POJEDINAČNI KOLEKTIVNI UGOVORJAVNOG KOMUNALNOG PREDUZEĆA "BEOGRADSKI VODOVOD I KANALIZACIJA"("Sl. list grada Beograda", br. 14/2003) |
I OSNOVNE ODREDBE
Ovim pojedinačnim kolektivnim ugovorom (u daljem tekstu: Ugovor) u skladu sa Zakonom o radu, Opštim kolektivnim ugovorom i Posebnim kolektivnim ugovorom za komunalna preduzeća grada Beograda (u daljem tekstu: Poseban kolektivni ugovor), uređuje se: zasnivanje radnog odnosa; radno vreme; odmori i odsustva; zaštita zaposlenih; stručno usavršavanje zaposlenih; zabrana konkurencije; višak zaposlenih; cena rada, zarada i ostala lična i druga primanja; naknade na teret poslovnih rashoda; prestanak radnog odnosa; naknada štete; uloga i uslovi za rad sindikata; obaveštavanje zaposlenih; važenje i otkaz ovog ugovora; prelazne i završne odredbe; i ostala pitanja od značaja za zaposlene.
Osnivač u smislu ovog ugovora je Skupština grada Beograda.
Poslodavac u smislu ovog ugovora je Javno komunalno preduzeće "Beogradski vodovod i kanalizacija" (u daljem tekstu: preduzeće), koje zastupa generalni direktor.
Reprezentativni sindikat u smislu ovog ugovora je sindikalna organizacija zaposlenih u preduzeću i Nezavisni sindikat.
Zaposleni, u smislu ovog ugovora, je lice koje je u skladu sa zakonom zasnovalo radni odnos sa poslodavcem.
Ovaj ugovor je obavezan za osnivača, poslodavca i sve zaposlene u preduzeću.
Ovaj ugovor se primenjuje na sve zaposlene osim na generalnog direktora čija se prava, obaveze i odgovornosti uređuju posebnim ugovorom.
Na prava, obaveze i odgovornosti koje nisu uređene ovim ugovorom neposredno se primenjuju odredbe zakona, opšteg i posebnog kolektivnog ugovora i drugih opštih akata preduzeća.
II RADNI ODNOSI
O pojedinačnim pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenih iz radnog odnosa odlučuje poslodavac, u skladu sa Zakonom o radu.
Poslodavac može preneti svoja ovlašćenja, u skladu sa Zakonom o radu, na drugog zaposlenog.
Poslodavac pored prava i obaveza koje vrši u skladu sa zakonom odlučuje i o sledećim pitanjima:
- privremenom raspoređivanju zaposlenog na drugo radno mesto, bez njegove saglasnosti, u skladu sa postupkom utvrđenim ovim ugovorom;
- upućivanju zaposlenog na plaćeno i neplaćeno odsustvo i
- svim drugim pitanjima iz oblasti rada i radnih odnosa, u skladu sa zakonom, opštim, posebnim i ovim ugovorom.
1. Zasnivanje radnog odnosa
Radni odnos zasniva se ugovorom o radu, saglasno zakonu.
Ugovor o radu zaključuju zaposleni i poslodavac.
Ugovorom o radu može da se utvrdi rad na neodređeno vreme, rad na određeno vreme, probni rad i rad sa pripravnikom.
Zaposleni je dužan da prilikom zasnivanja radnog odnosa poslodavcu dostavi dokumenta kojima dokazuje da ispunjava uslove za rad.
Radni odnos može da se zasnuje na neodređeno ili određeno vreme.
Zaposleni je dužan da obavesti poslodavca, pre zaključenja ugovora o radu, o svom zdravstvenom stanju ili drugim okolnostima koje bitno utiču na obavljanje poslova za koje zasniva radni odnos.
U slučaju da zaposleni ne postupi u skladu sa stavom 2 ovog člana, poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu.
Radni odnos u preduzeću zasniva se sa licem koje ispunjava opšte uslove predviđene zakonom i uslove predviđene Pravilnikom o sistematizaciji poslova i radnih zadataka.
Pravilnikom o sistematizaciji poslova i radnih zadataka utvrđuju se: vrsta posla, stručna sprema i drugi posebni uslovi za rad na tim poslovima (radna mesta sa posebnim uslovima, radna mesta na kojima se utvrđuje probni rad i rad sa pripravnikom).
O potrebi zasnivanja radnog odnosa u preduzeću odlučuje generalni direktor u skladu sa godišnjim programom poslovanja za tekuću godinu.
Izuzetno od stava 1 ovog člana generalni direktor može odlučiti o zasnivanju radnog odnosa na određeno vreme u slučajevima utvrđenim članom 11 ovog ugovora, a najduže do tri godine.
Radni odnos na određeno vreme može da se zasnuje:
- kada treba zameniti zaposlenog koji je privremeno odsutan (bolovanje, rad u inostranstvu, obavljanje državne i druge javne funkcije i odsluženje vojnog roka);
- kada obavljanje posla po svojoj prirodi traje određeno vreme;
- kada se privremeno poveća obim posla, i
- u svojstvu pripravnika radi osposobljavanja za samostalni rad.
Za poslove na kojima se zahtevaju posebne psihofizičke sposobnosti ili se poslovi obavljaju pod specifičnim ili otežanim uslovima rada, i kao takvi su utvrđeni Pravilnikom o sistematizaciji poslova i radnih zadataka, vrši se provera psihofizičkih osobina kandidata.
Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova i radnih zadataka utvrđuju se radna mesta za koja je, kao poseban uslov za rad, predviđeno da zaposleni određeno vreme provede na probnom radu. Probni rad može da traje najduže tri meseca.
Ugovorom o radu utvrđuje se dužina trajanja, otkaz probnog rada i način provere radne i stručne sposobnosti.
Probni rad u smislu stava 1 ovog člana ne može se utvrditi za pripravnika.
Radne i stručne sposobnosti zaposlenog za vreme probnog rada utvrđuje komisija koju imenuje poslodavac.
Zaposlenom koji za vreme probnog rada nije pokazao odgovarajuće radne i stručne sposobnosti prestaje radni odnos istekom roka određenog u ugovoru o radu.
Na radna mesta utvrđena Pravilnikom o sistematizaciji poslova i radnih zadataka kandidat se prima u radni odnos u svojstvu pripravnika na neodređeno ili određeno vreme.
Pripravnički staž traje šest meseci, a naknada zarade iznosi 80% cene rada radnog mesta za koje se osposobljava pripravnik.
Ugovorom o radu utvrđuje se dužina trajanja pripravničkog staža, mogućnost produžavanja pripravničkog staža i obaveza polaganja stručnog ispita.
Na kraju pripravničkog staža pripravnik polaže stručni ispit.
Proveru radnih sposobnosti pripravnika vrši stručna komisija, najmanje istog ili višeg nivoa iste struke, sastavljena od tri do pet članova koju imenuje direktor.
Kada neposredni rukovodilac oceni da zaposleni nema potrebna znanja i sposobnosti ili ne ostvaruje predviđene rezultate rada u periodu od najmanje tri, a najduže šest meseci, dostavlja poslodavcu zahtev za formiranje komisije za proveru znanja i sposobnosti zaposlenog, odnosno za utvrđivanje rezultata rada zaposlenog. Članovi komisije moraju imati najmanje isti stepen stručne spreme određene vrste zanimanja koje ima zaposleni.
Ako komisija iz stava 1 ovog člana, utvrdi da zaposleni nema potrebna znanja i sposobnosti ili ne ostvaruje predviđene rezultate rada na određenom radnom mestu, zaposleni se raspoređuje na drugo radno mesto koje odgovara njegovom znanju i sposobnostima, a ako takvog radnog mesta nema zaposlenom prestaje radni odnos, odnosno otkazuje se ugovor o radu.
Pre donošenja odluke, komisija je dužna da dostavi izveštaj sindikatu.
Zaposleni koji nije zadovoljan odlukom komisije iz stava 1 ovog člana podnosi prigovor generalnom direktoru.
2. Raspoređivanje radnika
Zaposleni može biti raspoređen trajno ili privremeno na određene poslove.
Zaposleni može u toku rada biti raspoređen na svaki posao koji odgovara njegovoj stručnoj spremi (određenoj vrsti zanimanja, znanju i sposobnostima) u sledećim slučajevima:
- kada je u procesu rada potrebno obezbediti uspešnije i efikasnije obavljanje poslova;
- kada treba obezbediti potpunije korišćenje radne sposobnosti zaposlenog;
- kada dođe do promene u organizaciji ili tehnologiji rada preduzeća;
- kada prestane potreba za radom zaposlenog na poslu koji je određen ugovorom o radu;
- kada se smanji obim rada u preduzeću;
- kada se otvori novo radno mesto u procesu rada i
- kada zaposleni zahteva raspored na druge poslove, ukoliko se time zadovoljavaju potrebe procesa rada.
Privremeno raspoređivanje zaposlenog na poslove za koje se traži isti stepen stručne spreme može da traje najduže do šest meseci i to u slučaju zamene privremeno odsutnog radnika i privremenog povećanja obima posla.
3. Radno vreme
Puno radno vreme zaposlenih iznosi 40 časova nedeljno.
Raspored i preraspodela radnog vremena u okviru četrdesetočasovne radne nedelje, početak i završetak radnog vremena i rad duži od punog radnog vremena (prekovremeni rad) utvrđuje poslodavac, u skladu sa Posebnim kolektivnim ugovorom i zakonom.
Poslodavac je u obavezi da početak i kraj radnog vremena usaglasi sa aktuelnim tehnološkim procesima u preduzeću.
Skraćeno radno vreme u trajanju od 37 odnosno 30 časova u radnoj nedelji utvrđuje se za poslove sa posebnim uslovima rada iz člana 83 ovog ugovora.
Zaposleni ima pravo na odmor u toku dnevnog rada, odmor između dva uzastopna radna dana i nedeljni odmor, u skladu sa zakonom.
Zaposleni je dužan da najkasnije u roku od tri dana od dana nastupanja privremene sprečenosti za rad, u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju, o tome dostavi neposrednom rukovodiocu potvrdu lekara koja sadrži i vreme očekivane sprečenosti za rad.
U slučaju teže bolesti potvrdu iz stava 1 ovog člana neposrednom rukovodiocu zaposlenog dostavljaju članovi uže porodice ili druga lica sa kojima živi u porodičnom domaćinstvu.
Ako zaposleni živi sam, potvrdu iz stava 1 ovog člana dužan je da dostavi u roku od tri dana od dana prestanka razloga zbog kojih nije mogao da dostavi potvrdu.
Ako neposredni rukovodilac ili generalni direktor posumnja u opravdanost razloga za odsustvovanje sa rada u smislu stava 1 ovog člana, može da podnese zahtev nadležnom zdravstvenom organu radi utvrđivanja zdravstvene sposobnosti zaposlenog u skladu sa zakonom.
4. Odmori i odsustva
Zaposleni ima pravo na godišnji odmor u trajanju od najmanje 18, a najviše 35 radnih dana. Godišnji odmor zaposlenog se uvećava po osnovu:
staža osiguranja:
|
1 |
- tri radna dana - za navršene tri do šest godina radnog staža; |
|
|
- pet radnih dana - za navršenih sedam do devet godina radnog staža, |
|
|
- sedam radnih dana - preko devet godina radnog staža; |
|
2 |
- pet radnih dana po osnovu složenosti poslova - doprinosa u radu; |
|
|
- za poslove za koje se zahteva od I do IV stepena stručne spreme - dva radna dana; |
|
|
- za poslove za koje se zahteva V i VI stepena stručne spreme - tri radna dana; |
|
|
- za poslove za koje se zahteva VII i VIII stepen stručne spreme - četiri radna dana; |
|
|
- za poslove sa posebnim ovlašćenjima i odgovornostima - pet radnih dana. |
|
3 |
- tri radna dana invalidu rada i vojnom invalidu, |
|
|
- dva radna dana samohranom roditelju sa detetom do sedam godina života, zaposlenoj sa maloletnim detetom i zaposlenom koji u svom domaćinstvu izdržava dete koje ima smetnje u psihofizičkom razvoju, |
|
|
- jedan radni dan zaposlenom sa dvoje ili više dece do 14 godina života; |
|
4 |
- dva do pet radnih dana po osnovu uslova rada na predlog neposrednog rukovodioca za zaposlene koji ne rade na poslovima sa skraćenim radnim vremenom; |
|
5 |
- pet do deset radnih dana za zaposlene koji rade sa skraćenim radnim vremenom i to: |
|
|
- za zaposlene koji rade na beneficiranim radnim mestima gde se 12 meseci rada računa kao 14 i 15 meseci radnog staža - sedam radnih dana; |
|
|
- za zaposlene koji rade na beneficiranim radnim mestima gde se 12 meseci rada računa kao 16 i 18 meseci radnog staža - deset radnih dana; |
|
|
- za ostale zaposlene koji rade na poslovima sa skraćenim radnim vremenom - pet radnih dana. |
Godišnji odmor može da se koristi u dva dela: prvi deo u trajanju od najmanje dve radne nedelje, a drugi deo do 30. juna naredne godine.
Ukoliko zaposleni u kalendarskoj godini nema godinu dana radnog staža, ima pravo na dvanaestinu godišnjeg odmora za mesec dana rada u kalendarskoj godini.
Zaposleni ne može da se odrekne prava na godišnji odmor, niti mu se to pravo može uskratiti.
Zaposlenom sa 30 godina penzijskog staža i 55 godina života i zaposlenoj sa 25 godina penzijskog staža i 50 godina života utvrđuje se dužina godišnjeg odmora u trajanju od 30 radnih dana. Zaposlenom koji radi na naročito teškim, napornim i za zdravlje štetnim poslovima godišnji odmor ne može trajati duže od 35 radnih dana.
Raspored korišćenja godišnjeg odmora utvrđuje direktor prema planu korišćenja godišnjeg odmora za kalendarsku godinu, uz prethodnu konsultaciju zaposlenog i potrebama procesa rada.
Rešenje o korišćenju godišnjeg odmora donosi direktor u pisanoj formi i uručuje ga zaposlenom preko stručne službe.
Poslodavac je dužan da zaposlenom omogući plaćeno odsustvo u trajanju do pet radnih dana u kalendarskoj godini, u sledećim slučajevima:
1. rođenje deteta - pet radnih dana:
2. stupanje zaposlenog u brak - pet radnih dana;
3. smrti članova uže porodice (roditelja ili usvojioca, bračnog druga, deteta ili usvojenika zaposlenog) - pet radnih dana;
4. smrt brata ili sestre zaposlenog - tri radna dana;
5. smrt roditelja ili usvojioca, brata ili sestre bračnog druga zaposlenog i smrt lica koja žive u zajedničkom domaćinstvu sa zaposlenim - dva radna dana;
6. teže bolesti člana uže porodice zaposlenog - pet radnih dana;
7. zaštita i otklanjanje štetnih posledica u domaćinstvu, prouzrokovanih elementarnim nepogodama - tri do pet radnih dana;
8. selidba sopstvenog domaćinstva - četiri radna dana;
9. polaganje stručnog ili drugog ispita - jedan do tri radna dana po ispitu za prvo polaganje, a ukupno pet radnih dana:
10. korišćenje organizovanog rekreativnog odmora u cilju prevencije radne invalidnosti - pet radnih dana;
11. učestvovanje u takmičenjima koje organizuju sindikalne organizacije (sportska i radno-proizvodna takmičenja) - tri do pet radnih dana, u zavisnosti od udaljenosti mesta održavanja takmičenja;
12. regulisanje prava pred nadležnim organima - dva radna dana;
13. praznovanje krsne slave - jedan radni dan;
14. dobrovoljno davanje krvi - dva radna dana za svako davanje i to na dan davanja krvi i narednog dana.
Članovima uže porodice u smislu ovog člana smatraju se: bračni drug, deca, braća, sestre, roditelji, usvojioci, staraoci i lica koja žive u zajedničkom porodičnom domaćinstvu sa zaposlenim.
Zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo i u dane državnih i verskih praznika saglasno zakonu.
Zaposleni ima pravo da koristi u toku kalendarske godine plaćeno odsustvo po svakom osnovu iz stava 1 ovog člana pod uslovom da je podneo uz pismeni zahtev i odgovarajuću dokumentaciju (dokaz o razlozima za korišćenje plaćenog odsustva). Izuzetno, u slučaju smrti člana uže porodice dokaz se može dostaviti u roku od pet dana od dana završetka plaćenog odsustva.
Plaćeno odsustvo u slučaju porođaja supruge, smrti člana uže porodice, davanja krvi i korišćenja organizovanog rekreativnog odmora u cilju prevencije radne invalidnosti ne uračunavaju se u ukupan broj dana plaćenog odsustva u kalendarskoj godini (pet radnih dana).
Vreme provedeno na plaćenom odsustvu smatra se kao vreme provedeno na radu u odnosu na ostvarivanje prava i obaveza iz radnog odnosa.
Zaposlenom se može odobriti plaćeno odsustvo u trajanju dužem od pet dana, a najviše do 30 radnih dana u toku kalendarske godine u slučaju: polaganja stručnog ispita ili ispita kojim se stiče neposredno viši stepen obrazovanja u oblasti u koju spadaju poslovi koje zaposleni obavlja, izrade doktorske disertacije, učešća u studijskim ili ekspertskim grupama i drugim oblicima stručnog usavršavanja.
Zaposlenom se može odobriti neplaćeno odsustvo do pet radnih dana u svim slučajevima iz člana 27 ovog ugovora i u slučajevima:
- nege člana uže porodice - pet radnih dana;
- nege člana porodice koji nije obuhvaćen članom 27 - tri radna dana;
- smrti srodnika koji nisu navedeni u članu 27 - dva radna dana;
- učešća u sportskim i drugim aktivnostima koje nisu u organizaciji sindikata - pet radnih dana;
- izvršenja posla koji zaposleni mora lično da obavi - jedan do pet radnih dana.
Odluku o neplaćenom odsustvu iz stava 1 i 2 ovog člana donosi direktor odnosno lice koje on ovlasti.
Izuzetno zaposlenom se može odobriti neplaćeno odsustvo od 30 dana do godinu dana u toku kalendarske godine, kada direktor oceni da to ne remeti proces rada.
Odluku o neplaćenom odsustvu iz stava 1 ovog člana donosi generalni direktor odnosno lice koje on ovlasti.
Zaposlenom koji koristi neplaćeno odsustvo miruju prava iz rada i po osnovu rada ako zakonom nije drugačije predviđeno.
5. Stručno usavršavanje radnika
Poslodavac je obavezan da u skladu sa promenama zakonskih i drugih propisa, tehničko-tehnološkim unapređenjima, potrebama procesa rada i organizacije rada obezbedi uslove za stručno osposobljavanje i usavršavanje zaposlenih kao i specijalizaciju zaposlenih u zemlji i inostranstvu (postdiplomske studije, simpozijum, kurs i seminar) i da o tome upozna reprezentativne sindikate.
Poslodavac može da stipendira školovanje potrebnih kadrova i školovanje dece preminulih zaposlenih ukoliko postoji potreba za zaposlenje kadrova tog profila. Ugovorom koji zaključuju poslodavac i stipendista regulišu se međusobna prava i obaveze. Odluku o stipendiranju zaposlenog donosi poslodavac.
Upravni odbor preduzeća donosi program stručnog osposbljavanja i usavršavanja zaposlenih na predlog direktora i uz prethodno pribavljeno mišljenje repezentativnog sindikata.
III ZAŠTITA ZAPOSLENIH
Zaposleni ima pravo na bezbednost i zaštitu zdravlja na radu, u skladu sa zakonom, ovim ugovorom i drugim opštim aktom preduzeća.
Poslodavac je dužan da organizuje rad u preduzeću tako da obezbedi zaštitu života i zdravlja zaposlenih u skladu sa zakonom i drugim propisima, ovim ugovorom i drugim opštim aktom preduzeća.
Na poslovima na kojima postoji povećana opasnost od povređivanja, profesionalnih ili drugih oboljenja, može da radi zaposleni koji pored posebnih uslova utvrđenih Pravilnikom o sistematizaciji poslova i radnih zadataka ispunjava i uslove za rad u pogledu zdravstvenog stanja, psihofizičkih sposobnosti i doba života, u skladu sa zakonom.
Zaposleni ne može da radi prekovremeno, odnosno noću, ako bi po nalazu nadležnog organa za ocenu zdravstvene sposobnosti, u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju, takav rad mogao da pogorša njegovo zdravstveno stanje.
Zaposleni sa zdravstvenim smetnjama, utvrđenim od strane nadležnog zdravstvenog organa u skladu sa zakonom ne može da obavlja poslove koji bi izazvali pogoršanje njegovog zdravstvenog stanja ili posledice opasne po njegovu okolinu.
Zaposleni mlađi od 18 godina života i zaposlena žena ne mogu da rade na poslovima na kojima se pretežno obavljaju naročito teški fizički poslovi, radovi pod zemljom ili pod vodom, niti na drugim poslovima koji bi mogli štetno i sa povećanim rizikom da utiču na njihovo zdravlje i život, s obzirom na njihove psihofizičke sposobnosti.
Zaposlena žena može da obavlja poslove iz stava ovog člana samo na osnovu svoje pisane saglasnosti.
Zabrana rada pod zemljom ne odnosi se na žene koje obavljaju rukovodeće poslove.
Zabranjen je prekovremeni rad zaposlenog koji je mlađi od 18 godina života.
Zaposlena žena za vreme poslednjih osam nedelja trudnoće ne može da radi prekovremeno, odnosno noću.
Jedan od roditelja sa detetom do tri godine života može da radi prekovremeno, odnosno noću samo na osnovu svoje pisane saglasnosti.
Samohrani roditelj koji ima dete do sedam godina života ili dete koje je težak invalid može da radi prekovremeno ili noću, samo na osnovu svoje pisane saglasnosti.
Zaposlena žena ili otac deteta imaju pravo na porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta, u skladu sa zakonom.
Jedan od roditelja deteta kome je neophodna posebna nega zbog visokog stepena psihofizičke ometenosti, osim za slučajeve predviđene propisima o zdravstvenom osiguranju, ima pravo da po isteku porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, odsustvuje sa rada ili da radi sa polovinom radnog vremena, najduže do navršenih pet godina života deteta.
Za vreme odsustva sa rada, u smislu stava 1 ovog člana, zaposleni ima pravo na naknadu zarade, u skladu sa propisima o društvenoj brizi o deci.
Jedan od usvojilaca, hranitelj odnosno staratelj deteta mlađeg od pet godina života ima pravo da radi nege deteta odsustvuje sa rada osam meseci neprekidno od dana smeštaja deteta u usvojiteljsku, hraniteljsku odnosno starateljsku porodicu, a najduže do navršenih pet godina života deteta u skladu sa propisima o društvenoj brizi o deci.
Roditelj ili staratelj, odnosno lice koje se stara o osobi oštećenoj cerebralnom paralizom, dečijom paralizom, nekom vrstom plegije ili oboleloj od mišićne distrofije i ostalih teških oboljenja, na osnovu mišljenja nadležnog zdravstvenog organa, može na svoj zahtev da radi sa skraćenim radnim vremenom, ali ne kraćim od polovine punog radnog vremena.
Pravo iz člana 38 ovog ugovora ima i jedan od usvojilaca, hranitelj odnosno staratelj deteta, ako je detetu s obzirom na stepen psihofizičke ometenosti, potrebna posebna nega.
Jedan od roditelja ima pravo da odsustvuje sa rada dok dete ne navrši tri godine života.
Za vreme odsustvovanja sa rada iz stava 1 ovog člana, prava i obaveze po osnovu rada miruju, ako za pojedina prava zakonom, odnosno opštim aktom i ovim kolektivnim ugovorom ili ugovorom o radu nije drugačije određeno.
Za vreme trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta, kao i odsustva sa rada radi posebne nege deteta, poslodavac ne može zaposlenom dati otkaz, osim ako je radni odnos zasnovan na određeno vreme ili ako su se stekli uslovi iz člana 51, tačke 3, 4, 5 i 7 ovog ugovora.
Pravo iz člana 38 ovog ugovora ima i usvojilac, hranitelj odnosno staratelj deteta mlađeg od tri godine.
Zaposlenom invalidu rada, u skladu sa propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju, poslodavac je dužan da obezbedi obavljanje poslova prema preostaloj radnoj sposobnosti.
Zaposlenom kod koga je, u skladu sa propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju, utvrđeno da postoji opasnost od nastanka invalidnosti na određenim poslovima, poslodavac je dužan da obezbedi obavljanje drugog odgovarajućeg posla.
Direktor može zaposlenom koji odbije da prihvati posao, u smislu stava 2 ovog člana, otkazati ugovor o radu.
IV PRESTANAK RADNOG ODNOSA
Radni odnos prestaje:
1. istekom roka na koji je zasnovan;
2. kad zaposleni navrši 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja, ako se poslodavac i zaposleni drukčije ne sporazumeju;
3. sporazumom između zaposlenog i poslodavca;
4. otkazom ugovora o radu od strane poslodavca i zaposlenog;
5. na zahtev roditelja ili staratelja zaposlenog mlađeg od 18 godina života;
6. smrću zaposlenog;
7. u drugim slučajevima utvrđenim zakonom.
Zaposlenom prestaje radni odnos nezavisno od njegove volje i volje poslodavca:
1. ako je na način propisan zakonom utvrđeno da je kod zaposlenog došlo do gubitka radne sposobnosti - danom dostavljanja pravnosnažnog rešenja o utvrđivanju gubitka radne sposobnosti;
2. ako mu je, po odredbama zakona odnosno pravnosnažnoj odluci suda ili drugog organa, zabranjeno da obavlja određene poslove, a ne može da mu se obezbedi obavljanje drugih poslova - danom dostavljanja pravnosnažne odluke;
3. ako zbog izdržavanja kazne zatvora mora da bude odsutan sa rada u trajanju dužem od šest meseci - danom stupanja na izdržavanje kazne;
4. ako mu je izrečena mera bezbednosti, vaspitna ili zaštitna mera u trajanju od šest meseci i zbog toga mora da bude odsutan sa rada - danom početka primenjivanja te mere;
5. usled stečaja, likvidacije, odnosno u svim drugim slučajevima prestanka rada poslodavca.
Radni odnos može da prestane po osnovu pisanog sporazuma poslodavca i zaposlenog.
Zaposleni ima pravo da poslodavcu otkaže ugovor o radu.
Otkaz ugovora o radu zaposleni dostavlja poslodavcu u pisanom obliku, najmanje 15 dana pre dana koji je zaposleni naveo kao dan prestanka radnog odnosa.
U slučaju otkaza iz stava 1 ovog člana, zbog povrede obaveza od strane poslodavca utvrđenih zakonom, opštim aktom, ovim ugovorom ili ugovorom o radu, zaposleni ima sva prava po osnovu rada.
Poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog i potrebe poslodavca, i to:
1. ako je utvrđeno da zaposleni ne ostvaruje rezultate rada;
2. ako je utvrđeno da zaposleni nema znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi;
3. ako zaposleni svojom krivicom čini povredu radne obaveze utvrđene ugovorom o radu;
4. ako ne poštuje radnu disciplinu;
5. ako zaposleni učini krivično delo na radu ili u vezi sa radom;
6. ako se zaposleni ne vrati na rad kod poslodavca u roku od 15 dana od dana isteka roka za neplaćeno odsustvo ili mirovanje radnog odnosa u smislu Zakona o radu i ovog kolektivnog ugovora;
7. ako zaposleni zloupotrebi bolovanje;
8. ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla.
Poslodavac je dužan da pre otkaza ugovora o radu, u slučaju iz stava 1, tačka 3 i 4 ovog člana, zaposlenog pismeno upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu (pisano upozorenje treba da sadrži: vreme, mesto i kratak opis učinjene povrede radne obaveze, odnosno nepoštovanje radne discipline). Postupak utvrđivanja povrede radne obaveze zaposlenog utvrdiće se posebnom odlukom poslodavca, uz obavezno mišljenje sindikata čiji je član.
Otkaz ugovora o radu iz stava 1, tačka 8 ovog člana poslodavac može dati zaposlenom samo ukoliko ne može da obezbedi obavljanje drugih poslova, odnosno da ga osposobi za rad na drugim poslovima.
Zaposlenom koji je u komunalnoj delatnosti proveo više od 20 godina, odnosno u preduzeću više od 15 godina, bez njegove saglasnosti ne može prestati radni odnos usled tehnološkog unapređenja, ekonomskih teškoća i reorganizacije (restrukturiranja).
Poslodavac ne može u slučaju otkaza ugovora o radu zaposlenom iz stava 1 tačka 8 ovog člana da zaposli drugo lice na istim poslovima u roku od tri meseca od dana prestanka radnog odnosa. Ako pre isteka navedenog roka nastane potreba za obavljanjem istih poslova, prednost za zaključivanje ugovora o radu ima zaposleni kome je prestao radni odnos.
Opravdanim razlogom za otkaz ugovora o radu, u smislu člana 50 ovog ugovora, ne smatra se:
1. privremena sprečenost za rad usled bolesti, nesreće na radu ili profesionalnog oboljenja;
2. korišćenje porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta;
3. odsluženje ili dosluženje vojnog roka;
4. članstvo u političkoj organizaciji, sindikatu, pol, jezik, nacionalna pripadnost, socijalno poreklo, veroispovest, političko ili drugo uverenje ili neko drugo lično svojstvo zaposlenog;
5. obraćanje zaposlenog sindikatu ili organima nadležnim za zaštitu prava iz radnog odnosa u skladu sa zakonom, opštim aktom i ovim ugovorom.
Poslodavac može da ponudi zaposlenom zaključivanje ugovora o radu pod izmenjenim okolnostima.
Poslodavac može da ponudi zaključivanje ugovora o radu u smislu stava 1 ovog člana samo iz opravdanih razloga.
Zaposlenom koji odbije da zaključi ugovor o radu u smislu stava 1 ovog člana, poslodavac može da otkaže ugovor o radu.
Otkaz ugovora o radu iz člana 50, stav 1 tačke 1-4, 6 i 7 ovog ugovora, poslodavac može dati zaposlenom u roku od tri meseca od dana saznanja za činjenice koje su osnov za davanje otkaza, odnosno u roku od šest meseci od dana nastupanja činjenica koje su osnov za davanje otkaza.
Otkaz ugovora o radu iz člana 50, stav 1, tačka 5 ovog ugovora, poslodavac može dati zaposlenom najkasnije do isteka roka zastarelosti utvrđene zakonom za krivično delo.
Poslodavac je dužan da pre isteka ugovora o radu zaposlenom, zatraži mišljenje sindikata čiji je zaposleni član.
Sindikat je dužan da dostavi mišljenje iz stava 3 ovog člana u roku od pet dana.
Otkaz ugovora o radu daje se u pisanom obliku i obavezno sadrži obrazloženje i pouku o pravnom leku.
Akt iz stava 1 ovog člana je konačan danom dostavljanja zaposlenom.
Poslodavac je dužan da izvrši uplatu svih dospelih zarada i drugih primanja zaposlenom odmah po prestanku radnog odnosa.
Zaposleni kome je ugovor o radu otkazan zato što ne ostvaruje potrebne rezultate rada i ako nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje posla na koji je raspoređen, ima pravo na isplatu novčane naknade, i to:
1. do dve godine neprekidnog rada kod poslodavca - u visini jedne zarade;
2. od dve do deset godina neprekidnog rada kod poslodavca - u visini jedne i po zarade;
3. od deset do dvadeset godina neprekidnog rada kod poslodavca - u visini dve zarade;
4. preko dvadeset godina neprekidnog rada kod poslodavca - u visini dve i po zarade.
Zaradom u smislu stava 1 ovog člana smatra se zarada koju je zaposleni ostvario za mesec koji prethodi mesecu u kome mu prestaje radni odnos u skladu sa zakonom, opštim aktom i ovim ugovorom.
Ako sud donese pravnosnažnu odluku kojom je utvrđeno da je zaposlenom nezakonito prestao radni odnos, zaposleni ima pravo da se vrati na rad, ako to zahteva.
Pored vraćanja na rad iz stava 1 ovog člana, poslodavac je dužan da zaposlenom isplati naknadu štete u visini izgubljene zarade i drugih primanja koja mu pripadaju po zakonu, opštem aktu i ovom ugovoru i uplati doprinose za obavezno socijalno osiguranje.
Naknada štete iz stava 2 ovog člana umanjuje se za iznos prihoda koji je zaposleni ostvario po bilo kom osnovu, po prestanku radnog odnosa.
V VIŠAK ZAPOSLENIH
Poslodavac je u obavezi da, pre otkaza ugovora o radu zbog tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena odnosno reorganizacije - restrukturiranja preduzeća donese program rešavanja viška zaposlenih i usaglasi stavove sa reprezentativnim sindikatima.
Program iz stava 1 ovog člana sadrži podatke o zaposlenima koji predstavljaju višak, poslove koje obavljaju, kvalifikacionu strukturu, godine starosti, mere kojima se stvaraju uslovi za njihovo zapošljavanje (premeštaj na druge poslove, prekvalifikacija ili dokvalifikacija, rad kod drugog poslodavca) i rok u kome će dati otkaz, a donosi se u saradnji sa organizacijom nadležnom za poslove zapošljavanja, pravo na novčanu naknadu i druga prava u skladu sa zakonom.
Pored prava utvrđenih stavom 2 ovog člana poslodavac se obavezuje da isplati zaposlenom otpremninu predviđenu članom 60 ovog ugovora.
Poslodavac je dužan da na predlog programa pribavi mišljenje reprezentativnih sindikata.
Poslodavac je dužan da uzme u obzir mišljenje i predloge sindikata i da ga obavesti o svom stavu u roku koji ne može biti duži od tri meseca.
Ukoliko dođe do prestanka potreba za radom zaposlenog zbog tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena, potpisnici ovog ugovora su dužni da zaključe socijalni program.
Potpisnici ovog ugovora utvrđivaće dogovorom broj zaposlenih za čijim radom je prestala potreba.
Upravni odbor preduzeća formiraće zajedničku komisiju za socijalni dijalog, sastavljenu od predstavnika poslodavca - reprezentativnih sindikata.
Zadatak komisije je izrada socijalnog programa za zaposlene, programa racionalizacije broja zaposlenih, programa prestrukturiranja i unapređenja poslovanja osnovne delatnosti i izrade kriterijuma dodatnog stimulisanja za neposredno izvršenje u osnovnoj delatnosti.
Ako poslodavac nema sopstvenih sredstava ili mu nedostaju sredstva za obezbeđivanje prava viška zaposlenih utvrđenih Zakonom o radu, koristiće se i sredstva osnivača predviđena budžetom grada.
VI ODGOVORNOST, NAKNADA ŠTETE I UDALJENJE ZAPOSLENOG
Zaposleni je odgovoran za povrede radne obaveze utvrđene ugovorom o radu.
Postupak utvrđivanja odgovornosti zaposlenog obuhvata: pismenu prijavu, imenovanje komisije za utvrđivanje činjeničnog stanja (jednog člana imenuju reprezentativni sindikati), postupak utvrđivanja činjeničnog stanja, pisani izveštaj komisije i odluku poslodavca sa obrazloženjem.
Na osnovu odluke poslodavca zaposlenom se može umanjiti zarada u mesecu u kome je utvrđena odgovornost do 20% za period od šest meseci.
Zaposleni je odgovoran za štetu na radu ili u vezi sa radom, koju je poslodavcu učinio namerno ili krajnjom nepažnjom, u skladu sa zakonom i ovim ugovorom.
Ako štetu prouzrokuje više zaposlenih, svaki zaposleni odgovoran je za deo štete koju je prouzrokovao.
Ako se za zaposlenog iz stava 2 ovog člana ne može utvrditi deo štete koju je prouzrokovao, smatra se da su svi zaposleni podjednako odgovorni i štetu nadoknađuju u jednakim delovima.
Ako je više zaposlenih prouzrokovalo štetu krivičnim delom sa umišljajem, za štetu odgovaraju solidarno.
Postojanje štete, njenu visinu, okolnosti pod kojima je nastala, ko je štetu prouzrokovao i kako se nadoknađuje, utvrđuje poslodavac, u skladu sa opštim aktom i ovim ugovorom.
Postupak za utvrđivanje odgovornosti zaposlenog za štetu, pokreće se rešenjem poslodavca.
Poslodavac je dužan da donese rešenje o pokretanju postupka za utvrđivanje odgovornosti u roku od pet dana od dana prijema prijave o prouzrokovanoj šteti poslodavcu ili ličnom saznanju da je šteta prouzrokovana poslodavcu.
Prijava iz stava 2 ovog člana, naročito sadrži: ime i prezime zaposlenog koji je štetu prouzrokovao poslodavcu, vreme, mesto i način izvršenja štetne radnje, dokaze koji ukazuju da je zaposleni prouzrokovao štetu poslodavcu i predlog poslodavcu da pokrene postupak za utvrđivanje odgovornosti zaposlenog za štetu.
Rešenje o pokretanju postupka za utvrđenje odgovornosti zaposlenog za štetu donosi se u pisanom obliku i naročito sadrži: ime i prezime zaposlenog, poslove na koje je zaposleni raspoređen, vreme, mesto i način izvršenja štetne radnje i dokaze koji ukazuju da je zaposleni izvršio štetnu radnju.
Kad se primi rešenje o pokretanju postupka za utvrđivanje odgovornosti zaposlenog za štetu, poslodavac zakazuje raspravu i odlučuje o odgovornosti zaposlenog za štetu.
Visina štete utvrđuje se na osnovu cenovnika ili knjigovodstvene evidencije vrednosti stvari.
Ako se visina štete ne može utvrditi u tačnom iznosu, odnosno na osnovu cenovnika ili knjigovodstvene evidencije ili bi utvrđivanje njenog iznosa prouzrokovalo nesrazmerne troškove, visinu naknade štete utvrđuje poslodavac u paušalnom iznosu, procenom štete ili veštačenjem stručnog lica.
Kad utvrdi sve činjenice i okolnosti od uticaja na odgovornost zaposlenog, poslodavac donosi rešenje kojim se zaposleni obavezuje da nadoknadi štetu ili se oslobađa od odgovornosti.
Ako poslodavac utvrdi da je zaposleni dužan da naknadi štetu, određuje način kako će zaposleni štetu da naknadi i u kom roku.
Poslodavac može zaposlenog obavezati da štetu naknadi u novcu ili, ako je to moguće, popravkom ili dovođenjem oštećene stvari u stanje u kome je postojalo pre nastupanja štete.
O tome da li pristaje ili ne pristaje da naknadi štetu, zaposleni je dužan da dostavi pisanu izjavu.
Ako zaposleni ne pristane da nadoknadi štetu ili ne nadoknadi štetu u roku od tri meseca od dana davanja izjave da pristaje da štetu nadoknadi, o šteti odlučuje nadležni sud.
Zaposleni koji je u radu ili u vezi sa radom, namerno ili krajnjom nepažnjom prouzrokovao štetu trećem licu, a koju je nadoknadio poslodavac, dužan je da poslodavcu naknadi iznos isplaćene štete.
Poslodavac može, u opravdanim slučajevima, delimično osloboditi zaposlenog od naknade štete koju je prouzrokovao imajući u vidu njegovu materijalnu situaciju, osim ako je štetu prouzrokovao namerno.
Ako zaposleni pretrpi povredu ili štetu na radu ili u vezi sa radom, a da pritom nisu ispunjeni uslovi iz člana 77 ovog kolektivnog ugovora, poslodavac je dužan da mu nadoknadi štetu, u skladu sa zakonom, opštim aktom i ovim kolektivnim ugovorom.
Ako se u roku od 30 dana od dana pretrpljene povrede ili štete na radu ili u vezi sa radom poslodavac i zaposleni ne sporazumeju o naknadi štete, zaposleni ima pravo da naknadu štete zahteva pred nadležnim sudom.
Zaposleni može da bude privremeno udaljen sa rada ako je protiv njega pokrenut krivični postupak zbog krivičnog dela učinjenog na radu ili u vezi sa radom ili ako je učinio povredu radne obaveze koja ugrožava imovinu veće vrednosti.
Zaposleni kome je određen pritvor udaljuje se sa rada od prvog dana pritvora, dok pritvor traje.
Za vreme privremenog udaljenja zaposlenog sa rada u smislu člana 72 i 73 ovog ugovora, zaposlenom pripada naknada zarade u visini jedne četvrtine, a ako izdržava porodicu u visini jedne trećine mesečne zarade koju je ostvario za mesec pre privremenog udaljenja.
Naknada zarade za vreme privremenog udaljenja u smislu člana 73 ovog ugovora, isplaćuje se na teret organa koji je odredio pritvor.
Udaljenje iz člana 72 ovog ugovora može da traje najduže tri meseca, u kom periodu je poslodavac dužan da zaposlenog vrati na rad ili da mu otkaže ugovor o radu, ako za to postoje opravdani razlozi iz člana 50, stav 1, tačka 3-5 ovog ugovora.
Zaposlenom za vreme privremenog udaljenja sa rada pripada razlika između iznosa naknade zarade primljene po osnovu člana 74 ovog ugovora i punog iznosa zarade ostvarene za mesec pre privremenog udaljenja uvećanog za prosečni rast zarada zaposlenih kod poslodavca za vreme u kome mu pripada naknada, i to:
1) ako krivični postupak protiv njega bude obustavljen pravnosnažnom odlukom, ili ako pravnosnažnom odlukom bude oslobođen optužbe, ili je optužba protiv njega odbijena, ali ne zbog nenadležnosti;
2) ako zaposlenom ne prestane radni odnos u smislu člana 50 stav 1 tačka 3-5 ovog ugovora.
VII ZAŠTITA NA RADU
Poslodavac i zaposleni dužni su da se u procesu rada pridržavaju odredaba zakona i drugih propisa iz zaštite na radu.
Zaposleni ima pravo na bezbednost i zaštitu zdravlja u skladu sa zakonom.
Poslodavac je dužan da rad u preduzeću organizuje tako da se obezbedi zaštita života i zdravlja zaposlenih.
Poslodavac se obavezuje:
1. da obezbedi zaposlenima lična zaštitna sredstva i opremu ako se opasnosti i štetnosti koje se pojavljuju u procesu rada ne mogu otkloniti na drugi način. Sredstva za zaštitu na radu i oprema se obezbeđuju prema specifikaciji ličnih zaštitnih sredstava i opreme, koja čini sastavni deo Pravilnika o zaštiti na radu i godišnjeg plana zaštite na radu;
2. da obezbedi izradu godišnjeg plana i programa zaštite na radu i potrebna finansijska sredstva;
3. da obezbedi sredstva za svakodnevnu ličnu higijenu zaposlenih, a posebno zaposlenima koji rade na poslovima pri čijem obavljanju dolazi do prljanja, mašćenja i sl;
4. da obezbedi osposobljavanje zaposlenih za bezbedan rad, odnosno teoretsku i praktičnu obuku svakog zaposlenog na njegovom radnom mestu. Osposobljavanje zaposlenih za bezbedan rad sprovodi se saglasno Zakonu o zaštiti na radu i programu koji utvrđuje stručna služba - Služba zaštite na radu;
5. da obezbedi održavanje oruđa za rad u ispravnom stanju, saglasno opštem aktu preduzeća;
6. da preduzima potrebne mere zaštite od štetnih uticaja za život i zdravlje zaposlenih;
7. da obezbedi posebnu zaštitu žena, roditelja, omladine i invalida u skladu sa Zakonom o zaštiti na radu, Zakonom o radu i drugim važećim propisima;
8. da u toku kalendarske godine osigura sve zaposlene za slučaj smrti ili invaliditeta, a visinu premije i druge uslove osiguranja utvrdiće Upravni odbor preduzeća;
9. da se pri planiranju izgradnje novih pogona - uvođenja novih procesa proizvodnje, metoda rada, u roku od 30 dana po izradi plana - programa pribavi mišljenje ovlašćene institucije o potrebnim merama zaštite od buke, štetnih materija, vibracija, drugih štetnih materija i uticaja za život i zdravlje zaposlenih.
Zaposleni se obavezuju:
1. da se obuče za primenu mera zaštite na radu;
2. da svoje poslove vrše sa punom pažnjom radi obezbeđenja svog života i zdravlja i ostalih zaposlenih i da pravilno rukuju oruđima za rad;
3. da se pridržavaju propisanih i naloženih mera zaštite na radu i da se staraju o sprovođenju i unapređenju zaštite na radu;
4. da se podvrgnu odgovarajućem alko-testu ukoliko se posumnja da su pod uticajem alkohola;
5. da se obuče za pružanje pomoći ostalim zaposlenima;
6. da namenski koriste lična zaštitna sredstva i opremu, da njima pažljivo rukuju i da ih održavaju u ispravnom stanju;
7. da se podvrgavaju redovnim i vanrednim preventivno-zdravstvenim pregledima;
8. da stalno usavršavaju svoje znanje i praktičnu sposobnost u vezi zaštite na radu i zaštite radne i životne sredine i da obavljanjem svojih poslova sprečavaju zagađivanje radne i životne sredine.
Zaposleni je odgovoran ako suprotno nameni koristi sredstva i opremu lične zaštite, nepravilno rukuje njima i ne održava sredstva u ispravnom stanju, ako odmah ne obavesti odgovornog zaposlenog o kvarovima ili drugim nedostacima koji mogu ugroziti život drugih zaposlenih i bezbednost procesa rada.
Direktori sektora se obavezuju: da preduzmu mere za obezbeđenje sigurnosti zaposlenih na radu u saradnji sa stručnom službom; obezbede uslove za obavljanje lekarskih pregleda zaposlenih, za ispitivanje radne sredine i oruđa za rad i postupe po nalogu poslodavca, u vezi sprovođenja naloženih mera zaštite na radu.
Šefovi pogona i službi se obavezuju: da neposredno sprovode propisane i naložene mere na radu u skladu sa zakonom; prate i kontrolišu u okviru svoje organizacione jedinice redovno vršenje zdravstvenih pregleda zaposlenih, oruđa za rad i uslova rada; da obaveštavaju stručnu službu o svakoj povredi na radu, o pojavama koje bi mogle da ugroze bezbednost zaposlenih i pripremaju naloge za nabavku ličnih zaštitnih sredstava i opreme.
Poslovođe i brigadiri se obavezuju da neposredno sprovode propisane i naložene mere zaštite na radu u skladu sa zakonom; obaveštavaju šefa svoje organizacione jedinice i stručnu službu o svakoj povredi na radu i svakodnevno kontrolišu korišćenje ličnih zaštitnih sredstava i opreme u svojoj organizacionoj jedinici.
Zaposleni ima pravo da odbije da radi poslove ako mu zbog vršenja tih poslova preti opasnost po život ili zdravlje i ako mu poslodavac u skladu sa zakonom i ovim ugovorom nije obezbedio odgovarajuća sredstva za rad i uslove za rad.
Poslovi sa posebnim uslovima rada su poslovi: na utiskivanju i regeneraciji u reni bunaru, poslovi tehničara za pripremu hemikalija, poslovi zaposlenih na eksploataciji održavanja, vozač specijalnih vozila, poslovi na pranju i dezinfekciji hemikalija, poslovi brigadira u pogonu tehničke delatnosti, mehaničar za regulaciju mernih instrumenata; poslovi zavarivača, kovača, zidara, građevinskog limara, mašinbravara zaposlenih na ispitivanju dizalica i sudova pod pritiskom, poslovi montera u vodovodnoj mreži, zameni vodomera, poslovi montera, zavarivača i pomoćnog radnika i brigadira u vodovodnoj mreži, čitač vodomera, laborant za uzorke, kanalski radnik, kontrolor rejona i poslovođa na poslovima kanalizacione mreže, građevinskih radova i kanalizacione mehanizacije, poslovi zidara, rukovaoca energetskim i građevinskim mašinama na građevinskim vozilima i poslovima kanalske mehanizacije, poslovi električara, geobušača, rukovaoca sistema za snižavanje nivoa podzemnih voda, tesara i pomoćnog radnika na istovaru cisterni u kanalizacionoj mreži, poslovi mašiniste, pomoćnog radnika na istovaru cisterni u kanalizacionim crpnim stanicama, poslovi elektro i mašinskog održavanja, električara, brigadira, poslovođe, tehničara, mehaničara i pomoćnog radnika na održavaju elektromašinske opreme, poslovi perača kanalizacionih vozila, radnika na servisu opsluživanja vozila za kanalizaciju, pomoćnog radnika - podmazivača vozila za kanalizaciju, rukovaoca specijalnog vozila za čišćenje kolektora i slivnika, kanaločistača za transport kanalske sadržine, automehaničara, mašinbravara, brigadira i poslovođe i autolakirera na održavanju specijalnih vozila, perača vodomera, poslovi mašiniste i održavanja na liniji za ozonizaciju, poslovi pranja taložnika, bazena i rezervoara.
Zaposleni koji se raspoređuje na radno mesto sa posebnim uslovima rada, pored opštih mora da ispunjava i posebne uslove iz oblasti zaštite na radu, propisa vezanih za obavljanje delatnosti preduzeća, da je izvršilac muškog pola, da nije mlađi od 18 godina.
Poslovi sa posebnim uslovima rada utvrđuju se po šiframa poslova u Pravilniku o zaštiti na radu.
Predsednici reprezentativnih sindikata imaju pravo da se neposredno upoznaju sa primenjenim merama zaštite na radu i uslovima na svakom radnom mestu i da poslodavcu predlože preuzimanje potrebnih mera zaštite na radu u skladu sa zakonom i drugim propisima.
O preduzetim merama po predlogu iz prethodnog stava poslodavac je dužan da obavesti predsednike sindikalnih organizacija u preduzeću u roku od 30 dana.
Poslodavac se obavezuje da obrazuje Odbor za zaštitu na radu kao savetodavno telo od predstavnika preduzeća i reprezentativnih sindikata.
Odbor zaštite na radu daje predloge za poboljšanje zaštite na radu po sopstvenoj inicijativi ili na zahtev organizacija sindikata, osnivača, Upravnog odbora preduzeća i poslodavca.
VIII ZARADE I OSTALA LIČNA PRIMANJA
Zaposleni imaju pravo na odgovarajuću zaradu u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom (opštim, posebnim i pojedinačnim) i ugovorom o radu.
Zaposlenima se garantuje jednaka zarada za isti rad ili rad iste vrednosti.
Zaposleni obavlja poslove prema pravilniku o sistematizaciji kojim se utvrđuje vrsta posla, stručna sprema i posebni uslovi potrebni za rad na tim poslovima.
Zarada se isplaćuje zaposlenima dva puta mesečno i to:
- akontacija za tekući mesec između 25. i 30. u tekućem mesecu,
- konačni obračun do 15. u narednom mesecu.
Poslodavac je dužan da zaposlenom, prilikom svake isplate konačnog obračuna zarade, dostavi pisani obračun.
Zarada zaposlenih utvrđuje se na nivou odgovarajuće, uporedive veličine - prosečno isplaćene zarade po zaposlenom u privredi grada u prethodnom mesecu u odnosu na mesec za koji se vrši obračun i isplata zarada.
Zaposleni ostvaruju pravo na masu sredstava za isplatu zarada po osnovu:
1. ostvarene zaposlenosti u obračunskom periodu (broja zaposlenih na osnovu ostvarenih časova),
2. prosečno isplaćene zarade po zaposlenom u privredi grada u prethodnom mesecu i
3. procenta korekcije iskazane u tabeli člana 85 Posebnog kolektivnog ugovora.
U skladu sa prethodno definisanim parametrima utvrđuje se cena rada za najjednostavniji rad, koja se primenjuje za obračun zarada.
Ukoliko se prosečna ciljna zarada zaposlenih u preduzeću isplaćuje ispod prosečne ciljne zarade zaposlenih u privredi grada, usklađivanje će se vršiti sukcesivno, kontinuirano.
Mada zarada iz prethodnog člana za narednu godinu utvrđuje se najkasnije do 30. novembra tekuće godine na osnovu utvrđene metodologije odnosno korelacije zarada u preduzeću i prosečno ostvarene zarade u privredi Beograda, a u zavisnosti od ekonomsko-finansijskog položaja preduzeća, mogućnosti osnivača definisanih na osnovama politike razvoja komunalnih delatnosti.
Zarada zaposlenog sastoji se od:
1. zarade koju zaposleni ostvaruje za obavljeni rad i vreme provedeno na radu,
2. uvećane zarade,
3. naknade zarade,
4. drugih primanja iz ovog kolektivnog ugovora koja imaju karakter zarade.
Osnovna zarada koju zaposleni ostvaruje za obavljeni rad i vreme provedeno na radu utvrđuje se na osnovu cene rada dobijene iz mase zarada utvrđene u članu 86 i koeficijenta - vrednosti posla svakog zaposlenog.
Vrednost posla - koeficijent utvrđuje se na osnovu složenosti, odgovornosti, uslova rada i stručne spreme koja je uslov za obavljanje određenog posla.
Osnovna zarada u preduzeću kretaće se u rasponu 1:5,84.
Koeficijenti za tipične poslove su:
|
|
||
|
Grupa poslova |
Opis i tipični poslovi |
Koeficijent |
|
|
||
|
1 |
2 |
3 |
|
|
||
|
I |
NEKVALIFIKOVANI RADNIK (fizički radnik početnik) |
1.37 |
|
|
||
|
II |
POSLOVI NEKVALIFIKOVANIH RADNIKA KOJI SE OBAVLJAJU PO JEDNOSTAVNOM POSTUPKU I SA JEDNOSTAVNIM SREDSTVIMA RADA |
|
|
|
kafe kuvarica |
1.55-1.65 |
|
|
kurir |
|
|
|
spremačica poslovnih prostorija |
|
|
|
spremačica proizvodnih pogona |
|
|
|
||
|
III |
POSLOVI POLUKVALIFIKOVANIH RADNIKA |
1.70-2.20 |
|
|
pomoćni poslovi u vodovodu i kanalizaciji |
|
|
|
kanalski radnik |
|
|
|
pomoćni zanatski poslovi |
|
|
|
||
|
IV |
SREDNJE SLOŽENI POSLOVI KV RADNIKA |
2.15-2.75 |
|
|
razni zanatski poslovi |
|
|
|
vozači putničkih vozila |
|
|
|
kanalizacioni radnici |
|
|
|
automehaničar |
|
|
|
vozači specijalnih vozila |
|
|
|
rukovaoci građevinskih mašina |
|
|
|
mašinisti |
|
|
|
monteri |
|
|
|
mašinobravari |
|
|
|
radnici na održavaju vodovodne mreže |
|
|
|
poslovođe |
|
|
|
||
|
V |
SREDNJE SLOŽENI I RAZNOVRSNI POSLOVI SREDNJE STRUČNE SPREME VEZANI ZA PRIPREMU I PRAĆENJE PROCESA RADA UKLJUČUJUĆI I ADMINISTRATIVNE POSLOVE |
2.15-2.70 |
|
|
administrativni radnik |
|
|
|
daktilograf |
|
|
|
knjigovođa |
|
|
|
kontista |
|
|
|
laborant |
|
|
|
obezbeđenje |
|
|
|
tehničar |
|
|
|
||
|
VI |
SLOŽENI POSLOVI SREDNJE STRUČNE SPREME VKV RADNICI KOJI PODRAZUMEVAJU ODREĐENI STEPEN SPECIJALIZACIJE U PROCESU RADA |
2.60-3.10 |
|
|
tehnolog u proizvodnji vode |
|
|
|
dispečer |
|
|
|
razni zanatski poslovi |
|
|
|
automehaničar |
|
|
|
vozač putničkog vozila |
|
|
|
vozač specijalnih vozila |
|
|
|
kanalizacioni radnik |
|
|
|
mašinista |
|
|
|
mašinbravar |
|
|
|
monter - radnik na održavanju vodovodne mreže |
|
|
|
rukovodilac rejona - odeljenja |
|
|
|
poslovođa - organizator |
|
|
|
||
|
VII |
SLOŽENI SPECIJALIZOVANI POSLOVI VEZANI ZA ORGANIZACIONO, OPERATIVNO I STRUČNO VOĐENJE RADNIH PROCESA ZA KOJE JE POTREBNA VIŠA ŠKOLSKA SPREMA |
2.90-3.20 |
|
|
inženjer, ekonomista |
|
|
|
referent |
|
|
|
inženjer saradnik |
|
|
|
referent zaštite od požara |
|
|
|
rukovodilac rejona |
|
|
|
šef pogona i rejona |
|
|
|
||
|
VIII |
SLOŽENI POSLOVI VISOKE ŠKOLSKE SPREME KAO ŠTO JE VOĐENJE PROCESA RADA, ANALIZE I KONTROLE RUKOVOĐENJA PROCESOM RADA |
3.50-4.20 |
|
|
diplomirani inženjer, ekonomista, pravnik |
|
|
|
samostalni inženjer, ekonomista, pravnik |
|
|
|
glavni dispečer |
|
|
|
glavni inženjer |
|
|
|
||
|
IX |
NAJSLOŽENIJI POSLOVI VISOKE STRUČNE SPREME U PROCESU RADA KAO I NAJSLOŽENIJI RUKOVODEĆI POSLOVI |
|
|
|
|
5.00-8.00 |
|
|
šef pogona - službe |
5.00-5.70 |
|
|
savetnik |
4.54 |
|
|
direktor sektora |
7.00 |
|
|
poslovi pomoćnika generalnog direktora |
7.70 |
|
|
izvršni direktor |
8.00 |
|
|
||
Osnovna zarada zaposlenog može se uvećati na osnovu normativa u slučajevima kada se radni učinak može meriti na osnovu tehničkih normativa ili ocene izvršenja plana rada.
Ocenu rezultata rada zaposlenog vrši generalni direktor na predlog neposrednog rukovodioca, a uzimajući u obzir:
a) obim izvršenih poslova u odnosu na planirane tekuće poslove;
b) kvaliteta izvršenih poslova u odnosu na standardni kvalitet, odnosno kvalitet koji je uobičajen za odgovarajuću vrstu posla;
v) izvršavanje poslova u odgovarajućim rokovima;
g) efektivnog korišćenja radnog vremena i to:
- ako su poslovi iz plana rada zaposlenog izvršeni, zaposlenom pripada zarada u visini cene rada utvrđene ovim ugovorom;
- ako poslovi iz plana zaposlenog nisu u celini izvršeni, zaposlenom se mesečna zarada može umanjiti do 20%;
- ako su pored poslova iz plana zaposlenog, izvršeni i drugi poslovi, kao i po osnovu složenosti kvaliteta i uslova rada, zaposlenom se mesečna zarada može uvećati do 40%;
Po osnovu uslova rada može se uvećati za:
a) 3% do 6% u slučaju izloženosti buci, prašini, prljavštini ili neugodnim mirisima i opasnosti od zaraza ili profesionalnih oboljenja,
b) 3% do 6% u slučaju teških fizičkih napora, rada na temperaturi nižoj od minus 10 ili višoj od 30 stepeni, rukovanje štetnim ili otrovnim materijama,
v) 5% do 8% u slučaju povećane opasnosti od povreda na radu ili nesrećnih slučajeva.
Za slučajeve pod a, b, v, obaveza je rukovodioca da za svako zaposlenog pojedinačno navede koji su to otežani uslovi pod kojima radi kao i vreme koje je u toku rada proveo radeći pod tim uslovima.
Po pravilu, alineje 3 i 4 iz stava 2 ovog člana ne mogu se primeniti na zaposlene raspoređene na poslove od izvršnog direktora do zaključno sa šefom pogona ili službe.
Prosečna zarada utvrđena po ovom ugovoru ne može biti niža od prosečne zarade utvrđene u članu 86.
Zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu za:
- prekovremeni rad u koji se ne uračunava radno vreme unapred određeno na osnovu izvršenja godišnje preraspodele radnog vremena - 45%,
- rad na državni ili verski praznik za koji je zakonom predviđeno da se ne radi - 150%,
- rad noću (između 22 i 6 časova narednog dana), ako takav rad nije uračunat pri utvrđivanju cene rada - 45%,
- rad u smenama (sve tri smene) - 5%,
- rad nedeljom - 15%,
- za rad proveden u bunaru - 10%.
1. Naknade i ostala primanja
Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini koju bi ostvario da radi za vreme odsustvovanja sa rada:
- zbog prekida rada do kojeg je došlo naredbom nadležnog organa odnosno ovlašćenog radnika;
- za vreme prekida do kojeg je došlo naredbom nadležnog organa zbog neobezbeđivanja bezbednosti i zaštite na radu koja je uslov daljeg obavljanja rada bez ugrožavanja života i zdravlja zaposlenih i drugih lica, kao i drugim slučajevima u skladu sa zakonom;
- na dan državnog i verskog praznika koji je propisan zakonom kao neradni dan;
- godišnjeg odmora;
- plaćenog odsustva;
- odazivanja pozivu vojnih i drugih organa;
- davanja krvi, tkiva i drugih delova tela;
- čekanje za ostvarivanje jednog od prava po osnovu rada za zaposlene za čijim je radom prestala potreba zbog tehnološkog viška ili unapređenja procesa rada;
- stručnog osposobljavanja i usavršavanja radi potreba procesa rada;
- učešće na radno-proizvodnim takmičenjima i drugim vidovima stvaralaštva;
- prisustvovanje sednicama organa uprave i lokalne samouprave, organa upravljanja kod poslodavca ili organa sindikata.
Pod zaradom koju bi zaposleni ostvario da radi podrazumeva se osnovna zarada kao i ostala primanja koja čine zaradu (topli obrok, regres za godišnji odmor i minuli rad).
Zaposleni ima pravo na naknadu za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad do 30 dana i to:
1. u visini od 75% zarade koji bi ostvario u mesecu u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, koja ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene Zakonom o radu, ako je prouzrokovana bolešću ili povredom van rada, ako zakonom nije drugačije regulisano
2. u visini 100% zarade koju bi ostvario u mesecu u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnim oboljenjem.
Zaposleni je dužan da najkasnije u roku od tri dana od nastupanja privremene sprečenosti o tome obavesti poslodavca.
Poslodavac je obavezan da zaposlenom isplaćuje minuli rad u visini 0,5% cene rada utvrđen ovim ugovorom za svaku godinu radnog staža, s tim što se isplata po ovom osnovu ograničava na 40 godina radnog staža.
Zaposleni ima pravo i na druga primanja koja su u funkciji izvršenja posla i to:
1. Mesečnu ishranu u toku rada - u visini od 20% prosečne zarade isplaćene u privredi republike, prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike.
2. Regres za korišćenje godišnjeg odmora u visini prosečne mesečne zarade po zaposlenom u privredi republike, prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike, odnosno srazmerni deo regresa za korišćenje godišnjeg odmora u trajanju kraćem od 18 radnih dana.
3. Terenski dodatak u visini od 3% prosečne mesečne zarade po zaposlenom u privredi grada prema poslednjim objavljenim podacima nadležnog organa za statistiku, odnosno najmanje u iznosu koji je po zakonu neoporeziv, a ako nisu obezbeđeni smeštaj i ishrana zaposlenih i naknadu troškova smeštaja i ishrane.
4. Troškove prevoza za dolazak i povratak sa posla do iznosa cene prevozne karte. Pravo na troškove prevoza u javnom saobraćaju ima zaposleni koji od mesta stanovanja do mesta obavljanja posla koristi javni gradski prevoz, prigradski ili međugradski kao jedino sredstvo prevoza.
5. Troškovi dnevnica za službeno putovanje u zemlji i naknadu za ishranu - u visini do 5% prosečne mesečne zarade u privredi republike prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike, s tim što se putni troškovi priznaju u celini prema priloženom računu, a troškovi noćenja do iznosa cena hotela A i B kategorije.
Vreme provedeno na službenom putu po pojedinom putnom nalogu može trajati pet radnih dana neprekidno.
Zaposleni je dužan da obračun troškova putovanja podnese najkasnije u roku od osam dana od dana povratka sa službenog puta.
6. Dnevnice za službeno putovanje u inostranstvo saglasno važećim propisima, a ne manje od 75% tog iznosa.
7. Naknadu troškova prevoza sopstvenim automobilom po pređenom kilometru do iznosa 30% cene jednog litra benzina.
Poslodavac je dužan da zaposlenom isplati:
1. Otpremninu pri prestanku radnog odnosa radi korišćenja prava na penziju ili pri prestanku radnog odnosa po sili zakona zbog gubitka radne sposobnosti u visini dve zarade koje bi radnik ostvario za mesec koji prethodi mesecu u kojem se isplaćuje otpremnina, s tim što tako isplaćena otpremnina ne može biti niža od dve prosečne zarade po zaposlenom isplaćene kod poslodavca za mesec koji prethodi mesecu u kojem se vrši isplata otpremnine, odnosno dve prosečne zarade isplaćene u privredi grada, prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike ako je to za zaposlenog povoljnije.
2. Pomoć u slučaju rođenja deteta u visini dve prosečne zarade u preduzeću,
3. Pomoć u slučaju smrti zaposlenog i članova uže porodice zaposlenog (bračni drug i deca) u visini troškova pogrebnih usluga prema prosečnim cenama JKP.
4. Pomoć porodici u slučaju smrti člana uže porodice (roditelji zaposlenog ili staraoci) i penzionera u visini troškova pogrebnih usluga prema priloženim računima, a najviše do visine neoporezovanog iznosa.
5. Nagradu kao jubilej ili povodom jubilarne godine rada u preduzeću u visini:
- za 10 godina neprekidnog rada u preduzeću - dve prosečne zarade u preduzeću u mesecu koji prethodi mesecu u kojem se vrši isplata;
- za 20 godina neprekidnog rada u preduzeću - dve prosečne zarade u preduzeću u mesecu koji prethodi mesecu u kojem se vrši isplata;
- za 30 godina neprekidnog rada u preduzeću - tri prosečne zarade u preduzeću u mesecu koji prethodi mesecu u kojem se vrši isplata;
- za 40 godina neprekidnog rada u preduzeću - tri prosečne zarade u preduzeću u mesecu koji prethodi mesecu u kojem se vrši isplata.
Pod zaradom u smislu ove tačke podrazumeva se zarada bez poreza i doprinosa.
6. Solidarnu pomoć za slučajeve teže bolesti zaposlenog ili članova njegove uže porodice, zdravstvene rehabilitacije, nastupanja invalidnosti, u slučaju uništenja ili oštećenja imovine zaposlenog usled elementarnih nepogoda, u visini od 1 do 3 prosečne zarade u privredi Beograda, a u slučaju kupovine lekova do visine troškova prema priloženim računima.
Teže bolesti u smislu ovog ugovora su: akutna tuberkuloza, maligna oboljenja, infarkt srca, teška srčana oboljenja - urođene srčane mane sa dekompenzacijom, sva stanja sa ugrađenim pejsmejkerom ili srčanim zaliscima, šećerna bolest, lupus, sida, teži operativni zahvati kičme, ekstremiteta i vitalnih unutrašnjih organa želuca, jetre, pankreasa, tankog i debelog creva itd., apopleksija, plegija, paraliza, distrofija, teža psihotična i psihoneurotična stanja i bolesti, bronhijalna astma (utvrđena na klinici ili drugoj stacionarnoj ustanovi), teška insuficijencija ventilacije pluća i teška oboljenja oka (maligna oboljenja, glaukom, slepilo).
Članom uže porodice u smislu ovog stava smatra se bračni drug, deca i roditelji zaposlenog ili staraoci.
7. Zajam za nabavku ogreva, zimnice, udžbenika do iznosa jedne prosečne zarade isplaćene u gradu u mesecu u kojem se kredit isplaćuje, sa rokovima vraćanja koji ne mogu biti duži od šest meseci.
8. Poslodavac je obavezan da uz isplatu konačnog mesečnog obračuna zarade zaposlenih obezbedi sredstva namenski za fond za prevenciju radne invalidnosti i rekreativne odmore zaposlenih u iznosu od 0,2% na masu sredstava isplaćenih na ime bruto zarada.
Poslodavac može uz prethodno obaveštenje osnivača vršiti isplate zaposlenima povodom Nove godine, Božića, 8. marta, jubileja preduzeća i drugim prigodnim prilikama.
Poslodavac je obavezan da zaposlenima koji rade na terenu duže od punog radnog vremena u toku jednog dana (duže od osam sati) obezbedi ishranu na terenu u sledećim hitnim slučajevima:
- intervencije na vodovodnoj i kanalizacionoj mreži i objektima vodovoda i kanalizacije, realizaciji investicionih objekata vodovoda i kanalizacije ili donacija.
Poslodavac se obavezuje da radi rešavanja stambenih potreba zaposlenih izdvaja u iznosu od 2% mesečno na masu sredstava isplaćenih na ime bruto zarada.
Konačno izdvajanje sredstava iz prethodnog stava vrši se na kraju godine raspodelom ukupnog prihoda, a u okviru rezultata poslovanja preduzeća.
Sredstva za rešavanje stambenih potreba zaposlenih koriste se prema Uredbi Vlade Republike Srbije o rešavaju stambenih potreba izabranih, postavljenih i zaposlenih lica kod korisnika sredstava u državnoj svojini ("Službeni glasnik RS", br. 41/02 i 76/02) i Pravilniku o rešavanju stambenih pitanja preduzeća.
Zaposleni ima pravo na naknadu zarada u visini 45% od zarade koju bi ostvario da radi za vreme prekida rada do kojeg je došlo bez krivice zaposlenog, najduže 45 radnih dana u kalendarskoj godini.
IX ZABRANA KONKURENCIJE
Ugovorom o radu mogu da se utvrde poslovi koje zaposleni ne može da radi u svoje ime i za svoj račun, kao i u ime i za račun drugog pravnog ili fizičkog lica, bez saglasnosti poslodavca (u daljem tekstu: zabrana konkurencije).
Zabrana konkurencije može da se utvrdi samo ako postoje uslovi da zaposleni radom kod poslodavca stekne nova, posebna važna tehnološka znanja, širok krug poslovnih partnera ili da dođe do saznanja važnih poslovnih informacija i tajni.
Zabrana konkurencije važi za teritoriju grada Beograda, a odnosi se na poslove iz osnovne delatnosti poslodavca.
Ako zaposleni prekrši zabranu konkurencije, poslodavac ima pravo da od zaposlenog zahteva naknadu štete.
Ugovorom o radu poslodavac i zaposleni mogu da ugovore zabranu konkurencije u smislu člana 100 ovog ugovora i naknadu štete po prestanku radnog odnosa, u roku koji ne može da bude duži od dve godine po prestanku radnog odnosa.
Odluka iz stava 1 ovog člana neće se primenjivati, ako poslodavac zaposlenom otkaže ugovor o radu, a za to nije imao opravdanih razloga u smislu člana 50 ovog ugovora.
X ZAŠTITA PRAVA ZAPOSLENIH
Zaposleni ima pravo na žalbu protiv odluke nadležnih organa utvrđenih opštim aktima preduzeća u vezi sa svojim pravima i obavezama iz radnog odnosa i svim drugim pravima iz ovog ugovora.
Tužbu iz stava 1 ovog člana zaposleni podnosi sudu u roku od 15 dana od dana uručenja odluke kojom je povređeno njegovo pravo, odnosno od dana kada je saznao za povredu prava.
Zaposleni može da traži da ga u njegovo ime kod zaštite prava zastupa organizacija sindikata čiji je član.
Organizacije sindikata mogu u slučaju povrede prava zaposlenih iz ovog ugovora da pokrenu postupak za utvrđivanje pravovaljanosti primene njegovih odredbi.
Poslodavac je obavezan da zaposlenom omogući uvid u dokumentaciju, opšta akta preduzeća i kolektivne ugovore radi zaštite svojih prava na radu i u vezi sa radom.
Zaposleni ima pravo i dužnost da ostane na radu onoliko vremena koliko je to utvrđeno ovim ugovorom, a u određenim slučajevima prestanka radnog odnosa saglasno zakonu, opštem i posebnom kolektivnom ugovoru.
Otkazni rok utvrđuje se prema dužini ukupnog radnog staža radnika i iznosi:
1. do deset godina radnog staža - mesec dana;
2. od deset do dvadeset godina radnog staža - dva meseca;
3. preko dvadeset godina radnog staža - tri meseca.
Za vreme trajanja otkaznog roka zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvovanje sa rada radi traženja drugog zaposlenja u trajanju od 16 časova sedmično.
Ako nastane spor između poslodavca i zaposlenog, poslodavac i zaposleni dužni su da sporno pitanje reše sporazumno.
Predlog za rešavanje spornog pitanja sporazumno mogu podneti i poslodavac i zaposleni u roku od tri dana od dana nastanka spornog pitanja.
Predlog iz stava 2 ovog člana podnosi se u pisanom obliku.
Ako se poslodavac ili zaposleni ne izjasne o predlogu za sporazumno rešavanje spornog pitanja u roku od tri dana od dana podnošenja predloga ili ako zaposleni i poslodavac ne mogu sporno pitanje da reše sporazumno, mogu da ga iznesu pred arbitražu.
Arbitraža ima tri člana. U sastav arbitraže ulazi po jedan predstavnik strane u sporu i jedan arbitar kojeg strane u sporu odrede sporazumom iz reda stručnjaka za oblasti koja je predmet spora.
Postupak pred arbitražom može pokrenuti svaka od strana u sporu. Postupak pred arbitražom okreće se u pismenom obliku.
Odluka pred arbitražom je konačna i obavezuje poslodavca i zaposlenog.
XI UČEŠĆE U UPRAVLJANJU
Osnivač imenuje i razrešava predstavnike zaposlenih u Upravnom i Nadzornom odboru. Predstavnici zaposlenih imenuju se u Upravni i Nadzorni odbor preduzeća, koji čine 1/3 članova, na osnovu predloga sindikata, a postupak za predlaganje i biranje članova Upravnog i Nadzornog odbora, do okončanja, vodi i za njega odgovaraju reprezentativni sindikati, u dogovoru sa drugim sindikatima i zaposlenima, u skladu sa Statutom preduzeća.
Ukoliko je u preduzeću organizovano više reprezentativnih sindikata, a ne postigne se dogovor da vode zajedničku akciju na predlaganju i biranju članova Upravnog i Nadzornog odbora, predlozi zaposlenih će se dostavljati generalnom direktoru srazmerno broju članova reprezentativnih sindikata.
Reprezentativni sindikati učestvuju u postupku statusnih promena preduzeća, a posebno svojinske promene ili ugovaranja koncesija preduzeća, i ima pravo davanja mišljenja i predloga.
Upravni odbor donosi pravilnik o rešavanju stambenih potreba zaposlenih uz mišljenje reprezentativnih sindikata.
Upravni odbor je, pre donošenja pravilnika o zaštiti na radu, dužan da pribavi mišljenje reprezentativnih sindikata.
Poslodavac će ovlašćenom sindikalnom povereniku ili predstavniku organa sindikata van preduzeća omogućiti da, po zahtevu zaposlenog za zaštitu prava, izvrši uvid u primenu kolektivnih ugovora i ostvarivanja prava zaposlenog, pod uslovom da zahtev nije rešen u postupku pred organima preduzeća.
XII SINDIKALNO ORGANIZOVANJE ZAPOSLENIH, USLOVI ZA RAD SINDIKATA I SARADNJA SA SINDIKATOM
Poslodavac je dužan da u skladu sa zakonom zaposlenima omogući sindikalno organizovanje i nesmetano obavljanje aktivnosti sindikata, u skladu sa njegovom ulogom. U tom cilju poslodavac se obavezuje da pruži osnovne administrativno-tehničke uslove za rad sindikata, korišćenje poslovnog prostora preduzeća za delatnost sindikata, da obaveže stručne službe da na zahtev sindikata daju sve informacije o zaposlenima koje su od interesa za zaposlene, slobodno informisanje uz obavezu sindikata da isti bude odgovoran za svaku napisanu reč, da blagovremeno informiše sindikate o nameri rashodovanja osnovnih sredstava i da pruži stručnu pomoć sindikatu prilikom učestvovanja u pregovorima koji se vode van preduzeća.
Poslodavac je dužan:
- da sindikatu obezbedi korišćenje prostorija bez plaćanja naknade i pružanje potrebnih stručnih, administrativnih i tehničkih usluga neophodnih za njegov rad;
- da omogući predsedniku reprezentativnog sindikata da profesionalno obavlja funkciju predsednika, kako bi se sprovodile sve aktivnosti i zadaci, u interesu zaposlenih i poslodavaca, koji proizilaze iz zakona i kolektivnih ugovora i da za to vreme prima naknadu zarade;
- da predsedniku - povereniku reprezentativnog sindikata sporazumno obezbedi utvrđen broj plaćenih časova mesečno za obavljanje njegove funkcije, a ako se sporazum ne postigne najmanje 40 plaćenih časova mesečno do 200 zaposlenih, po jedan čas mesečno više na daljih svakih 100-1.000 članova, i po tri časa više na svakih daljih 500 članova;
- da sindikalnim poverenicima i predsednicima sindikalnih podružnica ostalih sindikata u preduzeću sporazumno obezbedi utvrđen broj plaćenih časova mesečno za obavljanje funkcija, a ako se sporazum ne postigne, najmanje jednu polovinu od plaćenih časova koji se obezbeđuju za predsednika tog sindikata, srazmerno broju članova;
- da predstavnicima sindikata omogući informisanje zaposlenih, isticanjem obaveštenja na određenim mestima, pristupačnim zaposlenima i za to određena;
- da predstavnici sindikata mogu odsustvovati sa posla radi prisustvovanja sindikalnim sastancima, konferencijama, sednicama i kongresima na koje su pozvani;
- da se mišljenja i predlozi reprezentativnih sindikata razmotre pre donošenja odluka od značaja za materijalni, ekonomski i socijalni položaj zaposlenih, i da se u odnosu na njih opredeli;
- da predsednike reprezentativnih sindikata poziva na sednice Upravnog odbora, kao i predsednike ostalih sindikata u preduzeću, kada se razmatraju inicijative upućene od strane određenog sindikata ili odlučuje o pitanjima koja se odnose na prava i obaveze zaposlenih (ekonomski položaj, stamena problematika, zaštita na radu);
- dobijaju poziv sa materijalima i prisustvuju sednicama Upravnog odbora kada su na dnevnom redu mišljenja, predlozi, inicijative i zahtevi sindikata (pitanja vezana za ekonomski položaj, stambenu problematiku zaposlenih i zaštitu na radu) i kada se odlučuje o pojedinačnim pravima zaposlenih.
Poslodavac je dužan da sindikatima, u cilju zaštite opštih i pojedinačnih interesa zaposlenih, omogući da:
- pokreću inicijative, podnose zahteve i predloge i da zauzimaju stavove o svim pitanjima od značaja za materijalni, socijalni položaj zaposlenih i uslove rada i da se informišu o ovim pitanjima;
- kontrolišu sprovođenje i primenu kolektivnih ugovora i drugih propisa;
- daju inicijative i predloge pri izradi opštih akata preduzeća kojima se regulišu prava i obaveze zaposlenih po osnovu rada;
- učestvuju u postupku utvrđivanja prestanka potrebe za radom kao i u postupku utvrđivanja prava tih zaposlenih u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorima;
- učestvuju u postupku odlučivanja o svim pitanjima od značaja za zaštitu standarda zaposlenih.
Predsednici reprezentativnih sindikata ako profesionalno obavljaju svoju funkciju za vreme trajanja mandata u punom radnom vremenu imaju za to vreme pravo na zaradu u visini zarade koju bi ostvarili na poslovima na kojima su raspoređeni.
Poslodavac je saglasan da u dogovoru sa predsednicima organizacija sindikata utvrdi broj sati za rad članova organa sindikata.
Predstavniku sindikata (predsednik sindikata, članovi odbora, predsednici sindikalnih podružnica i sindikalni poverenici) za vreme obavljanja svoje funkcije ako postupaju u skladu sa zakonom ili kolektivnim ugovorima, ne može se ponuditi ugovor o radu pod izmenjenim okolnostima ako je to za njega nepovoljnije, niti utvrditi prestanak potrebe za radom ili na drugi način dovesti u nepovoljniji položaj zbog sindikalne aktivnosti.
Odredbe st. 1 ovog člana ne odnose se na predstavnike sindikata koji ne pokazuju potrebna znanja i sposobnosti na poslovima na kojima su raspoređeni ili ne ostvaruju odgovarajuće rezultate rada.
Reprezentativni sindikati i ostali sindikati u preduzeću dužni su da svoj rad organizuju tako da ne smeta redovnom radu i funkcionisanju preduzeća i da ne remeti propisanu radnu disciplinu.
XIII ORGANIZOVANJE ŠTRAJKA
Štrajk zaposlenih u preduzeću je prekid rada koji zaposleni organizuju radi zaštite svojih profesionalnih i ekonomskih interesa po osnovu rada.
Zaposleni slobodno odlučuju o svom učešću u štrajku.
Odluku o stupanju u štrajk i štrajk upozorenja kod poslodavca donosi organ sindikata određen opštim aktom sindikata ili većina zaposlenih.
Osnivač svojim aktom utvrđuje minimum procesa rada za vreme trajanja štrajka.
Odlukom o stupanju u štrajk određuju se: zahtevi zaposlenih, vreme početka štrajka, mesto okupljanja učesnika u štrajku i štrajkački odbor koji zastupa interese zaposlenih i u njihovo ime vodi štrajk.
Odluka o stupanju u štrajk dostavlja se: generalnom direktoru, Upravnom odboru preduzeća, osnivaču i Odboru za praćenje i sprovođenje ovog kolektivnog ugovora najmanje sedam dana pre dana određenog za početak štrajka, odnosno četrdeset osam sati pre početka štrajka upozorenja koji može trajati najviše jedan sat.
Poslodavac, osnivač i štrajkački odbor dužni su da od dana najave i za vreme štrajka pokušaju da sporazumno reše nastali spor.
Štrajk prestaje sporazumom strana u sporu ili odlukom štrajkačkog odbora o prestanku štrajka.
Štrajkački odbor i zaposleni koji učestvuju u štrajku dužni su da štrajk organizuju i vode tako da se time ne ometa obezbeđivanje minimuma komunalnih usluga preduzeća.
Pravne posledice za slučaj neobezbeđivanja minimuma procesa rada utvrđuju: osnivač, generalni direktor i organizacije sindikata u preduzeću.
Zaposleni koji obavljaju poslove za vreme štrajka, ispunjavajući minimum procesa rada, dužni su da izvršavaju naloge poslodavca.
Generalni direktor i osnivač dužni su da sa štrajkačkim odborom pregovaraju o iznalaženju zajedničkih rešenja za sporna pitanja. Štrajkački odbor ovlašćen je da donese odluku o odlaganju štrajka ili njegovo ne održavanje. U toku roka za ispunjenje zahteva zaposlenih može se organizovati štrajk upozorenja u trajanju od jednog časa.
Štrajkački odbor je dužan da omogući izvršavanje poslova iz prethodnog stava u skladu sa utvrđenim minimumom procesa rada za vreme štrajka.
XIV NAČIN REŠAVANJA SPOROVA
Za praćenje, primenu, sporna pitanja i tumačenje odredaba ovog ugovora nadležan je Odbor za praćenje i sprovođenje koga imenuju potpisnici ovog ugovora.
U Odbor za praćenje i sprovođenje svaki potpisnik ugovora imenuje po dva člana, koji između sebe biraju predsednika.
Odluke donete na Odboru za praćenje i sprovođenje imaju obaveznu snagu za sve učesnike ovog ugovora, ako su jednoglasne.
Ukoliko nastane spor u primeni ovog ugovora o spornim pitanjima rešavaće Arbitražno veće.
U Arbitražno veće svaki potpisnik ovog ugovora imenuje po dva predstavnika, koji između sebe biraju predsednika.
Postupak pred Arbitražnim većem pokreću potpisnici ovog ugovora.
Jednoglasna odluka ili zaključak Arbitražnog veća je obavezna za strane u sporu.
Učesnik u sporu ukoliko smatra da je arbitražnom odlukom povređeno pravo zasnovano na zakonu može pokrenuti spor kod nadležnog suda.
XV PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Zaposleni koji je podneo zahtev za odlazak u penziju ima pravo da ne radi poslednja tri meseca i ima pravo na zaradu kao da radi.
Učesnici ovog ugovora obavezuju se da u okviru svojih ovlašćenja preduzimaju sve potrebne radnje za primenu njegovih odredbi.
Učesnici u zaključivanju ovog ugovora mogu pred nadležnim sudom da ostvare zaštitu prava utvrđenih ovim ugovorom, ukoliko nije došlo do sporazumnog rešavanja spornih pitanja.
Zaključivanjem ovog ugovora prestaje da važi Pojedinačni kolektivni ugovor JKP "Beogradski vodovod i kanalizacija" br. 9715 zaključen 9. decembra 1994. godine.
Izmene i dopune ovog kolektivnog ugovora vrše se na način i po postupku na koji je zaključen.
Ovaj ugovor zaključuje se na neodređeno vreme.
Potpisnici ovog kolektivnog ugovora mogu sporazumno raskinuti ugovor otkazom jednog od potpisnika.
U slučaju otkaza, ovaj ugovor primenjuje se do razrešenja spornih pitanja, a najduže šest meseci, s tim što su učesnici dužni da postupak pregovaranja započnu najkasnije u roku od 15 dana od dana donošenja odluke o otkazu.
Potpisnici ovog ugovora mogu pokrenuti postupak zaključivanja novog pojedinačnog kolektivnog ugovora preduzeća.
Ukoliko neka pitanja nisu regulisana ovim kolektivnim ugovorom, primenjivaće se Poseban ili Opšti kolektivni ugovor.
Ovaj ugovor stupa na snagu danom zaključivanja, a primenjuje se narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu grada Beograda".
Odredbe o zaradama iz ovog ugovora primenjivaće se počev od 1. juna 2003. godine.