POJEDINAČNI KOLEKTIVNI UGOVORJAVNOG PREDUZEĆA "ADA CIGANLIJA"("Sl. list grada Beograda", br. 14/2003) |
I OPŠTE ODREDBE
1. Predmet Kolektivnog ugovora
Ovim pojedinačnim kolektivnim ugovorom (u daljem tekstu: Ugovor), u skladu sa Zakonom o radu, Opštim kolektivnim ugovorom i Posebnim kolektivnim ugovorom, ureduju se: prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih u JP "Ada Ciganlija" (u daljem tekstu: poslodavac), zasnivanje radnog odnosa; radno vreme; odmori i odsustva; zaštita zaposlenih; stručno usavršavanje zaposlenih; zabrana konkurencije; višak zaposlenih; zarada i ostala lična i druga primanja; prestanak radnog odnosa; naknada štete; uloga i uslovi za rad sindikata; učešće u upravljanju; zaključivanje kolektivnog ugovora i druga pitanja od značaja za zaposlene i poslodavca.
Na prava, obaveze i odgovornosti koji nisu uređeni ovim ugovorom primenjuju se odgovarajuće odredbe zakona i drugih propisa.
Ovaj ugovor obavezuje sve zaposlene, uključujući i zaposlene kod poslodavca koji nisu članovi sindikata, potpisnika ovog ugovora, osim direktora preduzeća čija se prava, obaveze i odgovornosti uređuju posebnim ugovorom.
2. Odnos zakona, opšteg akta, ovog kolektivnog ugovora i drugog opšteg akta poslodavca i ugovora o radu
Ovaj ugovor i drugi opšti akt poslodavca i ugovor o radu ne mogu da sadrže odredbe kojima se zaposlenima daju manja prava ili utvrđuju nepovoljniji uslovi rada od prava i uslova koji su utvrđeni zakonom i kolektivnim ugovorima. Ovim ugovorom, drugim opštim aktom poslodavca i ugovorom o radu mogu da se utvrde veća prava i povoljniji uslovi od prava i uslova utvrđenih zakonom, kao i druga prava koja nisu utvrđena zakonom, osim ako zakonom nije drukčije određeno.
3. Osnovna prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih
Zaposleni ima pravo na odgovarajuću zaradu, bezbednost i zaštitu zdravlja na radu, zdravstvenu zaštitu, zaštitu ličnog integriteta i druga prava u slučaju bolesti, smanjenja ili gubitka radne sposobnosti i starosti, materijalno obezbeđenje za vreme privremene nezaposlenosti, kao i pravo na druge oblike zaštite, u skladu sa zakonom, ovim kolektivnim ugovorom i drugim opštim aktom poslodavca.
Zaposlena žena ima pravo na posebnu zaštitu za vreme trudnoće i porođaja.
Zaposleni ima pravo na posebnu zaštitu radi nege deteta, u skladu sa zakonom.
Zaposleni mlađi od 18 godina i zaposleni invalidi imaju pravo na posebnu zaštitu.
Zaposleni, neposredno ili preko svojih predstavnika, imaju pravo na informisanje, izražavanje svojih stavova o bitnim pitanjima iz oblasti rada, kao i na učešće u pregovorima i zaključivanju kolektivnog ugovora.
Predstavnik zaposlenih, zbog aktivnosti na radu iz stava 1 ovog člana, ne može biti pozvan na odgovornost niti trpeti posledice zbog svoje aktivnosti ako postupa u skladu sa zakonom, ovim ugovorom i drugim opštim aktom poslodavca.
Poslodavac je dužan da zaposlenom za obavljeni rad isplati zaradu, u skladu sa zakonom, ovim ugovorom i ugovorom o radu.
Poslodavac je dužan da zaposlenom obezbedi uslove rada radi zaštite života i zdravlja, u skladu sa zakonom i drugim propisima, ovim ugovorom i drugim opštim aktom poslodavca.
Poslodavac je dužan da zaposlenog pre stupanja na rad upozna sa uslovima rada, organizacijom rada, pravima i obavezama koji proizilaze iz propisa o radu i bezbednosti i zaštite zdravlja na radu.
4. Zabrana diskriminacije
Lice koje traži zaposlenje kod poslodavca i zaposleni kod poslodavca ne mogu se stavljati u nepovoljniji položaj u odnosu na druge bez obzira na pol, rođenje, jezik, rasu, nacionalnu pripadnost, veroispovest, bračni status, porodične obaveze, političko ili drugo uverenje, socijalno poreklo, imovinsko stanje, članstvo u političkim organizacijama, sindikatima ili neko drugo licno svojstvo.
II ZASNIVANJE RADNOG ODNOSA
1. Uslovi za zasnivanje radnog odnosa
Radni odnos sa poslodavcem može da zasnuje lice koje ima opštu zdravstvenu sposobnost, najmanje 15 godina života i ispunjava druge uslove za rad na određenim poslovima, utvrđene Pravilnikom o sistematizaciji poslova kod poslodavca.
Pravilnikom o sistematizaciji poslova (u daljem tekstu: opšti akt) utvrđuje se vrsta posla, stručna sprema i drugi posebni uslovi za rad na tim poslovima.
Radni odnos sa licem mlađim od 18 godina može da se zasnuje samo uz pismenu saglasnost roditelja ili staraoca, ako takav rad ne ugrožava njegovo zdravlje, moral i obrazovanje, odnosno ako takav rad nije zabranjen zakonom.
Invalidna lica zasnivaju radni odnos sa poslodavcem pod uslovima i na način utvrđen Zakonom o radu, ako posebnim zakonom nije drukčije određeno.
Zaposleni je dužan da obavesti poslodavca pre zaključenja ugovora o radu o svom zdravstvenom stanju ili drugim okolnostima koje bitno utiču na obavljanje poslova za koje zasniva radni odnos ili mogu da ugroze život i zdravlje drugih lica.
Poslodavac ne sme da uslovljava zasnivanje radnog odnosa testom trudnoće.
U slučaju da zaposleni ne postupi u skladu sa stavom 1 ovog člana, poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu.
Strani državljanin ili lice bez državljanstva može da zasnuje radni odnos sa poslodavcem pod uslovima utvrđenim Zakonom o radu i posebnim zakonom.
2. Ugovor o radu
Radni odnos zasniva se ugovorom o radu.
Ugovor o radu zaključuju zaposleni i poslodavac.
Poslodavac može pre zasnivanja radnog odnosa vršiti proveru stručnih i psiho-fizičkih sposobnosti kandidata.
Zaposleni je dužan da, prilikom zasnivanja radnog odnosa, poslodavcu dostavi dokumenta kojima dokazuje da ispunjava uslove za rad.
Ugovor o radu može da se zaključi na neodređeno i određeno vreme.
Ugovor o radu u kome nije utvrđeno vreme na koje se zaključuje, smatra se ugovorom o radu na neodređeno vreme.
Ugovor o radu zaključuje se pre stupanja zaposlenog na rad u pisanom obliku.
Ugovor o radu smatra se zaključenim kada ga potpišu poslodavac i lice koje zasniva radni odnos sa poslodavcem.
Poslodavac je dužan da lice sa kojim je zasnovao radni odnos prijavi organizaciji obaveznog socijalnog osiguranja u skladu sa zakonom.
Ako poslodavac sa zaposlenim ne zaključi ugovor o radu u skladu sa stavom 1 ovog člana, smatra se da je zaposleni zasnovao radni odnos na neodređeno vreme danom stupanja na rad.
Ugovor o radu sadrži:
- naziv i sedište poslodavca;
- ime i prezime zaposlenog, mesto prebivališta, odnosno boravišta zaposlenog;
- stručnu spremu i zanimanje zaposlenog;
- vrstu i opis poslova koje zaposleni treba da obavlja;
- mesto rada;
- vreme trajanja ugovora o radu na određeno vreme;
- dan početka rada;
- zaradu, rokove za isplatu zarade i drugih primanja na koja zaposleni ima pravo;
- vreme trajanja dnevnog i nedeljnog radnog vremena.
Ugovorom o radu mogu da se ugovore i druga prava i obaveze.
Na prava i obaveze koji nisu utvrđeni ugovorom o radu primenjuju se odgovarajuće odredbe zakona, ovog ugovora i drugog opšteg akta poslodavca.
3. Stupanje na rad
Zaposleni stupa na rad danom utvrđenim ugovorom o radu.
Ako zaposleni ne stupi na rad danom utvrđenim ugovorom o radu, smatra se da nije zasnovao radni odnos osim ako je sprečen da stupi na rad iz opravdanih razloga ili ako se poslodavac i zaposleni drugačije dogovore.
Zaposleni ostvaruje prava i obaveze iz radnog odnosa danom stupanja na rad.
4. Probni rad
Ugovorom o radu može da se ugovori probni rad.
Opštim aktom iz člana 10 ovog ugovora utvrđuju se poslovi na kojima se uvodi probni rad.
Probni rad ne može se ugovoriti sa pripravnikom.
Probni rad može da traje najduže šest meseci.
Za vreme probnog rada poslodavac i zaposleni mogu da otkažu ugovor o radu sa otkaznim rokom.
Otkazni rok iz stava 2 ovog člana iznosi pet radnih dana.
Radne i stručne sposobnosti zaposlenog za vreme probnog rada utvrđuje poslodavac na način i pod uslovima utvrđenim ugovorom o radu.
Zaposlenom koji za vreme probnog rada nije pokazao odgovarajuće radne i stručne sposobnosti prestaje radni odnos istekom roka određenog ugovorom o radu.
5. Radni odnos na određeno vreme
Radni odnos na određeno vreme, poslodavac može da zasnuje za obavljanje određenih poslova samo za period koji neprekidno ili sa prekidima traje najduže tri godine.
Pod prekidom iz stava 1 ovog člana ne smatra se prekid rada kraći od 30 radnih dana.
Radni odnos na određeno vreme zasniva se pod uslovima i na način predviđen za zasnivanje radnog odnosa na neodređeno vreme.
Radni odnos zasnovan na određeno vreme postaje radni odnos na neodređeno vreme ako zaposleni nastavi da radi najmanje pet radnih dana po isteku roka za koji je zasnovao radni odnos.
Zaposleni koji je zasnovao radni odnos na određeno vreme, ima sva prava, obaveze i odgovornosti kao i zaposleni koji je zasnovao radni odnos na neodređeno vreme.
6. Radni odnos sa nepunim radnim vremenom
Radni odnos može da se zasnuje i za rad sa nepunim radnim vremenom na neodređeno ili određeno vreme.
Opštim aktom iz člana 9 ovog ugovora utvrđuju se poslovi sa nepunim radnim vremenom.
Zaposleni koji radi sa nepunim radnim vremenom ima pravo na obavezno socijalno osiguranje i sva prava iz radnog odnosa, srazmerno vremenu provedenom na radu, osim ako za pojedina prava nije zakonom, ovim ugovorom ili ugovorom o radu drugačije određeno.
Zaposleni koji radi sa nepunim radnim vremenom kod jednog poslodavca može za ostatak radnog vremena da zasnuje radni odnos kod drugog poslodavca i na taj način ostvari puno radno vreme.
7. Radni odnos za obavljanje poslova van prostorija poslodavca
Radni odnos može da se zasnuje za obavljanje poslova van prostorija poslodavca u skladu sa zakonom.
III RADNO VREME
1. Puno radno vreme
Puno radno vreme iznosi 40 časova nedeljno ako zakonom i ovim ugovorom nije drukčije određeno.
Puno radno vreme za zaposlenog mlađeg od 18 godina ne može da se utvrdi u trajanju dužem od 35 časova nedeljno.
2. Nepuno radno vreme
Nepuno radno vreme, u smislu ovog ugovora, jeste radno vreme kraće od punog radnog vremena, u skladu sa članom 24 ovog ugovora.
3. Skraćeno radno vreme
Opštim aktom iz člana 9 ovog ugovora utvrđuju se poslovi sa skraćenim radnim vremenom.
Skraćeno radno vreme iz stava 1 ovog člana utvrđuje se na osnovu stručne analize sačinjene od strane ovlašćene organizacije, u skladu sa zakonom.
Zaposleni koji radi skraćeno radno vreme, u smislu stava 1 ovog člana, ima sva prava kao da radi sa punim radnim vremenom.
4. Prekovremeni rad
Na zahtev poslodavca, zaposleni je obavezan da radi duže od punog radnog vremena u slučaju više sile, iznenadnog povećanja obima posla i u drugim slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran (u daljem tekstu: prekovremeni rad).
Zaposleni ne može da radi prekovremeno duže od četiri časa dnevno, a najviše 240 časova u kalendarskoj godini.
5. Raspored radnog vremena
Radna nedelja traje pet radnih dana.
Raspored radnog vremena u okviru radne nedelje utvrđuje poslodavac.
Radni dan, po pravilu, traje osam časova osim u slučajevima predviđenim zakonom.
Izuzetno od člana 30 stav 1 ovog ugovora, ako se kod poslodavca rad na pojedinim poslovima bude obavljao u smenama, noću ili ako to bude priroda posla i organizacija rada zahtevala, poslodavac može radnu nedelju organizovati na drugi način.
Poslodavac je dužan da blagovremeno obavesti zaposlenog o rasporedu i promeni radnog vremena.
6. Preraspodela radnog vremena
Poslodavac može da izvrši preraspodelu radnog vremena kada to zahteva priroda delatnosti, organizacija rada, bolje korišćenje sredstava rada, racionalnije korišćenje radnog vremena i izvršenje određenog posla u utvrđenim rokovima.
U slučajevima iz stava 1 ovog člana, preraspodela radnog vremena vrši se tako da ukupno radno vreme zaposlenog u toku kalendarske godine u proseku ne bude duže od punog radnog vremena.
U slučaju preraspodele radnog vremena, radno vreme u toku nedelje ne može biti duže od 60 časova.
Preraspodela radnog vremena iz ovog ugovora ne smatra se prekovremenim radom.
Na poslovima na kojima je uvedeno skraćeno radno vreme u skladu sa članom 28 ovog ugovora ne može se vršiti preraspodela radnog vremena.
Zaposlenom koji u određenom periodu u toku kalendarske godine radi duže, a u drugom kraće od punog radnog vremena, u smislu člana 31 ovog ugovora, korišćenje dnevnog i nedeljnog odmora može se odrediti na drugi način i u drugom periodu, pod uslovom da mu se dnevni i nedeljni odmor obezbedi u obimu utvrđenom zakonom, u periodu koji ne može biti duži od 30 dana.
Za vreme rada na poslovima iz stava 1 ovog člana, zaposleni ima pravo na odmor između dva radna dana u trajanju od najmanje deset časova neprekidno.
Zabranjena je preraspodela radnog vremena zaposlenom koji je mlađi od 18 godina.
Poslodavac može da izvrši preraspodelu radnog vremena zaposlenoj ženi za vreme trudnoće i zaposlenom roditelju sa detetom mladim od tri godine ili sa detetom sa težim stepenom psihofizičke ometenosti samo uz pisanu saglasnost zaposlenog.
Zaposleni kome je radni odnos prestao pre isteka vremena za koje se vrši preraspodela radnog vremena, ima pravo da mu se časovi prekovremenog rada preračunaju u puno radno vreme i priznaju u penzijski staž ili da mu se računaju kao časovi rada dužeg od punog radnog vremena.
7. Noćni rad
Rad koji se obavlja od 22 časa do šest časova narednog dana smatra se radom noću.
Ako je rad organizovan u smenama, mora se obezbediti izmena smena tako da zaposleni ne radi neprekidno više od jedne radne nedelje noću.
Zaposleni može da radi noću duže od jedne radne nedelje, uz njegovu pisanu saglasnost.
IV ODMORI I ODSUSTVA
1. Odmor u toku dnevnog rada
Zaposleni koji radi puno radno vreme ima pravo na odmor u toku dnevnog rada u trajanju od 30 minuta.
Zaposleni koji radi duže od četiri, a kraće od šest časova dnevno ima pravo na odmor u toku rada u trajanju od 15 minuta.
Odmor u toku rada ne može se koristiti na početku i na kraju radnog vremena.
Vreme iz stava 1 i 2 ovog člana uračunava se u radno vreme.
Odmor u toku dnevnog rada organizuje se na način kojim se obezbeđuje da se rad ne prekida ako priroda posla ne dozvoljava prekid rada, kao i kada se radi sa strankama.
Odluku o rasporedu korišćenja odmora u toku dnevnog rada donosi poslodavac.
2. Dnevni odmor
Zaposleni ima pravo na odmor između dva uzastopna radna dana u trajanju od najmanje 12 časova neprekidno ako zakonom i ovim ugovorom nije drukčije određeno.
3. Nedeljni odmor
Zaposleni ima pravo na nedeljni odmor u trajanju od najmanje 24 časa neprekidno, a ako je neophodno da radi na dan svog nedeljnog odmora, mora da mu se obezbedi jedan dan odmora u toku naredne nedelje.
4. Godišnji odmor
Zaposleni koji prvi put zasniva radni odnos ili ima prekid radnog odnosa duži od pet radnih dana, stiče pravo da koristi godišnji odmor posle šest meseci neprekidnog rada.
Pod neprekidnim radom smatra se i vreme privremene sprečenosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju i odsustva sa rada uz naknadu zarade.
Zaposleni ne može da se odrekne prava na godišnji odmor, niti mu se to pravo može uskratiti.
Za svaku kalendarsku godinu zaposleni ima pravo na godišnji odmor u trajanju utvrđenom ovim kolektivnim ugovorom, a najmanje 18 radnih dana.
Dužina godišnjeg odmora utvrđuje se zavisno od dužine staža osiguranja, uslova rada i drugih kriterijuma utvrđenih ovim ugovorom.
Radnik ima pravo na godišnji odmor u trajanju od 18 radnih dana uvećan za:
Po osnovu složenosti poslova:
- jedan radni dan za svakih navršenih pet godina staža osiguranja, a najviše sedam dana;
- dva radna dana za poslove za koje se zahteva I do IV stepen stručne spreme;
- tri radna dana za poslove za koje se zahteva V i VI stepen stručne spreme;
- četiri radna dana za poslove za koje se zahteva VII i VIII stepen stručne spreme;
- pet radnih dana za poslove zaposlenih sa posebnim ovlašćenjima i odgovornostima;
- do tri radna dana po osnovu uslova rada (rad na otvorenom prostoru, rad u smenama, noćni rad);
- do tri radna dana po osnovu radnog doprinosa, po odluci direktora;
- tri radna dana zaposlenom invalidu, samohranom roditelju sa detetom do sedam godina, zaposlenoj sa maloletnim detetom, zaposlenom sa dvoje ili više dece do četrnaest godina života, zaposlenom koji u svom domaćinstvu izdržava dete koje ima smetnje u psihofizičkom razvoju.
U slučaju da se istovetno stiču dva ili više osnova iz ove tačke, onda se godišnji odmor po svim osnovama uvećava najviše za pet radnih dana po ovim kriterijumima:
- tri radna dana za radna mesta sa posebnim uslovima rada na kojima rade zaposleni sa skraćenim radnim vremenom.
Godišnji odmor zaposlenog ne može biti duži od 25 radnih dana u toku kalendarske godine.
Izuzetno, zaposlenom sa 30 godina penzijskog staža i 55 godina života i zaposlenoj sa 25 godina penzijskog staža i 50 godina života utvrđuje se dužina godišnjeg odmora u trajanju od najmanje 30 radnih dana.
Pri utvrđivanju dužine godišnjeg odmora, radna nedelja računa se kao pet radnih dana.
Praznici koji su neradni dani u skladu sa zakonom, odsustvo sa rada uz naknadu zarade i privremena sprečenost za rad u skladu sa propisima o zdravstvenom osiguranju ne računaju se u dane godišnjeg odmora.
Ako je zaposleni za vreme korišćenja godišnjeg odmora privremeno nesposoban za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju, ima pravo da po isteku bolovanja nastavi korišćenje godišnjeg odmora.
Zaposleni ima pravo na dvanaestinu godišnjeg odmora (srazmerni deo) za mesec dana rada u kalendarskoj godini:
- ako u kalendarskoj godini u kojoj je prvi put zasnovao radni odnos nema šest meseci neprekidnog rada;
- ako u kalendarskoj godini nije stekao pravo na godišnji odmor zbog prekida radnog odnosa u smislu člana 43 stav 1 ovog ugovora.
Godišnji odmor može da se koristi u dva dela.
Ako zaposleni koristi godišnji odmor u delovima, prvi deo koristi u trajanju od najmanje dve radne nedelje u toku kalendarske godine, a drugi deo najkasnije do 30. juna naredne godine.
U zavisnosti od potrebe posla, poslodavac odlučuje o vremenu korišćenja godišnjeg odmora, uz prethodnu konsultaciju zaposlenog.
Rešenje o korišćenju godišnjeg odmora zaposlenom se dostavlja 15 dana pre datuma određenog za početak korišćenja godišnjeg odmora, osim u izuzetnim slučajevima, o čemu odlučuje direktor.
Poslodavac može da izmeni vreme određeno za korišćenje godišnjeg odmora ako to zahtevaju potrebe posla.
Ako krivicom poslodavca zaposleni ne koristi godišnji odmor, ima pravo na naknadu štete u visini naknade zarade koju bi ostvario da je koristio godišnji odmor.
5. Odsustvo uz naknadu zarade (plaćeno odsustvo)
Zaposleni ima pravo u toku kalendarske godine na odsustvo sa rada uz naknadu zarade (plaćeno odsustvo) najviše do pet radnih dana u slučaju:
|
- sklapanja braka |
5 radnih dana |
|
- porođaja supruge |
5 radnih dana |
|
- smrti bračnog druga, dece i roditelja zaposlenog |
5 radnih dana |
|
- smrti brata ili sestre zaposlenog |
3 radna dana |
|
- smrti roditelja bračnog druga zaposlenog, usvojioca, brata ili sestre bračnog druga zaposlenog i smrti lica koji žive u zajedničkom domaćinstvu sa zaposlenim |
2 radna dana |
|
- teže bolesti člana uže porodice |
5 radnih dana |
|
- zaštite i otklanjanja štetnih posledica u domaćinstvu prouzrokovanih elementarnom nepogodom |
do 5 radnih dana |
|
- selidbe sopstvenog domaćinstva |
4 radna dana |
|
- polaganja stručnog ili drugog ispita: |
do 5 radnih dana |
|
- učestvovanja na radno-proizvodnim takmičenjima koja organizuje sindikat, u zavisnosti od udaljenosti mesta održavanja takmičenja |
do 5 radnih dana |
|
- korišćenja organizovanog rekreativnog odmora u cilju prevencije radne invalidnosti |
5 radnih dana |
|
- odlaska na odsluženje ili dosluženje vojnog roka |
1 radni dan |
|
- dobrovoljnog davanja krvi |
2 radna dana |
Zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo i u dane državnih i verskih praznika u skladu sa zakonom.
Odsustvo u slučaju dobrovoljnog davanja krvi zaposleni koristi na dan davanja krvi i narednog dana.
Odsustvo za slučaj porođaja supruge zaposlenog, smrti člana uže porodice, rekreativnog odmora i dobrovoljnog davanja krvi ne uračunava se u ukupan broj radnih dana plaćenog odsustva u toku kalendarske godine.
Uz zahtev se podnosi odgovarajuća dokumentacija (dokaz o razlozima za korišćenje plaćenog odsustva), a u izuzetnim slučajevima ona može biti dostavljena u roku od pet dana od dana završetka plaćenog odsustva.
Članovima uže porodice smatraju se bračni drug, deca, braća i sestre, roditelji, staraoci i lica koja žive u zajedničkom porodičnom domaćinstvu.
Zaposlenom se može odobriti plaćeno odsustvo u trajanju dužem od pet dana, a najviše do 30 radnih dana u toku kalendarske godine u slučaju: polaganja stručnog ispita ili ispita kojim se stiče neposredno viši stepen obrazovanja u oblasti u koju spadaju poslovi koje zaposleni obavlja, izrade doktorske disertacije, učešća u studijskim ili ekspertskim grupama i drugim oblicima stručnog usavršavanja.
6. Neplaćeno odsustvo
Zaposlenom se može odobriti neplaćeno odsustvo do pet radnih dana u toku jedne kalendarske godine u sledećim slučajevima:
|
- nege člana uže porodice |
5 radnih dana |
|
- nege člana šire porodice |
3 radna dana |
|
- smrti srodnika koji nisu navedeni u članu 51 kao i u drugim slučajevima |
2 radna dana |
Zaposlenom se može izuzetno odobriti neplaćeno odsustvo do godinu dana u toku kalendarske godine kada direktor oceni da to ne remeti proces rada.
Za vreme neplaćenog odsustva sa rada zaposlenom miruju prava i obaveze iz rada i po osnovu rada, osim ako za određena prava i obaveze nije drugačije predviđeno.
7. Mirovanje radnog odnosa
Zaposlenom miruju prava i obaveze koji se stiču na radu i po osnovu rada osim prava i obaveza za koje je zakonom, ovim ugovorom drukčije određeno, ako odsustvuje sa rada zbog:
- odlaska na odsluženje, odnosno dosluženje vojnog roka;
- upućivanja na rad u inostranstvo od strane poslodavca ili u okviru međunarodno-tehničke ili prosvetno-kulturne saradnje, u diplomatska, konzularna i druga predstavništva;
- izbora, odnosno imenovanja na funkciju u državnom organu, političkoj ili sindikalnoj organizaciji ili drugu javnu funkciju čije vršenje zahteva da privremeno prestane sa radom kod poslodavca;
- izdržavanja kazne zatvora, odnosno izrečene mere bezbednosti, vaspitne ili zaštitne mere u trajanju do šest meseci.
Zaposleni kome miruju prava i obaveze iz stava 1 ovog člana ima pravo da se u roku od 15 dana od dana odsluženja, odnosno dosluženja vojnog roka, prestanka rada u inostranstvu, prestanka funkcije, povratka sa izdržavanja kazne zatvora, odnosno mere bezbednosti, vaspitne ili zaštitne mere vrati na rad kod poslodavca.
Prava iz stava 1 i 2 ovog člana ima i bračni drug zaposlenog koji je upućen na rad u inostranstvo u okviru međunarodno-tehničke ili prosvetno-kulturne saradnje u diplomatska, konzularna i druga predstavništva.
8. Stručno usavršavanje i stipendiranje
Poslodavac može, polazeći od promena zakonskih i drugih propisa i tehničko-tehnoloških unapređenja, a zavisno od potrebe procesa rada, da zaposlene uputi na razne oblike obrazovanja uz rad i obezbedi uslove za stručno osposobljavanje i usavršavanje zaposlenih kao i specijalizaciju zaposlenih u zemlji i inostranstvu (postdiplomske studije, simpozijumi, kursevi, seminari, savetovanja i sl.).
Poslodavac može da stipendira školovanje potrebnih kadrova i školovanje dece preminulih zaposlenih na način i pod uslovima koji se utvrđuju ugovorom između direktora preduzeća i korisnika stipendije.
Zaposleni koji iz neopravdanih razloga prekine stručno osposobljavanje, usavršavanje i sl. iz st. 1 ovog člana na koje je upućen ili se ne vrati na rad u preduzeće po isteku osposobljavanja, dužan je da nadoknadi preduzeću troškove u vezi sa njegovim stručnim osposobljavanjem ili usavršavanjem.
V ZAŠTITA ZAPOSLENIH
1. Opšta zaštita zaposlenih
Zaposleni ima pravo na bezbednost i zaštitu zdravlja na radu u skladu sa zakonom, ovim ugovorom i drugim opštim aktom poslodavca.
Poslodavac je dužan da organizuje rad kojim se obezbeđuje zaštita života i zdravlja zaposlenih u skladu sa posebnim zakonom i drugim propisima, ovim kolektivnim ugovorom i drugim opštim aktom poslodavca.
Zaposleni ne može da radi prekovremeno, odnosno noću ako bi po nalazu nadležnog organa za ocenu zdravstvene sposobnosti, u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju, takav rad mogao da pogorša njegovo zdravstveno stanje.
Zaposleni sa zdravstvenim smetnjama, utvrđenim od strane nadležnog zdravstvenog organa u skladu sa zakonom, ne može da obavlja poslove koji bi izazvali pogoršanje njegovog zdravstvenog stanja ili posledice opasne po njegovu okolinu.
Direktor poslodavca se obavezuje da zaposlenima obezbedi licna zaštitna sredstva i opremu, sredstva za ličnu higijenu, osposobljavanje zaposlenih za bezbedan rad, održavanje oruđa za rad u ispravnom stanju i da preduzima potrebne mere zaštite od štetnih uticaja za život i zdravlje zaposlenih, polazeći od specifičnosti preduzeća.
Obaveza poslodavca je da osigura sve zaposlene za slučaj smrti ili invaliditeta, a visinu premije osiguranja utvrđuje upravni odbor poslodavca.
Zaposleni su dužni da se obuče za primenu mera zaštite na radu i za pružanje pomoći ostalim zaposlenima ukoliko im zapreti opasnost po život i zdravlje, da se podvrgavaju redovnim i vanrednim preventivno-zdravstvenim pregledima, da svoje znanje i praktičnu sposobnost u pogledu radne i životne sredine stalno usavršavaju, da obavljanjem svojih poslova sprečavaju zagađivanje radne i životne sredine, da pravilno rukuju oruđima za rad i da se pridržavaju propisa o zaštiti na radu.
Zaposleni je odgovoran ako suprotno nameni koristi sredstva i opremu lične zaštite, nepravilno rukuje njima i ne održava ih u ispravnom stanju i ako odmah ne obavesti odgovornog zaposlenog o kvarovima ili drugim nedostacima koji mogu ugroziti život drugih zaposlenih i bezbednost procesa rada.
U cilju prevencije radne invalidnosti, poslodavac će, u skladu sa svojim mogućnostima, omogućiti zaposlenima organizovan rekreativni odmor, koji će zaposleni koristiti na način i po kriterijumima koje utvrde direktor i sindikat preduzeća.
2. Zaštita žena i omladine
Zaposleni mlađi od 18 godina i zaposlena žena ne mogu da rade na poslovima na kojima se pretežno obavljaju naročito teški fizički poslovi, radovi pod zemljom ili pod vodom, niti na drugim poslovima koji bi mogli štetno i sa povećanim rizikom da utiču na njihovo zdravlje i život, s obzirom na njihove psihofizičke sposobnosti.
Zaposlena žena može da obavlja poslove iz stava 1 ovog člana samo na osnovu svoje pisane saglasnosti.
Zabranjen je prekovremeni rad zaposlenog koji je mlađi od 18 godina.
3. Zaštita materinstva
Zaposlena žena za vreme poslednjih osam nedelja trudnoće ne može da radi prekovremeno, odnosno noću.
Jedan od roditelja sa detetom uzrasta do tri godine može da radi prekovremeno, odnosno noću samo na osnovu njegove pisane saglasnosti.
Samohrani roditelj koji ima dete uzrasta do sedam godina ili dete koje je težak invalid može da radi prekovremeno ili noću samo na osnovu njegove pismene saglasnosti.
4. Porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta
Zaposlena žena ima pravo na porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta u trajanju od 365 dana.
Zaposlena žena može da otpočne porodiljsko odsustvo na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa najranije 45 dana, a obavezno 28 dana pre vremena određenog za porođaj.
Porodiljsko odsustvo traje do navršena tri meseca od dana porođaja.
Zaposlena žena, po isteku porodiljskog odsustva ima pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta do isteka 365 dana od dana otpočinjanja porodiljskog odsustva.
Otac deteta može da koristi prava iz stava 1 ovog člana u slučaju kada majka napusti dete, ako umre ili je iz drugih opravdanih razloga sprečena da koristi ta prava (izdržavanje kazne zatvora, teža bolest).
Otac deteta može da koristi pravo iz stava 4 ovog člana.
Pravo iz stava 5 ovog člana ima otac deteta i kada majka nije u radnom odnosu.
Za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta zaposlena žena, odnosno otac deteta ima pravo na naknadu zarade, u skladu sa zakonom.
Ako zaposlena žena rodi mrtvo dete ili ako joj dete umre pre isteka porodiljskog odsustva, ima pravo da koristi porodiljsko odsustvo iz člana 64 stav 3 ovog ugovora.
5. Odsustvo radi posebne nege deteta ili druge osobe
Jedan od roditelja deteta kome je neophodna posebna nega zbog teškog stepena psihofizičke ometenosti, osim za slučajeve predviđene propisima o zdravstvenom osiguranju, ima pravo da po isteku porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta odsustvuje sa rada ili da radi sa polovinom radnog vremena najduže do navršenih pet godina deteta.
Pravo u smislu stava 1 ovog člana utvrđuje organ nadležan za ocenu stepena psihofizičke ometenosti deteta, u skladu sa propisima o društvenoj brizi o deci.
Za vreme odsustvovanja sa rada, u smislu stava 1 ovog člana, zaposleni ima pravo na naknadu zarade, u skladu sa propisima o društvenoj brizi o deci.
Za vreme rada sa polovinom punog radnog vremena, u smislu stava 1 ovog člana, zaposleni ima pravo na zaradu u skladu sa ovim ugovorom i ugovorom o radu, a za drugu polovinu punog radnog vremena naknadu zarade, u skladu sa propisima o društvenoj brizi o deci.
Jedan od usvojilaca, hranitelj, odnosno staratelj deteta mlađeg od pet godina ima pravo da radi nege deteta odsustvuje sa rada osam meseci neprekidno od dana smeštaja deteta u usvojiteljsku, hraniteljsku, odnosno starateljsku porodicu, a najduže do navršenih pet godina deteta.
Ako je smeštaj u usvojiteljsku, hraniteljsku, odnosno starateljsku porodicu iz stava 1 ovog člana nastupio pre navršena tri meseca života deteta, jedan od usvojilaca, hranitelj, odnosno staratelj deteta ima pravo da radi nege deteta odsustvuje sa rada do navršenih 11 meseci deteta.
Za vreme odsustva sa rada radi nege deteta, usvojilac, hranitelj, odnosno staratelj, ima pravo na naknadu zarade u skladu sa propisima o društvenoj brizi o deci.
Roditelj ili staratelj, odnosno lice koje se stara o osobi oštećenoj cerebralnom paralizom, dečjom paralizom, nekom vrstom plegije ili oboleloj od mišićne distrofije i ostalih teških oboljenja, na osnovu mišljenja nadležnog zdravstvenog organa, može na svoj zahtev da radi sa skraćenim radnim vremenom, ali ne kraćim od polovine punog radnog vremena.
Zaposleni koji radi sa skraćenim radnim vremenom u smislu stava 1 ovog člana ima pravo na odgovarajuću zaradu, srazmerno vremenu provedenom na radu, u skladu sa zakonom, ovim ugovorom i ugovorom o radu.
Pravo iz člana 67 ovog kolektivnog ugovora ima i jedan od usvojilaca, hranitelj, odnosno staratelj deteta ako je detetu, s obzirom na stepen psihofizičke ometenosti, potrebna posebna nega.
Jedan od roditelja ima pravo da odsustvuje sa rada dok dete ne navrši tri godine.
Za vreme odsustvovanja sa rada iz stava 1 ovog člana, prava i obaveze po osnovu rada miruju ako za pojedina prava zakonom i ovim ugovorom ili ugovorom o radu nije drukčije određeno.
6. Zabrana otkaza
Za vreme trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta, kao i odsustva sa rada radi posebne nege deteta, poslodavac ne može zaposlenom dati otkaz osim ako je radni odnos zasnovan na određeno vreme ili ako su se stekli uslovi iz člana 116 tačka 3 do 5 i tačka 7 ovog ugovora.
Pravo iz člana 64 stav 2 i člana 71 ovog ugovora ima i usvojilac, hranitelj, odnosno staratelj deteta mlađeg od tri godine.
7. Zaštita invalida
Zaposlenom invalidu rada, u skladu sa propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju, poslodavac je dužan da obezbedi obavljanje poslova prema preostaloj radnoj sposobnosti.
Zaposlenom kod koga je, u skladu sa propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju, utvrđeno da postoji opasnost od nastanka invalidnosti na određenim poslovima, poslodavac je dužan da obezbedi obavljanje drugog odgovarajućeg posla.
Poslodavac može zaposlenom koji odbije da prihvati posao u smislu odredaba ovog ugovora da otkaže ugovor o radu.
8. Obaveštenje o privremenoj sprečenosti za rad
Zaposleni je dužan da najkasnije u roku od tri dana od dana nastupanja privremene sprečenosti za rad, u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju, o tome dostavi poslodavcu potvrdu lekara koja sadrži i vreme očekivane sprečenosti za rad.
U slučaju teže bolesti, potvrdu iz stava 1 ovog člana, umesto zaposlenog, poslodavcu dostavljaju članovi uže porodice ili druga lica sa kojima živi u porodičnom domaćinstvu.
Ako zaposleni živi sam, potvrdu iz stava 1 ovog člana dužan je da dostavi u roku od tri dana od dana prestanka razloga zbog kojih nije mogao da dostavi potvrdu.
Ako poslodavac posumnja u opravdanost razloga za odsustvovanje sa rada u smislu stava 1 ovog člana, može da podnese zahtev nadležnom zdravstvenom organu radi utvrđivanja zdravstvene sposobnosti zaposlenog, u skladu sa zakonom.
VI ZARADE, NAKNADE I DRUGA PRIMANJA
Zaposleni ima pravo na odgovarajuću zaradu, naknadu zarade i druga primanja u skladu sa ovim ugovorom.
Zarada zaposlenog sastoji se iz primanja po osnovu:
- zarade koju zaposleni ostvari na osnovu cene rada utvrđene ugovorom (osnovna zarada),
- ostvarenog radnog učinka, odnosno rezultata rada i vremena provedenog na radu,
- uvećane zarade i
- naknade zarade.
1. Osnovna zarada
Cena rada za najjednostavniji rad
Zarada zaposlenih utvrđuje se na nivou odgovarajuće, uporedive veličine - prosečno isplaćene zarade po zaposlenom u vanprivredi Beograda u prethodnom mesecu u odnosu na mesec za koji se vrši obračun i isplata zarada.
Zaposleni ostvaruju pravo na masu sredstava za isplatu zarada na osnovu:
- prethodno utvrđenog proseka zarada u vanprivredi Beograda i
- ostvarene zaposlenosti u obračunskom periodu (broja zaposlenih na osnovu časova rada).
Na osnovu prethodno definisanih parametara, utvrđuje se cena rada za najjednostavniji rad, koja se primenjuje za obračunski period.
Masa zarada iz prethodnog člana ugovora utvrđuje se na osnovu proseka vanprivrede uvećane za 38%.
Masa zarada iz prethodnog stava ovog člana može se korigovati za procenat uspešnosti realizacije planiranog prihoda po finansijskom planu i programu.
Masa zarada za narednu godinu, po osnovu sporazumno utvrđene metodologije iz prethodnog člana, odnosno mehanizma korekcije zarada u preduzeću, ugovoriće se do 30. novembra tekuće godine.
Masa zarada iz ovog člana može se uvećati po zaključivanju ovog ugovora na predlog poslodavca i po dobijanju saglasnosti od strane osnivača.
Cena rada posla
Cena posla utvrđuje se tako što se cena rada za najjednostavniji rad utvrđena u članu 80 ovog ugovora, pomnoži koeficijentima za utvrđivanje cene rada tih poslova.
Koeficijenti iz stava 1 ovog člana utvrđeni su uz uvažavanje svih relevantnih faktora: potrebne stručne spreme, složenosti, obima i odgovornosti posla, smenskog rada i uslova rada u posebnom prilogu koji je sastavni deo ovog ugovora (koeficijenti za utvrđivanje cene rada posla).
Cena rada zaposlenog
Ugovorom o radu utvrđuje se cena rada zaposlenog (osnovna zarada) u visini cene rada posla koji zaposleni obavlja.
Izuzetno, direktor može sa zaposlenim ugovoriti višu cenu rada od cene rada posla, ali ne više od 30% od cene rada posla koji zaposleni obavlja, odnosno korigovane cene rada.
Uvećanje cene rada zaposlenog u smislu prethodnog stava direktor utvrđuje na obrazložen predlog neposrednog rukovodioca, pri čemu je osnovni kriterijum kvalitet rada zaposlenog.
Sa zaposlenim koji ima odgovarajući stepen stručne spreme za posao koji obavlja ne može se ugovoriti niža cena rada od cene rada posla koji zaposleni obavlja.
Ako je opštim aktom o sistematizaciji radnih mesta predviđena alternativna stručna sprema za vršenje određenih poslova, pri utvrđivanju cene rada za to mesto po pravilu se polazi od cene rada za veći stepen stručnosti.
Osnovna zarada zaposlenog za puno radno vreme i standardni učinak utvrđuje se u visini cene rada zaposlenog, koja je utvrđena ugovorom o radu.
Standardnim učinkom, u smislu ovog člana, smatra se izvršavanje poslova koje zaposleni obavlja, u planiranom (standardnom) obimu i kvalitetu, odnosno uz ostvarivanje rezultata u nivou uobičajenih normativa i standarda rada.
Osnovna zarada u preduzeću kretaće se u rasponu 1:6.
Ovim ugovorom utvrđuju se i razraduju poslovi po grupama poslova, polazeći od stručne spreme i utvrđuje vrednost - koeficijent za svaki posao.
GRUPE POSLOVA I KOEFICIJENTI SLOŽENOSTI
|
|
||||
|
Redni broj |
Grupa poslova |
TIPIČNI POSLOVI |
Stručna sprema |
Koeficijent |
|
|
||||
|
1 |
I |
spremačica |
NK - OŠ |
1,35 |
|
|
||||
|
2 |
II |
pomoćnik majstora na poslovima održavanja objekata i instalacija |
NK - OŠ |
2,50 |
|
|
||||
|
3 |
III |
daktilograf |
NK - OŠ |
3,15 |
|
|
|
|
III stepen |
|
|
|
|
|
I ili II klasa |
|
|
|
||||
|
4 |
IV |
majstor na poslovima održavanja objekata i instalacija |
KV - III stepen |
3,40 |
|
|
||||
|
5 |
|
glavni majstor na poslovima održavanja objekata i instalacija |
KV - III stepen |
3,45 |
|
|
|
|
"B" kategorija |
|
|
|
||||
|
6 |
|
vozač |
III stepen |
3,45 |
|
|
|
|
"B" kategorija |
|
|
|
||||
|
7 |
V |
stručni saradnik za poslove kupališnih objekata |
IV stepen |
3,45 |
|
|
||||
|
8 |
|
saradnik (referent) za opšte operativne poslove |
IV stepen |
3,65 |
|
|
|
|
"B" kategorija |
|
|
|
||||
|
9 |
|
blagajnik |
IV stepen |
3,65 |
|
|
||||
|
10 |
|
sekretar direktora preduzeća |
II - IV stepen |
3,65 |
|
|
||||
|
11 |
VI |
stručni saradnik za poslove komunalne takse i priobalja |
IV stepen |
3,80 |
|
|
||||
|
12 |
|
knjigovođa - kontista |
IV stepen |
3,95 |
|
|
||||
|
13 |
VII |
upravnik kupališta |
VI - VŠS |
4,65 |
|
|
||||
|
14 |
VIII |
šef službe računovodstva (viši stručni saradnik) |
VI - VII stepen |
4,95 |
|
|
||||
|
15 |
|
šef službe FTO i kontrole (viši stručni saradnik) |
VI - VII stepen |
4,95 |
|
|
||||
|
16 |
|
samostalni stručni saradnik za poslove marine i internog saobraćaja |
VII stepen |
6,15 |
|
|
||||
|
17 |
|
samostalni stručni saradnik za poslove rekreacije, sporta i kupališta |
VII stepen |
6,15 |
|
|
||||
|
18 |
|
PR i marketing - menadžer |
VII stepen |
6,15 |
|
|
||||
|
19 |
|
samostalni stručni saradnik za finansijsko-ekonomske poslove |
VII stepen |
6,20 |
|
|
||||
|
20 |
|
samostalni stručni saradnik za poslove hortikulture |
VII stepen |
6,20 |
|
|
||||
|
21 |
|
rukovodilac službe opštih i pravnih poslova |
VII stepen |
6,25 |
|
|
||||
|
22 |
|
glavni inženjer za poslove izgradnje, održavanja i uređivanja objekata i javnih površina |
VII stepen |
6,25 |
|
|
||||
|
23 |
IX |
izvršni direktor |
VII stepen |
7,10 |
|
|
||||
|
24 |
|
pomoćnik direktora |
VII stepen |
8,00 |
|
|
||||
Osnivač se obavezuje da zajedno sa poslodavcem obezbeđuje isplatu zarade za zaposlene u preduzećima u sledećim rokovima:
- akontacija za tekući mesec između 25. i 30. u tekućem mesecu,
- konačan obračun zarade do 15. u narednom mesecu.
Prosečna zarada u preduzeću ostvarena po ovom ugovoru ne može biti niža od ostvarene prosečne zarade zaposlenih u vanprivredi grada Beograda.
Poslodavac je dužan da zaposlenom prilikom svake isplate konačnog obračuna zarade dostavi pisani obračun.
Radni učinak (varijabilni deo zarade)
Varijabilni deo zarade predstavlja odstupanje zarade od utvrđene cene rada zaposlenog po osnovu rezultata rada u obračunskom mesecu i čini novčani izraz uspešnosti rada konkretnog zaposlenog na konkretnim poslovima.
Rezultati rada (radni učinak) utvrđuju se na osnovu ocene obavljenog rada zaposlenog u odnosnom mesecu, uz posebno uvažavanje sledećih elemenata:
- obim obavljenog posla,
- kvalitet obavljenog posla,
- ažurnost u obavljanju posla,
- angažovanost u poslovima pojačanog intenziteta,
- inicijativa u radu,
- ostvarene uštede,
- odnos prema kolegama i sredstvima i
- radna i tehnološka disciplina.
Varijabilni deo zarade prema radnom učinku za odnosni mesec utvrđuje direktor na pisani predlog i uz obrazloženje rukovodioca ili lično za rukovodioce (lica sa posebnim ovlašćenjima i odgovornostima) pojedinih organizacionih celina, na osnovu procene uspešnosti rada organizacionih celina i rukovodilaca celina posmatranih pojedinačno.
Ocenu radnog doprinosa daje direktor poslodavca na predlog neposrednog rukovodioca.
Osnovi za utvrđivanje rezultata rada iz ovog člana primenjuju se kumulativno, što znači da se uvećanje, odnosno umanjenje zarade zaposlenog na osnovu ocene radnog doprinosa može vršiti i za poslove za koje su utvrđene norme, s tim da ukupno uvećanje zarade zaposlenog ne može biti veće od 40%, odnosno ukupno umanjenje zarade zaposlenog ne može biti veće od 20%.
2. Uvećana zarada
Zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu, i to za:
1. prekovremeni rad,
2. rad na dan praznika koji je neradni dan,
3. noćni rad,
4. rad u smeni,
5. rad nedeljom i
6. vreme provedeno u radnom odnosu (minuli rad).
Poslodavac se obavezuje da zaposlenom uveća osnovnu zaradu, i to:
- za prekovremeni rad u koji se ne uračunava radno vreme unapred određeno na osnovu izvršenja godišnje preraspodele vremena za 45%;
- za rad na dan praznika koji je neradni za 150%;
- za rad noću (između 22 i šest časova narednog dana) ako takav rad nije uračunat pri utvrđivanju vrednosti posla za 45%;
- za rad u smeni 3%;
- za rad nedeljom 15%.
Za vreme provedeno u radnom odnosu (minuli rad) 0,5% cene rada utvrđene ovim ugovorom za svaku godinu radnog staža.
Ako se istovremeno steknu uslovi za uvećanje zarade u smislu stava 1 ovog člana po više osnova, procenat ne može biti niži od zbira procenata uvećanja po svakom od osnova.
3. Naknade i druga primanja
Poslodavac je dužan da zaposlenom obezbedi naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada u visini od 100% prosečne zarade zaposlenog u mesecu u kome odsustvuje, i to u sledećim slučajevima:
- prekida rada do koga je došlo naredbom nadležnog organa, odnosno ovlašćenog radnika;
- neobezbeđivanja zaštite na radu usled čega bi dalje obavljanje rada prouzrokovalo neposrednu opasnost po život i zdravlje zaposlenog ili drugih lica;
- korišćenja godišnjeg odmora ili plaćenog odsustva;
- praznika za koji je zakonom propisano da se ne radi;
- privremene nesposobnosti za rad ako je nesposobnost prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnim oboljenjem;
- davanja krvi, tkiva i drugog dela tela;
- odazivanja pozivu vojnih i drugih organa;
- stručnog osposobljavanja i usavršavanja radi potrebe procesa rada;
- učešća na radno-proizvodnom takmičenju i izložbi inovacija i drugih vidova stvaralaštva;
- prisustvovanja sednici Skupštine grada, njenih tela, sednici organa društvenog fonda ili organa sindikata i Saveza sindikata u svojstvu člana.
Zaposlenom pripada naknada zarade za vreme odsustvovanja sa posla zbog privremene sprečenosti za rad prouzrokovane bolešću ili povredom van rada najmanje u visini od 75% od zarade koju je ostvario u mesecu u kome je nastupila sprečenost, uvećana za dodatak po osnovu dužine vremena provedenog u radnom odnosu.
Poslodavac može regulisati pitanje naknade zarade i za slučajeve koji zbog svoje specifičnosti, nisu predviđeni ovim ugovorom, pod uslovom da oni nisu u suprotnosti sa pozitivnim propisima.
4. Naknada troškova
Poslodavac je dužan da zaposlenom obezbedi primanja koja su u funkciji izvršenja poslova i to:
- troškove prevoza u javnom saobraćaju radi odlaska na rad i povratka sa rada, prema kriterijumima za ostvarivanje ovog prava, koji se utvrđuju ugovorom u visini pune cene prevozne karte. Pravo na troškove prevoza u javnom saobraćaju ima zaposleni koji od mesta stanovanja do mesta obavljanja delatnosti koristi javni gradski i prigradski prevoz kao jedino sredstvo prevoza;
- troškove ishrane u toku rada u visini od 20% prosečne isplaćene mesečne zarade po zaposlenom u privredi republike, prema poslednjem podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike;
- regres zaposlenom za korišćenje godišnjeg odmora u visini prosečne isplaćene zarade po zaposlenom u privredi republike prema posebno objavljenom podatku nadležnog republičkog organa za poslove statistike;
- dnevnicu za službeno putovanje u zemlji u visini od 5% prosečne neto zarade po zaposlenom u privredi republike, prema poslednjem objavljenom podatku nadležnog organa za statistiku, s tim što se putni troškovi priznaju u celosti prema priloženom računu, a troškovi noćenja do iznosa cene u hotelu "A" ili "B" kategorije;
- dnevnicu za službeno putovanje u inostranstvo do iznosa, pod uslovima i na način propisan za savezne organe, a ne manje od 75% tog iznosa;
- troškove rada na terenu (terenski dodatak) u visini od 3% prosečne mesečne zarade po zaposlenom u privredi grada, prema poslednjim objavljenim podacima nadležnog organa za statistiku, odnosno najmanje u iznosu koji je po zakonu neoporeziv, a ako nisu obezbeđeni smeštaj i ishrana zaposlenih i naknada troškova smeštaja i ishrane;
- troškove prevoza sopstvenim putničkim automobilom po predenom kilometru u iznosu od 30% cene jednog litra benzina.
Korišćenje sopstvenog putničkog automobila u službene svrhe odobrava posebnom odlukom direktor preduzeća.
5. Druga primanja
Poslodavac je dužan da zaposlenom obezbedi pravo i isplati:
- otpremninu pri prestanku radnog odnosa radi korišćenja prava na penziju ili pri prestanku radnog odnosa po sili zakona zbog gubitka radne sposobnosti, najmanje u visini iznosa dve zarade, koju bi radnik ostvario za mesec koji prethodi mesecu u kojem se isplaćuje otpremnina, s tim što tako isplaćena otpremnina ne može biti niža od dve prosečne zarade po zaposlenom isplaćene kod poslodavca za mesec koji prethodi mesecu u kojem se vrši isplata otpremnine, odnosno dve prosečne zarade isplaćene u gradu, prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike - ako je to za zaposlenog povoljnije;
- pomoć porodici u slučaju smrti zaposlenog i člana uže porodice u visini troškova pogrebnih usluga prema prosečnim cenama JKP;
- nagradu kao jubilej ili povodom jubilarne godine rada u preduzeću u visini od najmanje jedne prosečne zarade kod poslodavca isplaćene u prethodnom mesecu u odnosu na mesec u kome se jubilarna nagrada isplaćuje.
Visina nagrade kao jubileja ili povodom jubilarne godine rada određuje se odlukom upravnog odbora na predlog direktora preduzeća.
Isplata jubilarnih i drugih nagrada izvršiće se po prethodnom obaveštenju osnivača.
Poslodavac može zaposlenom da obezbedi pravo i isplati:
- solidarnu pomoć za slučajeve teže bolesti zaposlenog ili članova uže porodice, zdravstvenu rehabilitaciju zaposlenog, nastupanje teže invalidnosti, ublažavanje posledica elementarnih nepogoda, pružanje pomoći porodici umrlog zaposlenog, nabavku lekova za zaposlene ili člana uže porodice u iznosu od jedne do tri prosečne zarade u privredi grada u mesecu koji prethodi mesecu u kome se vrši isplata, a na osnovu odluke upravnog odbora i mišljenja poslodavca i sindikata. U slučaju smrti i nabavke lekova, solidarna pomoć isplaćuje se do iznosa troškova prema priloženom računu;
- zajam za nabavku ogreva, zimnice, udžbenika do iznosa jedne prosečne zarade isplaćene u gradu u mesecu u kome se kredit isplaćuje, sa rokom vraćanja koji ne može biti duži od šest meseci;
- otpremninu koju po osnovu sporazumnog raskida radnog odnosa opredeli poslodavac, najviše do dve prosečne zarade po zaposlenom isplaćene kod poslodavca za mesec koji prethodi mesecu u kojem se vrši isplata otpremnine, odnosno prosečne zarade isplaćene u preduzeću, ako je to za zaposlenog povoljnije.
Članovima uže porodice zaposlenog smatraju se bračni drug, deca, braća, sestre, roditelji, staraoci i lica koja žive u zajedničkom domaćinstvu.
6. Minimalna zarada
Usled poremećaja poslovanja poslodavca, zaposlenom se može isplaćivati minimalna zarada.
Minimalna zarada za standardni učinak i puno radno vreme za zaposlene iznosi 40% od prosečne zarade u privredi grada, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike, uvećan za 20% po osnovu specifičnosti poslova i uslova rada.
Poslodavac minimalnu zaradu može isplaćivati na osnovu posebne odluke upravnog odbora donete uz prethodno pribavljanje mišljenja sindikata u periodu ne dužem od šest meseci u toku kalendarske godine.
Prilikom donošenja odluke poslodavac zajedno sa sindikatom precizira rokove isplate razlike između isplaćene minimalne zarade i zarade zaposlenog koju bi ostvario na poslovima na koje je raspoređen.
7. Zarada iz dobiti
Poslodavac može zaposlenima da isplati zaradu iz dobiti ostvarene po godišnjem računu.
Odluku o isplati zarade iz dobiti iz stava 1 ovog člana donosi Upravni odbor na predlog direktora, uz saglasnost osnivača.
Zarada iz dobiti, odnosno ukupan iznos sredstava za ovu namenu može se isplatiti na dva načina i to:
- kao trinaesta zarada koja se isplaćuje svim zaposlenima srazmerno doprinosu u ostvarivanju dobiti. Kriterijum za utvrđivanje doprinosa zaposlenog u ostvarivanju dobiti je bruto zarada koju je zaposleni ostvario za godinu za koju se isplaćuje deo zarade iz dobiti;
- kao nagrada za poseban doprinos u radu preduzeća, koja se isplaćuje određenom zaposlenom u iznosu od najmanje jedne prosečne zarade u preduzeću u mesecu koji prethodi mesecu u kome se isplaćuje deo zarade iz dobiti, a na osnovu odluke direktora preduzeća.
Pravo na zaradu iz dobiti nemaju zaposleni kojima je tokom godine prestao radni odnos zbog povrede radnih obaveza i radne discipline, zaposleni kome je izrečeno upozorenje o postojanju mogućnosti za otkaz ugovora o radu i zaposleni kojima je zarada umanjena za iznos destimulacije u toku tekuće godine.
Pravo na zaradu iz dobiti ima i zaposleni:
1. koji je u delu poslovne godine odsustvovao sa rada zbog privremene nesposobnosti za rad (bolovanje),
2. na porodiljskom odsustvu koji je poslovnu godinu ili deo poslovne godine za koju se vrši isplata zarade iz dobiti proveo na radu,
3. koji je započeo da koristi penziju tokom ili po isteku poslovne godine za koju se vrši isplata zarade iz dobiti,
4. kojem je u toku poslovne godine prestao radni odnos.
Iznos zarade iz dobiti utvrđuje se srazmerno isplaćenoj zaradi koju je zaposleni ostvario za godinu za koju se vrši isplata zarada iz dobiti.
Zarada iz dobiti može se isplatiti: kao deo ostvarene dobiti po usvajanju završnog računa.
VII ZABRANA KONKURENCIJE
Ugovorom o radu mogu da se utvrde poslovi koje zaposleni ne može da radi u svoje ime i za svoj račun, kao i u ime i za račun drugog pravnog ili fizičkog lica bez saglasnosti poslodavca kod koga je u radnom odnosu (u daljem tekstu: zabrana konkurencije).
Zabrana konkurencije može da se utvrdi samo ako postoje uslovi da zaposleni radom kod poslodavca stekne nova, posebno važna tehnološka znanja, širok krug poslovnih partnera ili da dode do saznanja važnih poslovnih informacija i tajni.
Zabrana konkurencije važi za teritoriju grada Beograda, a odnosi se na poslove iz osnovne delatnosti poslodavca.
Ako zaposleni prekrši zabranu konkurencije, poslodavac ima pravo da od zaposlenog zahteva naknadu štete.
Ugovorom o radu poslodavac i zaposleni mogu da ugovore zabranu konkurencije u smislu člana 101 ovog kolektivnog ugovora i naknadu štete po prestanku radnog odnosa, u roku koji ne može da bude duži od dve godine po prestanku radnog odnosa.
Odluka stava 1 ovog člana neće se primenjivati ako poslodavac zaposlenom otkaže ugovor o radu, a za to nije imao opravdani razlog.
VIII NAKNADA ŠTETE
Zaposleni je odgovoran za štetu koju na radu ili u vezi sa radom, namerno ili krajnjom nepažnjom, prouzrokuje poslodavcu, u skladu sa zakonom i ovim ugovorom.
Ako štetu prouzrokuje više zaposlenih, svaki zaposleni odgovoran je za deo štete koju je prouzrokovao.
Ako se za zaposlenog iz stava 2 ovog člana ne može utvrditi deo štete koju je prouzrokovao, smatra se da su svi zaposleni podjednako odgovorni i štetu nadoknađuju u jednakim delovima.
Ako je više zaposlenih prouzrokovalo štetu krivičnim delom sa umišljajem, za štetu odgovaraju solidarno.
Postupak utvrđivanja odgovornosti zaposlenog pokreće se na osnovu pisane prijave ili neposrednog saznanja direktora preduzeća i obuhvata: imenovanje komisije za utvrđivanje činjeničnog stanja, postupak utvrđivanja činjeničnog stanja, pisani izveštaj komisije i odluku direktora preduzeća sa obrazloženjem.
Visina štete utvrđuje se na osnovu cenovnika ili knjigovodstvene evidencije vrednosti stvari.
Ako se visina štete ne može utvrditi u tačnom iznosu, odnosno na osnovu cenovnika ili knjigovodstvene evidencije ili bi utvrđivanje njenog iznosa prouzrokovalo nesrazmerne troškove, visinu naknade štete utvrđuje poslodavac u paušalnom iznosu, procenom štete ili veštačenjem stručnog lica.
Kad utvrdi sve činjenice i okolnosti od uticaja na odgovornost zaposlenog, poslodavac donosi odluku kojom se zaposleni obavezuje da nadoknadi štetu ili se oslobađa od odgovornosti.
Ako poslodavac nađe da je zaposleni dužan da naknadi štetu, određuje način kako će zaposleni štetu da naknadi i u kom roku.
Poslodavac može zaposlenog obavezati da štetu naknadi u novcu ili, ako je to moguće, popravkom ili dovođenjem oštećene stvari u stanje u kome je postojalo pre nastupanja štete.
O tome da li pristaje ili ne pristaje da naknadi štetu, zaposleni je dužan da da pisanu izjavu.
Ako zaposleni ne pristane da nadoknadi štetu ili ne nadoknadi štetu u roku od tri meseca od dana davanja izjave da pristaje da štetu nadoknadi, o šteti odlučuje nadležni sud.
Poslodavac može, u opravdanim slučajevima, delimično osloboditi zaposlenog od naknade štete koju je prouzrokovao osim ako je štetu prouzrokovao namerno.
Predlog za oslobađanje od naknade štete može podneti zaposleni.
Pri donošenju odluke o delimičnom oslobađanju od naknade štete, poslodavac će ceniti rad i ponašanje zaposlenog, kao i da li bi zaposleni sa nadoknadom štete bio doveden u težak materijalni položaj.
Zaposleni koji je u radu ili u vezi sa radom, namerno ili krajnjom nepažnjom, prouzrokovao štetu trećem licu, a koju je naknadio poslodavac, dužan je da poslodavcu naknadi iznos isplaćene štete.
Ako zaposleni pretrpi povredu ili štetu na radu ili u vezi sa radom, poslodavac je dužan da mu nadoknadi štetu, u skladu sa zakonom i ovim ugovorom.
Ako se u roku od 30 dana od dana pretrpljene povrede ili štete na radu ili u vezi sa radom poslodavac i zaposleni ne sporazumeju o naknadi štete, zaposleni ima pravo da naknadu štete zahteva pred nadležnim sudom.
IX PRESTANAK RADNOG ODNOSA
Radni odnos prestaje:
1. istekom roka za koji je zasnovan;
2. kad zaposleni navrši 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja, ako se poslodavac i zaposleni drukčije ne sporazumeju;
3. sporazumom između zaposlenog i poslodavca;
4. otkazom ugovora o radu od strane poslodavca i zaposlenog;
5. na zahtev roditelja ili staratelja zaposlenog mlađeg od 18 godina života;
6. smrću zaposlenog;
7. u drugim slučajevima utvrđenim zakonom.
Zaposlenom prestaje radni odnos nezavisno od njegove volje i volje poslodavca:
1. ako je na način propisan zakonom utvrđeno da je kod zaposlenog došlo do gubitka radne sposobnosti - danom dostavljanja pravosnažnog rešenja o utvrđivanju gubitka radne sposobnosti;
2. ako mu je, po odredbama zakona, odnosno pravosnažnoj odluci suda ili drugog organa zabranjeno da obavlja određene poslove, a ne može da mu se obezbedi obavljanje drugih poslova - danom dostavljanja pravosnažne odluke;
3. ako zbog izdržavanja kazne zatvora mora da bude odsutan sa rada u trajanju dužem od šest meseci - danom stupanja na izdržavanje kazne;
4. ako mu je izrečena mera bezbednosti, vaspitna ili zaštitna mera u trajanju dužem od šest meseci i zbog toga mora da bude odsutan sa rada - danom početka primenjivanja te mere;
5. usled stečaja, likvidacije, odnosno u svim drugim slučajevima prestanka rada poslodavca, u skladu sa zakonom.
1. Sporazumni prestanak radnog odnosa
Radni odnos može da prestane na osnovu pisanog sporazuma poslodavca i zaposlenog.
2. Otkaz od strane zaposlenog
Zaposleni ima pravo da poslodavcu otkaže ugovor o radu.
Otkaz ugovora o radu zaposleni dostavlja poslodavcu u pisanom obliku, najmanje 15 dana pre dana koji je zaposleni naveo kao dan prestanka radnog odnosa.
U slučaju otkaza iz stava 1 ovog člana zbog povrede obaveza od strane poslodavca utvrđenih zakonom, opštim aktom, ovim ugovorom ili ugovorom o radu, zaposleni ima sva prava po osnovu rada kao u slučaju da mu je nezakonito prestao radni odnos.
3. Otkaz od strane poslodavca
Poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca, i to:
1. ako je utvrđeno da zaposleni ne ostvaruje rezultate rada;
2. ako je utvrđeno da zaposleni nema znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi;
3. ako zaposleni svojom krivicom čini povredu radne obaveze utvrđene ugovorom o radu;
4. ako ne poštuje radnu disciplinu, tj. ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca;
5. ako zaposleni učini krivično delo na radu ili u vezi sa radom;
6. ako se zaposleni ne vrati na rad kod poslodavca u roku od 15 dana od dana isteka roka za neplaćeno odsustvo ili mirovanja radnog odnosa u smislu Zakona o radu i ovog ugovora;
7. ako zaposleni zloupotrebi bolovanje;
8. ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla.
Poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu i u slučaju:
- odbijanja naloga direktora, odnosno neposrednog rukovodioca;
- nedolaska na posao u trajanju od pet dana;
- dolaska na rad u alkoholisanom stanju, odnosno konzumiranja alkohola na radnom mestu;
- u drugim slučajevima koji se tretiraju kao povreda radne obaveze.
Poslodavac je dužan da pre otkaza ugovora o radu, u slučaju iz stava 1 tač. 1 i 2 ovog člana, zaposlenog upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu.
U slučaju otkaza iz ovog člana, tač. 1 i 2 zbog povrede obaveza od strane poslodavca utvrđenih zakonom, opštim aktom, ovim ugovorom ili ugovorom o radu, zaposleni ima sva prava po osnovu rada kao u slučaju da mu je nezakonito prestao radni odnos.
Otkaz ugovora o radu iz stava 1 tačka 8 ovog člana, poslodavac može dati zaposlenom samo ako ne može da mu obezbedi obavljanje drugih poslova, odnosno da ga osposobi za rad na drugim poslovima.
Poslodavac ne može, u slučaju otkaza ugovora o radu zaposlenom iz stava 1 tačka 8 ovog člana, na istim poslovima da zaposli drugo lice u roku od tri meseca od dana prestanka radnog odnosa.
Opravdanim razlogom za otkaz ugovora o radu, u smislu odredaba ovog kolektivnog ugovora, ne smatra se:
1. privremena sprečenost za rad usled bolesti, nesreće na radu ili profesionalnog oboljenja;
2. korišćenje porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta;
3. odsluženje ili dosluženje vojnog roka;
4. članstvo u političkoj organizaciji, sindikatu, pol, jezik, nacionalna pripadnost, socijalno poreklo, veroispovest, političko ili drugo uverenje ili neko drugo lično svojstvo zaposlenog;
5. obraćanje zaposlenog sindikatu ili organima nadležnim za zaštitu prava iz radnog odnosa u skladu sa zakonom i ovim ugovorom.
Poslodavac može da ponudi zaposlenom zaključivanje ugovora o radu pod izmenjenim okolnostima.
Poslodavac može da ponudi zaključivanje ugovora o radu u smislu stava 1 ovog člana samo iz opravdanih razloga.
Zaposlenom koji odbija da zaključi ugovor o radu u smislu stava 1 ovog člana poslodavac može da otkaže ugovor o radu.
4. Postupak u slučaju otkaza
Otkaz ugovora o radu iz člana 115 stav 1 tač. 1 do 4, 6 i 7 poslodavac može dati zaposlenom u roku od tri meseca od dana saznanja za činjenice koje su osnov za davanje otkaza, odnosno u roku od šest meseci od dana nastupanja činjenica koje su osnov za davanje otkaza.
Otkaz ugovora o radu iz člana 115 stav 1 tačka 5 ovog ugovora poslodavac može dati zaposlenom najkasnije do isteka roka zastarelosti utvrđenog zakonom za krivično delo.
Poslodavac je dužan da pre isteka ugovora o radu zaposlenom zatraži mišljenje sindikata čiji je zaposleni član.
Sindikat je dužan da dostavi mišljenje sindikata iz stava 3 ovog člana u roku od pet dana.
Otkaz ugovora o radu daje se u pisanom obliku i obavezno sadrži obrazloženje i pouku o pravnom leku.
Akt iz stava 1 ovog člana je konačan danom dostavljanja zaposlenom.
Do dana prestanka radnog odnosa poslodavac je dužan da izvrši uplatu svih dospelih zarada i drugih primanja.
Postupak za proveru ostvarenih rezultata ili utvrđivanja potrebnih znanja i sposobnosti zaposlenog pokreće se rešenjem direktora preduzeća na osnovu predloga neposrednog rukovodioca.
Rešenje iz stava 1 ovog člana sadrži ime i prezime zaposlenog, poslove na koje je zaposleni raspoređen i dokaze koji ukazuju na neostvarenje predviđenih rezultata rada ili nepostojanje potrebnih znanja i sposobnosti.
Zaposlenom koji ne ostvaruje potrebne rezultate ili nema potrebna znanja i sposobnosti može se otkazati ugovor o radu, u skladu sa zakonom.
Zaposleni kome je ugovor o radu otkazan zato što ne ostvaruje potrebne rezultate ili nema potrebna znanja i sposobnost, ima pravo na isplatu novčane naknade, i to:
1. kad ima do dve godine neprekidnog rada kod poslodavca - u visini jedne zarade;
2. ako ima od dve do 10 godina neprekidnog rada kod poslodavca - u visini jedne i po zarade;
3. kad ima 10 do 20 godina neprekidnog rada kod poslodavca - u visini dve zarade;
4. kad ima preko 20 godina neprekidnog rada kod poslodavca - u visini dve i po zarade.
Zaradom u smislu stava 1 ovog člana smatra se zarada koju je zaposleni ostvario u skladu sa zakonom i ovim ugovorom.
5. Udaljenje zaposlenog sa rada
Zaposleni može da bude privremeno udaljen sa rada ako je protiv njega pokrenut krivični postupak zbog krivičnog dela učinjenog na radu ili u vezi sa radom ili ako je učinio povredu radne obaveze koja ugrožava imovinu veće vrednosti.
Zaposleni kome je određen pritvor udaljuje se sa rada od prvog dana pritvora, dok pritvor traje.
Za vreme privremenog udaljenja zaposlenog sa rada u smislu čl. 122 i 123 ovog ugovora, zaposlenom pripada naknada zarade u visini jedne četvrtine, a ako izdržava porodicu, u visini jedne trećine mesečne zarade koju je ostvario za mesec pre privremenog udaljenja.
Naknada zarade za vreme privremenog udaljenja u smislu člana 122 ovog ugovora isplaćuje se na teret organa koji je odredio pritvor.
Udaljenje iz člana 122 ovog ugovora može da traje najduže tri meseca, u kom periodu je poslodavac dužan da zaposlenog vrati na rad ili da mu otkaže ugovor o radu, ako za to postoje opravdani razlozi iz člana 116 stav 1 tač. 3 do 5 ovog ugovora.
Zaposlenom za vreme privremenog udaljenja sa rada pripada razlika između iznosa naknade zarade primljene po osnovu člana 124 ovog ugovora i punog iznosa zarade ostvarene za mesec pre privremenog udaljenja uvećanog za prosečni porast zarada zaposlenih kod poslodavca za vreme u kome mu pripada naknada, i to:
1. ako krivični postupak protiv njega bude obustavljen pravosnažnom odlukom, ili ako pravosnažnom odlukom bude oslobođen optužbe, ili je optužba protiv njega odbijena, ali ne zbog nenadležnosti;
2. ako zaposlenom ne prestane radni odnos u smislu člana 116 stav 1 tač. 3 do 5 ovog ugovora.
6. Višak zaposlenih
Ukoliko poslodavac namerava da otkaže ugovor o radu za više od 10% zaposlenih od ukupnog broja zaposlenih u toku kalendarske godine zbog tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena, dužan je da donese program rešavanja viška zaposlenih.
Obaveza nastaje kumulativnim ispunjenjem i uslova navedenih u članu 113 Zakona o radu.
Program iz stava 1 ovog člana sadrži podatke o zaposlenima koji predstavljaju višak, poslove koji obavljaju, kvalifikacionu strukturu, godine starosti, mere kojima se stvaraju uslovi za njihovo zapošljavanje i rok u kome će dati otkaz, a donose se u saradnji sa organizacijom nadležnom za poslove zapošljavanja.
Poslodavac je dužan da na predlog programa iz člana 127 ovog ugovora pribavi mišljenje sindikata.
Program rešavanja viška zaposlenih sadrži predlog mera, i to naročito: premeštaj na druge poslove, rad kod drugog poslodavca, prekvalifikacija ili dokvalifikacija, skraćeno radno vreme i druga prava u skladu sa zakonom, opštim aktom i ovim ugovorom.
U slučaju otkaza ugovora o radu, u smislu člana 115 stav 1 tačka 8 ovog ugovora, poslodavac je dužan da isplati otpremninu u visini utvrđenoj ovim ugovorom, i to:
1. do 10 godina staža osiguranja - u visini dvostrukog iznosa zarade;
2. od 10 do 20 godina staža osiguranja - u visini trostrukog iznosa zarade;
3. od 20 do 30 godina staža osiguranja - u visini četvorostrukog iznosa zarade;
4. preko 30 godina staža osiguranja - u visini petostrukog iznosa zarade.
Zaradom, u smislu stava 1 ovog člana, smatra se zarada koju bi zaposleni ostvario u skladu sa opštim aktom i ovim ugovorom za mesec koji prethodi mesecu u kome mu prestaje radni odnos.
Zaposleni kome poslodavac posle isplate otpremnine u smislu člana 130 ovog otkaže ugovor o radu zbog prestanka potrebe za njegovim radom, ostvaruje pravo na novčanu naknadu i pravo na penzijsko i invalidsko osiguranje i zdravstvenu zaštitu, u skladu sa propisima o zapošljavanju.
X OSTVARIVANJE I ZAŠTITA PRAVA ZAPOSLENIH
O pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa odlučuje direktor ili zaposleni koga on ovlasti.
Ovlašćenje iz stava 1 ovog člana daje se u pisanom obliku.
Zaposlenom se u pisanom obliku dostavlja svako rešenje ili bilo koji drugi akt koji se odnosi na ostvarivanje prava, obaveza i odgovornosti iz radnog odnosa, sa obrazloženjem i poukom o pravnom leku, uz njegov potpis da ga je primio.
U slučaju da je zaposleni odsutan sa rada iz bilo kog razloga, ili nije u mogućnosti da neposredno primi akt iz stava 3, dostava se vrši slanjem preporučene pošiljke ili telegrama na poslednju adresu koju je zaposleni prijavio u preduzeću.
Ukoliko zaposleni odbije prijem akata, ako je njegova adresa nepoznata ili se dostava ne može izvršiti slanjem preporučene pošiljke ili telegrama iz bilo kog razloga, dostavljanje se vrši isticanjem na oglasnoj tabli preduzeća, a po proteku roka od tri dana smatra se da je dostavljanje izvršeno.
1. Zaštita pojedinačnih prava
Ako nastane spor između poslodavca i zaposlenog, poslodavac i zaposleni mogu sporno pitanje da reše sporazumno.
Predlog za rešavanje spornog pitanja sporazumno mogu podneti i poslodavac i zaposleni u roku od tri dana od dana nastanka spornog pitanja.
Predlog iz stava 2 ovog člana podnosi se u pisanom obliku.
Postignuti sporazum je konačan i obavezuje i poslodavca i zaposlenog.
Ako se poslodavac ili zaposleni ne izjasne o predlogu za sporazumno rešavanje spornog pitanja u roku od tri dana od dana podnošenja predloga ili ako zaposleni i poslodavac ne mogu sporno pitanje da reše sporazumno, mogu da ga iznesu pred arbitražu.
Arbitraža ima tri člana. U sastav arbitraže ulazi po jedan predstavnik strane u sporu i jedan arbitar koga strane u sporu odrede sporazumom iz reda stručnjaka za oblast koja je predmet spora.
Postupak pred arbitražom može pokrenuti svaka od strana u sporu. Postupak pred arbitražom pokreće se u pisanom obliku.
Odluka pred arbitražom je konačna i obavezuje poslodavca i zaposlenog.
Protiv odluke kojom je povređeno pravo zaposlenog ili kada je zaposleni saznao za povredu prava, zaposleni ili sindikat ako ga zaposleni ovlasti, može da pokrene spor pred nadležnim sudom.
Rok za pokretanje spora je 15 dana od dana dostavljanja odluke, odnosno saznanja za povredu.
Spor iz stava 1 ovog člana pravosnažno se okončava pred nadležnim sudom u roku od šest meseci od dana pokretanja spora.
2. Rokovi zastarelosti potraživanja iz radnog odnosa
Sva novčana potraživanja iz radnog odnosa smatraju se obročnim davanjima i zastarevaju u roku od tri godine od dana nastanka obaveze.
XI POSEBNE ODREDBE
1. Privremeni i povremeni poslovi
Poslodavac može, za obavljanje poslova iz delatnosti poslodavca koji su po svojoj prirodi takvi da ne traju duže od 180 radnih dana u kalendarskoj godini, sa određenim licem da zaključi ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova, u skladu sa zakonom.
Lice sa kojim je zaključen ugovor u smislu stava 1 ovog člana ima pravo na penzijsko i invalidsko i zdravstveno osiguranje i pravo na osiguranje za slučaj povrede na radu i profesionalnog oboljenja.
Lice sa kojim je zaključen ugovor u smislu stava 1 ovog člana ima pravo na osiguranje za slučaj povrede na radu i profesionalnog oboljenja.
Obveznik uplate doprinosa iz stava 2 ovog člana je poslodavac.
2. Ugovor o delu
Poslodavac može sa određenim licem da zaključi ugovor o delu radi obavljanja poslova koji su van delatnosti poslodavca, a koji imaju za predmet samostalnu izradu ili opravku određene stvari ili samostalno izvršenje određenog fizičkog ili intelektualnog rada.
XII PREGOVARANJE I ZAKLJUČIVANJE KOLEKTIVNOG UGOVORA
1. Postupak za izmenu i dopunu Kolektivnog ugovora
Postupak za izmenu i dopunu ovog ugovora pokreću učesnici ovog ugovora.
Postupak za izmenu i dopunu ovog ugovora pokreće se na osnovu pisanog predloga učesnika ugovora.
Učesnici ovog ugovora dužni su da u roku od 15 dana razmotre pisani predlog za izmenu i dopunu ovog ugovora i da o predlogu odluče.
2. Važenje i otkaz Kolektivnog ugovora
Ovaj ugovor zaključen je na neodređeno vreme.
Važenje ovog ugovora može prestati sporazumom učesnika ovog ugovora ili otkazom, na način utvrđen ovim ugovorom.
Ovaj ugovor prestaje sporazumom kada pisani sporazum o prestanku ovog kolektivnog ugovora potpišu učesnici ovog ugovora.
Ovaj ugovor prestaje otkazom kada jedan od učesnika ovog ugovora podnese otkaz u pisanoj formi drugom učesniku ovog ugovora.
U slučaju otkaza, ovaj ugovor se primenjuje najduže šest meseci od dana podnošenja otkaza, ako zakonom nije drukčije određeno, s tim što su učesnici dužni da postupak pregovaranja započnu najkasnije u roku od 15 dana od dana podnošenja otkaza.
Po isteku roka iz stava 5 ovog člana, ovaj ugovor prestaje da važi, ako se učesnici ovog ugovora drukčije ne sporazumeju.
3. Rešavanje sporova
Ako nastane spor u postupku zaključivanja, odnosno izmena i dopuna ovog ugovora, spor se rešava mirnim putem.
Sporna pitanja u primeni ovog ugovora rešava arbitraža koju obrazuju učesnici ovog ugovora u roku od 15 dana od nastanka spora.
Odluka arbitraže o spornom pitanju obavezuje učesnike.
Arbitraža ima tri člana. U sastav arbitraže ulaze po jedan predstavnik učesnika u sporu i jadan arbitar koga učesnici u sporu odrede sporazumno.
Učesnici ovog ugovora će troškove rada arbitraže snositi solidarno do 50% od ukupnog iznosa.
Učesnici u zaključivanju ovog ugovora mogu pred nadležnim sudom da ostvare zaštitu prava utvrđenih ovim ugovorom.
XIII UČEŠĆE U UPRAVLJANJU
Upravni odbor i Nadzorni odbor preduzeća sačinjavaju predstavnici osnivača i zaposlenih.
Predstavnike zaposlenih u Upravnom i Nadzornom odboru imenuje osnivač na predlog direktora preduzeća, u skladu sa odredbama Statuta.
XIV USLOVI ZA RAD SINDIKATA
Poslodavac je dužan da u skladu sa zakonom zaposlenima omogući sindikalno organizovanje i sprovođenje aktivnosti usmerenih na poboljšanje njihovih uslova rada i ukupnog životnog položaja.
Poslodavac je obavezan da sindikatu omogući delovanje u skladu sa njegovom ulogom i zadacima iz zakona i kolektivnih ugovora, i to:
- da pokreće inicijative, podnosi zahteve i predloge i da zauzima stavove o svim pitanjima od značaja za materijalni i socijalni položaj zaposlenih i uslove rada;
- da se informiše o pitanjima koja su od značaja za materijalni i socijalni položaj zaposlenih;
- da se upozna sa materijalima, da prisustvuje sednicama na kojima se razmatraju mišljenja, predlozi, inicijative i zahtevi sindikata, odnosno na kojima se odlučuje o pojedinačnim pravima zaposlenih.
Poslodavac je dužan:
- da sindikatu obezbedi korišćenje prostorija bez plaćanja naknade i pružanje potrebnih stručnih, administrativnih i tehničkih usluga;
- da omogući predsedniku reprezentativnog sindikata da nesmetano obavlja funkciju predsednika kako bi se sprovodile sve aktivnosti i zadaci u interesu zaposlenih i poslodavca, koji proizilaze iz zakona i kolektivnih ugovora;
- da predstavnicima sindikata omogući informisanje zaposlenih isticanjem obaveštenja na određenim mestima, pristupačnim zaposlenima i za to određenim;
- da predstavnici sindikata mogu odsustvovati sa rada radi prisustvovanja sindikalnim sastancima, konferencijama, sednicama i kongresima na koje su pozvani.
XV ORGANIZOVANJE PROCESA ŠTRAJKA
Način organizovanja i sprovođenja štrajka vrši se u skladu sa Zakonom o štrajku i Kolektivnim ugovorom.
Osnivač svojim aktom utvrđuje minimum procesa rada za vreme štrajka.
O utvrđenom minimumu procesa rada obaveštavaju se, pored javnih komunalnih preduzeća, svi korisnici preko sredstava javnog informisanja, imajući na umu da preduzeće pruža usluge koje su od značaja za grad Beograd.
Ukoliko se zbog neobezbeđivanja prava iz ovog ugovora i pojedinačnih kolektivnih ugovora organizuje štrajk, on će se sprovoditi u skladu sa zakonom, a zaposlenima koji u njemu učestvuju obezbediće se naknada.
XVI ZAVRŠNE ODREDBE
Zaključivanjem ovog kolektivnog ugovora prestaju da važe pojedinačni kolektivni ugovori koji su do sada bili na snazi.
Ovaj ugovor stupa na snagu danom zaključenja, a primenjuje se narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu grada Beograda".
Odredbe o zaradama iz ovog ugovora primeniće se počev od obračuna zarada za jun 2003. godine.