužbe:
a) zbog štete prouzrokovane namerno;
b) zbog prevare.
3. Zastarevanje predviđeno u tački 2 počinje da teče kod tužbe:
a) za naknadu štete zbog potpunog gubitka - od četrnaestog dana po isteku roka predviđenog u članu 23, tačka 3;
b) za naknadu štete zbog delimičnog gubitka, oštećenja ili zakašnjenja u isporuci - od dana izdavanja;
c) za naplatu ili vraćanje prevoznine, sporedne usluge ili dodataka na prevozninu, ili za ispravku u slučaju nepravilne primene tarife ili pogrešnog obračuna ili naplate - od dana plaćanja, ili ako nije bilo plaćanja - od dana kada je plaćanje trebalo da bude izvršeno;
d) za doplatu koju zahtevaju carinski ili drugi upravni organi - od dana kada je odnosni organ postavio zahtev;
e) u svim drugim slučajevima koji se odnose na prevoz putnika - od dana isteka važenja vozne karte.
Dan naznačen kao početak zastarevanja nikada se ne računa u taj rok.
4. Ako je železnici podneta reklamacija prema članu 49 sa potrebnim ispravama kojima se dokazuje pravo, zastarevanje se obustavlja do dana kada železnica pismeno odbije reklamaciju i vrati isprave. Ako se reklamacija usvoji delimično, zastarevanje teče dalje za sporni deo reklamacije. Dokaz o prijemu reklamacije ili o odgovoru i vraćanju isprava mora da podnese strana koja tu činjenicu ističe.
Naknadne reklamacije u vezi s istim predmetom ne obustavljaju zastarevanje.
5. Zastarela tužba ne može se više podizati čak ni u vidu protivtužbe ili prigovora na tužbu.
6. Pored prethodnih odredaba, obustava i prekid zastarevanja se regulišu unutrašnjim pravom.
Deo V
ODNOSI IZMEĐU ŽELEZNICA
Obračun između železnica
Svaka železnica dužna je da isplati zainteresovanim železnicama deo koji im pripada od prevoznine koju je ona naplatila ili koju je trebalo da naplati.
Regres u slučaju gubitka ili oštećenja
1. Železnica koja je na osnovu Jednoobraznih pravila isplatila odštetu za potpun ili delimičan gubitak ili oštećenje prtljaga, ima pravo na regres od železnica koje su učestvovale u prevozu, prema sledećim odredbama:
a) železnica koja je prouzrokovala štetu, odgovara za istu sama;
b) ako je štetu prouzrokovalo više železnica, svaka od njih odgovara za štetu koju je ona prouzrokovala; ako je to nemoguće utvrditi, šteta se deli između železnica prema načelima navedenim pod c);
c) ako se ne može dokazati da je štetu prouzrokovala jedna železnica ili više njih, odšteta se deli između svih železnica koje su učestvovale u prevozu, izuzev onih železnica koje dokažu da šteta nije bila prouzrokovana na njihovim prugama; podela se vrši srazmerno broju tarifnih kilometara.
2. U slučaju da je neka železnica nesposobna za plaćanje, njen neplaćeni udeo se raspodeljuje između ostalih železnica koje su učestvovale u prevozu, srazmerno broju tarifnih kilometara.
Regres u slučaju odštete zbog zakašnjenja u isporuci
Član 57 primenjuje se i u slučaju plaćanja odštete zbog zakašnjenja u isporuci. Ako je zakašnjenje prouzrokovalo više železnica, odšteta se deli između tih železnica srazmerno trajanju zakašnjenja na njihovim prugama.
Postupak u vezi sa regresom
1. Železnica od koje se traži regres ne može ni u kom slučaju da ospori osnovanost plaćanja izvršenog od strane železnice koja traži regres predviđen u čl. 57 i 58, ako je odšteta utvrđena sudskim putem i ako je ova železnica propisno pozvana na sud čime joj je bilo omogućeno da se umeša u postupak. Sud kome je podneta glavna tužba određuje rokove za saopštavanje i za stupanje u spor.
2. Železnica koja traži regres dužna je da istom tužbom obuhvati sve zainteresovane železnice sa kojima se nije poravnala; u protivnom, gubi pravo regresa protiv onih železnica koje nije tužila.
3. Sud je dužan da istom presudom obuhvati sve regresne zahteve koji su mu podneti.
4. Tužene železnice ne mogu zahtevati nikakav naknadni regres.
5. Regresni postupak se ne može spajati s postupkom za naknadu štete koji pokreće imalac prava iz ugovora o prevozu.
Nadležnost za regrese
1. Za sve tužbe zbog regresa isključivo je nadležan sud u sedištu železnice od koje se traži regres.
2. Ako tužbu treba podići protiv više železnica, železnica-tužilac ima pravo da između sudova koji su nadležni prema tački 1 izabere sud kome podnosi svoj zahtev.
Sporazumi o regresima
Železnice mogu putem sporazuma odstupati od odredaba ovog dela o međusobnim regresima, izuzev od odredbe u članu 59 tačka 5.
Deo VI
POSEBNE ODREDBE
Odstupanja
Odredbe Jednoobraznih pravila ne mogu se primenjivati protivno odredbama koje su pojedine države obavezne da zaključe u međusobnom saobraćaju u smislu primene izvesnih ugovora, kao što su ugovori o Evropskoj zajednici za ugalj i čelik i o Evropskoj ekonomskoj zajednici.
Dodatak B
Konvencije o međunarodnim prevozima železnicama
(COTIF) od 9. maja 1980. godine
JEDNOOBRAZNA PRAVILA O UGOVORU O MEĐUNARODNOM PREVOZU ROBE ŽELEZNICAMA (CIM)
Deo I
OPŠTE ODREDBE
Član 1
Područje primene
1. Sa izuzecima predviđenim u članu 2 Jednoobrazna pravila se primenjuju na sve pošiljke stvari koje su predate na prevoz sa direktnim tovarnim listom izdatim za prevozni put koji prelazi preko područja najmanje dve države i obuhvata isključivo pruge upisane u spisak predviđen u čl. 3 i 10 Konvencije.
2. U Jednoobraznim pravilima izraz "stanica" označava: železničke stanice, luke plovidbenih linija i sve ostale poslovnice transportnih preduzeća otvorene radi izvršenja ugovora o prevozu.
Član 2
Izuzeci od područja primene
1. Pošiljke čija se otpravna i uputna stanica nalaze na području iste države i koje prelaze preko teritorije druge države samo u tranzitu, ne potpadaju pod Jednoobrazna pravila:
a) ako pruge preko kojih se vrši tranzit koristi isključivo jedna železnica polazne države, ili
b) ako su se zainteresovane države ili železnice saglasile da te pošiljke ne smatraju međunarodnim.
2. Pošiljke između stanica dve susedne države i pošiljke između stanica dve države u tranzitu preko područja treće države, ako pruge preko kojih se vrši prevoz koristi isključivo železnica jedne od ove tri države, potpadaju pod propise koji se na toj železnici primenjuju na unutrašnje prevoze, ako pošiljalac, upotrebom odgovarajućeg tovarnog lista, to zahteva i ako se zakoni i propisi nijedne od zainteresovanih država tome ne protive.
Član 3
Obaveza prevoženja
1. Železnica je dužna da, prema uslovima Jednoobraznih pravila, izvrši svaki prevoz stvari u kolskim pošiljkama:
a) ukoliko se pošiljalac pridržava Jednoobraznih pravila, dopunskih odredaba i tarifa;
b) ukoliko se prevoz može izvršiti sa osobljem i redovnim prevoznim sredstvima koja zadovoljavaju redovne potrebe saobraćaja;
c) ukoliko prevoz nije sprečen okolnostima koje železnica nije mogla da izbegne i čije otklanjanje ne zavisi od nje.
2. Železnica je dužna da primi na prevoz stvari za čiji su utovar, pretovar ili istovar potrebna naročita postrojenja, samo ako odnosne stranice raspolažu takvim postrojenjima.
3. Železnica je dužna da primi samo stvari čiji se prevoz može izvršiti bez odlaganja; propisima koji važe u otpravnoj stanici određuju se slučajevi u kojima stvari koje ne ispunjavaju taj uslov treba privremeno primiti na uskladištenje.
4. Kada nadležni organi odluče da se:
a) saobraćaj ukine ili obustavi potpuno ili delimično,
b) izvesne pošiljke isključe od prevoza ili samo uslovno dozvole,
te se mere moraju bez odlaganja saopštiti javnosti i železnicama koje o tome obaveštavaju železnice drugih država radi objavljivanja.
5. Železnice mogu sporazumno odlučiti da koncentrišu prevoz stvari na izvesnim relacijama, preko određenih graničnih prelaza i tranzitnih zemalja.
Ove mere saopštavaju se Centralnom birou. Železnice ih unose u posebne spiskove, objavljuju na način predviđen za međunarodne tarife i one stupaju na snagu mesec dana od dana kada je dato saopštenje Centralnom birou.
6. Svaka povreda odredaba ovog člana od strane železnice može dati pravo na tužbu za naknadu pričinjene štete.
Član 4
Predmeti isključeni od prevoza
Od prevoza su isključeni:
a) predmeti čiji je prevoz zabranjen, makar samo na jednoj od teritorija prevoznog puta;
b) predmeti čiji prevoz spada u nadležnost pošte, makar samo na jednoj od teritorija prevoznog puta;
c) predmeti koji po svom obimu, masi ili pakovanju, nisu podesni za traženi prevoz s obzirom na postrojenja ili saobraćajna sredstva, makar samo jedne železnice učesnice u prevozu;
d) materije i predmeti koji su isključeni od prevoza prema Pravilniku o međunarodnom železničkom prevozu opasnih stvari (RID), Prilog I Jednoobraznih pravila, osim izuzetaka predviđenih u članu 5 tačka 2.
Član 5
Predmeti koji se primaju na prevoz pod određenim uslovima
1. Primaju se na prevoz pod određenim uslovima:
a) materije i predmeti koji se prevoze prema uslovima RID-a ili sporazuma i tarifnih odredaba predviđenih u tački 2;
b) posmrtni ostaci, železnička vozila na sopstvenim točkovima, žive životinje, pošiljke čiji prevoz predstavlja posebne teškoće zbog njihovog obima, mase ili pakovanja, prevoze se pod uslovima predviđenim dopunskim odredbama; te odredbe mogu da odstupe od Jednoobraznih pravila.
Žive životinje moraju imati pratioca koga određuje pošiljalac. Pratilac, međutim, nije potreban kada je to predviđeno međunarodnim tarifama ili kada su železnice učesnice u prevozu odustale od praćenja na zahtev pošiljaoca; u tom slučaju, ukoliko nije drugačije dogovoreno, železnica se oslobađa odgovornosti za svaki gubitak ili oštećenje koje nastane kao rezultat opasnosti koja je praćenjem trebalo da se izbegne.
2. Dve ili više država, sporazumima, ili dve ili više železnica, tarifnim odredbama, mogu ugovoriti uslove koji treba da se ispune za izvesne materije ili izvesne predmete isključene od prevoza prema RID-u, kako bi oni ipak bili primljeni na prevoz.
Države ili železnice mogu na isti način da ublaže uslove prijema za prevoz predviđene RID-om.
Ovi sporazumi i tarifne odredbe moraju se objaviti i saopštiti Centralnom birou koji o tome obaveštava države.
Član 6
Tarife. Posebni sporazumi
1. Prevoznina i naknade za sporedne usluge računaju se prema tarifama koje su na snazi i koje su propisno objavljene u svakoj državi, a koje važe na dan zaključenja ugovora o prevozu, čak i onda kada se prevoznina računa posebno za razne delove prevoznog puta.
2. Tarife moraju sadržati sve posebne uslove koji se primenjuju za prevoz, a naročito podatke potrebne za računanje prevoznine i naknada za sporedne usluge, a prema potrebi, uslove za preračunavanje valuta.
Uslovi tarifa mogu odstupati od Jednoobraznih pravila samo ako ova pravila to izričito predviđaju.
3. Tarife se moraju primenjivati prema svima pod istim uslovima.
4. Železnice mogu zaključiti posebne sporazume koji sadrže sniženja prevoznine i druge olakšice, ukoliko se slični uslovi odobravaju korisnicima prevoza koji se nalaze u sličnim položajima.
Sniženje prevoznine ili druge olakšice mogu se odobravati za potrebe železnice, javnih službi ili u dobrotvorne svrhe.
Objavljivanje mera preduzetih prema prvom i drugom stavu nije obavezno.
5. U međunarodnom saobraćaju može se propisati obavezna primena međunarodnih tarifa, isključujući unutrašnje tarife.
Primena neke međunarodne tarife može se usloviti njenim izričitim zahtevom u tovarnom listu.
6. Smatra se da su tarife i izmene tarifa propisno objavljene od trenutka kada železnica stavi na raspolaganje korisnicima prevoza sve pojedinosti.
Objavljivanje međunarodnih tarifa obavezno je samo u onim državama čije železnice učestvuju u tim tarifama kao otpravna ili uputna železnica.
7. Povećanja međunarodnih tarifa i ostale odredbe kojima se otežavaju uslovi prevoza predviđeni tim tarifama stupaju na snagu najranije petnaest dana po njihovom objavljivanju, izuzev u sledećim slučajevima:
a) ako međunarodna tarifa predviđa proširenje unutrašnje tarife na celokupni prevozni put, primenjuju se rokovi za objavljivanje te unutrašnje tarife;
b) ako su povećanja međunarodne tarife posledica opšteg povećanja unutrašnjih tarifa jedne od železnica učesnica, ta povećanja stupaju na snagu sledećeg dana po njihovom objavljivanju, pod uslovom da je najmanje petnaest dana unapred objavljeno da će se međunarodna tarifa prilagoditi povećanju unutrašnjih tarifa; ova objava, međutim, ne sme uslediti pre dana objavljivanja povećanja tarifa unutrašnjih prevoza;
c) ako se prevoznina i naknada za sporedne usluge predviđene međunarodnim tarifama moraju menjati zbog izmene kurseva, ili ako se moraju ispraviti očigledne greške, te izmene i ispravke stupaju na snagu sledećeg dana po njihovom objavljivanju.
8. U državama u kojima ne postoji obaveza objavljivanja izvesnih tarifa, niti njihova primena prema svim korisnicima prevoza pod istim uslovima, odredbe ovog člana se ne primenjuju ukoliko sadrže takvu obavezu.
9. Železnica može da naplati, osim prevoznine i naknade za sporedne usluge predviđenih tarifama, samo svoje izdatke. Ovi izdaci se moraju propisno utvrditi i posebno zaračunati u tovarni list sa svim potrebnim pravdanjima. Kada se ova pravdanja sastoje od isprava priloženih tovamom listu i ako plaćanje tih izdataka pada na teret pošiljaoca, ove isprave se ne izdaju primaocu sa tovarnim listom, već se predaju pošiljaocu sa obračunom troškova spomenutim u članu 15 tačka 7.
Član 7
Obračunska jedinica. Kursevi preračunavanja ili primanja novca
1. Obračunska jedinica predviđena u Jednoobraznim pravilima je specijalno pravo vučenja koje primenjuje Međunarodni monetarni fond.
Vrednost domaće valute države članice Međunarodnog monetarnog fonda, u specijalnom pravu vučenja, izračunava se prema postupku za određivanje vrednosti koji primenjuje Međunarodni monetarni fond u svom poslovanju i transakcijama.
2. Vrednost domaće valute države nečlanice Međunarodnog monetarnog fonda u specijalnom pravu vučenja izračunava se na način koji utvrdi ta država.
Ovo izračunavanje mora da izrazi u domaćoj valuti stvarnu vrednost što je moguće bližu onoj koja bi se dobila primenom tačke 1.
3. Za državu nečlanicu Međunarodnog monetarnog fonda, čije zakonodavstvo ne dozvoljava primenu tačke 1 ili tačke 2, obračunska jedinica predviđena Jednoobraznim pravilima odgovara vrednosti tri zlatna franka.
Zlatni franak predstavlja 10/31 grama zlata finoće 0,900.
Preračunavanje zlatnog franka mora da izrazi u domaćoj valuti stvarnu vrednost što je moguće bližu onoj koja bi se dobila primenom tačke 1.
4. U toku tri meseca od stupanja na snagu Konvencije i svaki put kada se izmeni njihov postupak izračunavanja, odnosno vrednost njihove domaće valute u odnosu na obračunsku jedinicu, države saopštavaju Centralnom birou svoj postupak za izračunavanje prema tački 2 odnosno rezultate preračunavanja prema tački 3.
Centralni biro obaveštava države o ovim saopštenjima.
5. Železnica je dužna da objavljuje kurseve po kojima:
a) vrši preračunavanje iznosa izraženih u stranim valutama koji se plaćaju u domaćem novcu (kursevi preračunavanja);
b) prima plaćanja u stranom novcu (kursevi primanja).
Član 8
Posebne odredbe za izvesne prevoze
1. Za prevoz kola korisnika prevoza predviđene su posebne odredbe u Pravilniku o međunarodnom železničkom prevozu kola korisnika prevoza (RIP), Prilog II Jednoobraznih pravila.
2. Za prevoz kontejnera predviđene su posebne odredbe u Pravilniku o međunarodnom železničkom prevozu kontejnera (RICo), Prilog III Jednoobraznih pravila.
3. Za prevoz ekspresnih pošiljaka železnice mogu putem tarifnih odredaba ugovoriti posebne odredbe u saglasnosti s Pravilnikom o međunarodnom železničkom prevozu ekspresnih pošiljaka (RIEx) Prilog IV Jednoobraznih pravila.
4. Dve ili više država, sporazumima, ili dve ili više železnica, dopunskim ili tarifnim odredbama, mogu ugovoriti uslove prevoza koji odstupaju od Jednoobraznih pravila za:
a) pošiljke sa prenosnom prevoznom ispravom,
b) pošiljke koje se mogu izdati samo uz predaju duplikata tovamog lista,
c) pošiljke novina,
d) pošiljke određene za sajmove i izložbe,
e) pošiljke pribora za utovar i sredstava za zaštitu od toplote i hladnoće stvari koje se prevoze;
f) pošiljke koje se na celom ili delu prevoznog puta, prevoze sa tovarnim listom koji ne služi kao isprava za zaračunavanje i obračun;
g) pošiljke koje se prevoze sa ispravom na osnovu koje se vrši automatski prenos podataka.
Član 9
Dopunske odredbe
1. Dve ili više država, ili dve ili više železnica, mogu doneti dopunske odredbe u cilju izvršenja Jednoobraznih pravila. One mogu odstupati od Jednoobraznih pravila samo ako ova pravila to izričito predviđaju.
2. Dopunske odredbe stupaju na snagu i objavljuju se na način predviđen zakonima i propisima svake države. Dopunske odredbe i njihovo stupanje na snagu saopštava se Centralnom birou.
Član 10
Unutrašnje pravo
1. U nedostatku propisa u Jednoobraznim pravilima, dopunskim odredbama i međunarodnim tarifama, primenjuje se unutrašnje pravo.
2. Pod unutrašnjim pravom podrazumeva se pravo države u kojoj imalac prava ostvaruje svoja prava, uključujući i pravila o sukobu zakona.
Deo II
ZAKLJUČENJE I IZVRŠENJE UGOVORA O PREVOZU
Zaključenje ugovora o prevozu
1. Ugovor o prevozu je zaključen čim otpravna stanica primi na prevoz stvari sa tovarnim listom. Prijem se potvrđuje stavljanjem žiga otpravne stanice ili otiska računara, sa datumom prijema na tovarni list i, u datom slučaju, na svaki dodatni list.
2. Postupak prema tački 1 mora se obaviti odmah po predaji svih stvari koje su navedene u tovarnom listu i, ukoliko propisi na snazi u otpravnoj stanici to predviđaju, po plaćanju troškova koje je pošiljalac preuzeo na sebe ili polaganju jemstva shodno članu 15 tačka 7. Ovaj postupak treba da se obavi u prisustvu pošiljaoca, ako on to zahteva.
3. Posle stavljanja žiga ili otiska računara tovarni list važi kao dokaz o zaključenju i sadržini ugovora o prevozu.
4. Međutim, u pogledu stvari koje je pošiljalac dužan da tovari na osnovu tarifa ili sporazuma zaključenih između njega i železnice, kada su takvi sporazumi dozvoljeni u otpravnoj stanici, navodi u tovarnom listu koji se odnose na masu stvari ili broj komada služe kao dokaz protiv železnice samo ako je ona proverila ovu masu ili broj komada i to potvrdila u tovarnom listu. Ovi navodi mogu se, prema potrebi, dokazivati i na drugi način.
Ako je očigledno da nikakav stvarni manjak ne odgovara razlici u masi ili broju komada u odnosu na navode u tovarnom listu, onda ovi navodi ne služe kao dokaz protiv železnice. Ovo naročito važi u slučaju kada su kola predata primaocu sa ispravnim originalnim plombama.
5. Železnica je dužna da stavljanjem žiga sa datumom ili otiska računara potvrdi na duplikatu tovarnog lista preuzimanje i dan prijema stvari na prevoz, pre nego što duplikat vrati pošiljaocu.
Ovaj duplikat nema važnost tovamog lista koji prati pošiljku, niti konosmana.
Tovarni list
1. Pošiljalac je dužan da podnese propisno ispunjen tovarni list.
Za svaku pošiljku treba sastaviti jedan tovarni list. Isti tovarni list može se odnositi samo na tovar u jednim kolima. Dopunskim odredbama mogu se predvideti odstupanja od ovih pravila.
2. Železnice utvrđuju, za sporovoz i brzovoz, jednoobrazni obrazac tovarnog lista koji mora da sadrži i duplikat za pošiljaoca.
Izbor tovarnog lista od strane pošiljaoca pokazuje da li stvari treba prevesti kao sporovoz ili kao brzovoz. Zahtev da se na jednom delu puta stvari prevoze kao brzovoz, a na drugom kao sporovoz, nije dopušten, osim u slučaju sporazuma između svih zainteresovanih železnica.
Za neke saobraćaje, naročito između susednih zemalja, železnice mogu u tarifama da propišu korišćenje uprošćenog obrasca tovarnog lista.
3. Tovarni list mora se štampati na dva ili eventualno na tri jezika, od kojih najmanje jedan mora biti radni jezik Organizacije.
Međunarodne tarife mogu odrediti jezik na kome se moraju sastaviti navodi koje pošiljalac upisuje u tovami list. U nedostatku ovih odredaba navodi moraju biti na jednom od službenih jezika otpravne zemlje sa priloženim prevodom na jednom od radnih jezika Organizacije, ukoliko navodi nisu sastavljeni na jednom od tih jezika.
Navodi pošiljaoca u tovarnom listu moraju biti upisati latinicom, ukoliko dopunske odredbe ili međunarodne tarife ne predviđaju odstupanja.
Sadržina tovarnog lista
1. Tovarni list mora obavezno da sadrži:
a) naznačenje uputne stanice;
b) ime i adresu primaoca; kao primalac može biti navedeno samo jedno fizičko lice ili drugi pravni subjekt;
c) naznačenje vrste stvari;
d) masu ili ako nje nema, neku sličnu oznaku u skladu s propisima koji važe u otpravnoj stanici;
e) količinu komada i opis ambalaže kod denčanih pošiljaka i kod kolskih pošiljaka koje se sastoje od jednog ili više komada, otpremljenih u saobraćaju železnica/more i koje se moraju pretovariti;
f) broj kola i, osim toga, za kola korisnika prevoza, taru kod pošiljaka koje tovari pošiljalac;
g) tačno nabrajanje isprava koje zahtevaju carinski ili drugi upravni organi, koje su priložene uz tovarni list ili za koje je u njemu navedeno da su stavljene na raspolaganje železnici u određenoj stanici, nekoj carinarnici ili kod nekog drugog organa;
h) ime i adresu pošiljaoca; kao pošiljalac može biti navedeno samo jedno fizičko lice ili drugi pravni subjekt; ako propisi koji važe u otpravnoj stanici to nalažu, pošiljalac je dužan da svoje ime i adresu dopuni svojeručnim potpisom koji može biti odštampan ili utisnut žigom.
Propisima koji važe u otpravnoj stanici za ceo prevozni put utvrđuju se pojmovi "kolska pošiljka" i "denčana pošiljka".
2. Tovarni list, ako je potrebno, treba da sadrži sve ostale navode predviđene Jednoobraznim pravilima. On može da sadrži druge navode samo ako su oni propisani ili dozvoljeni zakonima i propisima jedne države, dopunskim odredbama ili tarifama i nisu u suprotnosti sa Jednoobraznim pravilima.
3. Međutim, pošiljalac može da upiše na za to predviđeno mesto tovarnog lista naznačenja koja se odnose na pošiljku, ali samo u cilju obaveštenja primaoca i bez ikakve obaveze i odgovornosti železnice.
4. Zabranjeno je tovarni list zamenjivati drugim ispravama ili prilagati druge isprave osim onih koje su propisane Jednoobraznim pravilima, dopunskim odredbama ili tarifama.
Prevozni put i tarife koje se primenjuju
1. Pošiljalac može da navede prevozni put u tovarnom listu, naznačavajući ga graničnim tačkama ili pograničnim stanicama, a prema potrebi, i prelaznim stanicama između železnica; on može navesti samo one granične tačke i pogranične stanice koje su otvorene za saobraćaj na odnosnoj relaciji.
2. Kao navođenje prevoznog puta smatra se i:
a) naznačenje stanica u kojima treba obaviti formalnosti koje zahtevaju carinski ili drugi upravni organi, kao i stanica u kojima treba preduzeti posebno staranje o stvarima (nega životinja, doleđivanje itd.);
b) naznačenje tarifa koje treba primeniti, ukoliko je to dovoljno da se mogu utvrditi stanice između kojih treba primeniti tražene tarife;
c) izjava o plaćanju svih ili jednog dela troškova do X (X označava poimenice tarifsko secište između susednih zemalja).
3. Železnica može pored slučajeva spomenutih u članu 3 tač. 4 i 5 i u članu 33 tačka 1 vršiti prevoz i drugim putem, a ne onim koji je propisao pošiljalac, samo pod uslovom:
a) da se formalnosti koje zahtevaju carinski ili drugi upravni organi, kao i posebno staranje o stvarima, vrši uvek u stanicama koje je pošiljalac naznačio i
b) da prevoznina i rokovi isporuke nisu veći od prevoznine i rokova računatih prema prevoznom putu koji je pošiljalac odredio.
Odredba pod a) se ne primenjuje na denčane pošiljke ako jedna od železnica učesnica u prevozu ne može da se pridržava prevoznog puta koji je pošiljalac izabrao, s obzirom na propisivanje prevoznog puta koje proističe iz njene organizacije međunarodnog prevoza denčanih pošiljaka.
4. Pod rezervom tačke 3 troškovi i rokovi isporuke računaju se prema prevoznom putu koji je odredio pošiljalac ili, u nedostatku takvog propisivanja, prema prevoznom putu koji je izabrala železnica.
5. Pošiljalac može odrediti u tovarnom listu koje tarife treba primeniti. Železnica je dužna da primeni te tarife ako su ispunjeni uslovi za njihovu primenu.
6. Ako naznačenja pošiljaoca nisu dovoljna za utvrđivanje prevoznog puta ili tarifa koje treba primeniti ili, ako pojedina naznačenja nisu u međusobnom skladu, železnica je dužna da izabere onaj prevozni put ili one tarife za koje smatra da su najpovoljnije za pošiljaoca.
7. Železnica odgovara za štetu koja proistekne iz izbora prema tački 6 samo u slučaju zle namere ili krajnjeg nehata.
8. Ako od otpravne do uputne stanice postoji međunarodna tarifa i ako je, u nedostatku dovoljnih naznačenja pošiljaoca, železnica primenila tu tarifu, ona je dužna da imaocu prava, na njegov zahtev, vrati razliku između prevoznine koja je na taj način računata i prevoznine koja bi se dobila spajanjem drugih tarifa koje se mogu primeniti na istom prevoznom putu, ako ova razlika prelazi 4 obračunske jedinice po tovarnom listu.
Na isti način treba postupiti ako je železnica u nedostatku dovoljnih naznačenja pošiljaoca primenila tarifno secište iako postoji međunarodna tarifa povoljnija u pogledu cene, dok su svi ostali uslovi potpuno isti.
Plaćanje troškova
1. Troškove (prevoznina, naknada za sporedne usluge, carinske dažbine i drugi troškovi koji nastanu od prijema na prevoz do izdavanja) plaća pošiljalac ili primalac prema niženavedenim odredbama.
Prilikom primene ovih odredaba, naknade koje prema primenjenoj tarifi treba kod izračunavanja prevoznine dodati redovnim ili izuzetnim stavovima smatraju se kao prevoznina.
2. Pošiljalac koji preuzima na sebe sve ili jedan deo troškova dužan je to navesti u tovarnom listu, primenjujući jedno od sledećih naznačenja:
a) 1) "franko prevoznina", ako preuzima na sebe samo prevozninu;
2) "franko prevoznina uključivo..." ako preuzima na sebe i druge troškove pored prevoznine; on je dužan da tačno naznači te troškove; dodavanja koja se odnose samo na naknadu za sporedne usluge ili druge troškove koji nastanu od prijema na prevoz do izdavanja, kao i iznosi koje naplaćuje carina ili drugi upravni organi, ne smeju imati za posledicu deljenje ukupnog iznosa jedne iste kategorije troškova (npr. ukupan iznos carina i drugih dažbina koje naplaćuju carinski organi, taksa na dodatnu vrednost koja se smatra kao posebna kategorija);
3) "franko prevoznina do X", ako preuzima na sebe prevozninu do X (X označava poimenice tarifno secište između graničnih zemalja);
4) "franko prevoznina uključivo ... do X" (X označava poimenice tarifno secište između graničnih zemalja), ako preuzima na sebe prevozninu i druge troškove do X, izuzimajući sve troškove koji se odnose na narednu zemlju ili železnicu; odredbe tačke 2 primenjuju se analogno;
b) "franko svi troškovi", ako preuzima na sebe sve troškove (prevozninu, naknade za sporedne usluge, carinske dažbine i druge troškove);
c) "franko iznos", ako preuzima na sebe određeni iznos. Ukoliko nema suprotne odredbe u tarifama, ovaj iznos treba navesti u valuti otpravne zemlje.
Naknade za sporedne usluge i drugi troškovi koji se prema propisima koji važe u otpravnoj stanici moraju obračunati za ceo prevozni put, kao i naknada za obezbeđenje isporuke prema članu 16 tačka 2 moraju se, u slučaju plaćanja troškova prema odredbi pod a), pod 4), uvek naplatiti od pošiljaoca u celokupnom iznosu.
3. U pogledu plaćanja troškova međunarodnih tarifa može se predvideti isključiva primena pojedinih naznačenja navedenih u tački 2 ili primena drugih naznačenja.
4. Troškovi koje pošiljalac nije preuzeo na sebe smatra se da padaju na teret primaoca. Međutim, pošiljalac je uvek dužan da plati te troškove, ako primalac nije povukao tovarni list niti se koristio pravima shodno članu 28 tačka 4 niti je izmenio ugovor o prevozu shodno članu 31.
5. Naknade za sporedne usluge, kao što su kolska dangubnina, ležarina, vagarina, čija je naplata prouzrokovana nekom činjenicom koja se pripisuje primaocu, ili nekim njegovim zahtevom, mora uvek da plati primalac.
6. Otpravna železnica može zahtevati od pošiljaoca da unapred plati troškove kada se radi o stvarima koje su po nahođenju železnice podložne brzom kvaru ili koje zbog svoje neznatne urednosti ili svoje prirode ne bi mogle da pokriju troškove.
7. Ako se iznos troškova koje pošiljalac preuzima na sebe ne može tačno utvrditi prilikom predaje na prevoz, ovi troškovi se unose u frankaturni račun koji treba obračunati sa pošiljaocem najkasnije trideset dana po isteku roka isporuke. Železnica može, uz izdavanje priznanice, zahtevati da se kao jemstvo položi iznos koji približno odgovara troškovima. Tačan obračun troškova na osnovu naznačenja u frankaturnom računu izdaje se pošiljaocu, koji vraća priznanicu.
8. Otpravna stanica je dužna da u tovarnom listu i duplikatu, pojedinačno navede unapred plaćene troškove, osim ako se propisima koji važe u toj stanici ne predviđa da se ovi troškovi moraju pojedinačno navesti samo u duplikatu. U slučaju predviđenom u tački 7 ovi troškovi se ne moraju navesti pojedinačno ni u tovarnom listu niti u duplikatu.
Član 16
Obezbeđenje uredne isporuke
1. Za svaku pošiljku može se naznačiti obezbeđenje uredne isporuke. Iznos obezbeđenja mora se upisati brojkama u tovarni list i naznačiti u valuti otpravne zemlje, u drugoj valuti određenoj tarifama ili u obračunskoj jedinici.
2. Naknada za obezbeđenje uredne isporuke računa se na ceo prevozni put prema tarifama otpravne železnice.
Član 17
Pouzeće i predujam
1. Prilikom prijema u otpravnoj stanici pošiljalac može opteretiti stvari pouzećem do iznosa njihove vrednosti. Iznos pouzeća mora biti izražen u valuti otpravne zemlje; tarife mogu predvideti izuzetke.
2. Železnica je dužna da isplati pouzeće samo ako ga je primalac uplatio. Taj iznos mora da se stavi na raspolaganje u roku od trideset dana po uplati: kamata od pet posto godišnje naplaćuje se po isteku ovog roka.
3. Ako su stvari u potpunosti ili delimično bile izdate primaocu bez prethodne naplate pouzeća, železnica je dužna da plati pošiljaocu štetu do iznosa pouzeća, zadržavajući pravo potraživanja prema primaocu.
4. Za pouzeća se naplaćuje naknada određena tarifom: ova naknada treba da se plati i onda ako je pouzeće poništeno ili smanjeno izmenom ugovora o prevozu shodno članu 30 tačka 1.
5. Predujam je dozvoljen samo na osnovu odredaba koje važe u otpravnoj stanici.
6. Iznos pouzeća i predujma mora se upisati brojkama u tovarni list.
Član 18
Odgovornost za navode u tovarnom listu
Pošiljalac odgovara za tačnost navoda koje unese u tovarni list. On snosi sve posledice koje proisteknu iz činjenice da su ti navodi bili neispravni, netačni, nepotpuni ili uneti na drugo mesto a ne na ono koje je određeno za njihovo upisivanje. Ako je ovo mesto nedovoljno, pošiljalac će na njemu naznačiti na kom se mestu u tovarnom listu nalazi dopuna navoda.
Član 19
Stanje, pakovanje i obeležavanje stvari
1. Ako železnica primi na prevoz stvari na kojima su jasno izraženi znaci oštećenja, ona može zahtevati da se stanje takvih stvari naznači u tovarnom listu.
2. Ako priroda stvari zahteva da one budu upakovane, pošiljalac ih mora upakovati na takav način da se za vreme prevoza sačuvaju od potpunog ili delimičnog gubitka i oštećenja i da se spreči nanošenje štete licima, voznim sredstvima ili drugim stvarima.
Osim toga, pakovanje mora odgovarati propisima koji važe u otpravnoj stanici.
3. Ako pošiljalac nije postupio shodno tački 2, železnica može odbiti prijem stvari ili zahtevati da pošiljalac prizna u tovarnom listu da stvari nisu pakovane ili da pakovanje nije dovoljno, dajući tačan opis tog stanja.
4. Pošiljalac odgovara za sve posledice koje nastanu zbog toga što stvari nisu pakovane ili što pakovanje nije dovoljno i dužan je naročito da naknadi štetu koju železnica usled toga pretrpi. Ako u tovarnom listu nije navedeno da stvari nisu pakovane ili da pakovanje nije dovoljno, železnica mora dokazati postojanje tih nedostataka.
5. Osim izuzetaka predviđenih u tarifama, pošiljalac je dužan da na svaki komad denčane pošiljke, ili na nalepnicu koju odobrava železnica, ispiše jasno i trajno, na način koji ne dopušta nikakvu zabunu, u punoj saglasnosti sa navodima u tovarnom listu:
a) ime i adresu primaoca;
b) uputnu stanicu.
Podaci pod a) i b) moraju se nalaziti i na svakom komadu kolske pošiljke otpremljene u saobraćaju železnica/more, koja podleže pretovaru.
Stare podatke ili nalepnice pošiljalac je dužan da učini nečitkim ili da ih odstrani.
6. Osim izuzetaka predviđenih dopunskim odredbama ili tarifama, lako lomljive stvari ili stvari koje se mogu rasuti u kolima, kao i one koje mogu zaprljati ili oštetiti druge stvari, prevoze se samo kao kolske pošiljke, ukoliko nisu tako upakovane ili vezane da se ne mogu razbiti, izgubiti, odnosno zaprljati ili oštetiti druge stvari.
Član 20
Predaja na prevoz i tovarenje stvari
1. Stvari se predaju na prevoz prema postupku koji je određen propisima važećim u otpravnoj stanici.
2. Prema propisima koji važe u otpravnoj stanici stvari tovari železnica ili pošiljalac, osim ako Jednoobrazna pravila ne sadrže druge odredbe ili ako u tovarnom listu nije naveden poseban sporazum između pošiljaoca i železnice.
Kada pošiljalac vrši utovar, dužan je da se pridržava granice tovarenja. Ako su na prugama preko kojih se vrši prevoz dopuštene različite granice tovarenja, najslabija granica važi za ceo prevozni put. Odredbe o granici tovarenja objavljuju se na isti način kao i tarife. Železnica saopštava pošiljaocu, na njegov zahtev, granicu tovarenja koje se treba pridržavati.
3. Pošiljalac odgovara za sve posledice nepravilnog utovara koji je on izvršio i dužan je, posebno, da nadoknadi štetu koju železnica usled toga pretrpi. Međutim, član 15 primenjuje se na plaćanje troškova prouzrokovanih nepravilnim tovarenjem. Dokazivanje da je tovarenje nepravilno pada na teret železnice.
4. Stvari se prevoze u zatvorenim kolima, u otvorenim kolima, u otvorenim kolima sa pokrivačem ili u posebno podešenim kolima prema međunarodnim tarifama, osim ako Jednoobrazna pravila ne sadrže druge odredbe o tome. Ako međunarodne tarife ne postoje ili ako ne sadrže odredbe o tome, propisi koji važe u otpravnoj stanici merodavni su za ceo prevozni put.
5. Plombiranje kola vrši se na osnovu propisa koji važe u otpravnoj stanici.
Pošiljalac je dužan da upiše u tovarni list broj i oznaku plombi koje stavlja na kola.
Član 21
Proveravanje
1. Železnica ima uvek pravo da proveri da li pošiljka odgovara navodima koje je pošiljalac upisao u tovarni list i da li su ispunjeni uslovi za prevoz stvari koje se uslovno primaju na prevoz.
2. Ako je u pitanju proveravanje sadržaja pošiljke, mora se pozvati pošiljalac ili primalac da prisustvuje proveravanju, u zavisnosti od toga da li se ono vrši u otpravnoj ili uputnoj stanici. Ako zainteresovani ne dođe ili ako se proveravanje vrši u toku prevoza, ono treba da se izvrši u prisustvu dva svedoka koji ne pripadaju železnici, ako zakonima ili propisima države u kojoj se vrši proveravanje nije određeno drukčije. Železnica, međutim, može izvršiti proveravanje sadržaja u toku prevoza samo ako to iziskuju potrebe saobraćaja ili propisi carinskih ili drugih upravnih organa.
3. Rezultat proveravanja navoda u tovarnom listu mora se naznačiti na samom listu. Ako se proveravanje vrši u otpravnoj stanici, rezultat se mora naznačiti i u duplikatu tovarnog lista, kada se još nalazi kod železnice.
Ako pošiljka ne odgovara navodima u tovarnom listu ili ako nisu ispunjeni uslovi za prevoz stvari koje se uslovno primaju na prevoz, troškovi prouzrokovani proveravanjem, ukoliko nisu odmah plaćeni, terete stvari.
Član 22
Utvrđivanje težine i broja komada
1. Propisi koji važe u svakoj državi određuju uslove pod kojima je železnica dužna da utvrdi težinu stvari ili broj komada, kao i stvarnu sopstvenu masu kola.
Železnica je dužna da u tovarnom listu naznači rezultat ovih utvrđivanja.
2. Ako se vaganjem, koje je železnica izvršila posle zaključenja ugovora o prevozu utvrdi razlika u masi, onda masa koju je utvrdila otpravna stanica, ili, ako ona to nije učinila, masa koju je naveo pošiljalac, ostaje merodavna za računanje prevoznine:
a) ako je razlika očigledno prouzrokovana prirodom stvari ili atmosferskim uticajem, ili
b) ako je ovo vaganje izvršeno na kolskoj vagi, a rezultat ne pokazuje razliku veću od dva procenta od mase koju je utvrdila otpravna stanica, ili ako ona to nije učinila, od mase koju je naveo pošiljalac.
Član 23
Preopterećenje
1. Kada otpravna ili neka usputna stanica utvrdi preopterećenje kola, preteg se može skinuti čak i ako ne treba naplatiti nikakav dodatak na prevozninu. Kada je to potrebno, treba odmah pozvati pošiljaoca ili, u slučaju izmene ugovora o prevozu shodno članu 31, primaoca da da uputstva u vezi s pretegom.
2. Nezavisno od plaćanja dodatka na prevozninu, predviđenog u članu 24, prevoznina za preteg računa se, za pređeni put, po prevoznom stavu koji je primenjen na glavni tovar. U slučaju istovara pretega, troškovi se naplaćuju prema tarifama železnice koja je istovar obavila.
Ako imalac prava traži da se preteg pošalje u uputnu stanicu glavne pošiljke ili u neku drugu uputnu stanicu ili da se vrati u otpravnu stanicu, preteg treba smatrati kao posebnu pošiljku.
Član 24
Dodaci na prevozninu
1. Nezavisno od plaćanja razlike u prevoznini i odštete za eventualnu štetu, železnica može naplatiti:
a) dodatak na prevozninu koji iznosi 1 obračunsku jedinicu za svaki kilogram bruto mase celog komada u slučaju:
1) neispravnog, netačnog ili nepotpunog naznačenja materija i predmeta isključenih od prevoza na osnovu RID-a;
2) neispravnog, netačnog ili nepotpunog naznačenja materija i predmeta koji se uslovno primaju na prevoz na osnovu RID-a, ili nepridržavanja tih uslova;
b) dodatak na prevozninu koji iznosi 5 obračunskih jedinica za svakih 100 kg mase koja prelazi granicu tovarenja kod kola koja je pošiljalac sam tovario;
c) dodatak na prevozninu koji iznosi dvostruku razliku:
1) između prevoznine koju je trebalo naplatiti od otpravne do uputne stanice i prevoznine koja je bila obračunata, u slučaju neispravnog, netačnog ili nepotpunog naznačenja stvari koje nisu predviđene pod a) ili uopšte u slučaju naznačenja koje omogućava primenu niže tarife od one koju stvarno treba primeniti;
2) između prevoznine za navedenu masu i prevoznine za utvrđenu masu u slučaju naznačenja mase koja je manja od stvarne.
Ako se pošiljka sastoji od stvari koje se različito tarifiraju, a masa svake od njih može se bez teškoće utvrditi, dodatak na prevozninu se računa prema prevoznim stavovima koji važe za pojedine vrste stvari, ako se na taj način dobija manji dodatak na prevozninu.
2. Ako je kod istih kola naznačena manja masa od stvarne, a postoji i preopterećenje, dodaci na prevozninu za obe ove povrede uporedo se naplaćuju.
3. Dodaci na prevozninu terete stvari bez obzira na mesto gde su utvrđene činjenice koje opravdavaju naplatu;
4. Iznos dodataka na prevozninu i razlozi za njihovu naplatu moraju se upisati u tovarni list.
5. Dodatak na prevozninu se ne naplaćuje u slučaju:
a) netačnog naznačenja mase kada je železnica, prema propisima koji važe u otpravnoj stanici, bila dužna da izvrši vaganje;
b) netačnog naznačenja mase ili preopterećenja, ako je pošiljalac u tovarnom listu zahtevao da železnica izvrši vaganje;
c) preopterećenja koje je nastalo za vreme prevoza usled atmosferskog uticaja, ako se dokaže da granica tovarenja kola nije bila prekoračena prilikom predaje na prevoz;
d) povećanja mase za vreme prevoza, kada ne postoji preopterećenje, ako se dokaže da je to povećanje nastalo usled atmosferskog uticaja;
e) netačnog naznačenja mase, kada ne postoji preopterećenje, ako razlika između mase navedene u tovarnom listu i utvrđene mase ne prelazi tri posto upisane mase;
f) preopterećenja kola, kada železnica nije objavila niti ukazala pošiljaocu na granicu tovarenja na način koji bi mu omogućio da je se pridržava.
Član 25
Isprave za administrativne formalnosti. Carinske plombe
1. Pošiljalac je dužan da tovarnom listu priloži isprave potrebne za obavljanje formalnosti koje zahtevaju carinski i drugi upravni organi pre izdavanja stvari. Ove isprave mogu se odnositi samo na stvari iz istog tovarnog lista, osim ako carinskim ili drugim upravnim propisima ili tarifama nije drukčije određeno.
Međutim, kada te isprave nisu priložene tovarnom listu ili ako treba da ih podnese primalac, pošiljalac je dužan da naznači u tovarnom listu stanicu, carinarnicu ili neki drugi organ gde će se odnosne isprave staviti na raspolaganje železnici i gde treba obaviti formalnosti. Ako pošiljalac lično ili preko svog punomoćnika prisustvuje formalnostima koje zahtevaju carinski ili drugi upravni organi, dovoljno je da se ove isprave podnesu prilikom vršenja tih formalnosti.
2. Železnica nije dužna da ispituje da li su podnesene isprave dovoljne i tačne.
3. Pošiljalac odgovara železnici za sve štete koje bi mogle nastati usled nedostatka, nepotpunosti ili neispravnosti tih isprava, osim u slučaju krivice železnice.
Železnica odgovara, u slučaju svoje krivice, za posledice gubitka, neupotrebe ili nepravilne upotrebe isprava navedenih i priloženih tovarnom listu ili onih koje su joj bile poverene; međutim, eventualna odšteta ne može nikada da premaši odštetu koja je predviđena u slučaju gubitka stvari.
4. Pošiljalac je dužan da se u pogledu pakovanja i pokrivanja stvari pridržava propisa carine ili drugih upravnih organa. Ako pošiljalac nije upakovao ili pokrio stvari shodno ovim propisima, železnica može sama da se za to pobrine; nastali troškovi terete stvari.
5. Železnica može odbiti pošiljke čije su plombe, koje su stavljali carinski ili drugi upravni organi, oštećene ili nepotpune.
Član 26
Ispunjavanje administrativnih formalnosti
1. U toku prevoza, železnica obavlja formalnosti koje zahtevaju carinski i drugi upravni organi. Međutim, ona može taj zadatak da poveri nekom punomoćniku.
2. Prilikom obavljanja tih formalnosti železnica odgovara za svoju i punomoćnikovu krivicu; međutim, eventualna odšteta ne treba nikada da premaši odštetu predviđenu u slučaju gubitka stvari.
3. Pošiljalac može, naznačujući u tovarnom listu, a primalac, dajući uputstva shodno članu 31, zahtevati:
a) da prisustvuje lično ili preko punomoćnika tim formalnostima radi davanja svih potrebnih podataka i korisnih obaveštenja;
b) da lično ili preko svog punomoćnika ispuni te formalnosti, ukoliko je to dopušteno zakonima i propisima zemlje u kojoj treba ispuniti te formalnosti;
c) da plati carinske dažbine i druge troškove kada on lično ili njegov punomoćnik prisustvuje formalnostima ili ih obavlja, ako je to plaćanje dopustivo zakonima i propisima zemlje u kojoj se one obavljaju.
Ni pošiljalac, ni primalac koji može da raspolaže stvarima, kao ni njihov punomoćnik, nemaju pravo da podignu stvari.
4. Ako je pošiljalac radi izvršenja formalnosti naznačio stanicu u kojoj se one ne mogu obaviti zbog važećih propisa ili, ako je za te formalnosti odredio neki drugi postupak koji se ne može izvršiti, železnica će postupiti onako kako joj izgleda najpovoljnije za imaoca prava, obaveštavajući pošiljaoca o preduzetim merama.
Ako je pošiljalac upisao u tovarni list izjavu o plaćanju kojom je obuhvatio i carinske dažbine, železnica može po svom izboru da obavi carinske formalnosti ili u usputnoj ili u uputnoj stanici.
5. Osim izuzetaka predviđenih u tački 4 drugi stav, primalac može da obavi carinske formalnosti u uputnoj stanici u kojoj postoji carinarnica ako je u tovarnom listu zahtevano obavljanje carinskih formalnosti u uputnoj stanici ili, ako u nedostatku takvog zahteva stvar prispe neocarinjena u uputnu stanicu. Primalac može takođe da obavi ove formalnosti u uputnoj stanici koja nema carinarnicu, ako je zakonima i propisima države to dopušteno ili ako postoji prethodno odobrenje železnice i carine. Primalac može da se koristi jednim od ovih prava, ako prethodno plati troškove koji terete pošiljku.
Železnica može postupiti prema tački 4 ako primalac nije podigao tovarni list u roku koji je predviđen propisima koji važe u uputnoj stanici.
Član 27
Rokovi isporuke
1. Rokovi isporuke utvrđuju se sporazumima zaključenim između železnica učesnica u prevozu ili međunarodnim tarifama koje se primenjuju od otpravne do uputne stanice. Za određene posebne prevoze i na određenim relacijama ovi rokovi mogu se, takođe, utvrditi i na osnovu plana prevoza koji se primenjuju između zainteresovanih železnica; u tom slučaju oni se moraju navesti u međunarodnim tarifama ili u posebnim sporazumima kojima se utvrđuju i eventualna odstupanja od donje tač. 3 do 9.
Ovi rokovi ne mogu biti duži od onih koji proističu iz niženavedenih tačaka.
2. Ako rokovi isporuke nisu utvrđeni prema tački 1 i pod rezervom niženavedenih tačaka, rokovi isporuke iznose:
a) za kolske pošiljke:
1) za brzovoz:
otpravni rok............................................. 12 časova,
prevozni rok, za svakih otpočetih 400 km. 24 časa;
2) za sporovoz:
otpravni rok................................................. 24 časa,
prevozni rok, za svakih otpočetih 300 km. 24 časa;
b) za denčane pošiljke:
1) za brzovoz:
otpravni rok............................................. 12 časova,
prevozni rok, za svakih otpočetih 300 km. 24 časa;
2) za sporovoz:
otpravni rok................................................. 24 časa,
prevozni rok, za svakih otpočetih 200 km. 24 časa.
Sva odstojanja se računaju prema tarifnim kilometrima.
3. Prevozni rok se računa za celokupno odstojanje od otpravne do uputne stanice. Otpravni rok se računa samo jedanput bez obzira na broj železnica koje učestvuju u prevozu.
4. Železnica može utvrđivati dopunske rokove određenog trajanja u sledećim slučajevima:
a) za pošiljke koje se primaju na prevoz ili se dostavljaju izvan stanica;
b) za pošiljke koje se prevoze:
1) prugama ili železnicama koje nisu opremljene za brz prevoz pošiljaka,
2) spojnom železnicom koja vezuje dve pruge iste mreže ili raznih mreža,
3) sporednom prugom,
4) prugama različite širine koloseka,
5) pomorskim ili unutrašnjim vodenim putem,
6) putem, ako nema železničke pruge;
c) za pošiljke za koje se prevoznina računa na osnovu unutrašnjih specijalnih ili izuzetnih tarifa sa sniženim prevoznim stavovima;
d) u vanrednim prilikama koje imaju za posledicu neuobičajeno povećanje saobraćaja, ili vanredne teškoće u eksploataciji.
5. Dopunski rokovi predviđeni u tački 4 pod a) do c) moraju biti navedeni u tarifama ili propisima propisno objavljenim u svakoj državi.
Dopunski rokovi predviđeni u tački 4 pod b) moraju se objaviti i ne mogu stupiti na snagu pre objavljivanja.
6. Rok isporuke počinje da teče u ponoć po prijemu stvari na prevoz. Međutim, za brzovozne pošiljke rok isporuke počinje da teče 24 časa kasnije, ako je naredni dan po prijemu stvari nedelja ili zakonom priznati praznik i ako u te dane otpravna stanica nije otvorena za brzovozne pošiljke.
7. Ako nije u pitanju krivica železnice, rok isporuke se produžava za vreme zadržavanja koje je prouzrokovano:
a) proveravanjem u smislu čl. 21 i 22 tačka 1 ukoliko je utvrđena razlika u odnosu na navode u tovarnom listu;
b) ispunjenjem formalnosti koje zahtevaju carinski i drugi upravni organi;
c) izmenom ugovora o prevozu u skladu s čl. 30 ili 31;
d) posebnim staranjem o stvarima;
e) pretovarom ili popravkom tovara usled nepravilnog utovara koji je izvršio pošiljalac;
f) svakim prekidom saobraćaja kojim se privremeno sprečava otpočinjanje ili nastavljanje prevoza.
Uzrok i trajanje produženja roka isporuke moraju se ubeležiti u tovarni list. U datom slučaju mogu se dokazivati i na drugi način.
8. Rok isporuke ne teče za:
a) sporovoz, nedeljom i u dane zakonom priznatih praznika;
b) brzovoz, nedeljom i u dane nekih zakonom priznatih praznika, kada propisi koji važe u nekoj državi predviđaju da u te dane rok isporuke ne teče u unutrašnjem železničkom saobraćaju;
c) brzovoz i sporovoz, subotom, kada propisi koji važe u nekoj državi predviđaju da u taj dan rok isporuke ne teče u unutrašnjem železničkom saobraćaju.
9. Ako rok isporuke ističe posle završetka radnog vremena uputne stanice, istek se prenosi u sledeći radni dan, dva časa posle početka radnog vremena stanice.
Osim toga, kod brzovoznih pošiljaka kada rok isporuke ističe u nedelju ili na dane praznika shodno tački 8 pod b), istek ovog roka se prenosi u isti čas sledećeg radnog dana.
10. Rok isporuke je održan ako je pre njegovog isteka:
a) primalac obavešten o prispeću stvari i stvari pripremljene za odnošenje, ako je u pitanju pošiljka koja se izdaje u stanici i o čijem prispeću se primalac mora izvestiti;
b) stvar pripremljena za odnošenje, ako je u pitanju pošiljka koja se izdaje u stanici i o čijem se prispeću primalac ne obaveštava;
c) stvar stavljena primaocu na raspolaganje, ako je u pitanju pošiljka koja se izdaje izvan stanice.
Izdavanje
1. Železnica je dužna da u uputnoj stanici izda primaocu tovarni list i stvari, pošto primalac potvrdi prijem i plati potraživanja železnice, koja su stavljena na njegov teret.
Primanje tovarnog lista obavezuje primaoca da plati železnici iznos potraživanja koja ga terete.
2. Izjednačeni su sa izdavanjem stvari primaocu, kada se obavljaju u skladu s propisima koji važe u uputnoj stanici:
a) predaja stvari carinskim organima ili trošarini u njihova otpremišta ili skladišta, ukoliko se ne nalaze pod nadzorom železnice;
b) uskladištenje kod železnice ili predaja stvari špediteru ili javnom skladištu.
3. Propisima koji važe u uputnoj stanici ili sporazumima sa primaocem, određuju se da li železnica ima pravo ili je obavezna da primaocu dostavi stvari i na drugo mesto osim uputne stanice, bilo na industrijski kolosek, ili u stan ili u stovarište železnice. Ako železnica dostavlja stvari sama ili preko dostavljača na industrijski kolosek, u stan ili u stovarište, smatra se da je izdavanje izvršeno u trenutku dostave. Ukoliko nema suprotnog sporazuma između železnice i korisnika industrijskog koloseka, radnje koje železnica obavi za račun i pod rukovodstvom korisnika, nisu obuhvaćene ugovorom o prevozu.
4. Po prispeću stvari u uputnu stanicu primalac ima pravo da zahteva od železnice da mu preda tovarni list i izda stvari.
Ako je utvrđen gubitak stvari ili ako je stvar stigla posle isteka roka predviđenog u članu 39 tačka 1, primalac može da se u svoje ime u odnosu na železnicu koristi pravima koja proističu iz ugovora o prevozu.
5. Imalac prava može odbiti prijem stvari i posle podizanja tovarnog lista i plaćanja troškova sve dok se ne postupi po njegovim zahtevima za utvrđivanje štete za koju tvrdi da postoji.
6. U svemu ostalom izdavanje stvari se vrši shodno propisima koji važe u uputnoj stanici.
Član 29
Ispravke naplaćenih iznosa
1. U slučaju nepravilne primene tarife ili greške prilikom izračunavanja ili naplate troškova, železnica vraća više naplaćeni iznos, a manje plaćeni iznos ima pravo da naplati samo ako je razlika veća od 4 obračunske jedinice po tovarnom listu. Vraćanje se vrši po službenoj dužnosti.
2. Manje naplaćene iznose treba železnici da plati pošiljalac, ako tovarni list nije iskupljen. Ako je primalac primio tovarni list ili je izmenio ugovor o prevozu shodno članu 31, pošiljalac je dužan da doplati manje plaćeni iznos samo ako se odnosi na troškove koje je on preuzeo na sebe na osnovu izjave o plaćanju upisane u tovarni list. Ostatak manje naplaćenog iznosa pada na teret primaoca.
3. Na iznose koji se duguju na osnovu ovog člana plaća se kamata od pet posto godišnje od dana prijema poziva za isplatu ili od dana podnošenja reklamacije predviđene u članu 53 ili, ako nije bilo ni poziva za isplatu, niti reklamacije, od dana podnošenja tužbe.
Ako imalac prava ne dostavi železnici u razumnom roku, koji mu je određen, isprave za konačno regulisanje reklamacije kojima dokazuje svoje pravo, kamata ne teče za vreme od isteka ovog roka do stvarne predaje isprava.
Deo III
IZMENA UGOVORA O PREVOZU
Član 30
Izmena od strane pošiljaoca
1. Pošiljalac može putem naknadnih zahteva da menja ugovor o prevozu, propisujući:
a) da mu se stvari vrate u otpravnoj stanici;
b) da se stvari usput zaustave;
c) da se izdavanje stvari odloži;
d) da se stvari izdaju nekom drugom licu, a ne primaocu navedenom u tovarnom listu;
e) da se stvari izdaju u nekoj drugoj a ne u uputnoj stanici navedenoj u tovarnom listu;
f) da se stvari vrate u otpravnu stanicu;
g) opterećenje pouzećem;
h) povišenje, smanjenje ili napuštanje pouzeća;
i) preuzimanje troškova za pošiljku koja nije frankirana ili povećanje troškova preuzetih na osnovu člana 15 tačka 2.
Tarife otpravne železnice mogu predvideti da zahtevi pod g) do i) ne budu dopušteni.
Dopunskim odredbama ili međunarodnim tarifama koje važe između železnica učesnica u prevozu mogu se dopustiti i zahtevi koji nisu gore navedeni.
Ni u kom slučaju zahtevi se ne smeju odnositi na deobu pošiljke.
2. Ovi zahtevi moraju se podneti otpravnoj stanici u vidu pismene izjave na obrascu koji utvrđuje i objavljuje železnica.
Pošiljalac mora ovu izjavu upisati i potpisati i u duplikatu tovarnog lista koji istovremeno podnosi železnici. Otpravna stanica potvrduje prijem zahteva stavljanjem staničnog žiga sa datumom na duplikat, ispod izjave pošiljaoca kome zatim mora vratiti taj duplikat.
Kada pošiljalac zahteva povišenje, smanjenje ili napuštanje pouzeća, mora podneti priznanicu povučnice koja mu je bila izdata. U slučaju povišenja ili smanjenja pouzeća ova priznanica se posle ispravke vraća pošiljaocu; u slučaju napuštanja pouzeća ona se ne vraća.
Ništavan je svaki zahtev koji nije dat u propisanoj formi.
3. Ako železnica postupi po zahtevu pošiljaoca ne tražeći podnošenje duplikata, a ovaj je bio predat primaocu, železnica je odgovorna primaocu za štetu koja zbog toga nastane. Međutim, eventualna odšteta ne može nikada da premaši odštetu predviđenu u slučaju gubitka stvari.
4. Pravo pošiljaoca da menja ugovor o prevozu pa i ako poseduje duplikat tovarnog lista, gasi se u slučaju kada je primalac:
a) podigao tovarni list;
b) preuzeo stvari;
c) koristio svoja prava shodno članu 28 tačka 4;
d) ovlašćen, shodno članu 31 da podnosi zahteve, čim je pošiljka prešla na carinsko područje uputne zemlje.
Od tog trenutka železnica mora da postupa po zahtevima i uputstvima primaoca.
Član 31
Izmena od strane primaoca
1. Ako pošiljalac nije preuzeo na sebe plaćanje troškova prevoza u uputnoj zemlji, niti je u tovarni list upisao navod: "Primalac nije ovlašćen da podnese naknadne zahteve" primalac može, putem naknadnih zahteva, da menja ugovor o prevozu propisujući:
a) da se stvari usput zaustave;
b) da se izdavanje stvari odloži;
c) da se stvari u uputnoj zemlji izdaju nekom drugom licu, a ne primaocu navedenom u tovarnom listu;
d) da se stvari u uputnoj zemlji izdaju u nekoj drugoj stanici, a ne u uputnoj stanici navedenoj u tovarnom listu, ukoliko u međunarodnim tarifama ne postoji suprotna odredba;
e) da se formalnosti koje zahtevaju carinski i drugi upravni organi izvrše shodno članu 26 tačka 3.
Dopunskim odredbama ili međunarodnim tarifama koje važe između železnica učesnica u prevozu mogu se dopustiti i zahtevi koji nisu gore navedeni.
Ni u kom slučaju zahtevi se ne smeju odnositi na deobu pošiljke.
Zahtevi primaoca mogu se izvršiti samo posle stupanja pošiljke na carinsko područje uputne zemlje.
2. Ovi zahtevi moraju se podneti uputnoj ili ulaznoj pograničnoj stanici uputne zemlje, u vidu pismene izjave na obrascu koji utvrđuje i objavljuje železnica. Ništavan je svaki zahtev koji nije dat u propisanoj formi.
3. Pravo primaoca da menja ugovor o prevozu gasi se kada:
a) podigne tovarni list;
b) preuzme stvari;
c) koristi svoja prava u skladu s članom 28 tačka 4;
d) tovarni list podigne lice koje je on odredio u smislu tačke 1 pod c), ili kada ovo lice koristi svoja prava u skladu s članom 28 tačka 4.
4. Ako je pošiljalac zahtevao da se stvari izdaju nekom drugom licu, to lice nije ovlašćeno da menja ugovor o prevozu.
Član 32
Izvršenje naknadnih zahteva
1. Železnica ne može odbiti izvršenje zahteva koji su dati shodno čl. 30 i 31, niti odlagati njihovo izvršenje osim:
a) ako izvršenje nije više mogućno u trenutku kada je zahtev prispeo u stanicu koja treba da ga izvrši;
b) ako bi usled izvršenja došlo do poremećaja u redovnoj saobraćajnoj službi;
c) ako je izvršenje, kada je u pitanju izmena uputne stanice, protivno zakonima i propisima jedne države, naročito u pogledu propisa carinskih i drugih upravnih organa;
d) ako vrednost stvari, u slučaju izmene uputne stanice, po proceni železnice ne bi pokrila sve troškove prevoza do nove uputne stanice osim ako se ti troškovi odmah plate ili položi jemstvo.
Treba što pre izvestiti lice koje je dalo naknadni zahtev o smetnjama zbog kojih je isti nemoguće izvršiti.
Ako železnica nije mogla da predvidi ove smetnje, lice koje je dalo zahtev snosi sve posledice koje nastanu usled toga što je započeto njegovo izvršenje.
2. Troškovi nastali pri izvršenju zahteva, izuzev troškova koji su prouzrokovani krivicom železnice, moraju se platiti shodno članu 15.
3. Sa izuzetkom odredaba tačke 1, železnica, u slučaju svoje krivice, odgovara za posledice neizvršenja ili netačnog izvršenja zahteva. Međutim, eventualna odšteta ne može nikada da premaši odštetu koja je predviđena u slučaju gubitka stvari.
Član 33
Smetnja pri prevozu
1. U slučaju smetnje pri prevozu, železnica odlučuje da li je bolje da se stvari prevezu dalje po službenoj dužnosti uz izmenu prevoznog puta ili je u interesu pošiljaoca da se od njega zatraže uputstva, dajući mu potrebna obaveštenja kojima železnica raspolaže.
Ukoliko ne postoji krivica železnice, ona može da zahteva prevozninu za stvarni prevozni put i da odredi odgovarajuće rokove isporuke.
2. Ako produženje prevoza nije mogućno, železnica traži uputstva od pošiljaoca. Ovo traženje nije obavezno u slučaju privremenih smetnji koje nastanu zbog mera preduzetih na osnovu člana 3 tačka 4.
3. Pošiljalac može u tovarnom listu dati uputstva za slučaj da se pojavi smetnja pri prevozu.
Ako železnica smatra da se ta uputstva ne mogu izvršiti, ona zahteva nova uputstva.
4. Pošiljalac, obavešten o smetnji pri prevozu, može dati uputstva otpravnoj stanici ili stanici u kojoj se stvari nalaze. Ako se ovim uputstvima menja primalac ili uputna stanica, ili su data stanici u kojoj se stvari nalaze, pošiljalac je dužan da ih navede u duplikatu tovarnog lista koji mora podneti železnici.
5. Ako železnica postupi po uputstvima pošiljaoca ne tražeći podnošenje duplikata, koji je već predat primaocu, železnica je odgovorna primaocu za štetu koja zbog toga nastane. Međutim, eventualna odšteta ne može nikada da premaši odštetu koja je predviđena u slučaju gubitka stvari.
6. Ako pošiljalac, obavešten o smetnji pri prevozu, u razumnom roku ne da uputstva koja se mogu izvršiti, železnica postupa u skladu s propisima koji važe za smetnje pri izdavanju u mestu gde su stvari zadržane.
Ako su stvari bile prodate, novac od prodaje, po odbitku troškova kojima su stvari terećene, mora se staviti na raspolaganje pošiljaocu. Ako je dobiveni iznos manji od ovih troškova, pošiljalac je dužan da plati razliku.
7. Kada smetnja pri prevozu prestane pre nego što uputstvo pošiljaoca prispe, stvari treba dalje prevesti od uputne stanice ne čekajući uputstva; pošiljalac se o tome obaveštava što je pre moguće.
8. Kada smetnja pri prevozu nastupi pošto je primalac izmenio ugovor o prevozu u smislu člana 31, železnica mora izvestiti tog primaoca. Odredbe tač. 1, 2, 6, 7 i 9 primenjuju se analogno.
9. Ukoliko nema njene krivice, železnica može u slučaju smetnje pri prevozu da naplati kolsku dangubninu.
10. Član 32 se primenjuje na prevoze izvršene na osnovu člana 33.
Član 34
Smetnje pri izdavanju
1. Ako se pri izdavanju stvari pojave smetnje, uputna stanica je dužna da bez odlaganja obavesti o tome pošiljaoca preko otpravne stanice i da zatraži od njega uputstva. Pošiljalac se mora o tome obavestiti neposredno, bilo pismeno, telegrafski ili teleprinterom, ako je to zahtevao u tovarnom listu; troškovi za ovo obaveštenje terete pošiljku.
2. Ako smetnja pri izdavanju prestane pre nego što uputstvo pošiljaoca prispe u uputnu stanicu, stvari treba izdati primaocu. Pošiljalac se mora o tome odmah obavestiti preporučenim pismom; troškovi za ovo obaveštenje terete pošiljku.
3. U slučaju da primalac odbije prijem stvari, pošiljalac ima pravo da daje uputstva i bez podnošenja duplikata tovarnog lista.
4. Pošiljalac može, takođe, putem navoda upisanog u tovarni list, zahtevati da mu se stvari vrate po službenoj dužnosti ako nastane smetnja pri izdavanju. Osim u ovom slučaju, potreban je izričiti pristanak pošiljaoca.
5. Ako se tarifama ne određuje drukčije, uputstva pošiljaoca moraju se dati preko otpravne stanice.
6. Za sve što nije gore predviđeno, železnica koja vrši izdavanje postupa u skladu s propisima koji važe u mestu izdavanja.
Ako su stvari bile prodate, novac od prodaje, po odbitku troškova kojima su stvari terećene, mora se staviti na raspolaganje pošiljaocu. Ako je dobiveni iznos manji od ovih troškova, pošiljalac je dužan da plati razliku.
7. Ako smetnja pri izdavanju nastupi pošto je primalac izmenio ugovor o prevozu u smislu člana 31 železnica mora izvestiti tog primaoca. Odredbe tač. 1, 2 i 6 primenjuju se analogno.
8. Član 32 se primenjuje na prevoze izvršene na osnovu člana 34.
Deo IV
ODGOVORNOSTI
Zajednička odgovornost železnica
1. Železnica koja je primila na prevoz stvari s tovarnim listom odgovorna je za izvršenje prevoza na celom prevoznom putu do izdavanja.
2. Svaka sledeća železnica, samim tim što je preuzela stvari s tovarnim listom, učestvuje u ugovoru o prevozu u skladu s tom ispravom i preuzima obaveze koje iz nje proističu ne narušavajući time odredbe člana 55 tačka 3 u odnosu na uputnu železnicu.
Obim odgovornosti
1. Železnica odgovara za štetu nastalu zbog potpunog ili delimičnog gubitka i oštećenja stvari od prijema na prevoz do izdavanja, kao i za štetu nastalu zbog prekoračenja roka isporuke.
2. Železnica se oslobađa ove odgovornosti ako je gubitak, oštećenje ili prekoračenje roka isporuke prouzrokovano krivicom imaoca prava, nekim njegovim zahtevom koji nije zasnovan na krivici železnice, manom same stvari (unutrašnje kvarenje, kaliranje itd.), ili okolnostima koje železnica nije mogla da izbegne niti da otkloni njihove posledice.
3. Železnica se oslobađa ove odgovornosti kada je gubitak ili oštećenje nastalo zbog posebnih opasnosti koje su u vezi s jednom ili više dolenavedenih činjenica:
a) prevoz koji se vrši u otvorenim kolima na osnovu važećih odredaba ili sporazuma zaključenih između pošiljalaca i železnice i navedenih u tovarnom listu;
b) nedostajanje pakovanja ili nedovoljno pakovanje stvari, kada stvari koje su po svojoj prirodi izložene gubitku ili oštećenju, nisu uopšte pakovane ili su loše pakovane;
c) utovar stvari koji vrši pošiljalac ili istovar koji vrši primalac na osnovu važećih propisa ili sporazuma zaključenih između pošiljaoca i železnice i navedenih u tovarnom listu ili na osnovu sporazuma između primaoca i železnice;
d) neispravno tovarenje ako je utovar izvršio pošiljalac na osnovu važećih propisa ili sporazuma zaključenih između pošiljaoca i železnice i navedenih u tovarnom listu;
e) izvršenje od strane pošiljaoca, primaoca ili njihovih punomoćnika formalnosti koje zahtevaju carinski ili drugi upravni organi;
f) svojstvo izvesnih stvari zbog kojeg su one izložene potpunom ili delimičnom gubitku ili oštećenju, naročito usled lomljivosti, rđanja, unutrašnjeg kvarenja koje nastaje samo po sebi, sušenja, rasipanja;
g) neispravno, netačno ili nepotpuno naznačenje predmeta koji su isključeni od prevoza ili se uslovno primaju, ili ako se pošiljalac ne pridržava mera predostrožnosti propisanih za predmete koji se uslovno primaju;
h) prevoz živih životinja;
i) prevoz koji, na osnovu važećih propisa ili sporazuma zaključenih između pošiljaoca i železnice i navedenih u tovarnom listu, mora biti praćen, ako gubitak ili oštećenje nastane zbog opasnosti koju je praćenje imalo za cilj da izbegne.
Član 37
Teret dokazivanja
1. Dokaz da je gubitak, oštećenje ili prekoračenje roka isporuke prouzrokovano jednom od činjenica predviđenih u članu 36 tačka 2 pada na teret železnice.
2. Ako železnica, s obzirom na okolnosti, utvrdi da je gubitak ili oštećenje moglo nastati zbog jedne ili više posebnih opasnosti predviđenih u članu 36 tačka 3, pretpostavlja se da je šteta otuda proizašla. Imalac prava, međutim, zadržava pravo da dokaže da šteta, potpuno ili delimično, nije nastala zbog neke od tih opasnosti.
Ova pretpostavka ne može se primeniti u slučaju predviđenom u članu 36 tačka 3 pod a), ako je došlo do izuzetno velikog manjka ili gubitka komada.
Član 38
Pretpostavka u slučaju ponovne predaje na prevoz
1. Ako neka pošiljka otpravljena na osnovu Jednoobraznih pravila bude ponovo predata na prevoz na osnovu istih pravila i ako se posle ponovne predaje utvrdi delimičan gubitak ili oštećenje, pretpostavlja se da je ono nastalo za vreme poslednjeg ugovora o prevozu, ako je pošiljka bila na čuvanju kod železnice i ako je ponovo predata u onakvom stanju u kakvom je prispela u stanicu ponovne predaje.
2. Ta pretpostavka važi i onda ako ugovor o prevozu, koji je prethodio ponovnoj predaji, nije bio zaključen na osnovu Jednoobraznih pravila, ako bi se ta pravila mogla primeniti u slučaju neposrednog otpravljanja od prvobitne otpravne stanice do krajnje uputne stanice.
Član 39
Pretpostavka o gubitku stvari
1. Imalac prava može, bez pružanja drugih dokaza smatrati da su stvari izgubljene ako nisu bile izdate primaocu ili pripremljene za izdavanje u roku od trideset dana po isteku roka isporuke.
2. Imalac prava može, primajući odštetu za izgubljene stvari, pismeno zahtevati da bude odmah obavešten ako se stvari pronađu u roku od godine dana po isplati odštete. Železnica potvrđuje pismeno ovaj zahtev.
3. U roku od trideset dana po prijemu ovog izveštaja imalac prava može zahtevati da mu se stvari izdaju u nekoj od stanica na prevoznom putu. U tom slučaju on mora da plati troškove za prevoz od otpravne stanice do stanice u kojoj se vrši izdavanje i da vrati primljenu odštetu, po odbitku troškova koji su eventualno bili obuhvaćeni tom odštetom. Pri tome on zadržava pravo na odštetu zbog prekoračenja roka isporuke koje je predviđeno u čl. 43 i 46.
4. Ako zahtev predviđen u tački 2 nije postavljen ili ako uputstvo nije dato u roku predviđenom u tački 3 ili ako su stvari pronađene tek po isteku jedne godine od isplate odštete, železnica raspolaže tim stvarima shodno zakonima i propisima svoje države.
Odšteta u slučaju gubitka
1. U slučaju potpunog ili delimičnog gubitka stvari, železnica je dužna da bez ikakve druge naknade štete plati odštetu, koja se računa: po berzanskom kursu, u nedostatku kursa, po tržišnoj vrednosti, a u nedostatku i jednog i drugog, po uobičajenoj vrednosti - i to za stvari iste vrste i kvaliteta na dan i u mestu njihovog prijema na prevoz.
2. Odšteta ne može biti veća od 17 obračunskih jedinica po kilogramu bruto mase koja nedostaje, uz ograničenja predviđena u članu 45.
3. Železnica je pored toga, dužna da vrati prevozninu, carinske dažbine i druge iznose plaćene u vezi s prevozom izgubljenih stvari.
4. Ako za izračunavanje odštete treba izvršiti preračunavanje iznosa izraženih u stranoj valuti, onda se ono vrši po kursu koji važi na dan i u mestu plaćanja odštete.
Član 41
Odgovornost u slučaju gubitka u težini pri prevozu
1. U pogledu stvari koje zbog svoje prirode redovno trpe gubitak u težini pri prevozu, železnica odgovara samo za onaj deo gubitka koji, bez obzira na dužinu pređenog puta, prelazi sledeće granice gubitka:
a) dva posto od mase za tečnosti ili stvari predate na prevoz u vlažnom stanju, kao i za sledeće stvari:
čekinje svinjske
drvo za bojenje, strugano ili mleveno
drvo slatko (gospino bilje)
duvan u listu, svež
duvan sečen
hmelj
konjska dlaka
korenje
kore
kosti, cele i mlevene
kože prerađene
kože sirove
krzna
lepak svež
masti
otpaci od kože
pečurke sveže
povrće sveže
ribe sušene
rogovi i papci
sapun i čvrsta ulja
so
treset
ugalj i koks
voće, sveže ili sušeno
vuna
životinjske žile;
b) jedan posto od mase za sve ostale suve stvari.
2. Železnica se ne može pozivati na ograničenje odgovornosti iz tačke 1 ako se dokaže da, s obzirom na činjenične okolnosti, gubitak nije nastao zbog uzroka koji opravdavaju dozvoljeni gubitak u težini.
3. U slučaju kada se više komada prevozi sa jednim tovarnim listom, gubitak u težini računa se za svaki komad ako je njegova težina pri predaji posebno naznačena u tovarnom listu ili se može utvrditi na neki drugi način.
4. U slučaju potpunog gubitka stvari pri izračunavanju odštete ne vrši se nikakav odbitak na ime gubitka u težini pri prevozu.
5. Ovaj član ne odstupa od čl. 36 i 37.
Član 42
Odšteta u slučaju oštećenja
1. U slučaju oštećenja stvari železnica je dužna da bez ikakve druge naknade štete plati odštetu koja odgovara umanjenju vrednosti stvari. Njen iznos se izračunava kada se na vrednost stvari određenu u skladu s članom 40 primeni procent umanjenja utvrđen u uputnom mestu.
2. Odšteta ne može premašiti:
a) ako je cela pošiljka oštećenjem izgubila vrednost, iznos koji bi se platio u slučaju potpunog gubitka;
b) ako je samo jedan deo pošiljke oštećenjem izgubio vrednost, iznos koji bi se platio u slučaju gubitka oštećenog dela.
3. Železnica je, osim toga, dužna da vrati u srazmeri utvrđenoj u tački 1 troškove predviđene u članu 40 tačka 3.
Član 43
Odšteta u slučaju prekoračenja roka isporuke
1. Ako je zbog prekoračenja roka isporuke nastala šteta, uključujući i oštećenje, železnica je dužna da plati odštetu koja ne može premašiti trostruki iznos prevoznine.
2. U slučaju potpunog gubitka stvari, odšteta predviđena u tački 1 ne može se platiti pored odštete iz člana 40.
3. U slučaju delimičnog gubitka stvari, odšteta predviđena u tački 1 ne može premašiti trostruki iznos prevoznine za deo pošiljke koji nije izgubljen.
4. U slučaju oštećenja stvari koje nije nastalo zbog prekoračenja roka isporuke, odšteta predviđena u tački 1 plaća se, u zavisnosti od slučaja, pored odštete navedene u članu 42.
5. Ukupna odšteta predviđena u tački 1 zajedno s odštetom iz čl. 40 i 42 ne može ni u kom slučaju biti veća od odštete koju bi trebalo platiti u slučaju potpunog gubitka stvari.
6. Železnica može da predvidi u međunarodnim tarifama ili posebnim sporazumima druge načine obeštećenja od onih predviđenih u tački 1 ako je u skladu s članom 27 tačka 1 rok isporuke, utvrđen na osnovu plana prevoza.
Ako je u tom slučaju prekoračen rok isporuke predviđen u članu 27 tačka 2 imalac prava može da zahteva bilo odštetu predviđenu u gorenavedenoj tački 1 bilo odštetu koja je utvrđena međunarodnom tarifom ili posebnim sporazumom.
Član 44
Odšteta u slučaju zle namere ili krajnje nepažnje
Ako su gubitak, oštećenje ili prekoračenje roka isporuke, ili pak neizvršenje ili nepravilno izvršenje sporednih usluga železnice predviđenih Jednoobraznim pravilima, prouzrokovani zlonamerno ili usled krajnje nepažnje železnice, imaocu prava se mora nadoknaditi celokupna dokazana šteta.
U slučaju krajnje nepažnje, međutim, odšteta iznosi najviše dvostruki iznos predviđen u čl. 25, 26, 30, 32, 33, 40, 42, 43, 45 i 46.
Član 45
Ograničenje odštete na osnovu izvesnih tarifa
Ako železnica specijalnim ili izuzetnim tarifama odobri posebne uslove prevoza koji predstavljaju sniženje prevoznine u odnosu na opšte tarife, ona može ograničiti odštetu u slučaju gubitka, oštećenja ili prekoračenja roka isporuke, ukoliko je to ograničenje naznačeno u tarifi.
Ako se ti posebni uslovi prevoza primenjuju samo na jednom delu prevoznog puta, ovo ograničenje se može primeniti samo ako je osnova za odštetu nastala na tom delu prevoznog puta.
Član 46
Odšteta u slučaju obezbeđenja urednog izdavanja
U slučaju obezbeđenja urednog izdavanja može se zahtevati, pored odšteta predviđenih u čl. 40, 42, 43 i 45 i naknada druge dokazane štete do visine naznačenog iznosa.
Kamata na odštetu
1. Imalac prava može zahtevati kamatu na odštetu koja iznosi pet posto godišnje počev od dana reklamacije shodno članu 53 ili, ako reklamacije nije bilo, od dana podnošenja tužbe.
2. Kamata se plaća samo ako odšteta prelazi 4 obračunske jedinice po tovarnom listu.
3. Ako imalac prava ne dostavi železnici, u razumnom roku koji mu je odredila železnica, isprave kojima dokazuje svoje pravo, neophodne za konačno rešenje reklamacije, kamata ne teče za vreme od isteka ovog roka do stvarne predaje isprava.
Član 48
Odgovornost u saobraćaju železnica - more
1. Kod prevoza železnica - more, koji se obavljaju na linijama navedenim u članu 2 tačka 2 Konvencije, svaka država može, uz zahtev da se odgovarajuća primedba unese u spisak linija koje podležu Jednoobraznim pravilima, dodati dolenavedene razloge oslobađanja od odgovornosti, u celini, pored razloga navedenih u članu 36.
Prevozilac se može pozivati na te razloge samo ako dokaže da je gubitak oštećenje ili prekoračenje roka isporuke nastalo na pomorskom putu od ukrcavanja stvari u brod do iskrcavanja sa broda.
Ovi razlozi za oslobađanje od odgovornosti su sledeći:
a) postupci, nehat ili greške kapetana, mornara, krmanoša ili lica u službi prevozioca zaposlenih na plovidbi ili u upravi broda;
b) nesposobnost broda za plovidbu, ako prevozilac dokaže da ta nesposobnost nije nastupila zbog nedostatka njegove nedovoljne brižljivosti da brod osposobi za plovidbu, ili da ga snabde opremom, ljudstvom i potrebnim namirnicama, ili da sve prostorije broda, u koje se stvari tovare, podesi i dovede u ispravno stanje tako da budu sposobne za smeštaj, prevoz i čuvanje stvari;
c) požar, ako prevozilac dokaže da požar nije prouzrokovan njegovim postupkom ili krivicom, niti postupkom i krivicom kapetana, mornara, krmanoša ili lica u njegovoj službi;
d) opasnosti, nesreće ili udesi na moru i u drugim plovnim vodama;
e) spasavanje ili pokušaj spasavanja života ili dobara na moru;
f) smeštaj stvari na palubi, ako je za to pošiljalac dao svoj pristanak u tovarnom listu i ako se stvari ne prevoze u vagonima.
Navedeni razlozi za oslobađanje od odgovornosti ne otklanjaju niti ograničavaju opšte obaveze prevozioca, naročito njegovu obavezu da uloži potreban trud za osposobljavanje broda za plovidbu ili da ga snabde opremom, ljudstvom i potrebnim namirnicama, ili da sve prostorije broda, u koje se stvari tovare, podesi i dovede u ispravno stanje tako da budu sposobne za smeštaj, prevoz i čuvanje stvari.
Prevozilac odgovara i u gorenavedenim slučajevima ako imalac prava dokaže da je gubitak, oštećenje ili prekoračenje roka isporuke nastalo krivicom prevozioca, kapetana broda, mornara, krmanoša ili lica u njegovoj službi usled neke druge greške koja nije navedena pod a).
2. Ako na jednoj pomorskoj liniji prevoz vrši više preduzeća koja su uneta u spisak spomenut u čl. 3 i 10 Konvencije, propisi o odgovornosti na toj liniji moraju biti za sva preduzeća.
Sem toga, ako su ta preduzeća uneta u spisak na zahtev više država, potrebno je da se prethodno postigne saglasnost između njih o primeni tih propisa o odgovornosti.
3. Mere koje se uvode na osnovu ovog člana treba saopštiti Centralnom birou. One stupaju na snagu najranije po isteku roka od trideset dana, računajući od dana kada je Centralni biro o tim merama obavestio druge države.
Ove mere se ne odnose na pošiljke čiji je prevoz u toku.
Član 49
Odgovornost u slučaju nuklearnih udesa
Železnica se oslobađa odgovornosti na osnovu Jednoobraznih pravila kada je šteta prouzrokovana nuklearnim udesom i kada je, prema zakonima i propisima jedne države kojima se reguliše odgovornost iz oblasti nuklearne energije za ovu štetu odgovoran korisnik nuklearnog uređaja ili neko drugo odgovorno lice.
Član 50
Odgovornost železnice za svoje službenike
Železnica odgovara za svoje službenike i za druga lica koja koristi pri vršenju prevoza.
Međutim, ako na zahtev zainteresovanog lica ovi službenici i druga lica sastavljaju tovarne listove, vrše prevode ili čine usluge koje ne spadaju u dužnost železnice, smatra se da rade za račun lica kome čine te usluge.
Član 51
Ostale tužbe
U svim slučajevima u kojima se primenjuju Jednoobrazna pravila, svaka tužba zbog odgovornosti, bilo po kom osnovu, može se podići protiv železnice samo pod uslovima i u granicama predviđenim ovim pravilima.
Isto važi i za svaku tužbu koja se podiže protiv službenika i drugih lica za koje železnica odgovara na osnovu člana 50.
Deo V
OSTVARIVANJE PRAVA
Član 52
Utvrđivanje delimičnog gubitka ili oštećenja
1. Ako železnica otkrije ili posumnja da postoji delimičan gubitak ili oštećenje ili ako imalac prava to tvrdi, železnica je dužna da odmah i, ako je mogućno u prisustvu imaoca prava, sastavi zapisnik kojim se utvrđuje, prema vrsti štete, stanje stvari, njihova masa i po mogućnosti visina štete, njen uzrok i vreme kada se dogodila.
Jedan primerak zapisnika izdaje se besplatno imaocu prava.
2. Ako imalac prava ne prihvata činjenice utvrđene u zapisniku, on može zahtevati da se stanje i masa stvari, kao i uzrok i iznos štete utvrde putem veštaka koga imenuju strane ili sud. Postupak se sprovodi prema zakonima i propisima države u kojoj se vrši utvrđivanje.
Reklamacije
1. Reklamacije koje se odnose na ugovor o prevozu moraju se pismeno uputiti železnici naznačenoj u članu 55.
2. Pravo podnošenja reklamacije pripada licima koja na osnovu člana 54 imaju pravo na podizanje tužbe protiv železnice.
3. Ako reklamaciju podnosi pošiljalac, dužan je da podnese duplikat tovarnog lista. U nedostatku tovarnog lista, on je dužan da podnese ovlašćenje primaoca ili da dokaže da je primalac odbio pošiljku.
Ako reklamaciju podnosi primalac, dužan je da podnese tovarni list, ukoliko mu je bio predat.
4. Tovarni list, duplikat tovarnog lista i ostale isprave koje imalac prava smatra da treba da priloži reklamaciji moraju se podneti u originalu ili u prepisu koji mora biti propisno overen, ako železnica to zahteva.
Prilikom rešavanja reklamacije železnica može zahtevati da joj se podnese originalni tovarni list, duplikat tovarnog lista ili priznanica povučnice, da bi se u njih ubeležilo doneto rešenje.
Član 54
Lica koja imaju pravo na tužbu protiv železnice
1. Pravo na podizanje tužbe radi vraćanja iznosa plaćenog na osnovu ugovora o prevozu pripada samo licu koje je izvršilo plaćanje.
2. Pravo na podizanje tužbe radi potraživanja pouzeća predviđenih u članu 17 pripada samo pošiljaocu.
3. Pravo na podizanje ostalih tužbi koje nastaju iz ugovora o prevozu pripada:
a) pošiljaocu, do trenutka kada je primalac:
1) podigao tovarni list,
2) primio stvari, ili
3) koristio prava koja mu pripadaju na osnovu člana 28 tačka 4 ili člana 31;
b) primaocu, od trenutka kada je:
1) podigao tovarni list,
2) primio stvari,
3) koristio prava koja mu pripadaju prema članu 28 tačka 4 ili
4) koristio prava koja mu pripadaju prema članu 31; međutim, pravo na podizanje ove tužbe gasi se od trenutka kada je lice koje je primalac odredio shodno članu 31 tačka 1 pod c), podiglo tovarni list, primilo stvari ili koristilo prava koja mu pripadaju prema članu 28 tačka 4.
4. Prilikom podizanja tužbe pošiljalac je dužan da podnese duplikat tovarnog lista. U nedostatku tovarnog lista za podizanje tužbe navedene u tački 3 pod a) dužan je da podnese ovlašćenje primaoca ili da dokaže da je primalac odbio pošiljku.
Prilikom podizanja tužbe primalac je dužan da podnese tovarni list, ako mu je bio predat.
Član 55
Železnice protiv kojih se može podizati tužba
1. Tužba radi vraćanja iznosa plaćenog na osnovu ugovora o prevozu može se podizati protiv železnice koja je naplatila taj iznos ili protiv železnice u čiju je korist bio naplaćen.
2. Tužba koja se odnosi na pouzeća predviđena u članu 17 može se podizati samo protiv otpravne železnice.
3. Ostale tužbe koje proističu iz ugovora o prevozu mogu se podizati protiv otpravne železnice, uputne železnice ili one železnice na kojoj se desio slučaj koji daje osnov za tužbu. Uputna železnica može biti tužena čak i ako nije primila ni stvari, ni tovarni list.
4. Ako tužilac ima pravo da bira između više železnica, njegovo pravo izbora gasi se čim je podneo tužbu protiv jedne od tih železnica.
5. Pored železnica koje su navedene u tač. 1, 2 i 3 tužba se može podizati protiv neke druge železnice ako se podnosi kao protivtužba ili kao prigovor u postupku, koji se odnosi na glavnu tužbu zasnovanu na istom ugovoru o prevozu.
Član 56
Nadležnost
Tužbe zasnovane na Jednoobraznim pravilima mogu se podizati samo kod nadležnog suda države kojoj pripada tužena železnica osim ako nije drukčije određeno sporazumima između država ili koncesijama.
Kada neka železnica eksploatiše samostalne mreže u raznim državama, svaka od tih mreža smatra se kao posebna železnica za primenu ovog člana.
Gašenje prava na tužbu protiv železnice
1. Prijemom stvari od strane imaoca prava gasi se svako pravo na tužbu protiv železnice, koje nastaje iz ugovora o prevozu, u slučaju delimičnog gubitka, oštećenja ili prekoračenja roka isporuke.
2. Međutim, pravo na tužbu se ne gasi:
a) u slučaju delimičnog gubitka ili oštećenja, ako je:
1) gubitak ili oštećenje utvrđeno prema članu 52 pre nego što je imalac prava primio stvari;
2) utvrđivanje koje je trebalo izvršiti prema članu 52 bilo propušteno samo krivicom železnice;
b) u slučaju štete koja se spolja nije mogla primetiti, a utvrđena je tek pošto je imalac prava preuzeo stvari, ako on:
1) zahteva utvrđivanje prema članu 52 odmah posle otkrića štete, a najkasnije u roku od sedam dana po preuzimanju stvari i
2) dokaže sem toga da se šteta dogodila u vremenu od prijema na prevoz do izdavanja;
c) u slučaju prekoračenja roka isporuke, ako imalac prava u roku od šezdeset dana podnese zahtev jednoj od železnica navedenih u članu 55 tačka 3;
d) ako imalac prava dokaže da je šteta prouzrokovana namerno ili usled krajnje nepažnje železnice.
3. Ako su stvari bile ponovo predate na prevoz shodno članu 38 tačka 1, tužbe zbog delimičnog gubitka ili oštećenja iz jednog od ranijih ugovora o prevozu gase se kao da je u pitanju jedan ugovor.
Član 58
Zastarevanje potraživanja
1. Potraživanja iz ugovora o prevozu zastarevaju posle godinu dana.
Međutim, rok zastarevanja iznosi dve godine za potraživanja:
a) zbog isplate pouzeća koje je železnica naplatila od primaoca;
b) zbog isplate ostatka od prodaje koju je izvršila železnica;
c) zbog štete učinjene namerno;
d) zbog prevare;
e) iz ugovora o prevozu koji je prethodio ponovnoj predaji u slučaju predviđenom u članu 38 tačka 1.
2. Zastarevanje počinje da teče u vezi s potraživanjem:
a) za naknadu štete zbog potpunog gubitka: od tridesetog dana po isteku roka isporuke;
b) za naknadu štete zbog delimičnog gubitka, oštećenja ili prekoračenja roka isporuke od dana izdavanja;
c) za naplatu ili vraćanje prevoznine, naknada za sporedne usluge, drugih troškova ili dodataka na prevozninu, ili za isporuku u slučaju nepravilne primene tarife ili pogrešnog obračuna ili naplate:
1) ako je izvršeno plaćanje, od dana plaćanja;
2) ako plaćanje nije izvršeno: od dana prijema stvari na prevoz, ako pošiljalac treba da plati ili od dana kada je primalac iskupio tovarni list, ako on treba da izvrši plaćanje;
3) ako su u pitanju iznosi koji se plaćaju po frankaturnom računu: od dana kada je železnica predala pošiljaocu obračun troškova predviđen u članu 15 tačka 7; ako frankaturni račun nije predat, rok za potraživanje železnice teče od tridesetog dana po isteku roka isporuke;
d) potraživanje železnice za plaćanje iznosa koji je primalac platio umesto pošiljaoca ili koji je pošiljalac platio umesto primaoca i koji železnica treba da vrati imaocu prava od dana kada je podnet zahtev za vraćanje;
e) za pouzeće predviđeno u članu 17 - od tridesetog dana po isteku roka isporuke;
f) za isplatu viška preostalog od prodaje - od dana prodaje;
g) za doplatu koju zahtevaju carinski i drugi upravni organi - od dana kada je odnosni organ postavio zahtev;
h) u svim drugim slučajevima - od dana kada se može istaći svoje pravo.
Dan naznačen kao početak roka zastarevanja nikada se ne računa u taj rok.
3. Ako je železnici podneta reklamacija shodno članu 53 s potrebnim ispravama kojima se dokazuje pravo, zastarevanje se obustavlja do dana kada železnica pismeno odbije reklamaciju i vrati isprave. Ako se reklamacija usvoji delimično, zastarevanje teče dalje samo za sporni deo reklamacije. Dokaz o prijemu reklamacije ili o odgovoru i vraćanju isprava mora da podnese strana koja tu činjenicu ističe.
Naknadne reklamacije po istom predmetu ne obustavljaju zastarevanje.
4. Zastarelo potraživanje se ne može više tražiti ni protivtužbom ni prigovorom na tužbu.
5. Pored prethodnih odredaba za obustavu i prekid zastarevanja važi unutrašnje pravo.
Deo VI
ODNOSI IZMEĐU ŽELEZNICA
Član 59
Obračun između železnica
1. Svaka železnica koja je pri otpravljanju ili pri prispeću naplatila troškove ili druga potraživanja koja proističu iz ugovora o prevozu dužna je da plati zainteresovanim železnicama deo koji im pripada.
Način plaćanja utvrđuje se sporazumima između železnica.
2. Zadržavajući svoja prava prema pošiljaocu, otpravna železnica odgovara za prevozninu i ostale troškove koje nije naplatila iako ih je pošiljalac preuzeo na sebe u skladu s članom 15.
3. Ako uputna železnica izda stvari bez naplate troškova ili drugih potraživanja koja proističu iz ugovora o prevozu, odgovorna je prema železnicama koje su učestvovale u prevozu kao i prema drugim zainteresovanim licima.
4. Ako Centralni biro utvrdi, na traženje jedne od železnica poverilaca, da jedna železnica ne plaća svoja dugovanja, sve železnice koje su učestvovale u prevozu moraju snositi manjak srazmerno svojim udelima u prevoznini.
Prema železnici čije je dugovanje utvrđeno zadržava se pravo regresa.
Član 60
Regres u slučaju gubitka ili oštećenja
1. Železnica koja je na osnovu Jednoobraznih pravila isplatila odštetu za potpun ili delimičan gubitak ili oštećenje, ima pravo regresa od železnica koje su učestvovale u prevozu, prema sledećim odredbama:
a) železnica koja je prouzrokovala štetu za istu odgovara sama;
b) ako je štetu prouzrokovalo više železnica, svaka od njih odgovara za štetu koju je ona prouzrokovala; ako je to nemoguće utvrditi, šteta se deli između železnica shodno odredbama navedenim pod c);
c) ako se ne može dokazati da je jedna železnica ili više njih prouzrokovalo štetu, odšteta se deli između svih železnica koje su učestvovale u prevozu, izuzev onih koje dokažu da šteta nije bila prouzrokovana na njihovim prugama; podela se vrši srazmerno broju tarifnih kilometara.
2. U slučaju da neka železnica postane nesposobna za plaćanje, njen neplaćeni udeo se raspodeljuje između ostalih železnica koje su učestvovale u prevozu, srazmerno broju tarifnih kilometara.
Član 61
Regres u slučaju prekoračenja roka isporuke
1. Član 60 primenjuje se u slučaju odštete zbog prekoračenja roka isporuke. Ako je više železnica prouzrokovalo prekoračenje, odšteta se deli između tih železnica srazmerno trajanju zakašnjenja na njihovim prugama.
2. Rokovi isporuke određeni u članu 27 dele se na sledeći način:
a) ako su dve železnice učestvovale u prevozu:
1) otpravni rok se deli na ravne delove;
2) prevozni rok se deli srazmerno broju tarifnih kilometara;
b) ako su tri ili više železnica učestvovale u prevozu:
1) otpravni rok deli se na ravne delove između otpravne i uputne železnice;
2) prevozni rok se deli između svih železnica:
- jedna trećina na ravne delove;
- dve trećine srazmerno broju tarifnih kilometara;
3) dopunski rokovi na koje neka železnica ima pravo pripadaju toj železnici;
4) vreme od trenutka kada je roba predata na prevoz do trenutka kada počinje da teče otpravni rok pripada isključivo otpravnoj železnici;
5) podela na gore izloženi način vrši se samo ako nije bio održan ukupan rok isporuke.
Član 62
Postupak kod regresa
1. Železnica od koje se traži regres ne može ni u kom slučaju da ospori osnovanost plaćanja izvršenog od strane železnice koja traži regres predviđen u čl. 60 i 61 ako je odšteta utvrđena sudskim putem i ako je ova železnica propisno pozvana na sud čime joj je bilo omogućeno da se umeša u postupak. Sud kome je podneta glavna tužba određuje rokove za saopštavanje i za stupanje u spor.
2. Železnica koja traži regres dužna je da istom tužbom obuhvati sve zainteresovane železnice sa kojima se nije poravnala, u protivnom, gubi pravo regresa protiv onih železnica koje nije tužila.
3. Sud je dužan da istom presudom obuhvati sve regresne zahteve koji su mu podneti.
4. Tužene železnice ne mogu zahtevati nikakav naknadni regres.
5. Regresni postupak se ne može spajati sa postupkom za naknadu štete koji pokreće imalac prava iz ugovora o prevozu.
Nadležnost za regres
1. Za sve tužbe zbog regresa isključivo je nadležan sud u sedištu železnice od koje se traži regres.
2. Ako tužbu treba podići protiv više železnica, železnica-tužilac ima pravo da između sudova koji su nadležni prema tački 1 bira sud kome će podneti svoj zahtev.
Sporazumi o regresima
Železnice mogu putem sporazuma odstupati od odredaba ovog dela o međusobnim regresima, izuzev od odredbe u članu 62 tačka 5.
Deo VII
POSEBNE ODREDBE
Privremena odstupanja
1. Ako je privredno ili finansijsko stanje neke države takvo da bi primena Dela VI mogla da izazove ozbiljne teškoće, svaka država može da odstupi od odredaba čl. 15, 17 i 30 tako što će za pojedine saobraćaje propisati:
a) da za pošiljke iz te države pošiljalac mora da plati troškove:
1) do sopstvenih granica, ili
2) najmanje do sopstvenih granica;
b) da za pošiljke za tu državu pošiljalac mora da plati troškove:
1) najmanje do njenih granica, ukoliko otpravna zemlja nije propisala ograničenje navedeno pod a), tačka 1 ili
2) najdalje do njenih granica;
c) da se pošiljke iz i za tu državu ne mogu opteretiti pouzećima i da predujmovi nisu dopušteni ili da su pouzeća i predujmovi dopušteni samo do određenih iznosa;
d) da pošiljalac ne može da menja ugovor o prevozu u pogledu uputne zemlje, plaćanja troškova i pouzeća.
2. Pod istim uslovima države mogu ovlastiti železnice da odstupe od odredaba čl. 15, 17, 30 i 31 tako što će za međusobne saobraćaje propisati:
a) da se odredbe o plaćanju troškova posebno utvrde sporazumno između zainteresovanih železnica; ove odredbe, međutim, ne mogu utvrditi načine plaćanja koji nisu predviđeni u članu 15;
b) da izvesni naknadni zahtevi za izmenu ugovora o prevozu nisu dopušteni.
3. Mere preduzete na osnovu tač. 1 i 2 saopštavaju se Centralnom birou.
Mere navedene u tački 1 stupaju na snagu najranije po isteku roka od osam dana računajući od dana kada je o tim merama Centralni biro pismom obavestio druge države.
Mere navedene u tački 2 stupaju na snagu najranije po isteku roka od dva dana, računajući od dana kada su objavljene u zainteresovanim državama.
4. Ove mere se ne odnose na pošiljke čiji je prevoz u toku.
Odstupanja
Odredbe Jednoobraznih pravila ne mogu se primenjivati protivno odredbama koje su neke države obavezne da zaključe u međusobnom saobraćaju radi primene izvesnih ugovora, kao što su ugovori o Evropskoj zajednici za ugalj i čelik i o Evropskoj ekonomskoj zajednici.
Prilog I
(Čl. 4 i 5)
PRAVILNIK
O MEĐUNARODNOM ŽELEZNIČKOM PREVOZU OPASNE ROBE (RID)
Ovaj prilog sadrži tekst koji je utvrdila Komisija stručnjaka shodno članu 69 tačka 4 Međunarodne konvencije o prevozu robe železnicama (CIM) od 7. februara 1970. za Međunarodni pravilnik o prevozu opasne robe železnicama (RID), Prilog I CIM.
Komisija stručnjaka će takođe prilagoditi ovaj tekst u pogledu redakcije tekstu Konvencije o međunarodnim železničkim prevozima od 9. maja 1980. godine.
PRAVILNIK
O MEĐUNARODNOM ŽELEZNIČKOM PREVOZU KOLA KORISNIKA PREVOZA (RIP)
Ovaj prilog sadrži tekst koji je utvrdila Komisija stručnjaka shodno članu 69 tačka 4 Međunarodne konvencije o prevozu robe železnicama (CIM) od 7. februara 1970, za Međunarodni pravilnik o prevozu kola korisnika prevoza (RIP), Prilog IV CIM. Komisija stručnjaka će takođe prilagoditi ovaj tekst, u pogledu redakcije tekstu Konvencije o međunarodnim železničkim prevozima od 9. maja 1980. godine.
PRAVILNIK
O MEĐUNARODNOM ŽELEZNIČKOM PREVOZU
KONTEJNERA (RICo)
Ovaj prilog sadrži tekst koji je utvrdila Komisija stručnjaka shodno članu 69 tačka 4 Međunarodne konvencije o prevozu robe železnicama (CIM) od 7. februara 1970. za Međunarodni pravilnik o prevozu kontejnera (RICo), Prilog V CIM.
Komisija stručnjaka će takođe prilagoditi ovaj tekst u pogledu redakcije tekstu Konvencije o međunarodnim železničkim prevozima od 9. maja 1980. godine.
PRAVILNIK
O MEĐUNARODNOM ŽELEZNIČKOM PREVOZU
EKSPRESNIH POŠILJKI (RIEx)
1. Kao ekspresne pošiljke smatraju se samo stvari koje se posebno brzo prevoze prema uslovima međunarodne tarife.
Kao ekspresne pošiljke mogu se primiti na prevoz samo stvari koje se mogu redovno utovariti u prtljažna kola putničkih vozova. Međunarodne tarife mogu da odstupe od ovog propisa.
2. Od prevoza su isključeni predmeti navedeni u članu 4 Jednoobraznih pravila. Materije i predmeti nabrojani u RID-u ili u sporazumima tarifnim odredbama zaključenim na osnovu člana 5 tačka 2 Jednoobraznih pravila, primaju se na prevoz kao ekspresne pošiljke samo ako je takva vrsta prevoza izričito predviđena RID-om ili tim sporazumima ili tarifnim odredbama. Međunarodnim tarifama određuje se da li se i druge stvari mogu isključiti ili uslovno primiti na prevoz.
3. Ekspresne pošiljke mogu se predati na prevoz i sa drugom prevoznom ispravom osim sa onom predviđenom u članu 12, tačka 2 Jednoobraznih pravila. Međunarodnim tarifama utvrđuje se obrazac koji se koristi i naznačenja koja se moraju ili mogu u njega uneti. Ova isprava mora obavezno da sadrži:
a) naznačenje otpravne i uputne stanice;
b) ime i adresu pošiljaoca i primaoca;
c) naznačenje vrste stvari;
d) broj komada i opis ambalaže;
e) tačno nabrojane isprave koje zahtevaju carinski i drugi upravni organi, koje su priložene prevoznoj ispravi.
4. Ekspresne pošiljke se moraju prevoziti brzim transportnim sredstvima u rokovima predviđenim u međunarodnim tarifama. Rokovi isporuke moraju u svakom slučaju biti kraći od rokova koji se primenjuju za brzovozne pošiljke.
5. Pored napred navedenih odstupanja međunarodnim tarifama se mogu predvideti i druga odstupanja od Jednoobraznih pravila. Međutim, ne mogu se vršiti odstupanja od čl. 35 do 38, 40 do 42, 44 i 47 do 58 Jednoobraznih pravila.
6. Ako se prethodne odredbe i međunarodne tarife tome ne protive, Jednoobrazna pravila se primenjuju na prevoz ekspresnih pošiljki.
ČLAN 3
Ova uredba stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SFRJ".
Članom 1. Protokola od 3. juna 1999. godine o izmenama Konvencije o međunarodnim železničkim prevozima (COTIF) od 9. maja 1980. godine (Protokol iz 1999), koji je objavljen u "Sl. glasniku RS - Međunarodni ugovori", br. 102/2007 od 7. novembra 2007. godine, utvrđeno je da se Konvencija o međunarodnim prevozima železnicama (COTIF) od 9. maja 1980. godine menja u skladu sa verzijom koja je data u prilogu Protokola iz 1999 i koja predstavlja sastavni deo tog Protokola.