POJEDINAČNI KOLEKTIVNI UGOVORJAVNOG KOMUNALNOG PREDUZEĆA "BEOGRADSKE ELEKTRANE"("Sl. list grada Beograda, br. 14/2003) |
I OSNOVNE ODREDBE
Ovim pojedinačnim kolektivnim ugovorom (u daljem tekstu: Ugovor), u skladu sa Zakonom o radu i kolektivnim ugovorima, uređuju se zasnivanje radnog odnosa; raspoređivanje zaposlenih, radno vreme; odmori i odsustva; stručno usavršavanje zaposlenih; zaštita zaposlenih; prestanak radnog odnosa; višak zaposlenih; odgovornost, naknada štete i udaljenje zaposlenog; zaštita na radu; zarada, naknade i ostala lična primanja; učešće u upravljanju; uslovi za rad sindikata; organizovanje procesa štrajka; pregovaranje i zaključivanje kolektivnog ugovora; završne odredbe.
Osnivač u smislu ovog kolektivnog ugovora je Skupština grada Beograda.
Poslodavac u smislu ovog kolektivnog ugovora je Javno komunalno preduzeće "Beogradske elektrane" (u daljem tekstu: Poslodavac), koga zastupa generalni direktor.
Zaposleni u smislu ovog kolektivnog ugovora je lice, koje je u skladu sa zakonom zasnovalo radni odnos sa poslodavcem.
Ovim ugovorom se regulišu prava, obaveze i odgovornosti svih zaposlenih, osim generalnog direktora, čija se prava, obaveze i odgovornosti utvrđuju posebnim ugovorom.
Prava, obaveze i odgovornost zaposlenih koje nisu uređene ovim ugovorom uređuju se drugim opštim aktima preduzeća, usklađenim sa Zakonom o radu i kolektivnim ugovorima.
Na prava, obaveze i odgovornosti koje nisu uređene ovim ugovorom, neposredno se primenjuju odredbe zakona, kolektivnih ugovora i drugih opštih akata preduzeća.
II RADNI ODNOSI
O pojedinačnim pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenih iz radnog odnosa odlučuje generalni direktor, u skladu sa Zakonom o radu.
Generalni direktor može preneti svoja ovlašćenja, u skladu sa Zakonom o radu, na drugog zaposlenog.
Generalni direktor pored prava i obaveza, koje vrši u skladu sa zakonom, odlučuje o sledećim pitanjima:
- privremenom raspoređivanju zaposlenog na drugo radno mesto, bez njegove saglasnosti, u skladu sa postupkom utvrđenim ovim ugovorom;
- upućivanju zaposlenog na plaćeno i neplaćeno odsustvo, i
- svim drugim pitanjima iz oblasti rada i radnih odnosa u skladu sa zakonom, kolektivnim ugovorima.
1. Zasnivanje radnog odnosa
Radni odnos zasniva se ugovorom o radu saglasno zakonu.
Ugovor o radu zaključuju zaposleni i poslodavac.
Ugovorom o radu može da se utvrdi rad na neodređeno vreme, rad na određeno vreme, probni rad, i rad sa pripravnikom.
Radni odnos može da se zasnuje na neodređeno ili određeno vreme.
Zaposleni je dužan da obavesti poslodavca, pre zaključenja ugovora o radu, o svom zdravstvenom stanju i drugim okolnostima koje bitno utiču na obavljanje poslova za koje zasniva radni odnos ili mogu da ugroze zdravlje i život drugih lica.
U slučaju da zaposleni ne postupi u skladu sa stavom 2 ovog člana, poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu.
Radni odnos kod poslodavca zasniva se sa licem koje ispunjava opšte uslove predviđene zakonom i uslove predviđene Pravilnikom o sistematizaciji poslova i radnih mesta.
Pravilnikom o sistematizaciji poslova i radnih mesta utvrđuju se: vrsta posla; stručna sprema i drugi posebni uslovi za rad na tim poslovima (radna mesta sa posebnim uslovima, radna mesta na kojima se utvrđuje probni rad i rad sa pripravnikom).
O potrebi zasnivanja radnog odnosa u preduzeću odlučuje generalni direktor u skladu sa planom poslovanja za tekuću godinu.
Izuzetno od stava 1 ovog člana, generalni direktor može odlučiti o zasnivanju radnog odnosa na određeno vreme u slučajevima utvrđenim članom 11 ovog kolektivnog ugovora, a najduže do tri godine.
Radni odnos na određeno vreme može da se zasnuje:
- kada treba zameniti zaposlenog koji je privremeno odsutan (bolovanje, rad u inostranstvu, obavljanje državne i druge javne funkcije i odsluženje vojnog roka);
- kada obavljanje posla po svojoj prirodi traje određeno vreme;
- kada se privremeno poveća obim posla.
Za poslove na kojima se zahtevaju posebne psihofizičke sposobnosti ili se poslovi obavljaju pod specifičnim ili otežanim uslovima rada, i kao takva su utvrđena Pravilnikom o sistematizaciji poslova i radnih mesta, vrši se provera psihofizičkih sposobnosti kandidata.
Pravilnikom o sistematizaciji poslova i radnih mesta utvrđuju se radna mesta za koja je, kao poseban uslov za rad, predviđeno da zaposleni određeno vreme provede na probnom radu. Probni rad može da traje najduže tri meseca.
Ugovorom o radu utvrđuje se dužina trajanja, otkaz probnog rada i način provere radne i stručne sposobnosti.
Probni rad u smislu stava 1 ovog člana ne može se utvrditi za pripravnika.
Radne i stručne sposobnosti zaposlenog za vreme probnog rada utvrđuje komisija koju imenuje poslodavac.
Zaposlenom, koji za vreme probnog rada nije pokazao odgovarajuće radne i stručne sposobnosti, prestaje radni odnos istekom roka određenog u ugovoru o radu.
Na radna mesta utvrđena Pravilnikom o sistematizaciji poslova i radnih mesta, kandidat se prima u radni odnos u svojstvu pripravnika na neodređeno ili određeno vreme.
Pripravnički staž za zaposlene sa visokom stručnom spremom traje 12 meseci, za zaposlene sa višom školskom spremom devet meseci i za zaposlene sa srednjom stručnom spremom šest meseci.
Za vreme pripravničkog staža, pripravnik ima pravo na zaradu u iznosu od 80% zarade radnog mesta za koje se osposobljava pripravnik.
Ugovorom o radu, utvrđuje se dužina trajanja pripravničkog staža, mogućnost produžavanja pripravničkog staža i obaveza polaganja stručnog ispita.
Na kraju pripravničkog staža, pripravnik polaže stručni ispit pred komisijom za polaganje stručnog ispita. Proveru radnih sposobnosti pripravnika vrši stručna komisija, najmanje istog ili višeg stepena stručne spreme, sastavljena od tri člana koje imenuje generalni direktor.
Kad neposredni rukovodilac oceni da zaposleni nema potrebna znanja i sposobnosti ili ne ostvaruje predviđene rezultate rada u periodu od najmanje tri, a najduže šest meseci, dostavlja poslodavcu zahtev za formiranje komisije za proveru znanja i sposobnosti zaposlenog, odnosno za utvrđivanje rezultata rada zaposlenog. Komisija se formira od jednakog broja predstavnika poslodavca i reprezentativnih sindikata i sindikata čiji je član zaposleni. Članovi komisije moraju imati najmanje isti stepen stručne spreme koje ima zaposleni.
Ako komisija iz stava 1 ovog člana, utvrdi da zaposleni nema potrebna znanja i sposobnosti, ili ne ostvaruje predviđene rezultate rada za određeno radno mesto, zaposleni se raspoređuje na drugo radno mesto koje odgovara njegovom znanju i sposobnostima, a ako takvog radnog mesta nema, zaposlenom prestaje radni odnos, odnosno otkazuje se ugovor o radu.
Zaposleni koji nije zadovoljan odlukom komisije iz stava 1 ovog člana podnosi prigovor generalnom direktoru.
2. Raspoređivanje zaposlenih
Zaposleni može biti raspoređen trajno ili privremeno na određene poslove.
Zaposleni može u toku rada biti raspoređen na svaki posao koji odgovara njegovoj stručnoj spremi (određenoj vrsti zanimanja, znanju i sposobnostima) u sledećim slučajevima:
- kada je u procesu rada potrebno obezbediti uspešnije i efikasnije obavljanje poslova;
- kada treba obezbediti potpunije korišćenje stručne spreme ili radne sposobnosti zaposlenog;
- kada dođe do promene u organizaciji ili tehnologiji rada preduzeća;
- kada prestane potreba za radom zaposlenog na poslu koji je određen ugovorom o radu;
- kada se smanji obim rada preduzeća;
- kada se otvori novo radno mesto u procesu rada i
- kada zaposleni zahteva raspored na druge poslove, ukoliko se time zadovoljavaju potrebe procesa rada.
Privremeno raspoređivanje zaposlenog za koje se traži isti stepen stručne spreme može da traje najduže do šest meseci i to u slučaju zamene privremeno odsutnog radnika, privremenog povećanja obima posla i zbog organizacionih promena u preduzeću.
3. Radno vreme
Puno radno vreme zaposlenih iznosi 40 časova nedeljno.
Radni dan traje osam časova a radna nedelja pet radnih dana.
Prema potrebama procesa rada i organizacionih delova, može se utvrditi i klizno radno vreme na početku, odnosno završetku radnog dana, i to najviše do 1,5 časova.
Radno vreme između 22 časa i šest časova narednog dana smatra se radom noću i predstavlja poseban uslov rada u pogledu utvrđivanja prava i zaštite zaposlenih.
Raspored i preraspodela radnog vremena u okviru četrdesetočasovne radne nedelje, početak, završetak radnog vremena i rad duži od punog radnog vremena utvrđuje generalni direktor, u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorima.
Poslodavac je u obavezi da početak i kraj radnog vremena usaglasi sa aktuelnim tehnološkim procesima u preduzeću.
Preraspodela radnog vremena vršiće se tako što zaposleni za jedan čas rada, duže od osmočasovnog radnog vremena, dobijaju jedan čas preraspodele.
Za vreme korišćenja preraspodele zaposleni ostvaruje i pravo na topli obrok.
Zaposlenima koji rade prema preraspodeljenom radnom vremenu obračunava se i isplaćuje zarada u toku godine prema osmočasovnom radnom vremenu.
4. Odmori i odsustva
Zaposleni ima pravo na odmor u toku dnevnog rada, odmor između dva uzastopna radna dana i nedeljni odmor, u skladu sa zakonom.
Zaposleni ima pravo na godišnji odmor u trajanju od najmanje 18, a najviše 35 radnih dana. Godišnji odmor zaposlenog se uvećava:
|
1. |
Po osnovu staža osiguranja: |
|
|
|
- 2 radna dana - do 10 godina radnog staža |
|
|
|
- 3 radna dana - za navršenih 10 - 20 godina radnog staža |
|
|
|
- 5 radnih dana - za navršenih 20 - 30 godina radnog staža |
|
|
|
- 7 radnih dana - preko 30 godina radnog staža |
|
|
2. |
Po osnovu složenosti poslova: |
|
|
|
- za poslove za koje se zahteva od I do IV stepena stručne spreme |
2 radna dana |
|
|
- za poslove za koje se zahteva V i VI stepen stručne spreme |
3 radna dana |
|
|
- za poslove za koje se zahteva VII i VIII stepen stručne spreme |
4 radna dana |
|
|
- za poslove sa posebnim ovlašćenjima i odgovornostima |
5 radnih dana |
|
3. |
Po osnovu uslova rada: |
|
|
|
- svi zaposleni |
2 radna dana |
|
|
- za radna mesta sa posebnim uslovima rada |
do 5 radnih dana |
|
4. |
Po drugom osnovu: |
|
|
|
- invalidu rada i vojnom invalidu |
3 radna dana |
|
|
- samohranom roditelju sa detetom do sedam godina života, zaposlenom sa dvoje ili više dece do 14 godina života i zaposlenom koji izdržava dete koje ima smetnje u psihofizičkom razvoju |
2 radna dana |
|
|
- zaposlenoj sa maloletnim detetom |
1 radni dan |
|
|
- za zaposlene koji rade na beneficiranim radnim mestima gde se 12 meseci rada računa kao 14 i 15 meseci radnog staža |
7 radnih dana; |
|
|
- zaposleni koji rade na beneficiranim radnim mestima gde se 12 meseci rada računa kao 16 i 18 meseci radnog staža |
10 radnih dana; |
|
|
- za ostale zaposlene koji rade na poslovima sa skraćenim radnim vremenom |
5 radnih dana. |
|
|
- po osnovu doprinosa na radu zaposleni može dobiti |
do 3 radna dana |
Godišnji odmor može da se koristi u dva dela: prvi deo u trajanju od najmanje dve radne nedelje, a drugi deo do 30. juna naredne godine.
Ukoliko zaposleni u kalendarskoj godini nema godinu dana radnog staža, ima pravo na dvanaestinu godišnjeg odmora za mesec dana rada u kalendarskoj godini. Zaposleni ne može da se odrekne prava na godišnji odmor, niti mu se to pravo može uskratiti.
Zaposlenom sa 30 godina penzijskog staža i 55 godina života i zaposlenoj sa 25 godina penzijskog staža i 50 godina života utvrđuje se dužina godišnjeg odmora u trajanju od 30 radnih dana.
Zaposlenom koji radi na naročito teškim, napornim i po zdravlje štetnim poslovima godišnji odmor ne može trajati duže od 35 radnih dana.
Raspored korišćenja godišnjeg odmora utvrđuje generalni direktor prema planu korišćenja godišnjih odmora za kalendarsku godinu uz prethodnu konsultaciju zaposlenog i potrebama procesa rada.
Rešenje o korišćenju godišnjeg odmora donosi generalni direktor u pismenoj formi i uručuje ga zaposlenom preko stručne službe.
Generalni direktor je dužan da zaposlenom omogući plaćeno odsustvo najviše do pet radnih dana u kalendarskoj godini u sledećim slučajevima:
|
1. |
rođenja deteta |
5 radnih dana; |
|
2. |
stupanja u brak |
5 radnih dana; |
|
3. |
smrti bračnog druga, dece i roditelja zaposlenog |
5 radnih dana; |
|
4. |
smrti brata ili sestre zaposlenog |
3 radna dana; |
|
5. |
smrti usvojioca, brata ili sestre bračnog druga zaposlenog, smrti roditelja bračnog druga i smrti lica koja žive u zajedničkom domaćinstvu sa zaposlenim |
2 radna dana; |
|
6. |
teže bolesti člana uže porodice |
5 radnih dana; |
|
7. |
selidbe sopstvenog domaćinstva |
4 radna dana; |
|
8. |
polaganje stručnog ispita |
5 radnih dana; |
|
9. |
praznovanje krsne slave |
1 radni dan; |
|
10. |
elementarnih nepogoda |
3 do 5 radnih dana; |
|
11. |
korišćenja organizovanog rekreativnog odmora u cilju prevencije radne invalidnosti |
5 radnih dana; |
|
12. |
učestvovanja na sportskim i radno-proizvodnim takmičenjima; stručnog usavršavanja |
3 do 5 radnih dana; |
|
13. |
dobrovoljnog davanja krvi - (zaposleni će odsustvo koristiti na dan davanja krvi i prvog narednog dana) |
2 radna dana |
Odsustvo u slučaju rođenja deteta, odsustvo zbog stupanja u brak, odsustvo za smrt bračnog druga, dece, roditelja, brata i sestre, odsustvo za davanje krvi i odsustvo za rekreativni odmor ne uračunava se u maksimalni broj radnih dana plaćenog odsustva u toku jedne kalendarske godine.
Članom uže porodice smatraju se bračni drug, deca, roditelji, braća, sestre, usvojioci, staraoci i lica koja žive u zajedničkom porodičnom domaćinstvu.
Lica koja žive u zajedničkom porodičnom domaćinstvu sa zaposlenim smatraju se srodnici između kojih postoji obaveza izdržavanja, a žive u zajedničkom porodičnom domaćinstvu sa zaposlenim.
Vreme provedeno na plaćenom odsustvu smatra se kao vreme provedeno na radu, u odnosu na ostvarivanje prava i obaveze po osnovu rada.
Zaposlenom se može odobriti plaćeno odsustvo u trajanju dužem od pet dana, a najviše do 30 radnih dana u toku jedne kalendarske godine u slučaju: polaganja stručnog ispita, ispita kojim se stiče neposredno viši stepen obrazovanja u oblasti u koju spadaju poslovi koje zaposleni obavlja, izrade doktorske disertacije, učešća u studijskim ili ekspertskim grupama i drugim oblicima stručnog usavršavanja i učešća na sportskim i kulturnim manifestacijama.
Odluku o plaćenom odsustvu iz stava 1 ovog člana donosi Upravni odbor na obrazložen predlog generalnog direktora.
Zaposlenom se može odobriti neplaćeno odsustvo do pet radnih dana u toku jedne kalendarske godine u sledećim slučajevima:
|
- nege člana porodice koji nije obuhvaćen članom 26 |
5 radnih dana; |
|
- smrti srodnika koji nisu navedeni članom 26 |
3 radna dana; |
|
- učešća u sportskim i drugim aktivnostima koje nisu u organizaciji sindikata |
5 radnih dana; |
|
- izvršenja posla koji zaposleni mora lično da obavi |
1 do 5 radnih dana. |
Zaposlenom se može izuzetno odobriti neplaćeno odsustvo do 30 radnih dana u toku godine, kada generalni direktor oceni da to ne remeti proces rada.
Odluku o neplaćenom odsustvu donosi generalni direktor.
5. Stručno usavršavanje zaposlenih
Poslodavac je obavezan da u skladu sa promenama zakonskih i drugih propisa, tehničko-tehnološkim unapređenjima, potrebama procesa rada i organizacije rada obezbedi uslove za stručno osposobljavanje i usavršavanje zaposlenih, kao i specijalizaciju zaposlenih u zemlji i inostranstvu (postdiplomske studije, simpozijum, savetovanja, seminari i kursevi) i da o tome upozna reprezentativne sindikate.
Poslodavac može da stipendira školovanje potrebnih kadrova i školovanje dece preminulih zaposlenih, ukoliko postoji potreba za zaposlenje kadrova tog profila. Ugovorom koji zaključuju poslodavac i stipendista, regulišu se međusobna prava i obaveze. Odluku o stipendiranju zaposlenog donosi poslodavac.
Upravni odbor preduzeća donosi program stručnog osposobljavanja i usavršavanja zaposlenih na predlog generalnog direktora.
Zaposleni koji iz neopravdanih razloga prekine stručno osposobljavanje i usavršavanje na koje je upućen, ili se ne vrati na rad u preduzeće po njegovom isteku, dužan je da nadoknadi preduzeću troškove u vezi sa njegovim stručnim osposobljavanjem ili usavršavanjem.
III ZAŠTITA ZAPOSLENIH
Zaposleni ima pravo na bezbednost i zaštitu zdravlja na radu, u skladu sa zakonom, ovim ugovorom i drugim opštim aktom preduzeća.
Generalni direktor je dužan da organizuje rad u preduzeću tako da obezbedi zaštitu života i zdravlja zaposlenih u skladu sa zakonom i drugim propisima, ovim ugovorom i drugim opštim aktom preduzeća.
Na poslovima na kojima postoji povećana opasnost od povređivanja, profesionalnih ili drugih oboljenja, može da radi zaposleni koji pored posebnih uslova utvrđenih Pravilnikom o sistematizaciji poslova i radnih mesta ispunjava i uslove za rad u pogledu zdravstvenog stanja, psihofizičkih sposobnosti i doba života, u skladu sa zakonom.
Zaposleni ne može da radi prekovremeno, odnosno noću, ako bi po nalazu nadležnog organa za ocenu zdravstvene sposobnosti, u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju, takav rad mogao da pogorša njegovo zdravstveno stanje.
Zaposleni sa zdravstvenim smetnjama, utvrđenim od strane nadležnog zdravstvenog organa, u skladu sa zakonom, ne može da obavlja poslove koji bi izazvali pogoršanje njegovog zdravstvenog stanja ili posledice opasne po njegovu okolinu.
Zaposleni mlađi od 18 godina života i zaposlena žena ne mogu da rade na poslovima na kojima se pretežno obavljaju naročito teški fizički poslovi, radovi pod zemljom ili u vodi, niti na drugim poslovima koji bi mogli štetno ili sa povećanim rizikom da utiču na njihovo zdravlje i život, s obzirom na njihove psihofizičke sposobnosti.
Zaposlena žena može da obavlja poslove iz stava 1 ovog člana samo na osnovu svoje pismene saglasnosti.
Zabrane rada pod zemljom ne odnose se na žene koje obavljaju rukovodeće poslove.
Zabranjen je prekovremeni rad zaposlenom koji je mlađi od 18 godina.
Zaposlena žena za vreme poslednjih osam nedelja trudnoće ne može da radi prekovremeno, odnosno noću. Jedan od roditelja sa detetom do tri godine života može da radi prekovremeno, odnosno noću samo na osnovu svoje pismene saglasnosti.
Samohrani roditelj koji ima dete do sedam godina života ili dete koje je težak invalid može da radi prekovremeno ili noću samo na osnovu svoje pisane saglasnosti.
Zaposlena žena ili otac deteta imaju pravo na porodiljsko odsustvo ili odsustvo sa rada radi nege deteta u skladu sa zakonom.
Jedan od roditelja deteta kome je neophodna posebna nega zbog teškog stepena psihofizičke ometenosti, osim za slučajeve predviđene propisima o zdravstvenom osiguranju ima pravo da po isteku porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, odsustvuje sa rada ili da radi sa polovinom radnog vremena najduže do navršenih pet godina života deteta.
Za vreme odsustva sa rada, u smislu stava 1 ovog člana, zaposleni ima pravo na naknadu zarade u skladu sa propisima o društvenoj brizi o deci.
Jedan od roditelja ima pravo da odsustvuje sa rada dok dete ne navrši tri godine života.
Za vreme odsustvovanja sa rada iz stava 1 ovog člana, prava i obaveze po osnovu rada miruju, ako za pojedina prava zakonom, odnosno opštim aktom i ovim ugovorom ili ugovorom o radu nije drugačije određeno.
Za vreme trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta, kao i odsustva sa rada radi posebne nege deteta, poslodavac ne može zaposlenom dati otkaz, osim ako je radni odnos zasnovan na određeno vreme.
Prava iz člana 37 ovog ugovora ima i usvojilac, hranitelj, odnosno staratelj deteta mlađeg od tri godine.
Zaposlenom invalidu rada, u skladu sa propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju, poslodavac je dužan da obezbedi obavljanje poslova prema preostaloj radnoj sposobnosti.
Zaposlenom kod koga je, u skladu sa propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju, utvrđeno da postoji opasnost od nastanka invalidnosti na određenim poslovima, poslodavac je dužan da obezbedi obavljanje drugog odgovarajućeg posla. Poslodavac može zaposlenom koji odbije da prihvati posao, u smislu stava 2 ovog člana otkazati ugovor o radu.
IV PRESTANAK RADNOG ODNOSA
Radni odnos prestaje:
1. istekom roka za koji je zasnovan;
2. kad zaposleni ispuni uslove za prestanak radnog odnosa po propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju;
3. sporazumom između zaposlenog i poslodavca;
4. otkazom ugovora o radu od strane poslodavca i zaposlenog;
5. na zahtev roditelja ili staratelja zaposlenog mlađeg od 18 godina života;
6. smrću zaposlenog;
7. u drugim slučajevima utvrđenim zakonom.
Zaposlenom prestaje radni odnos nezavisno od njegove volje i volje poslodavca:
1. ako je na način propisan zakonom utvrđeno da je kod zaposlenog došlo do gubitka radne sposobnosti - danom dostavljanja pravosnažnog rešenja o utvrđivanju gubitka radne sposobnosti;
2. ako mu je, po odredbama zakona, odnosno pravosnažnoj odluci suda ili drugog organa zabranjeno da obavlja određene poslove, a ne može da mu se obezbedi obavljanje drugih poslova - danom dostavljanja pravosnažne odluke;
3. ako zbog izdržavanja kazne zatvora mora da bude odsutan sa rada u trajanju dužem od šest meseci - danom stupanja na izdržavanje kazne;
4. ako mu je izrečena mera bezbednosti, vaspitna ili zaštitna mera u trajanju dužem od šest meseci i zbog toga mora da bude odsutan sa rada;
5. usled stečaja, likvidacije, odnosno u svim drugim slučajevima prestanka rada poslodavca, u skladu sa zakonom.
Radni odnos može da prestane na osnovu pismenog sporazuma poslodavca i zaposlenog.
Zaposleni ima pravo da poslodavcu otkaže ugovor o radu.
Otkaz ugovora o radu zaposleni dostavlja poslodavcu u pisanom obliku, najmanje 15 dana pre dana koji je zaposleni naveo kao dan prestanka radnog odnosa.
U slučaju otkaza iz stava 1 ovog člana, zbog povreda obaveza od strane poslodavca utvrđenih zakonom, opštim aktom, ovim ugovorom ili ugovorom o radu, zaposleni ima sva prava po osnovu rada, kao u slučaju da mu je nezakonito prestao radni odnos.
Poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca, i to:
1. ako je utvrđeno da zaposleni ne ostvaruje rezultate rada;
2. ako je utvrđeno da zaposleni nema znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi;
3. ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđene ugovorom o radu;
4. ako ne poštuje radnu disciplinu, tj. ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca;
5. ako zaposleni učini krivično delo na radu ili u vezi sa radom;
6. ako se zaposleni ne vrati na rad kod poslodavca u roku od 15 dana od dana isteka roka za neplaćeno odsustvo ili mirovanja radnog odnosa u smislu Zakona o radu i ovog ugovora;
7. ako zaposleni zloupotrebi bolovanje;
8. ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanje određenog posla.
Poslodavac je dužan da pre otkaza ugovora o radu, u slučaju iz stava 1 tačka 3 i 4 ovog člana, zaposlenog pismeno upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu (pismeno upozorenje treba da sadrži: vreme, mesto, i kratak opis učinjene povrede radne obaveze, odnosno nepoštovanja radne discipline). Povrede radne obaveze zaposlenog utvrdiće se posebnom odlukom generalnog direktora, uz obavezno mišljenje reprezentativnog sindikata i sindikata čiji je zaposleni član.
Otkaz ugovora o radu iz stava 1 tačka 8 ovog člana poslodavac može dati zaposlenom samo ukoliko ne može da obezbedi obavljanje drugih poslova, odnosno da ga osposobi za rad na drugim poslovima.
Zaposlenom koji je u komunalnoj delatnosti proveo više od 20 godina, bez njegove saglasnosti ne može prestati radni odnos usled tehnološkog unapređenja, ekonomskih teškoća i reorganizacije (restrukturiranja) preduzeća.
Poslodavac ne može u slučaju otkaza ugovora o radu zaposlenom iz stava 1 tačka 8 ovog člana da zaposli drugo lice na istim poslovima u roku od 6 meseci od dana prestanka radnog odnosa. Ako pre isteka navedenog roka nastane potreba za obavljanjem istih poslova, prednost za zaključivanje ugovora o radu ima zaposleni kome je prestao radni odnos.
Poslodavac može otkazati ugovor o radu zaposlenom u slučaju iz člana 47 stav 1 tačka 1 i 2 po sprovedenom postupku utvrđenom u članu 17 ovog ugovora.
Poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu iz člana 47 stav 1 tačka 3 i 4, ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze ili ne poštuje radnu disciplinu i to za:
- davanje netačnih podataka koji su od uticaja za donošenje odluke nadležnog organa kod poslodavca;
- neizvršavanje, nesavesno, neblagovremeno i nemarno izvršavanje poslova na kojima radi;
- necelishodno i neracionalno korišćenje sredstava za rad;
- odbijanje naloga za izvršavanje radnih obaveza;
- netačno evidentiranje i prikazivanje rezultata rada,
- neovlašćena posluga poverenim sredstvima rada,
- zloupotreba svojstva zaposlenog kod poslodavca u cilju obavljanja privatnih poslova kao i obavljanje privatnih poslova u prostorijama poslodavca;
- neopravdano izostajanje sa posla tri uzastopna radna dana ili pet radnih dana sa prekidima u toku godine;
- dolazak na rad pod uticajem alkohola ili narkotika, odnosno njihova upotreba u toku rada;
- izazivanje nereda i tuče u poslovnim prostorijama poslodavca;
- nedolično ponašanje prema zaposlenima, rukovodiocima, strankama i drugim licima angažovanim na radu kod poslodavca;
- nepreduzimanje mera zaštite na radu u skladu sa ovim ugovorom i drugim aktima, nepridržavanje propisa o protivpožarnoj zaštiti utvrđenih zakonom i aktima poslodavca;
- odavanje poslovne i druge tajne utvrđene odlukom preduzeća u skladu sa zakonom i Statutom;
- nepoštovanje radne i tehnološke discipline koja je utvrđena aktom poslodavca.
Opravdanim razlogom za otkaz ugovora o radu, ne smatra se:
1. privremena sprečenost za rad usled bolesti, nesreće na radu ili profesionalnog oboljenja;
2. korišćenje porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta;
3. odsluženje ili dosluženje vojnog roka;
4. članstvo u političkoj organizaciji, sindikatu, pol, jezik, nacionalna pripadnost, socijalno poreklo, veroispovest, političko ili drugo uverenje ili neko drugo lično svojstvo zaposlenog;
5. obraćanje zaposlenog sindikatu ili organima nadležnim za zaštitu prava iz radnog odnosa u skladu sa zakonom, opštim aktom i ovim ugovorom.
Poslodavac može da ponudi zaposlenom zaključivanje ugovora o radu pod izmenjenim uslovima, u smislu člana 17 i 18 ovog ugovora.
Poslodavac može da ponudi zaključivanje ugovora o radu u smislu stava 1 ovog člana samo iz opravdanih razloga.
Zaposlenom koji odbije da zaključi ugovor o radu u smislu stava 1 ovog člana, poslodavac može da otkaže ugovor o radu.
Otkaz ugovora o radu iz člana 47 stav 1 tačka 1 do 4, 6 i 7 poslodavac može dati zaposlenom u roku od tri meseca od dana saznanja za činjenice koje su osnov za davanje otkaza, odnosno u roku od šest meseci od dana nastupanja činjenica koje su osnov za davanje otkaza.
Otkaz ugovora o radu iz člana 47 stav 1 tačka 5 ovog ugovora poslodavac može dati zaposlenom najkasnije do isteka roka zastarelosti utvrđene zakonom za krivično delo.
Poslodavac je dužan da pre isteka ugovora o radu zaposlenom zatraži mišljenje sindikata čiji je zaposleni član.
Sindikat je dužan da dostavi mišljenje iz stava 3 ovog člana u roku od pet dana.
Otkaz ugovora o radu daje se u pisanom obliku i obavezno sadrži obrazloženje i pouku o pravnom leku.
Akt iz stava 1 ovog člana je konačan danom dostavljanja zaposlenom.
Do dana prestanka radnog odnosa poslodavac je dužan da izvrši uplatu svih dospelih zarada i drugih primanja.
Zaposleni kome je ugovor o radu otkazan zato što ne ostvaruje potrebne rezultate ili nema potrebna znanja i sposobnosti, ima pravo na isplatu novčane naknade, i to:
1. kad ima do dve godine neprekidnog rada kod poslodavca - u visini jedne zarade;
2. ako ima od dve do 10 godina neprekidnog rada kod poslodavca - u visini jedne i po zarade;
3. kad ima od 10 do 20 godina neprekidnog rada kod poslodavca - u visini dve zarade;
4. kad ima preko 20 godina neprekidnog rada kod poslodavca - u visini dve i po zarade.
Zaradom u smislu stava 1 ovog člana smatra se zarada koju je zaposleni ostvario u skladu sa zakonom, opštim aktom i ovim ugovorom, za mesec koji prethodi mesecu u kome mu prestaje radni odnos.
Ako sud donese pravosnažnu odluku kojom je utvrđeno da je zaposlenom nezakonito prestao radni odnos, zaposleni ima pravo da se vrati na rad, ako to zahteva.
Pored vraćanja na rad iz stava 1 ovog člana, poslodavac je dužan da zaposlenom isplati naknadu štete u visini izgubljene zarade i drugih primanja koja mu pripadaju po zakonu, opštem aktu i ovom ugovoru i uplati doprinose za obavezno socijalno i penzijsko osiguranje.
Naknada štete iz stava 2 ovog člana umanjuje se za iznos prihoda koji je zaposleni ostvario po bilo kom osnovu, po prestanku radnog odnosa.
V VIŠAK ZAPOSLENIH
Poslodavac je u obavezi da pre otkaza ugovora o radu zbog tehnoloških, ekonomskih, ili organizacionih promena donese program rešavanja viška zaposlenih.
Upravni odbor preduzeća formiraće zajedničku komisiju za socijalni dijalog sastavljenu od predstavnika poslodavca i reprezentativnog sindikata.
Zadatak komisije je: izrada socijalnog programa za zaposlene u preduzeću, programa racionalizacije broja zaposlenih, programa prestruktuiranja i unapređenja poslovanja osnovne delatnosti i izrada kriterijuma za dodatno stimulisanje neposrednih izvršilaca u osnovnoj delatnosti, prema kriterijumima koje će utvrditi Komisija za socijalni dijalog za komunalne delatnosti grada Beograda.
Socijalni program iz ovog člana sadrži podatke o zaposlenima koji predstavljaju višak, poslove koje obavljaju, kvalifikacionu strukturu, godine starosti, mere kojima se stvaraju uslovi za njihovo zapošljavanje, rok u kome će dati otkaz, a donose se u saradnji sa organizacijom nadležnom za poslove zapošljavanja i visinu otpremnine koju utvrdi Komisija iz stava 2 ovog člana, a koja ne može biti niža od iznosa otpremnine za dobrovoljni prestanak radnog odnosa koju utvrdi Komisija za socijalni dijalog za komunalne delatnosti grada Beograda.
Ako zaposleni primenom kriterijuma iz socijalnog programa, ostvaruju jednake ocene, primeniće se korektivni kriterijumi:
- ocena uspešnosti zaposlenog u radu koju daje poslodavac (viša isključuje nižu);
- stručna sprema (viša isključuje nižu);
- radno iskustvo na tom radnom mestu (duže isključuje kraće);
- staž osiguranja (duži isključuje kraći);
- zdravstveno stanje;
- materijalne prilike zaposlenog (lošije isključuje bolje);
- i drugi specifični kriterijumi (srodstvo sa drugim zaposlenima, mesto stanovanja u odnosu na radno mesto i dr.).
Ovi korektivni kriterijumi primenjuju se i u slučaju otkaza ugovora o radu iz člana 47 stav 1 tačka 8.
Pored prava utvrđenih socijalnim programom, poslodavac se obavezuje da isplati zaposlenom i otpremninu predviđenu Zakonom o radu.
Program rešavanja viška zaposlenih sadrži predlog mera i to naročito: premeštaj na druge poslove, rad kod drugog poslodavca, prekvalifikacija ili dokvalifikacija, skraćeno radno vreme i druga prava u skladu sa zakonom, opštim aktom i ovim ugovorom.
U slučaju otkaza ugovora o radu u smislu člana 47 stav 1 tačka 8 ovog ugovora, poslodavac je dužan da isplati otpremninu u visini utvrđenoj socijalnim programom preduzeća.
Ako poslodavac nema sopstvenih sredstava, ili mu nedostaju sredstva za obezbeđivanje prava viška zaposlenih utvrđenih Zakonom o radu, koristiće se i sredstva planirana u budžetu osnivača preduzeća.
VI ODGOVORNOST, NAKNADA ŠTETE I UDALJENJE ZAPOSLENOG
Zaposleni je odgovoran za povredu radne obaveze utvrđene ugovorom o radu.
Postupak utvrđivanja odgovornosti zaposlenog obuhvata: pisanu prijavu, način utvrđivanja činjeničnog stanja od strane neposrednog rukovodioca zaposlenog, pisanu izjavu zaposlenog, izveštaj stručne službe o utvrđivanju činjeničnog stanja i odluku generalnog direktora sa obrazloženjem.
Zaposleni koji na radu, odnosno u vezi sa radom, namerno ili iz krajnje nepažnje prouzrokuje štetu preduzeću, dužan je da štetu nadoknadi u skladu sa zakonom i ovim ugovorom.
Ako štetu prouzrokuje više zaposlenih, svaki zaposleni odgovoran je za deo štete koju je prouzrokovao.
Ako se za zaposlenog iz stava 2 ovog člana ne može utvrditi deo štete koju je prouzrokovao, smatra se da su svi zaposleni podjednako odgovorni i štetu nadoknađuju u jednakim delovima.
Ako je više zaposlenih prouzrokovalo štetu krivičnim delom sa umišljajem, za štetu odgovaraju solidarno.
Postojanje štete, njenu visinu, okolnosti pod kojima je nastala, ko je štetu prouzrokovao i kako se nadoknađuje, utvrđuje poslodavac, u skladu sa ovim ugovorom.
Generalni direktor preduzeća ili zaposleni koga on ovlasti, pokreće postupak za utvrđivanje odgovornosti zaposlenog za štetu, u roku od pet dana od dana prijema prijave o prouzrokovanoj šteti, ili ličnog saznanja da je šteta prouzrokovana preduzeću i određuje komisiju za utvrđivanje činjenica i okolnosti pod kojima je šteta nastala, visinu štete i odgovornost lica za prouzrokovanu štetu.
Jednog člana komisije iz stava 1 ovog člana predlažu reprezentativni sindikati, ili na zahtev zaposlenog sindikat čiji je on član.
Prijava iz stava 1 ovog člana, naročito sadrži: ime i prezime zaposlenog koji je štetu prouzrokovao poslodavcu, vreme, mesto i način izvršenja štetne radnje, dokaze koji ukazuju da je zaposleni prouzrokovao štetu poslodavcu i predlog poslodavcu da pokrene postupak za utvrđivanje odgovornosti zaposlenog za štetu.
Na osnovu izveštaja komisije iz člana 62 generalni direktor ili zaposleni koga on ovlasti, donosi rešenje kojim se zaposleni obavezuje da nadoknadi štetu, ili se zaposleni oslobađa od odgovornosti za naknadu štete.
Visina štete utvrđuje se na osnovu cenovnika ili knjigovodstvene evidencije vrednosti stvari.
Ako se visina štete ne može utvrditi u tačnom iznosu, odnosno na osnovu cenovnika ili knjigovodstvene evidencije ili bi utvrđivanje njenog iznosa prouzrokovalo nesrazmerne troškove, visinu naknade štete utvrđuje poslodavac u paušalnom iznosu, procenom štete ili veštačenjem stručnog lica.
Po prijemu rešenja o naknadi štete, zaposleni daje pismenu izjavu o tome da li prihvata da se naknada štete izvrši obustavom utvrđenog iznosa od njegove zarade.
Ako zaposleni ne prihvati da naknadi štetu, pokreće se postupak pred nadležnim sudom.
Ako poslodavac nađe da je zaposleni dužan da naknadi štetu, određuje način kako će zaposleni štetu da naknadi i u kom roku.
Poslodavac može zaposlenog obavezati da štetu naknadi u novcu ili, ako je moguće, popravkom ili dovođenjem oštećene stvari u stanje u kome je postojala pre nastupanja štete.
O tome da li pristaje ili ne pristaje da naknadi štetu, zaposleni je dužan da da pismenu izjavu.
Ako zaposleni ne pristane da nadoknadi štetu ili ne nadoknadi štetu u roku od tri meseca od dana davanja izjave da pristaje da štetu nadoknadi, o šteti odlučuje nadležni sud.
Poslodavac može, u opravdanim slučajevima, delimično osloboditi zaposlenog od naknade štete koju je prouzrokovao osim ako je štetu prouzrokovao namerno.
Predlog za oslobađanje od naknade štete može podneti zaposleni.
Pri donošenju odluke o delimičnom oslobađanju od naknade štete, poslodavac će ceniti rad i ponašanje zaposlenog, kao i da li bi zaposleni sa nadoknadom štete bio doveden u težak materijalni položaj.
Zaposleni koji je u radu ili u vezi sa radom, namerno ili krajnjom nepažnjom, prouzrokovao štetu trećem licu, a koju je naknadio poslodavac, dužan je da poslodavcu naknadi iznos isplaćene štete.
Ako zaposleni pretrpi povredu ili štetu na radu ili u vezi sa radom, poslodavac je dužan da mu nadoknadi štetu, u skladu sa zakonom, opštim aktom i ovim ugovorom.
Ako se u roku od 30 dana od dana pretrpljene povrede ili štete na radu ili u vezi sa radom poslodavac i zaposleni ne sporazumeju o naknadi štete, zaposleni ima pravo da naknadu štete zahteva pred nadležnim sudom.
Zaposleni može da bude privremeno udaljen sa rada ako je protiv njega pokrenut krivični postupak zbog krivičnog dela učinjenog na radu ili u vezi sa radom ili ako je učinio povredu radne obaveze koja ugrožava imovinu veće vrednosti.
Zaposleni kome je određen pritvor udaljuje se sa rada od prvog dana pritvora, dok pritvor traje.
Za vreme privremenog udaljenja zaposlenog sa rada u smislu člana 69 i 70 ovog ugovora, zaposlenom pripada naknada zarade u visini jedne četvrtine, ako izdržava porodicu u visini jedne trećine mesečne zarade koju je ostvario za mesec pre privremenog udaljenja.
Naknada zarade za vreme privremenog udaljenja u smislu člana 70 ovog ugovora, isplaćuje se na teret organa koji je odredio pritvor.
Udaljenje zaposlenog po osnovu ovog ugovora može da traje najduže tri meseca, u kom periodu je poslodavac dužan da zaposlenog vrati na rad ili da mu otkaže ugovor o radu, ako za to postoje opravdani razlozi iz člana 47 stav 1 tačka 3 do 5 ovog ugovora.
Zaposlenom za vreme privremenog udaljenja sa rada pripada razlika između iznosa naknade zarade primljene po osnovu člana 71 ovog ugovora i punog iznosa zarade ostvarene za mesec pre privremenog udaljenja uvećanog za prosečni porast zarada zaposlenih kod poslodavca za vreme u kome mu pripada naknada i to:
1. ako krivični postupak protiv njega bude obustavljen pravosnažnom odlukom, ili ako pravosnažnom odlukom bude oslobođen optužbe, ili je optužba protiv njega odbijena, ali ne zbog nenadležnosti;
2. ako zaposlenom ne prestane radni odnos u smislu člana 47 stav 1 tačka 3 do 5 ovog ugovora.
VII ZAŠTITA NA RADU
Poslodavac i zaposleni su dužni da se u procesu rada pridržavaju odredaba zakona i drugih propisa iz zaštite na radu.
Zaposleni ima pravo na bezbednost i zaštitu zdravlja u skladu sa zakonom, Pravilnikom o zaštiti na radu i drugim aktima poslodavca.
Poslodavac je dužan da rad organizuje tako da se obezbedi zaštita života i zdravlja zaposlenih.
Poslodavac se obavezuje:
1. da obezbedi zaposlenima lična zaštitna sredstva i opremu ako se opasnosti i štetnosti koje se pojavljuju u procesu rada ne mogu otkloniti na drugi način. Sredstva za zaštitu na radu i oprema se obezbeđuju prema specifikaciji ličnih zaštitnih sredstava i opreme, koja čini sastavni deo Pravilnika o zaštiti na radu i godišnjeg plana zaštite na radu;
2. da obezbedi izradu godišnjeg plana i programa o zaštiti na radu i potrebna finansijska sredstva;
3. da obezbedi sredstva za svakodnevnu ličnu higijenu zaposlenih, a posebno zaposlenima koji rade na poslovima pri čijem obavljanju dolazi do prljanja, mašćenja i sl.;
4. da obezbedi osposobljavanje zaposlenih za bezbedan rad, odnosno teoretsku i praktičnu obuku svakog zaposlenog na njegovom radnom mestu. Osposobljavanje zaposlenih za bezbedan rad sprovodi se saglasno Zakonu o zaštiti na radu i programu koji utvrđuje stručna služba - Služba zaštite na radu;
5. da obezbedi održavanje oruđa za rad u ispravnom stanju, saglasno opštem aktu preduzeća;
6. da se pri planiranju, izgradnji novih pogona i uvođenja novih procesa proizvodnje, novih metoda rada i sl. pribavi mišljenje reprezentativnih sindikata, u roku od 30 dana po izradi plana i programa, o planiranim, odnosno potrebnim merama zaštite od buke, štetnih materija, vibracija i drugih štetnih uticaja za život i zdravlje zaposlenih, uz angažovanje stručne službe preduzeća;
7. da obezbedi posebnu zaštitu žena, omladine i invalida u skladu sa Zakonom o zaštiti na radu, Zakonom o radu i drugim važećim propisima;
8. da u toku kalendarske godine osigura sve zaposlene za slučaj smrti, invaliditeta ili povrede na radu, a visinu premije i druge uslove osiguranja utvrdiće Upravni odbor preduzeća.
Zaposleni se obavezuju:
1. da se obuče za primenu mera zaštite na radu i za pružanje pomoći ostalim zaposlenima;
2. da svoje poslove vrše sa punom pažnjom, radi obezbeđenja svog života i zdravlja i ostalih zaposlenih i da pravilno rukuju oruđima za rad;
3. da se pridržavaju propisanih i naloženih mera zaštite na radu i da se staraju o sprovođenju i unapređenju zaštite na radu;
4. da se podvrgnu odgovarajućem alko testu ukoliko se posumnja da su pod uticajem alkoholnog pića;
5. da namenski koriste lična zaštitna sredstva i opremu, da njima pažljivo rukuju i da ih održavaju u ispravnom stanju;
6. da se podvrgavaju redovnim i vanrednim preventivno-zdravstvenim pregledima, koji se obavljaju u skladu sa programom poslodavca;
7. da stalno usavršavaju svoje znanje i praktičnu sposobnost u vezi sa zaštitom na radu i zaštitom radne i životne sredine i obavljanjem svojih poslova sprečavaju zagađivanje radne i životne sredine.
Zaposleni je odgovoran ako suprotno nameni koristi sredstva i opremu lične zaštite, nepravilno rukuje njima i ne održava sredstva u ispravnom stanju, ako odmah ne obavesti neposrednog rukovodioca o kvarovima ili drugim nedostacima koji mogu urgoziti život drugih zaposlenih i bezbednost procesa rada.
Direktori funkcija se obavezuju: da preduzmu mere za obezbeđenje sigurnosti zaposlenih na radu u saradnji sa stručnom službom, obezbede uslove za obavljanje lekarskih pregleda zaposlenih, za ispitivanje radne sredine i oruđa za rad i postupe po nalogu poslodavca, u vezi sa sprovođenjem naloženih mera zaštite na radu.
Šefovi sektora i službi se obavezuju: da neposredno sprovode propisane i naložene mere na radu, u skladu sa zakonom, prate i kontrolišu u okviru svoje organizacione jedinice, redovno vršenje zdravstvenih pregleda zaposlenih, oruđa za rad i uslova rada, da obaveštavaju stručnu službu o svakoj povredi na radu, o pojavama koje bi mogle da ugroze bezbednost zaposlenih i pripremaju naloge za nabavku ličnih zaštitnih sredstava i opreme.
Poslovođa se obavezuju: da neposredno sprovode propisane i naložene mere zaštite na radu u skladu sa zakonom, obaveštavaju šefa svoje organizacione jedinice i stručnu službu o svakoj povredi na radu i svakodnevno kontrolišu korišćenje ličnih zaštitnih sredstava i opreme u svojoj organizacionoj jedinici.
Zaposleni ima pravo da odbije da radi poslove ako mu zbog vršenja tih poslova preti opasnost po život ili zdravlje i ako mu poslodavac u skladu sa zakonom i ovim ugovorom nije obezbedio odgovarajuća sredstva za rad i uslove za rad.
Ovlašćeni predstavnik sindikata ima pravo da se neposredno upozna sa primenjenim merama zaštite na radu i uslovima na svakom radnom mestu i da poslodavcu predloži preduzimanje potrebnih mera zaštite na radu u skladu sa zakonom i drugim propisima.
O preduzetim merama po predlogu iz prethodnog stava, poslodavac je dužan da obavesti predsednike sindikata u roku od 30 dana.
Poslodavac se obavezuje da obrazuje odbor za zaštitu na radu kao savetodavno telo od predstavnika preduzeća i reprezentativnih sindikata.
Odbor zaštite na radu daje predloge za poboljšanje zaštite na radu po sopstvenoj inicijativi ili na zahtev sindikata, osnivača, Upravnog odbora preduzeća i poslodavca.
U cilju prevencije radne invalidnosti, poslodavac je obavezan da izdvoji sredstva, a najmanje u visni od 0,2% na masu sredstava isplaćenih na ime zarade za svaki mesec za korišćenje organizovanog rekreativnog odmora u Fond za prevenciju radne invalidnosti i rehabilitaciju zaposlenih. Zaposleni su dužni da ta sredstva koriste u skladu sa kriterijumima koje utvrdi sindikat.
VIII ZARADA, NAKNADA I OSTALA LIČNA PRIMANJA
Zaposleni ima pravo na odgovarajuću zaradu u skladu sa zakonom, kolektivnim ugovorima i ugovorom o radu.
Zaposlenom se garantuje jednaka zarada za isti rad ili rad iste vrednosti koji ostvaruje kod poslodavca.
Zaposleni obavlja poslove prema Pravilniku o sistematizaciji poslova i radnih mesta kojim se utvrđuje vrsta posla, stručna sprema i posebni uslovi potrebni za rad na tim poslovima.
Zarade se isplaćuju zaposlenima dva puta mesečno i to:
- akontacija za tekući mesec između 25. i 30. u tekućem mesecu;
- konačni obračun zarade do 15. u narednom mesecu.
Zarada zaposlenog isplaćuje se samo u gotovom novcu.
Poslodavac je dužan da zaposlenom, prilikom svake isplate zarade, dostavi pismeni obračun.
Zarada zaposlenih utvrđuje se na nivou odgovarajuće, uporedive veličine - prosečno isplaćene zarade po zaposlenom u privredi grada u prethodnom mesecu u odnosu na mesec za koji se vrši obračun i isplata zarada.
Zaposleni ostvaruju pravo na masu sredstava za isplatu zarada po osnovu:
- ostvarene zaposlenosti u obračunskom periodu (broja zaposlenih na osnovu časova rada),
- prosečno isplaćene zarade po zaposlenom u privredi grada u prethodnom mesecu i
- procenta korekcije iz člana 85 Posebnog kolektivnog ugovora.
U skladu sa prethodno definisanim parametrima utvrđuje se cena rada za najjednostavniji rad i vrednost radnog časa za standardni učinak, koja se primenjuje za obračun.
Ukoliko se prosečna ciljna zarada zaposlenih u preduzeću isplaćuje ispod prosečne ciljne zarade zaposlenih u privredi grada, usklađivanje će se vršiti sukcesivno, kontinuirano.
Masa zarada iz prethodnog člana ugovara se najkasnije do 30. novembra tekuće godine za narednu godinu na osnovu sporazumno utvrđene metodologije, odnosno mehanizma korelacije zarada u preduzećima i prosečno ostvarivane zarade u privredi Beograda, u zavisnosti od ekonomsko-finansijskog položaja preduzeća, mogućnosti osnivača definisanih na osnovama politike razvoja komunalnih delatnosti.
Zarada zaposlenog sastoji se iz:
- zarade koju zaposleni ostvaruje za obavljeni rad i vreme provedeno na radu,
- uvećane zarade,
- naknade zarade i drugih primanja iz ovog ugovora koja imaju karakter zarade.
Osnovna zarada koju zaposleni ostvaruje za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, utvrđuje se na osnovu cene rada dobijene iz mase zarada utvrđene u članu 83 i koeficijenta vrednosti posla svakog zaposlenog.
Osnovna zarada kod poslodavca kretaće se u rasponu 1:6.
Koeficijent za utvrđivanje cene rada poslova koji zaposleni obavlja sadrži sve elemente po osnovu složenosti poslova, odgovornosti, uslova rada i stručne spreme, utvrđenih opštim aktom o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji poslova.
KOEFICIJENTI ZA TIPIČNA RADNA MESTA SU:
|
|
|||
|
Grupa poslova |
Stručna sprema |
Naziv radnog mesta - posla |
Koeficijent složenosti |
|
|
|||
|
I |
NK |
|
1.38-1.76 |
|
|
|||
|
II |
NSS |
|
1.38-1.76 |
|
|
|||
|
III |
PK |
|
1.68-2.32 |
|
|
|||
|
IV |
KV |
|
2.04-2.69 |
|
|
|||
|
V |
SSS |
|
2.28-2.93 |
|
|
|||
|
VI |
VKV |
|
2.64-3.67 |
|
|
|||
|
VII |
VŠS |
|
2.80-4.00 |
|
|
|||
|
VIII |
VSS |
|
3.50-5.10 |
|
|
|||
|
IX |
VSS |
|
6.30-8.28 |
|
|
|||
Osnovna zarada zaposlenog može se uvećati i za radni učinak zaposlenog.
Zarada zaposlenog može biti veća ili manja po osnovu ostvarenog radnog učinka.
Radni učinak zaposlenog utvrđuje se na osnovu tehničkih normativa, za rezultate rada koji se mogu egzaktno meriti ili na osnovu ocene rezultata rada.
Ocenu rezultata rada zaposlenog vrši poslodavac na predlog neposrednog rukovodioca uzimajući u obzir:
1. prisutnost na radu i korišćenje radnog vremena;
2. obim izvršenih poslova u odnosu na planirane;
3. kvalitet izvršenih poslova u odnosu na standardni kvalitet koji je uobičajen za odgovarajuću vrstu poslova;
4. izvršavanje poslova u odgovarajućim rokovima.
Po osnovu prisutnosti, obima, kvaliteta i izvršavanja poslova u predviđenim rokovima, osnovna zarada za radni učinak zaposlenog može se uvećati do 40%, odnosno umanjiti do 20%.
Prosečna zarada u preduzeću, ostvarena po ovom ugovoru ne može biti niža od ostvarene prosečne zarade zaposlenih u privredi grada Beograda.
Zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu za:
- prekovremeni rad u koji se ne uračunava radno vreme unapred određeno na osnovu izvršenja godišnje preraspodele radnog vremena - 45%;
- rad na državni ili verski praznik za koji je zakonom predviđeno da se ne radi - 150%;
- rad noću (između 22 i 6 časova narednog dana), ako takav rad nije uračunat pri utvrđivanju cene rada - 45%;
- rad nedeljom - 15%;
- rad u smeni - 2%.
Poslodavac se obavezuje da zaposlenom isplaćuje dodatak na zaradu u iznosu od 0,5% cene rada utvrđene ovim ugovorom za svaku godinu radnog staža.
Poslodavac je dužan da zaposlenom obezbedi primanja koja su u funkciji izvršenja poslova, za mesečnu ishranu u toku rada, za regres za korišćenje godišnjeg odmora i u drugim slučajevima utvrđenim zakonom i ovim ugovorom.
Poslodavac obezbeđuje:
- mesečnu ishranu u toku rada, u visini od 20% od prosečne zarade po zaposlenom u privredi republike, prema poslednjem objavljenom podatku Republičkog zavoda za statistiku;
- regres za korišćenje godišnjeg odmora - ako zaposleni ima pravo na godišnji odmor u trajanju od najmanje 18 radnih dana, u visini prosečne mesečne zarade po zaposlenom u privredi republike, prema poslednjem objavljenom podatku Republičkog zavoda za statistiku. Ukoliko zaposleni ostvari pravo na godišnji odmor u trajanju kraćem od 18 dana ima pravo na srazmerni deo regresa;
- ostala povećanja zarade u skladu sa zakonom i ovim ugovorom.
Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini zarade koju bi ostvario da radi, za vreme odsustvovanja sa rada na dan praznika koji je neradni dan, godišnjeg odmora, plaćenog odsustva, vojne vežbe i odazivanje na poziv državnog organa.
Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini zarade koju bi ostvario da radi u slučaju: davanja krvi, tkiva i drugih delova tela; prisustvovanje sednicama organa uprave i lokalne samouprave, organa upravljanja kod poslodavca, organa sindikata i saveza sindikata u svojstvu člana; stručnog osposobljavanja i usavršavanja radi potrebe rada kod poslodavca i učešća u radno-proizvodnim takmičenjima i izložbama inovacija i drugih vidova stvaralaštva.
Zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene nesposobnosti za rad do 30 dana, i to:
1. u visini 75% zarade koju bi ostvario u mesecu u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, ako je ona prouzrokovana bolešću ili povrednom van rada,
2. u visini 100% zarade koju bi ostvario u mesecu u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, koja ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa Zakonom o radu, ako je ona prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom bolešću, ako zakonom nije drugačije određeno.
Zaposleni ima pravo na naknadu troškova za dolazak i odlazak sa rada i za vreme provedeno na službenom putu u zemlji, u visini utvrđenoj opštim aktom i ovim ugovorom.
Zaposleni ima pravo na naknadu troškova:
1. prevoza za dolazak i povratak sa posla do iznosa cene prevozne karte, s tim što tako utvrđena naknada ne može biti manja od 50% visine cene prevozne karte;
2. dnevnica za službena putovanja u zemlji - u visini od 5% prosečne mesečne zarade u privredi republike, prema poslednjem objavljenom podatku Republičkog zavoda za statistiku.
Troškovi prevoza i troškovi noćenja na službenom putovanju priznaju se u celini, prema priloženom računu, s tim što se troškovi noćenja priznaju do iznosa cene u hotelu "A" i "B" kategorije.
Zaposleni ima pravo na naknadu troškova za vreme provedeno na službenom putu u inostranstvu pod uslovima, na način i u visini utvrđenoj posebnim propisima.
Naknada troškova prevoza i naknadu za ishranu u smislu stava 2 tačka 1 i 2 ovog člana, poslodavac može da ugovori sa licem koje obavlja privremene i povremene poslove van prostorija poslodavca.
Dnevnica u smislu stava 2 tačka 2 ovog člana može se isplatiti i licu koje nije u radnom odnosu kod poslodavca, a koje je poslodavac angažovao radi obavljanja određenog posla, odnosno vršenja funkcije.
Vreme provedeno na službenom putu iz stava 2 tačka 2 ovog člana po jednom putnom nalogu, može trajati pet radnih dana neprekidno.
Zaposleni ima pravo na troškove prevoza sopstvenim putničkim automobilom koji su u funkciji izvršenja poslova (do iznosa 30% cene jednog litra benzina po pređenom kilometru), na osnovu posebnog akta generalnog direktora.
Poslodavac je dužan da obezbedi zaposlenom:
1. otpremninu pri odlasku u penziju - u visini dve zarade koju bi ostvario za mesec koji prethodi mesecu u kojem se isplaćuje otpremnina, s tim što tako ispaćena otpremnina ne može biti niža od dve prosečne zarade po zaposlenom isplaćene kod poslodavca za mesec koji prethodi mesecu u kojem se vrši isplata otpremnine, odnosno dve prosečne zarade isplaćene u privredi grada prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike - ako je to za zaposlenog povoljnije;
2. pomoć porodici u slučaju smrti zaposlenog, bračnog druga ili dece (prema kojoj zaposleni ima obavezu izdržavanja) - u visini troškova pogrebnih usluga, prema prosečnim cenama JKP za pogrebne usluge, a najviše u visini dve prosečne zarade po zaposlenom isplaćene u preduzeću za mesec koji prethodi mesecu u kojem se vrši isplata.
3. Solidarnu pomoć za slučajeve:
- duže ili teže bolesti, zdravstvene rehabilitacije i nastupa teže invalidnosti zaposlenog i bračnog druga i dece (prema kojim zaposleni ima obavezu izdržavanja), do visine neoporezivog iznosa po članu 18 Zakona o porezu na dohodak građana;
- uništenja ili oštećenja imovine usled elementarnih nepogoda, prema zapisniku komisije poslodavca za utvrđivanje nastale štete, ali ne više od deset prosečnih zarada isplaćenih u preduzeću u mesecu koji prethodi isplati solidarne pomoći;
- smrti roditelja, usvojenika u usvojioca zaposlenog, u visini jedne prosečne zarade po zaposlenom isplaćene u preduzeću za mesec koji prethodi mesecu u kojem se vrši isplata;
- nabavke lekova za zaposlenog, bračnog druga i dece (prema kojim zaposleni ima obavezu izdržavanja), do iznosa troškova prema priloženim računima, koji nisu na listi Fonda zdravstvenog osiguranja.
4. Jubilarnu nagradu povodom jubilarne godine rada u preduzeću u visini od 1 do 5 prosečnih zarada u preduzeću u mesecu koji prethodi mesecu u kome je zaposleni navršio jubilarne godine, i to:
- za 10 godina rada kod poslodavca - 1 prosečna zarada;
- za 20 godina rada kod poslodavca - 2 prosečne zarade;
- za 30 godina rada kod poslodavca - 3 prosečne zarade; (zaposlenoj - 4 prosečne zarade)
- za 35 godina rada kod poslodavca - 4 prosečne zarade; (zaposlenoj - 5 prosečnih zarada)
- za 40 godina rada kod poslodavca - 5 prosečnih zarada.
Poslodavac može vršiti isplate zaposlenima povodom jubileja i drugih prigodnih prilika po prethodnom obaveštenju osnivača.
U slučaju smrti zaposlenog poslodavac preuzima obavezu stipendiranja dece zaposlenog dok su na redovnom školovanju.
Stipendija se utvrđuje u visini za:
- osnovno obrazovanje - 15%;
- srednje obrazovanje - 25%;
- više i visoko obrazovanje - 35%
prosečne zarade isplaćene u preduzeću u mesecu koji prethodi mesecu za koji se vrši isplata.
Korisnik stipendije zaključuje ugovor sa poslodavcem.
Poslodavac je dužan da u skladu sa raspoloživim sredstvima isplati zaposlenom zajam za nabavku: zimnice, ogreva i udžbenika - do iznosa od jedne prosečne zarade po zaposlenom u privredi grada, prema poslednjem objavljenom podatku Republičkog zavoda za statistiku.
Isplata zajma u tekućem mesecu ne može se vršiti pre isplate zarade za prethodni mesec.
Vraćanje zajma se vrši iz zarade zaposlenog najduže u šest mesečnih rata, počev od isplate u prvom narednom mesecu u odnosu na mesec u kome je isplaćen zajam.
Minimalna zarada u preduzeću iznosi 40% od prosečne zarade u privredi grada Beograda prema poslednjem objavljenom podatku Republičkog zavoda za statistiku, uvećana za 20% po osnovu specifičnosti poslova i uslova rada.
Poslodavac minimalnu zaradu može isplaćivati na osnovu posebne odluke Upravnog odbora, donete uz saglasnost reprezentativnih sindikata u periodu ne dužem od 3 meseca u toku kalendarske godine.
Prilikom donošenja odluke poslodavac zajedno sa sindikatom precizira rokove isplate razlike između isplaćene minimalne zarade i zarade radnog mesta na koje je zaposleni raspoređen.
IX UČEŠĆE U UPRAVLJANJU
Predstavnici zaposlenih imenuju se u Upravni i Nadzorni odbor preduzeća, koji čine 1/3 članova na osnovu predloga sindikata u skladu sa Statutom preduzeća.
Postupak za predlaganje i biranje članova Upravnog i Nadzornog odbora do okončanja vodi i za njega odgovara reprezentativni sindikat.
Reprezentativni sindikati učestvuju u postupku statusnih promena preduzeća, a posebno svojinske promene ili ugovaranja koncesija preduzeća i imaju pravo davanja mišljenja i predloga.
Upravni odbor donosi pravilnik o rešavanju stambenih potreba zaposlenih uz mišljenje reprezentativnog sindikata.
Upravni odbor je, pre donošenja pravilnika o zaštiti na radu, dužan da pribavi mišljenje reprezentativnog sindikata.
X USLOVI ZA RAD SINDIKATA
Poslodavac je dužan da u skladu sa zakonom, zaposlenima omogući sindikalno organizovanje i sprovođenje aktivnosti usmerenih na poboljšanje njihovih uslova rada i ukupnog životnog položaja.
Poslodavac je obavezan da sindikatu omogući delovanje u skladu sa njegovom ulogom i zadacima iz zakona o kolektivnim ugovorima, i to:
- da pokreće inicijative, podnosi zahteve i predloge i da zauzima stavove o svim pitanjima od značaja za materijalni i socijalni položaj zaposlenih i uslove rada;
- da se informiše o pitanjima koja su od značaja za materijalni i socijalni položaj zaposlenih;
- da se upozna sa materijalima, da prisustvuje sednicama na kojima se razmatraju mišljenja, predlozi, inicijative i zahtevi sindikata, odnosno na kojima se odlučuje o pojedinačnim pravima zaposlenih.
Poslodavac je dužan:
- da sindikatu obezbedi korišćenje prostorija bez plaćanja naknade i pružanja potrebnih stručnih, administrativnih i tehničkih usluga neophodnih za njegov rad;
- da omogući predsedniku reprezentativnog sindikata da profesionalno obavlja funkciju predsednika, kako bi se sprovodile sve aktivnosti i zadaci, u interesu zaposlenih i poslodavaca, koji proizlaze iz zakona i kolektivnih ugovora i da za to vreme prima naknadu zarade;
- da predsedniku - povereniku reprezentativnog sindikata sporazumno obezbedi utvrđen broj plaćenih časova mesečno za obavljanje njegove funkcije, a ako se sporazum ne postigne najmanje 40 plaćenih časova mesečno u preduzećima do 200 zaposlenih, i po jedan čas mesečno više na svakih daljih 100-1.000 članova, i po tri časa više na svakih daljih 500 članova;
- da sindikalnim poverenicima i predsednicima sindikalnih podružnica drugih sindikalnih organizacija sporazumno obezbedi utvrđen broj plaćenih časova mesečno za obavljanje funkcija, a ako se sporazum ne postigne, najmanje jednu polovinu od plaćenih časova koji se obezbeđuju za predsednika tog sindikata, srazmerno broju članova;
- da predstavnicima sindikata omogući informisanje zaposlenih, isticanjem obaveštenja na određenim mestima, pristupačnim zaposlenima i za to određenim;
- da predstavnici sindikata mogu odsustvovati sa posla radi prisustvovanja sindikalnim sastancima, konferencijama, sednicama i kongresima na koje su pozvani;
- da se mišljenja i predlozi reprezentativnog sindikata razmotri pre donošenja odluka od značaja za materijalni, ekonomski i socijalni položaj zaposlenih, i da se u odnosu na njih opredeli;
- da predsednika reprezentativnog sindikata poziva na sednice upravnog odbora, kao i predsednike drugih sindikata, kada se razmatraju inicijative koje uputi određeni sindikat ili odlučuje o pitanjima koja se odnose na prava i obaveze zaposlenih.
Predsednik sindikata i članovi odbora, predsednici sindikalnih podružnica i sindikalni poverenici, ako postupaju u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorima, ne mogu se rasporediti na drugo radno mesto odnosno kod drugog poslodavca i ne može se utvrditi prestanak potrebe za njihovim radom ili na drugi način dovesti u nepovoljan položaj zbog sindikalnih aktivnosti za vreme obavljanja svojih funkcija i u roku od dve godine po prestanku funkcije.
Sindikat u preduzeću dužan je da svoj rad organizuje tako da ne ometa redovan rad i funkcionisanje preduzeća i ne remeti propisan red i disciplinu.
XI ORGANIZOVANJE PROCESA ŠTRAJKA
Način organizovanja i sprovođenja štrajka vrši se u skladu sa Zakonom o štrajku i Kolektivnim ugovorom.
Osnivač posebnim aktom utvrđuje minimum procesa rada za vreme trajanja štrajka i pravne posledice za slučaj neobezbeđivanja minimuma procesa rada.
Ukoliko se zbog neobezbeđivanja prava iz ovog ugovora i Posebnog kolektivnog ugovora, organizuje štrajk, on će se sprovoditi u skladu s zakonom, a zaposlenima koji u njemu učestvuju obezbediće se naknada.
XII PREGOVARANJE I ZAKLJUČIVANJE KOLEKTIVNOG UGOVORA
Ovaj ugovor zaključuje reprezentativni sindikat, poslodavac i osnivač preduzeća, a smatra se zaključenim kada ga potpišu svi učesnici ovog ugovora.
Predstavnici reprezentativnog sindikata koji učestvuju u pregovaranju za zaključivanje ovog ugovora, moraju imati ovlašćenje svog organa.
U postupku pregovaranja radi zaključivanja ovog ugovora, reprezentativni sindikat je dužan da ostvari saradnju sa sindikatom u koji je učlanjeno najmanje 10% zaposlenih kod poslodavca, radi izražavanja interesa zaposlenih koji su učlanjeni u taj sindikat.
Postupak za izmenu i dopunu ovog ugovora pokreću učesnici ugovora.
Postupak za izmenu i dopunu ovog ugovora pokreće se na osnovu pisanog predloga učesnika ugovora. Pisani predlog mora biti obrazložen.
Učesnici ovog ugovora dužni su da u roku od 15 dana razmotre pisani predlog za izmenu i dopunu ovog ugovora i da o predlogu odluče.
Ovaj ugovor obavezuje i zaposlene kod poslodavca koji nisu članovi sindikata, potpisnika ovog ugovora.
Ovaj ugovor zaključen je na neodređeno vreme.
Važenje ovog ugovora može prestati sporazumom učesnika, ili otkazom, na način utvrđen ovim ugovorom.
Ovaj ugovor prestaje sporazumom, kada pismeni sporazum o prestanku ovog ugovora potpišu učesnici ovog ugovora.
Ugovor prestaje otkazom kada jedan od učesnika ovog ugovora podnese pismeni otkaz drugom učesniku.
U slučaju otkaza ovaj ugovor se primenjuje najduže šest meseci od dana podnošenja otkaza, ako zakonom nije drukčije određeno, s tim što su učesnici dužni da postupak pregovaranja započnu najkasnije u roku od 15 dana od dana podnošenja otkaza.
Po isteku roka iz stava 5 ovog člana, ovaj ugovor prestaje da važi, ako se učesnici ovog ugovora drugačije ne sporazumeju.
Ako nastane spor u postupku zaključivanja, odnosno izmena i dopuna ovog ugovora, spor se rešava mirnim putem.
Sporna pitanja u primeni ugovora rešava arbitraža koju obrazuju učesnici ugovora u roku od 15 dana od nastanka spora.
U arbitražno veće svaki potpisnik ovog ugovora imenuje po dva predstavnika, koji između sebe biraju predsednika.
Odluka arbitraže o spornom pitanju obavezuje učesnike i donosi se jednoglasno.
Učesnici u zaključivanju ovog ugovora mogu pred nadležnim sudom da ostvare zaštitu prava utvrđenih ovim ugovorom.
XIII ZAVRŠNE ODREDBE
Učesnici ovog ugovora obavezuju se da u okviru svojih ovlašćenja preduzimaju sve potrebne radnje za primenu njegovih odredaba.
Ovaj ugovor stupa na snagu danom zaključivanja i primenjuje se narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu grada Beograda".
Odredbe o zaradama primenjivaće se po utvrđivanju koeficijenata za svaki posao u skladu sa članom 16 Posebnog kolektivnog ugovora za komunalna preduzeća grada Beograda počev od obračuna zarada za mesec juni 2003. godine.
Zaključivanjem ovog ugovora prestaje da važi Pojedinačni kolektivni ugovor JKP "Beogradske elektrane", broj 19689/94 od 9. decembra 1994. godine.
Danom stupanja na snagu ovog ugovora, opšti akti preduzeća usaglasiće se sa odredbama ovog ugovora u roku od 90 dana.