POJEDINAČNI KOLEKTIVNI UGOVORGRADSKOG SAOBRAĆAJNOG PREDUZEĆA "BEOGRAD"("Sl. list grada Beograda", br. 14/2003 i 17/2003 - ispr.) |
I OSNOVNE ODREDBE
Ovim kolektivnim ugovorom (u daljem tekstu: Ugovor), uređuju se prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih u GSP-u "Beograd" (u daljem tekstu: poslodavac), zaštita zaposlenih na radu, zarade, naknade zarada i druga primanja zaposlenih, prava sindikata i poslodavca, kao i međusobni odnosi osnivača i poslodavca.
Ovaj ugovor zaključuje se između osnivača, reprezentativne organizacije sindikata i generalnog direktora preduzeća.
Osnivačem u smislu odredaba ovog ugovora, smatra se Skupština grada Beograda.
Zaposlenim u smislu odredaba ovog ugovora smatra se lice koje je u skladu sa zakonom zasnovalo radni odnos sa poslodavcem.
Poslodavac u smislu odredaba ovog ugovora je Gradsko saobraćajno preduzeće "Beograd".
Reprezentativnim sindikatom smatra se sindikat koji ispunjava uslove predviđene odredbama Zakona o radu.
Ovaj ugovor se primenjuje na sve zaposlene, osim na generalnog direktora, čija se prava, obaveze i odgovornosti uređuju posebnim ugovorom.
II RADNI ODNOSI
Preduzeće je dužno da zaposlenom omogući da, pod uslovima i na način propisan zakonom i kolektivnim ugovorima, ostvaruje svoja prava koja mu pripadaju na radu i u vezi sa radom.
O pojedinačnim pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenih odlučuje generalni direktor ili lice koje on ovlasti.
1. Zasnivanje radnog odnosa
Radni odnos se zasniva pod uslovima i na način propisan zakonom, aktima poslodavca, po pravilu javnim oglašavanjem.
Odluku o potrebi zasnivanja radnog odnosa donosi generalni direktor preduzeća, na osnovu Programa poslovanja preduzeća, a na predlog direktora pogona - RJ.
Radni odnos zasniva se zaključivanjem ugovora o radu po zakonom propisanim uslovima, u skladu sa odredbama ovog ugovora.
Ugovor o radu zaključuju zaposleni i poslodavac na neodređeno ili određeno vreme, u skladu sa zakonom.
Ugovorom o radu ne mogu se utvrditi manja prava i nepovoljniji uslovi od prava i uslova predviđenih zakonom, Posebnim i ovim ugovorom.
2. Stupanje na rad
Zaposleni stupa na rad danom utvrđenim ugovorom o radu.
Ako zaposleni ne stupi na rad danom utvrđenim ugovorom o radu, smatra se da nije zasnovao radni odnos.
Zaposleni ostvaruje prava i obaveze iz radnog odnosa danom stupanja na rad.
3. Probni rad
Ugovorom o radu može da se ugovori probni rad.
Probni rad traje tri meseca, kada se radni odnos zasniva na neodređeno vreme i određeno vreme duže od šest meseci, a mesec dana u slučaju zasnivanja radnog odnosa na određeno vreme do šest meseci.
Obavljanje poslova na probnom radu od strane zaposlenog prati neposredni organizator procesa rada, kao i drugo lice koje ima pravo i dužnost organizovanja procesa rada i izdavanja naloga za rad zaposlenom koje je na probnom radu.
Svoje mišljenje o rezultatima probnog rada lice iz stava 1 ovog člana dostavlja generalnom direktoru preduzeća, odnosno direktoru Pogona - RJ.
Zaposlenom koji za vreme probnog rada nije pokazao odgovarajuće radne i stručne sposobnosti, prestaje radni odnos danom isteka roka određenog ugovorom o radu.
4. Radni odnos sa pripravnikom
Pripravnički staž za zaposlene sa visokom stručnom spremom traje 12 meseci, za zaposlene sa višom školskom spremom devet, a za zaposlene sa srednjom stručnom spremom šest meseci.
Radni odnos sa pripravnikom može da se zasnuje na neodređeno i određeno vreme, u skladu sa zakonom, odredbama ovog ugovora i ugovorom o radu.
Poslodavac može odlučiti da pripravnik koji je zasnovao radni odnos na određeno vreme, po isteku pripravničkog staža, ostane u radnom odnosu na neodređeno vreme.
Ugovorom o radu utvrđuje se naročito: dužina trajanja pripravničkog staža i obaveza polaganja pripravničkog ispita.
Po završenom pripravničkom stažu, a radi utvrđivanja osposobljenosti za samostalan rad, pripravnik je dužan da polaže pripravnički ispit.
Na ispitu iz stava 1 ovog člana, pripravnik treba da pokaže koliko je stekao teorijsko i praktično znanje potrebno za vršenje poslova za koje se stiče osposobljenost za samostalan rad.
Pripravnik koji je položio pripravnički ispit, raspoređuje se na poslove za koje je stekao osposobljenost za samostalan rad.
Ako pripravnik ne podnese prijavu za polaganje pripravničkog ispita, ili je podnese a ne pristupi njegovom polaganju, smatraće se da ispit nije položio.
Izuzetno, ukoliko u toku trajanja pripravničkog staža neposredni organizator procesa rada ili direktor pogona - RJ ocene da je pripravnik osposobljen za samostalan rad, pripravnik nije dužan da polaže pripravnički ispit.
III RADNO VREME
Na poslovima sa posebnim uslovima rada (poslovi sa povećanim rizikom), radno vreme iznosi 36 časova nedeljno.
Odluku o skraćenom radnom vremenu, na osnovu stručne analize nadležne institucije, donosi Upravni odbor preduzeća, u skladu sa zakonom, odredbama ovog ugovora i Pravilnikom o sistematizaciji poslova.
Odluku o radu dužem od punog radnog vremena donosi generalni direktor, na predlog direktora pogona - RJ.
Za zaposlene koji rade u smenama, dnevno radno vreme utvrđuje se posebnim rasporedom rada.
Prilikom izrade rasporeda rada mora se voditi računa o ravnomernom i pravilnom raspoređivanju poslova na sve zaposlene.
Poslodavac može da izvrši preraspodelu radnog vremena u slučajevima u skladu sa zakonom.
Mesečni i godišnji fond časova zaposlenih kod poslodavca, sa punim i skraćenim radnim vremenom, utvrđuje se odlukom generalnog direktora, na predlog direktora pogona - RJ, u skladu sa odredbama ovog ugovora.
IV ODMORI I ODSUSTVA
1. Godišnji odmor
Dužina godišnjeg odmora utvrđuje se tako što se zakonski minimum od 18 radnih dana uvećava po osnovu:
|
1. Staža osiguranja |
|
|
- do 10 godina |
za 1 radni dan |
|
- od 10-20 godina |
za 2 radna dana |
|
- od 20-25 godina |
za 4 radna dana |
|
- od 25-30 godina |
za 5 radnih dana |
|
- od 30-35 godina |
za 6 radnih dana |
|
- od 35-40 godina |
za 7 radnih dana |
|
2. Složenosti poslova |
|
|
- za poslove za koje se zahteva I - IV stepen str. spreme |
za 2 radna dana |
|
- za poslove za koje se zahteva V - VI stepen str. spreme |
za 3 radna dana |
|
- za poslove za koje se zahteva VII - VIII stepen str. spreme |
za 4 radna dana |
|
- rukovodeći poslovi od generalnog direktora do nivoa rukovodioca službi |
za 5 radnih dana |
|
3. Uslovi rada |
|
|
- zaposlenima koji rade na poslovima sa posebnim uslovima rada (poslovi sa povećanim rizikom) |
za 7 radnih dana |
|
- zaposlenima koji rade na poslovima za koje je uvedeno skraćeno radno vreme |
za 4 radna dana |
|
- zaposlenima koji obavljaju poslove: blagajnika, prodavca karata i markica, FTO i PPZ, daktilografske i poslove unosa i obrade podataka u računar |
za 2 radna dana |
|
4. Zdravstvenog i socijalnog statusa |
|
|
- roditelju sa detetom do 7 godina života |
za 1 radni dan |
|
- invalidu rada i vojnom invalidu, samohranom roditelju sa detetom do 14 godina života i roditelju koji ima 2 i više dece do 14 godina, |
za 2 radna dana |
|
- zaposlenom koji u svom domaćinstvu izdržava dete koje ima smetnje u psihofizičkom razvoju |
za 3 radna dana |
Zaposlenom sa 30 godina penzijskog staža i zaposlenoj sa 25 godina penzijskog staža i 50 godina života, utvrđuje se dužina godišnjeg odmora u trajanju od 30 radnih dana.
Zaposlenom koji radi na poslovima sa posebnim uslovima rada (poslovi sa povećanim rizikom) iz čl. 43 ovog ugovora sa 30 godina penzijskog staža i zaposlenoj sa 25 godina penzijskog staža i 50 godina života, utvrđuje se visina godišnjeg odmora u trajanju od 35 radnih dana.
Raspored korišćenja godišnjeg odmora utvrđuje direktor pogona - RJ prema planu korišćenja godišnjeg odmora za svaku kalendarsku godinu, ako se time ne remeti proces rada u preduzeću.
2. Odsustvo uz naknadu zarade (plaćeno odsustvo)
Zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo u trajanju do pet radnih dana u kalendarskoj godini u slučajevima:
|
- stupanja u brak |
5 radnih dana; |
|
- rođenja deteta |
5 radnih dana; |
|
- smrti bračnog druga, deteta ili pastorka zaposlenog, smrti roditelja, očuha, maćehe ili usvojioca |
5 radnih dana; |
|
- smrti brata ili sestre zaposlenog |
3 radna dana; |
|
- smrti roditelja, usvojioca, brata ili sestre bračnog druga zaposlenog |
2 radna dana; |
|
- teže bolesti člana uže porodice |
5 radnih dana; |
|
- selidbe sopstvenog domaćinstva |
4 radna dana; |
|
- polaganje stručnog ispita |
5 radnih dana; |
|
- praznovanje krsne slave |
1 radni dan; |
|
- elementarnih nepogoda |
3 do 5 radnih dana; |
|
- korišćenja organizovanog rekreativnog odmora |
5 radnih dana; |
|
- učestvovanja na sportskim i radno-proizvodnim takmičenjima |
3 do 5 radnih dana; |
|
- dobrovoljnog davanja krvi |
2 radna dana; |
|
- rekreativnog oporavka invalida rada |
5 radnih dana. |
Odsustvo u slučaju dobrovoljnog davanja krvi, zaposleni koristi na dan davanja krvi i narednog dana.
Odsustvo za slučaj porođaja supruge zaposlenog, odsustvo za stupanje u brak, smrti člana uže porodice i dobrovoljnog davanja krvi ne uračunava se u ukupan broj radnih dana plaćenog odsustva u toku kalendarske godine.
Članom uže porodice zaposlenog, u smislu ovog člana smatra se: bračni drug, deca, pastorčad, roditelji, očuh i maćeha zaposlenog i lica koja žive u zajedničkom porodičnom domaćinstvu.
Pravo na plaćeno odsustvo zaposleni ostvaruje na osnovu zahteva, uz koji je dužan da podnese dokaz o ispunjavanju uslova za odobravanje istog (izvod iz matične knjige, potvrdu nadležnog organa, izveštaj ordinirajućeg lekara i dr.).
Zaposleni koji nije u mogućnosti da pre korišćenja plaćenog odsustva uz zahtev dostavi odgovarajući dokaz, u obavezi je da isti dostavi naknadno, u roku od 5 dana od dana prestanka prava na plaćeno odsustvo.
U slučaju da ga ne dostavi, ili dostavi dokaz na osnovu koga se oceni da nije imao pravo na plaćeno odsustvo, isto će se smatrati neopravdanim odsustvom sa rada.
Poslodavac, a na predlog direktora pogona - RJ, može uputiti zaposlenog mimo njegove volje na plaćeno odsustvo u sledećim slučajevima:
- kada je privremeno smanjen obim posla u preduzeću, odnosno u pojedinim organizacionim celinama preduzeća,
- ako saglasno planu rada i poslovanja preduzeća u određenom periodu nema potrebe za radom pojedinih zaposlenih, a oni se ne mogu radno angažovati na drugim poslovima,
- u drugim slučajevima prekida rada do kojeg je došlo bez krivice zaposlenog.
Plaćeno odsustvo iz stava 1 ovog člana može trajati najduže 45 radnih dana u kalendarskoj godini.
Zaposlenom se može, izuzetno, odobriti plaćeno odsustvo u trajanju dužem od pet radnih dana, a najviše do 30 radnih dana u toku kalendarske godine u slučaju polaganja stručnog ispita (pravosudni, državni i dr.) ili ispita kojim se stiče neposredno viši stepen obrazovanja u oblasti u koju spadaju poslovi koje zaposleni obavlja, izrade doktorske disertacije, učešća u studijskim ili ekspertskim grupama i drugim oblicima stručnog usavršavanja.
3. Neplaćeno odsustvo
Zaposlenom se može odobriti neplaćeno odsustvo u trajanju od pet radnih dana u toku jedne kalendarske godine u sledećim slučajevima:
|
- nege člana uže porodice |
5 radnih dana; |
|
- nege člana šire porodice |
3 radna dana; |
|
- smrti srodnika koji nisu navedeni u članu 31 Ugovora |
2 radna dana. |
Neplaćeno odsustvo odobrava generalni direktor preduzeća ili lice koje on ovlasti.
Generalni direktor može, izuzetno, uz prethodno mišljenje direktora pogona - RJ, odobriti zaposlenom neplaćeno odsustvo u trajanju od 30 radnih dana, do jedne godine, u toku kalendarske godine radi stručnog usavršavanja, lečenja i negovanja teže obolelog deteta, bračnog druga ili roditelja i drugim slučajevima.
V ZAŠTITA NA RADU
Poslodavac i zaposleni su dužni da se u procesu rada pridržavaju odredaba Zakona o radu, Zakona o zaštiti na radu, ovog ugovora, Pravilnika i propisa o zaštiti na radu i organizovanju i sprovođenju zaštite na radu.
Poslodavac se obavezuje da zaposlenima obezbedi lična zaštitna sredstva i opremu, bezbedne uslove rada, sredstva za ličnu higijenu, osposobljavanje zaposlenih za bezbedan rad, upotrebu ispravnih oruđa i uređaja za rad, održavanje i periodični pregled oruđa i uređaja za rad u pogledu bezbednog rada, radu u radnoj sredini gde su hemijske i fizičke štetnosti u dozvoljenim granicama i preduzima druge potrebne mere zaštite od štetnih uticaja na život i zdravlje zaposlenih.
Zaposleni ima pravo na bezbednost i zaštitu zdravlja na radu u skladu sa zakonom.
U cilju prevencije radne invalidnosti, poslodavac će u skladu sa svojim mogućnostima izdvajati sredstva u visini od 0,15% na masu sredstava isplaćenih na ime zarade za svaki mesec za korišćenje organizovanog rekreativnog odmora, a zaposleni su dužni da isti koriste u skladu sa kriterijumima koje utvrdi sindikat.
Poslodavac formira Odbor za zaštitu na radu kao savetodavno telo.
Odbor broji šest članova i sastavljen je od predstavnika sindikata i poslodavca i stručnjaka iz oblasti zaštite na radu.
Odbor zaštite na radu obavlja sledeće poslove:
- jednom godišnje analizira stanje zaštite na radu i svoj stav o tome podnosi Upravnom odboru i poslodavcu,
- svakih šest meseci raspravlja o izveštajima o povredama na radu, profesionalnim oboljenjima i uslovima rada i nadležnom organu predlaže odgovarajuće mere.
Uslovi rada koji utiču na povećan rizik za zdravlje ljudi i u kojima postoji povećana opasnost od povređivanja, nastanka profesionalnih oboljenja i oštećenja su:
- rad u saobraćaju,
- rad na otvorenom,
- rad na visini,
- rad u vlazi,
- noćni rad,
- težak fizički rad,
- izloženost hemijskim i fizičkim štetnostima,
- izloženost zračenjima,
- izloženost prašinama,
- mehaničke opasnosti,
- upravljanje sredstvima u unutrašnjem saobraćaju.
Posebnim uslovima rada smatraju se naročito:
1. uslovi rada u kojima postoji povećan rizik od povređivanja, nastanka profesionalnih oboljenja i oštećenja;
2. specifični procesi u kojima ne postoji mogućnost primene pojedinih propisanih mera zaštite na radu;
3. specifični zahtevi poslova koji u cilju bezbednog rada uslovljavaju posebne zdravstvene, fizičke i psihofizičke sposobnosti zaposlenog za rad.
Poslovi sa posebnim uslovima rada (poslovi sa povećanim rizikom) kod poslodavca su: vozač autobusa, vozač tramvaja, vozač trolejbusa, farbar, autolakirer, pranje i odmašćivanje delova, podmazivač, autolimar, zavarivač (elektro i autogeno, teško pranje vozila), gumar, automehaničar probnog stola, kalioničar, metalobrusač na suvom brušenju, duvač kola, metalizer, građevinsko-pružni radnik, elektromonter KM, rukovalac parnih kotlova (na čvrsto gorivo), rukovalac građevinske mehanizacije, fekalista, kovač, autoelektričar na akumulatorima, automehaničar na PVP i galvanizer.
Zaposleni za koga se na periodičnom pregledu utvrdi da ne ispunjava uslove za rad na poslovima sa posebnim uslovima rada, privremeno se premešta na druge odgovarajuće poslove.
Privremeni premeštaj zaposlenog iz stava 1 ovog člana traje do dana dostavljanja pravosnažnog rešenja invalidske komisije.
Zaposlenom se u zavisnosti od vrste posla i mesta rada daju na korišćenje sledeća sredstva i oprema lične zaštite:
- za zaštitu glave: radna kapa (marama), zaštitni šlem, topla kapa, štitnik za glavu,
- za zaštitu očiju i lica: zaštitne naočare, naočare za varenje, štitnik za lice, zaštitna maska,
- za zaštitu organa za disanje: respirator, zaštitna maska,
- za zaštitu ruku: zaštitne rukavice - kožne, gumene, otporne na rastvarače, elektroizolacione, azbestne,
- za zaštitu nogu: zaštitne cipele, gumene čizme, tople čizme, elektroizolacione čizme - kaljače, štitnik za kolena, borosane,
- za zaštitu tela: radno odelo, radni mantil, kišna i PVC kabanica, grudnjak, tople pantalone, kišna i PVC kecelja, gumirano odelo, bunda, odelo od politeksa.
Zaštita na radu zaposlenih i pripadajuća lična zaštitna sredstva i oprema zaposlenih, nabavka, korišćenje i održavanje pripadajućih ličnih zaštitnih sredstava bliže se uređuje opštim aktom preduzeća.
VI ZARADE, NAKNADA ZARADA I DRUGA PRIMANJA
Zaposleni ima pravo na zaradu u skladu sa zakonom, odredbama Posebnog kolektivnog ugovora za komunalna preduzeća grada Beograda i ugovora o radu.
Zaposlenima se garantuje jednaka zarada za isti rad ili rad iste vrednosti.
Zaposleni obavlja poslove prema odredbama Pravilnika o sistematizaciji kojim se utvrđuje vrsta posla, stručna sprema i posebni uslovi potrebni za rad na tim poslovima.
Zarada se isplaćuje zaposlenima dva puta mesečno i to:
- akontacija za tekući mesec između 25. i 30. u tekućem mesecu
- konačni obračun do 15. u narednom mesecu.
Poslodavac je dužan da zaposlenom, prilikom svake isplate konačnog pisanog obračuna zarade, dostavi obračun.
Zarada zaposlenog sastoji se od:
1. zarade koju je zaposleni ostvario za obavljeni rad i vreme provedeno na radu,
2. uvećane zarade,
3. naknade zarade, i
4. drugih primanja ugovorenih odredbama ovog ugovora, koja imaju karakter zarade.
Zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu
Zarada koja se ostvaruje za obavljeni rad i vreme provedeno na radu utvrđuje se na osnovu:
- osnovne zarade i
- ostvarenih rezultata.
Osnovna zarada zaposlenog utvrđuje se na osnovu:
- vrednosti radnog časa
- vrednosti - koeficijenta posla
- mesečnog fonda ostvarenih časova.
Masa zarada za zaposlene utvrđuje se na nivou odgovarajuće uporedive veličine - prosečno isplaćene zarade po zaposlenom u privredi grada u prethodnom mesecu u odnosu na mesec za koji se vrši obračun i isplata zarada.
Zaposleni ostvaruju pravo na masu sredstava za isplatu zarada na osnovu:
1. ostvarene zaposlenosti u obračunskom periodu (broja zaposlenih na osnovu časova rada),
2. prosečno isplaćene zarade po zaposlenom u privredi grada u prethodnom mesecu, i
3. procenta korekcije iskazane u tabeli.
Ukoliko prosečna ciljna zarada zaposlenih bude isplaćivana ispod prosečne ciljne zarade zaposlenih u privredi grada, usklađivanje će se vršiti sukcesivno, kontinuirano.
Masa zarada iz prethodnog člana ugovara se najkasnije do 30. novembra tekuće godine za narednu godinu na osnovu sporazumno utvrđene metodologije, odnosno mehanizma korelacije zarada u preduzećima i prosečno ostvarivane zarade u privredi Beograda a u zavisnosti od ekonomsko-finansijskog položaja preduzeća, mogućnosti osnivača definisanih na osnovama politike razvoja komunalnih delatnosti.
Koeficijent - vrednost posla koji zaposleni obavlja, utvrđuje se na osnovu složenosti, odgovornosti, uslova rada i stručne spreme koja je uslov za obavljanje odgovarajućeg posla.
Vrednost posla utvrđuje se u rasponu od 1-6 i razvrstava po sledećim grupama i to:
|
|
||
|
Kvalifikacija |
Grupa poslova - naziv radnog mesta |
Koeficijenti |
|
|
||
|
1 |
2 |
3 |
|
|
||
|
NK |
|
od 1,00 do 2,00 |
|
|
Radnik na održavanju čistoće |
od 1,60 |
|
|
Pomoćni radnik |
od 1,85 |
|
|
Građevinski pružni radnik |
od 2,00 |
|
|
||
|
NSS |
|
od 1,50 do 1,90 |
|
|
Kurir |
od 1,60 |
|
|
Spremačica radionice |
od 1,80 |
|
|
||
|
PK |
|
od 1,90 do 2,60 |
|
|
Pomoćni radnik |
od 2,10 |
|
|
Automehaničar, bravar |
od 2,60 |
|
|
Radnik fizičko tehničkog obezbeđenja |
od 2,45 |
|
|
Gumar (monter) |
od 2,60 |
|
|
||
|
KV |
|
od 3,00 do 3,50 |
|
|
Farbar, molero farbar |
od 3,00 |
|
|
Staklorezac, stolar, tapetar, zidar |
od 3,00 |
|
|
Monter koloseka, KV pružni radnik, rukovalac kompresora, rukovalac IS |
od 3,30 |
|
|
Automehaničar, bravar, elektromehaničar, autolimar |
od 3,50 |
|
|
||
|
|
Obračunski radnik |
od 3,00 |
|
|
Otpravnik |
od 3,20 |
|
|
||
|
VK |
|
od 3,15 do 4,00 |
|
|
Magacioner |
od 3,15 |
|
|
Automehaničar, bravar, elektromehaničar, autolimar |
od 3,80 |
|
|
||
|
|
Poslovođa autoradionice |
od 3,95 |
|
|
Vozač parkirer |
od 3,40 |
|
|
Vozač solo autobusa |
od 3,80 |
|
|
Vozač zglobnog autobusa, vozač tramvaja, vozač trolejbusa |
od 3,90 |
|
|
Vozač multipliciranog tramvaja |
od 4,00 |
|
|
||
|
SSS |
|
od 3,00 do 3,20 |
|
|
||
|
VŠS |
|
od 3,15 do 4,00 |
|
|
||
|
VSS |
|
od 4,00 do 5,00 |
|
|
Inženjeri, referenti |
|
|
|
Samostalni inženjeri |
|
|
|
Radna mesta za koja se zahteva stručni ispit, |
|
|
|
pravosudni, magistratura i državni ispit |
|
|
|
Glavni inženjer |
|
|
|
||
|
|
Rukovodioci, direktori, zamenik generalnog direktora |
od 5,00 do 6,00 |
|
|
||
Posebnom odlukom generalnog direktora, utvrđuje se vrednost posla - koeficijenti za sve poslove predviđene Pravilnikom o sistematizaciji poslova.
Odluka iz prethodnog stava ovog člana doneće se najkasnije u roku od šest meseci od zaključivanja ovog ugovora.
Osnovna zarada iz člana 49 stav 2 ovog ugovora može se ugovorom o radu ugovoriti i u većem iznosu, a najviše 20%.
Osnovna zarada u smislu prethodnog stava ugovara se na osnovu sledećih kriterijuma:
1. kvaliteta i tačnosti u ispunjavanju radnih zadataka,
2. radne discipline,
3. odgovornosti prema radu i sredstvima za rad,
4. radnog iskustva, a posebno dužine rada u preduzeću,
5. stepena stručne spreme i osposobljenosti zaposlenog za poslove na kojima radi, i
6. drugih kriterijuma od značaja za procenu radnog doprinosa zaposlenog.
Na svim poslovima prati se i utvrđuje ostvarenje rezultata rada, odnosno radni doprinos zaposlenog.
Na osnovu ocene radnog doprinosa, uvećava se do 40% zarada zaposlenih koji su svojim radom doprineli većem i kvalitetnijem obimu rada, većoj produktivnosti, kreativnosti, očuvanju i zaštiti imovine i za druge poslovne rezultate, odnosno umanjuje do 20% zarada zaposlenih koji u toku rada ne daju potreban doprinos u izvršavanju radnih zadataka na poslovima na koje su raspoređeni.
Osnovica za obračun zarade iz prethodnog stava je osnovna zarada iz člana 49 stav 2 uvećana za minuli rad.
Odluku o uvećanju - umanjenju zarade zaposlenog donosi direktor pogona - RJ na predlog neposrednog rukovodioca organizacione jedinice, odnosno drugog lica koje ima prava i dužnost organizovanja procesa rada i izdavanja naloga za rad, na osnovu kriterijuma utvrđenih stavom 2 ovog člana.
Spisak stimulisanih i destimulisanih zaposlenih objavljivaće se na oglasnim tablama pogona - RJ.
Posebno se stimulišu zaposleni na kontroli putnika koji naplaćuju u gotovom doplatnu kartu, odnosno čija je opomena za naplatu realizovana u obračunskom mesecu na šalteru preduzeća, u iznosu koji se utvrđuje odlukom generalnog direktora ili lica koje on ovlasti.
Ocenu o radnom doprinosu zamenika generalnog direktora, pomoćnika generalnog direktora preduzeća i direktora pogona - radne jedinice, utvrđuje generalni direktor.
Uvećana zarada
Zaposleni ima pravo na uvećanje osnovne zarade i to:
- za rad na dan praznika koji je neradni za 150%,
- za rad noću (između 22 i 6 časova narednog dana) ako takav rad nije uračunat pri utvrđivanju vrednosti posla za 45%,
- za prekovremeni rad u koji se ne uračunava radno vreme unapred određeno na osnovu izvršenja godišnje preraspodele vremena za 45%,
- za rad u šihti za 12%,
- za rad nedeljom 15%,
- za rad u smeni za 3%
- za nemanje udesa u toku meseca (vozačima autobusa, trolejbusa i tramvaja) za 3%.
Ako se istovremeno steknu uslovi za uvećanje zarade u smislu stava 1 ovog člana po više osnova, procenat ne može biti niži od zbira procenata uvećanja po svakom od osnova.
Osnovica za obračun uvećane zarade je osnovna zarada iz člana 49 stav 2 uvećana za minuli rad.
Naknada zarada
Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini koju bi ostvario da radi za vreme odsustvovanja sa rada:
- zbog prekida rada do kojeg je došlo naredbom nadležnog organa, odnosno ovlašćenog lica,
- za vreme prekida do kojeg je došlo naredbom nadležnog organa zbog neobezbeđivanja bezbednosti i zaštite na radu koja je uslov daljeg obavljanja rada bez ugrožavanja života i zdravlja zaposlenih i drugih lica, kao i drugim slučajevima u skladu sa zakonom,
- na dan državnog i verskog praznika koji je propisan zakonom kao neradni rad,
- godišnjeg odmora,
- plaćenog odsustva,
- odazivanja pozivu vojnih i drugih organa,
- privremene nesposobnosti za rad, ako je nesposobnost prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnim oboljenjem,
- davanjem krvi, tkiva i drugog dela tela,
- stručnog osposobljavanja i usavršavanja radi potrebe procesa rada,
- učešća na radno-proizvodnom takmičenju i izložbi inovacija i drugih vidova stvaralaštva,
- prisustvovanje sednicama organa uprave i lokalne samouprave, organa upravljanja kod poslodavca ili organa sindikata.
Naknada zarada iz ovog člana, utvrđuje se u visini 100% osnovne zarade iz člana 49 stav 2 uvećana za minuli rad.
Zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad - bolovanje do 30 dana u visini od 75% zarade koju bi ostvario u mesecu u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, koja ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene Zakonom o radu, ako je prouzrokovana bolešću ili povredom van rada, ako zakonom nije drugačije regulisano.
Način obračuna naknade zarade iz ovog člana, utvrdiće se opštim aktom poslodavca.
Zarada pripravnika iznosi 80% osnovne zarade utvrđene za poslove za koje se pripravnik osposobljava.
Zaposleni ima pravo na dodatak na zaradu - minuli rad - u visini 0,5% cene rada utvrđene ovim ugovorom za svaku godinu radnog staža (s tim što se isplata po ovom osnovu ograničava na 40 godina radnog staža).
Zaposleni ima pravo na primanja koja su u funkciji izvršenja poslova i to:
- troškove prevoza u javnom saobraćaju radi odlaska na rad i povratka sa rada, u skladu sa opštim aktom poslodavca.
Pravo na troškove prevoza u javnom saobraćaju ima zaposleni koji od mesta stanovanja do mesta obavljanja delatnosti koristi javni prigradski, gradski i međugradski prevoz kao jedino sredstvo prevoza,
- troškove ishrane u toku rada - u visini od 20% prosečne isplaćene zarade po zaposlenom u privredi republike, prema poslednjem objavljenom podatku,
- regres zaposlenom za korišćenje godišnjeg odmora u visini prosečne isplaćene zarade po zaposlenom u privredi republike, prema posebno objavljenom podatku nadležnog republičkog organa za poslove statistike,
- dnevnicu za službeno putovanje u zemlji i naknadu za ishranu u skladu sa pozitivnim zakonskim propisima,
- dnevnicu za službeno putovanje u inostranstvo, u skladu sa pozitivnim zakonskim propisima,
- naknada troškova prevoza sopstvenim automobilom u skladu sa pozitivnim zakonskim propisima,
- terenski dodatak u visini od 3% prosečne isplaćene mesečne zarade po zaposlenom u privredi grada prema poslednjim objavljenim podacima, odnosno u iznosu koji je po zakonu neoporeziv, a ako nisu obezbeđeni smeštaj i ishrana priznaju se troškovi smeštaja i ishrane po priloženim računima.
Poslodavac je dužan da zaposlenom isplati, odnosno obezbedi:
1. Otpremninu pri prestanku radnog odnosa radi korišćenja prava na penziju ili pri prestanku radnog odnosa po sili zakona zbog gubitka radne sposobnosti - najmanje u visini iznosa dve zarade koju bi zaposleni ostvario za mesec koji prethodi mesecu u kojem se isplaćuje otpremnima, s tim što tako isplaćena otpremnina ne može biti niža od dve prosečne zarade po zaposlenom isplaćene kod poslodavca za mesec koji prethodi mesecu u kojem se vrši isplata otpremnine, odnosno dve prosečne zarade isplaćene u privredi grada, prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike, ako je to za zaposlenog povoljnije.
2. Pomoć porodici u slučaju smrti zaposlenog i člana uže porodice - u visini prosečnih troškova pogrebnih usluga prema cenovniku JKP "Pogrebne usluge".
Članovi uže porodice, u smislu stava 1 tačka 2 ovog člana. su bračni drug, deca i roditelji zaposlenog.
Ukoliko više članova uže porodice podnese zahtev za pružanje pomoći povodom smrti zaposlenog ili člana uže porodice, pomoć se odobrava samo jednom članu.
Poslodavac može da zaposlenom odobri isplatu solidarne pomoći, a u zavisnosti od Programa poslovanja preduzeća za tekuću godinu, u sledećim slučajevima i pod uslovom da se ispune sledeći kriterijumi:
1. Teže bolesti zaposlenog ili člana užeg porodičnog domaćinstva (bračni drug i deca zaposlenog), ako član užeg porodičnog domaćinstva nije zaposlen ili nema primanja po nekom drugom osnovu i to:
- ugroženost vitalnih organa,
- oduzetost jednog ili više ekstremiteta,
- kardiovaskularne bolesti:
- popuštanje srca (CMP dilat. dekomp.),
teški poremećaji ritma (zahtev za pejsmejkerom),
srčane mane sa hemodinamičkim poremećajima,
reumatska groznica,
AIM (infarkt),
tromboze dubokih vena (uz zahtev za operaciju),
Birgerova bolest,
aneurizme,
arteroskleroza velikih krvnih sudova (sa predlogom za operaciju, lečenje),
embolija pluća,
nestabilna angina - predinfarktno stanje,
maligna hipertenzija;
- slepilo (teška slabovidost), gluvoća (teži oblik gde je indikovana nabavka slušnog aparata),
- AIDS,
- TBC (aktivna),
- sarkidoza,
- pneumokonioze,
- teške imunodeficijencije,
- endokrine bolesti:
šećerna bolest sa komplikacijama koje ugrožavaju vitalne organe, ili insulin zavisni oblik šećerne bolesti, tireotoksična kriza, miksedem (koma), teži poremećaji lučenja nadbubrega i hipofize,
- teški poremećaji metabolizma hranljivih materija (osim HLP),
- insuficijencija bubrega;
- neuropsihijatrijske bolesti:
ekspanzivni procesi CNS-a (tumori mozga), epilepsija (simptomatična) koja slabo reaguje na terapije, apopleksija (moždani udar; infarkt ili krvarenje), teška arterioskleroza praćena demencijom, alchajmerova bolest, cerebralna paraliza, mišićna distrofija, parkinsonizam, oduzetost dela tela, dermatomiozitis, psihoze (manje od F40);
- bolesti kože i veziva:
sistematski lupus eritematoides, progresivna sistematska aklerodermija, psorijaza (pustulozni oblik), generalizovana, pemfigus, dermatitis buloza (during);
- kosti i zglobovi:
teška osteoporoza (sa patološkom frakturom), osteomijelitis, seropozitivni reumatoidni artritis, diskus hernije i koksartroze;
- pluća:
teška astma (uz hospitalizaciju), plućna embolija;
- svi maligni tumori;
- teške bolesti krvi;
- povrede:
frakture lobanje, intrakranijalna krvarenja, prelomi kičmenih pršljenova, karlice i u predelu zglobova kuka, traumatske amputacije, teške opekotine, razjedi i promrzline.
Solidarnu pomoć po osnovu teže bolesti zaposlenog ili člana uže porodice, poslodavac može da odobri samo ako na osnovu medicinske dokumentacije, koju je dužan da podnese zaposleni, nesporno proizlazi da se radi o bolesti koja iziskuje veće troškove u postupku dijagnosticiranja, odnosno veće troškove lečenja ili saniranja, odnosno održavanja zdravstvenog stanja.
2. Zdravstvene rehabilitacije zaposlenog, ako postoji zvanično mišljenje nadležne zdravstvene ustanove o neophodnosti daljeg banjsko-klimatskog lečenja i oporavka i potvrda - izveštaj da ne postoji mogućnost plaćanja troškova lečenja od strane nadležnih fondova.
3. Nastupanja teže invalidnosti, ako je invalidnost nastupila kao posledica povrede na radu ili profesionalnog oboljenja, kao i da je povreda izazvala teže telesno oštećenje i znatno umanjila radnu sposobnost zaposlenog i zahteva povećane troškove u funkciji održavanja zdravstvenih, profesionalnih i radnih sposobnosti.
4. Ublažavanja posledica elementarnih nepogoda, ako se radnik obratio zahtevom neposredno nakon elementarne nepogode (poplava, požar, olujni vetar, zemljotres i sl.), a najkasnije sedam dana od dana nastupelog događaja, da je zaposleni preduzeo sve neophodne mere u cilju otklanjanja posledica elementarnih nepogoda, da je pomoć neophodna za saniranje prostorija neophodnih za život porodice i da postoji izveštaj nadležne eksterne komisije za praćenje štete.
5. Pružanja pomoći porodici umrlog zaposlenog.
6. Nabavke lekova za zaposlenog ili člana užeg porodičnog domaćinstva (bračni drug i deca zaposlenog), ako je račun uredno overen i potpisan da nije stariji od 30 dana, da postoji neophodna lekarska dokumentacija, da se lek ne može dobiti na lekarski recept i da pojedinačno pakovanje leka košta najmanje 200 dinara i pod uslovom da član užeg porodičnog domaćinstva nije zaposlen ili nema primanja po nekom drugom osnovu.
Solidarna pomoć odobrava se u visini jedne prosečne mesečne zarade isplaćene u privredi grada, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike, a u slučaju nabavke lekova sredstva se odobravaju do iznosa troškova prema priloženom računu.
Solidarna pomoć može se odobriti zaposlenom samo jedanput u toku dve godine, i to od momenta ostvarivanja prava po ovom osnovu.
Odluku o odobravanju solidarne pomoći donosi generalni direktor.
Zaposleni koji je ostvario solidarnu pomoć neposrednom isplatom novcanog iznosa, dužan je da u roku od 30 dana od dana dobijanja novcanog iznosa dostavi dokaze da je isplaćena sredstva iskoristio za svrhu za koju su odobrena (računi, izveštaji zdravstvene ili druge ustanove i dr.).
Ukoliko ne dostavi dokaz ili je utvrđeno da je odobrena sredstva nenamenski utrošio, dužan je da isplaćeni novcani iznos vrati.
Poslodavac je dužan da zaposlenom isplati nagradu kao jubilej povodom jubilarnih godina rada u preduzeću, u zavisnosti od dužine radnog staža, i to:
- za 10 godina radnog staža u visini jedne prosečne ostvarene zarade kod poslodavca, prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike,
- za 20 godina radnog staža u visini jedne i po prosečne ostvarene zarade kod poslodavca, prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike,
- za 30 godina radnog staža u visini dve prosečne ostvarene zarade kod poslodavca, prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike,
- za 35 godina radnog staža u visini dve prosečne ostvarene zarade kod poslodavca, prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike, i
- za 40 godina radnog staža u visini dve prosečne ostvarene zarade kod poslodavca, prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike,
Kao jubilarna godina rada, smatra se svaka deseta godina neprekidnog rada u preduzeću, osim za zaposlene sa 35 godina radnog staža u preduzeću.
Zaposleni ne može više puta da ostvari pravo na jubilarnu nagradu povodom iste jubilarne godine rada u preduzeću.
Odluku o isplati jubilarne nagrade donosi generalni direktor ili lice koje on ovlasti.
Poslodavac može zaposlenom odobriti zajam za nabavku ogreva, zimnice i udžbenika do visine jedne prosečne zarade isplaćene kod poslodavca za prethodni mesec, odnosno u Beogradu, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike, pod sledećim uslovima:
1. isplata zajma u tekućem mesecu ne može se vršiti pre isplata zarada za prethodni mesec,
2. vraćanje zajma vrši se iz zarade zaposlenog najduže u šest mesečnih rata, počev od isplate zarade u prvom narednom mesecu u odnosu na mesec u kome je isplaćen zajam,
3. novi zajam se ne može dobiti dok se u potpunosti ne vrati ranije odobreni zajam.
Poslodavac može isplatiti zaposlenima i druga primanja do iznosa jedne prosečne zarade isplaćene po zaposlenom u privredi grada, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike (za troškove komunalnih usluga, povodom dana preduzeća, Nove godine, 8. marta i drugih prigodnih prilika).
Isplata sredstava po ovim osnovama izvršiće se po prethodnom obaveštenju osnivača.
Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini 45% od zarade koju bi ostvario da radi za vreme prekida rada do kojeg je došlo bez krivice zaposlenog, najduže 45 radnih dana u kalendarskoj godini.
Uslovi i način ostvarivanja nagrade po osnovu inovacije, racionalizacije i drugih vidova stvaralaštva, uređuju se opštim aktom preduzeća, saglasno programu poslovanja poslodavca.
Zaposleni invalidi rada II kategorije, koji rade polovinu radnog vremena, ostvaruju pravo na naknadu saglasno Zakonu o penzijsko-invalidskom osiguranju radnika.
Zaposleni invalidi rada II i III kategorije, radnici kod kojih je utvrđena opasnost od nastanka invalidnosti, kao i zaposleni sa izmenjenom i umanjenom radnom sposobnošću za vreme rada na drugom odgovarajućem poslu, ostvaruju pravo na naknadu zbog manje zarade u visini razlike između valorizovane prosečne mesečne zarade koju je osiguranik ostvario u godini osiguranja koja prethodi godini u kojoj je nastupila invalidnost, odnosno opasnost od nastanka invalidnosti i prosečne mesečne zarade koju on ostvari i na drugom poslu, na koji je posle toga premešten.
Ako poslednja godina osiguranja iz stava 1 ovog člana nije godina koja neposredno prethodi godini u kojoj je nastala invalidnost, već neka ranija godina, zarade iz te godine dovode se valorizacijom na nivo zarade u godini koja neposredno prethodi godini u kojoj je nastala invalidnost.
Način i stopa valorizacije regulisani su u Zakonu o penzijsko-invalidskom osiguranju radnika.
Valorizovana zarada i visina naknade izuzev za zaposlene sa izmenjenom i umanjenom radnom sposobnošću, utvrđuje se rešenjem fonda PIO.
Naknadu iz prethodnog člana invalidi rada II kategorije ostvaruju istovremeno sa naknadom iz čl. 70 ovog ugovora.
Naknade zarade iz člana 70 i 71 isplaćuju se radnicima na teret fonda PIO na način i po postupku predviđenom pozitivnim zakonskim propisima.
Naknadu zarade iz člana 71 za radnike sa izmenjenom i umanjenom radnom sposobnošću isplaćuje preduzeće na teret svojih sredstava.
Posebnim ugovorom između preduzeća i fonda PIO može se regulisati da preduzeće, na teret svojih sredstava isplaćuje naknadu iz prethodnog člana, uz obavezu fonda PIO da isplaćeni iznos sredstava refundira preduzeću.
Naknada zarada invalida rada iz čl. 71 utvrđuje se u toku godine kao akontacija, a konačni iznos naknada utvrđuje se po godišnjem obračunu.
Naknadu zarade iz čl. 70 i 71 zaposleni invalid rada ostvaruje za dane provedene na radu, za ostale dane za koje po Zakonu o radu ostvaruje pravo na naknadu zarade, kao i za dane privremene sprečenosti za rad za koje po propisima o zdravstvenoj zaštiti ostvaruje naknadu zarade.
VII PRESTANAK RADNOG ODNOSA
Zaposlenom prestaje radni odnos u slučajevima predviđenim Zakonom o radu.
U slučaju da zaposleni ne ostvaruje rezultate rada, poslodavac formira komisiju od tri člana, koja će utvrditi rezultate rada zaposlenog.
VIII PRESTANAK POTREBE ZA RADOM ZAPOSLENIH
Ukoliko dode do prestanka potrebe za radom zaposlenog, zbog tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena, Upravni odbor preduzeća formiraće zajedničku komisiju za socijalni dijalog sastavljenu od predstavnika poslodavca i reprezentativnog sindikata.
Zadatak komisije je izrada socijalnog programa za zaposlene u preduzeću, programa racionalizacije broja zaposlenih, programa prestruktuiranja i unapređenja poslovanja osnovne delatnosti i izrada kriterijuma za dodatno stimulisanje neposrednih izvršilaca u osnovnoj delatnosti.
Pri predlaganju i utvrđivanju zaposlenog za čijim je radom prestala potreba, primenjivaće se kriterijumi koje utvrđuje poslodavac, a na osnovu prestanka potrebe za obavljanjem određenih poslova.
Izuzetno, zaposlenom koji je u komunalnim preduzećima grada Beograda proveo više od 20 godina, bez njegove saglasnosti ne može prestati radni odnos usled tehnoloških unapređenja, ekonomskih ili organizacionih promena.
U slučaju otkaza ugovora o radu, po osnovu tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena, poslodavac je dužan, saglasno socijalnom programu, da isplati otpremninu, i to:
- do 10 godina provedenih u radnom odnosu - najmanje u visini dvostrukog iznosa zarade,
- od 10 do 20 godine provedenih u radnom odnosu - najmanje u visini trostrukog iznosa zarade,
- od 20 do 30 godina provedenih u radnom odnosu - najmanje u visini četvorostrukog iznosa zarade,
- preko 30 godina provedenih u radnom odnosu - najmanje u visini petostrukog iznosa zarade.
Zaradom u smislu stava 1 ovog člana smatra se prosečna zarada po zaposlenom isplaćena kod poslodavca za mesec koji prethodi mesecu u kojem zaposlenom prestaje radni odnos.
Ako poslodavac nema sopstvenih sredstava ili mu nedostaju sredstva za obezbeđivanje prava viška zaposlenih utvrđenih Zakonom o radu, koristice se sredstva planirana u budžetu grada.
Zaposleni kome poslodavac posle isplate otpremnine, u smislu čl. 81 ovog ugovora, otkaže ugovor o radu zbog prestanka potrebe za njegovim radom, ostvaruje pravo na novčanu naknadu i pravo na penzijsko i invalidsko osiguranje i zdravstvenu zaštitu, u skladu sa propisima o zapošljavanju.
IX USLOVI ZA RAD SINDIKATA
Poslodavac je obavezan da sindikatu omogući delovanje u skladu sa pozitivnim propisima, a naročito:
- da se informiše, pokreće inicijative, podnosi zahteve i predloge i da zauzima stavove o svim pitanjima od značaja za uslove rada, materijalni i socijalni položaj zaposlenih;
- da se upoznaju sa materijalima i pozivaju da prisustvuju sednicama na kojima se razmatraju mišljenja, predlozi, inicijative i zahtevi sindikata.
Poslodavac je dužan:
- da sindikatu obezbedi korišćenje prostorija bez plaćanja naknade;
- da sindikatu obezbedi, bez plaćanja naknade, pružanje potrebne stručne, administrativne i tehničke usluge neophodne za njihov rad;
- da predstavnicima sindikata omogući informisanje zaposlenih, isticanjem obaveštenja na mestima koja su za to određena i koja su pristupačna zaposlenim;
- da se mišljenja i predlozi reprezentativnog sindikata razmotre pre donošenja odluke od značaja za materijalni, ekonomski i socijalni položaj zaposlenih i da se u odnosu na njih opredeli;
- da predstavnicima sindikata omogući odsustvovanja sa posla radi prisustvovanja sindikalnim sastancima, konferencijama, sednicama i kongresima na koje su pozvani;
- da predstavnicima reprezentativnog sindikata omogući odsustvovanja sa posla radi prisustvovanja seminarima na koje su pozvani.
Poslodavac je dužan da obezbedi:
- predsedniku reprezentativnog sindikata omogući da profesionalno obavlja funkciju predsednika, kako bi se sprovodile sve aktivnosti i zadaci u interesu zaposlenih i poslodavca, koji proizlaze iz zakona i kolektivnih ugovora i da za to vreme prima naknadu zarade poslova koje je obavljao;
- predsednicima drugih organizacija sindikata plaćene časove saglasno Opštem kolektivnom ugovoru, a u zavisnosti od broja članova te organizacije;
- sindikalnim poverenicima, odnosno predsednicima sindikalnih podružnica za obavljanje njihove funkcije plaćene časove u visini jedne polovine mesečnog fonda časova predviđenog za predsednika reprezentativnog sindikata, odnosno drugih organizacija sindikata u preduzeću.
Predsednici organizacija sindikata u preduzeću dužni su da obaveste generalnog direktora o izboru sindikalnih poverenika, odnosno predsednika sindikalnih podružnica (ime i prezime, pogon - RJ, poslove koje obavlja i dr.) da bi ostvarili pravo po ovom kolektivnom ugovoru.
Sindikalni poverenici, odnosno predsednici sindikalnih podružnica, koje broje manje od 20 članova organizacije sindikata, ne ostvaruju pravo na plaćene časove saglasno odredbama ovog ugovora.
Na osnovu izveštaja Službe obračuna i raspodele o broju članstva organizacije sindikata u preduzeću, koji se svakih šest meseci (početkom ili sredinom godine) dostavlja Pravnoj službi, generalni direktor utvrđuje mesečni fond plaćenih časova predstavnicima sindikalnih organizacija za obavljanje sindikalnih funkcija.
Predsedniku sindikalne organizacije i članovima odbora, predsednicima sindikalnih podružnica i sindikalnim poverenicima, ako postupaju u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorima ne može se ponuditi ugovor pod izmenjenim uslovima ako je to za njega nepovoljnije, ili na drugi način dovesti u nepovoljniji položaj zbog sindikalne aktivnosti za vreme obavljanja svojih funkcija.
Reprezentativni sindikat i drugi sindikati u preduzeću dužni su da svoj rad organizuju tako da ne smeta redovnom radu i funkcionisanju preduzeća i da ne remeti propisanu radnu disciplinu.
X PRAVA I DUŽNOSTI U ŠTRAJKU
Način organizovanja i sprovođenja štrajka vrši se u skladu sa Zakonom o štrajku i ovim ugovorom.
Generalni direktor određuje zaposlene koji su dužni da rade za vreme štrajka, radi obezbeđenja minimuma procesa rada, s tim da to ne mogu biti zaposleni koji su izabrani u štrajkački odbor.
Zaposleni koji obavljaju poslove za vreme štrajka, ispunjavajući minimum procesa rada, dužni su da izvršavaju naloge poslodavca.
Način obezbeđenja minimuma procesa rada utvrđuje generalni direktor preduzeća rešenjem, o neposrednoj saradnji sa predsednikom štrajkačkog odbora.
Rešenje iz stava jedan ovog člana sadrži poslove koji će se obavljati u vreme štrajka, kako bi se obezbedilo bezbedno i uredno odvijanje prevoza putnika u gradskom saobraćaju kojim se ostvaruje utvrđeni minimum procesa rada, kao i način rada na tim poslovima.
Opštim aktom generalnog direktora iz stava jedan ovog člana utvrđuju se uslovi rada i organizacija rada saobraćaja, kao i obavljanje drugih poslova vezanih za organizovanje bezbednog i urednog odvijanja saobraćaja i rada preduzeća u celini.
Odredbe ovog ugovora i Zakona o štrajku primenjuju se i na štrajk upozorenja.
XI UČEŠĆE U UPRAVLJANJU
Predstavnike zaposlenih imenuje i razrešava u Upravnom i Nadzornom odboru osnivač.
Predstavnici zaposlenih imenuju se u Upravni i Nadzorni odbor preduzeća koji čine 1/3 članova, saglasno odredbama Statuta.
Postupak za predlaganje i biranje članova Upravnog i Nadzornog odbora, do okončanja, vodi i za njega odgovara reprezentativni sindikat.
Ukoliko je u preduzeću organizovano više reprezentativnih sindikata, a ne postigne se dogovor da vode zajedničku akciju na predlaganju i biranju članova Upravnog i Nadzornog odbora, u smislu odredaba Statuta, generalni direktor će na osnovu tih predloga predložiti osnivaču da za člana Upravnog, odnosno Nadzornog odbora bude izabran zaposleni - član reprezentativnog sindikata koji ima najveći procenat članova u odnosu na broj zaposlenih u preduzeću.
Reprezentativni sindikat učestvuje u postupku statusnih promena preduzeća, a posebno svojinske promene ili ugovaranja koncesija preduzeća, i ima pravo davanja mišljenja i predloga.
U preduzeću može da se obrazuje savet zaposlenih koji broji devet članova.
Predsednik reprezentativnog sindikata po funkciji je član saveta zaposlenih.
Postupak za predlaganje, izbor i opoziv članova saveta zaposlenih vodi i za njega odgovara reprezentativni sindikat, u dogovoru sa drugim sindikatima i zaposlenima.
Savet zaposlenih razmatra pitanja koja se odnose na ostvarivanje prava i obaveza zaposlenih iz rada i po osnovu rada.
Upravni odbor, pre donošenja akta o rešavanju stambenih potreba zaposlenih i akta o zaštiti na radu, pribavlja mišljenje reprezentativnog sindikata.
Poslodavac će ovlašćenom sindikalnom povereniku ili predstavniku organa sindikata van preduzeća omogućiti da, po zahtevu zaposlenog za zaštitu prava, izvrši uvid u primenu kolektivnih ugovora i ostvarivanja prava zaposlenog, pod uslovom da zahtev nije rešen u postupku pred organima preduzeća.
XII REŠAVANJE SPOROVA U PRIMENI KOLEKTIVNOG UGOVORA
Sporovi koji nastanu u primeni ovog ugovora rešavaju se pred arbitražom.
Učesnici u zaključenju ovog ugovora će, u roku od 15 dana od dana nastanka spora u primeni kolektivnog ugovora, obrazovati arbitražu čiji je zadatak da nastali spor reši.
Arbitraža se obrazuje za svaki nastali spor.
Arbitraža ima neparan broj članova.
U arbitražu svaki potpisnik ugovora imenuje po jednog predstavnika a dva arbitra sporazumno predlažu osnivač, generalni direktor preduzeća, reprezentativni sindikat iz reda stručnjaka za oblast koja je predmet spora.
Članovi arbitraže iz svojih redova biraju predsednika.
Arbitraža donosi odluku o spornom pitanju u roku od 15 dana od dana obrazovanja arbitraže.
Arbitraža donosi odluku većinom glasova svih članova.
Odluka arbitraže obavezuje učesnike u zaključivanju kolektivnog ugovora.
Ukoliko se spor ne reši pred arbitražom, sporno pitanje rešavaće se pred nadležnim sudom.
XIII PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Učesnici ugovora saglasni su da u okviru svojih ovlašćenja deluju u cilju obezbeđivanja uslova za primenu odredaba ovog ugovora.
Na pitanja koja nisu uređena ovim ugovorom neposredno se primenjuju odredbe Zakona o radu, Opšteg kolektivnog ugovora i Posebnog kolektivnog ugovora za komunalna preduzeća grada Beograda.
Stupanjem na snagu ovog ugovora doneće se nova odluka, odnosno sporazum o utvrđivanju mesečnog fonda plaćenih časova za obavljanje sindikalne funkcije.
Ovaj ugovor zaključuje se na neodređeno vreme, a smatra se zaključenim kada ga potpišu ovlašćeni predstavnici svih učesnika.
Važenje ovog ugovora može prestati sporazumom svih učesnika ili otkazom svakog od učesnika u zaključenju ugovora.
Otkaz ugovora se ostalim učesnicima dostavlja u pisanoj formi sa detaljnim obrazloženjem razloga za otkaz.
U slučaju otkaza učesnici su dužni da u roku od 10 dana od dana podnošenja zahteva otpočnu postupak pregovaranja radi rešavanja spornog pitanja.
Ovaj kolektivni ugovor, u slučaju otkaza, primenjuje se do rešenja spornog pitanja, a najduže šest meseci od podnošenja otkaza.
Izmene i dopune ovog ugovora može tražiti svaki učesnik pisanim putem. U zahtevu se navode razlozi zbog kojih se traže njegove izmene i dopune.
Najkasnije u roku od 30 dana od dana dostavljanja zahteva učesnici su dužni da zajednički razmotre zahteve za izmene i dopune ovog ugovora i da odluče o zahtevu.
Učesnici ovog kolektivnog ugovora obrazovaće posebno telo za praćenje njegove primene koje je sačinjeno od po dva predstavnika potpisnika ovog ugovora.
Ovaj ugovor stupa na snagu danom zaključivanja a primenjuje se narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu grada Beograda", a odredbe o zaradama primenjivaće se počev od obračuna zarada za mesec juni 2003. godine.
U roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog ugovora, Pravilnikom o sistematizaciji poslova utvrdiće se poslovi sa posebnim uslovima rada (poslovi sa povećanim rizikom).
Zaposleni koji sada ostvaruju pravo na skraćeno radno vreme po osnovu smenskog rada, rada noću i dr. nastavljaju sa radom pod istim uslovima.
Odbor za zaštitu na radu nastavlja sa radom do obrazovanja novog, saglasno odredbama ovog ugovora.
Stupanjem na snagu ovog ugovora prestaje da važi Pojedinačni kolektivni ugovor za GSP "Beograd" broj 12430 od 6. decembra 1994. godine; Aneks 1 Pojedinačnog kolektivnog ugovora za GSP "Beograd" broj 190 od 10. januara 2000. godine; Aneks 2 Pojedinačnog kolektivnog ugovora za GSP "Beograd" broj 3244 od 28. februara 2002. godine.