KOLEKTIVNI UGOVORZA JAVNO VODOPRIVREDNO PREDUZEĆE "VODE VOJVODINE" NOVI SAD("Sl. list AP Vojvodine", br. 9/2003) |
I OPŠTE ODREDBE
Ovim kolektivnim ugovorom (u daljem tekstu: Ugovor) uređuju se prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa zaposlenih i Javnog vodoprivrednog preduzeća "Vode Vojvodine" Novi Sad (u daljem tekstu: poslodavac), međusobni odnosi učesnika ovog kolektivnog ugovora, postupak zaključivanja kolektivnog ugovora i druga pitanja od značaja za zaposlene i poslodavca.
Zaposleni ima prava, obaveze i odgovornosti utvrđene zakonom, kolektivnim ugovorom, ugovorom o radu i drugim opštim aktima poslodavca.
Odredbe ovog Ugovora primenjuju se na sve zaposlene kod poslodavca.
Prava i obaveze direktora uređuju se posebnim ugovorom, koji zaključuju direktor i Upravni odbor poslodavca.
II RADNI ODNOS
1. Zasnivanje radnog odnosa
Radni odnos zasniva se ugovorom o radu koji zaključuje direktor ili zaposleni koga on ovlasti i lice koje zasniva radni odnos.
Ugovorom o radu, koji se zaključuje pre stupanja na rad zaposlenog, uređuju se individualna prava, obaveze i odgovornosti zaposlenog iz radnog odnosa u skladu sa zakonom, kolektivnim ugovorom i aktima poslodavca.
Direktor može odlučiti da izbor i prijem lica u radni odnos izvrši putem objavljivanja javnog oglasa.
Rok za prijavu kandidata na oglas za zasnivanje radnog odnosa je osam dana od dana objavljivanja.
Odluku o izboru između prijavljenih kandidata donosi direktor.
2. Probni rad
Ukoliko se ugovori probni rad, ugovorom o radu se utvrđuje dužina trajanja probnog rada i to za vreme koje je neophodno da zaposleni pokaže svoje radne i stručne sposobnosti a najduže tri meseca, kao i način provere tih sposobnosti.
Obavljanje poslova na probnom radu prati lice koga imenuje direktor ili zaposleni koga on ovlasti.
Lice iz prethodnog stava ovog člana dužno je da najkasnije tri dana pre prestanka ugovorenog probnog rada, dostavi direktoru konačnu ocenu o radnim i stručnim sposobnostima zaposlenog.
Ako zaposleni nije zadovoljio na probnom radu prestaje mu radni odnos danom isteka roka određenog ugovorom o radu, o čemu ga direktor pismeno obaveštava.
Za vreme probnog rada zaposleni i direktor mogu da otkažu ugovor o radu sa otkaznim rokom od najmanje pet radnih dana.
3. Pripravnici
Pripravnikom se smatra lice sa visokom, višom ili srednjom stručnom spremom koje prvi put zasniva radni odnos.
Aktom koji donosi direktor, utvrđuje se način osposobljavanja pripravnika, način i vreme polaganja pripravničkog ispita i sastav komisije za polaganje pripravničkog ispita.
Članovi komisije za polaganje pripravničkog ispita moraju imati isti ili viši stepen stručne spreme određene vrste zanimanja kao pripravnik.
Pripravnički staž traje šest meseci na poslovima za koje se traži srednja stručna sprema, osam meseci za višu stručnu spremu i jednu godinu na poslovima za koje se traži visoka stručna sprema.
Pripravnički staž, određen stavom 1 ovog člana produžava se za vreme odsustvovanja pripravnika sa rada, ukoliko je ono trajalo duže od 30 dana neprekidno.
Ugovorom o radu utvrđuje se dužina pripravničkog staža, kao i uslovi pod kojima pripravnik zasniva radni odnos.
4. Premeštaj na druge poslove
Poslodavac može da ponudi zaposlenom zaključivanje ugovora o radu pod izmenjenim uslovima, ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, potrebu procesa rada i druge opravdane razloge.
Poslodavac može premestiti zaposlenog na druge poslove za koje je predviđen isti stepen i vrsta stručne spreme koju zaposleni poseduje.
Odredbe iz stava 2 ovog člana neće se primenjivati u slučaju nastupanja posebnih okolnosti kod poslodavca (više sile, iznenadnog kvara na sredstvima rada, prekida rada na radnom mestu na kome zaposleni obavlja rad, hitne zamene iznenada odsutnog zaposlenog, privremenog gubitka zdravstvene sposobnosti i slično), dok one traju.
Premeštaj u smislu stava 3 ovog člana vrši se rešenjem direktora koje sadrži obrazložene razloge kao osnov za premeštaj zaposlenog.
Zaposleni može privremeno ili trajno da bude premešten na rad iz jednog mesta u drugo mesto rada samo uz njegov pristanak.
Zaposleni može da se premesti na rad iz jednog u drugo mesto rada bez njegovog pristanka:
1) ako se delatnost poslodavca obavlja i u mestima van sedišta preduzeća ili njegovog organizacionog dela i
2) ako je udaljenost od mesta u kome zaposleni radi do mesta u koje se premešta na rad manja od 50 km u jednom pravcu, ili su mesto rada i mesto u koje se zaposleni premešta na teritoriji iste opštine, odnosno grada, a organizovan je redovan prevoz koji omogućava blagovremeni dolazak zaposlenog na rad i povratak sa rada i obezbeđena je naknada za prevoz u visini cene prevoza u javnom saobraćaju.
Zaposlena žena za vreme trudnoće i sa detetom predškolskog uzrasta, kao i zaposleni kod koga je utvrđena invalidnost, ne mogu da budu premešteni u smislu stava 2 ovog člana.
III OBRAZOVANJE I STRUČNO USAVRŠAVANJE ZAPOSLENIH
Zaposleni ima pravo i dužnost da stalno usavršava svoje radne i stručne sposobnosti u skladu sa potrebama poslodavca, predviđenim godišnjim programom poslovanja i planom obrazovanja kadrova, sa ciljem što uspešnijeg izvršavanja poslova koji su im povereni.
Rešenje o upućivanju zaposlenog na stručno usavršavanje, specijalizaciju, obrazovanje i kurseve i seminare, donosi direktor ili od njega ovlašćeni zaposleni, u skladu sa planom obrazovanja kadrova, odnosno planom i programom obuke.
1. Vanredno školovanje
Zaposleni se mogu školovati u srednjim i višim školama i na fakultetima na teret troškova poslodavca, pod uslovima i na način utvrđen planom obrazovanja kadrova.
2. Kursevi i seminari
Prilikom uvođenja novih tehničkih sredstava i nove tehnologije u proces rada, kao i usled nedostatka zaposlenih, poslodavac je dužan da blagovremeno organizuje kurseve i seminare sa teoretskom i praktičnom nastavom radi pripreme i obuke zaposlenih.
Planom i programom obuke bliže se određuje mesto, vreme i način održavanja kurseva i seminara, kao i obaveze polaznika.
3. Stručno usavršavanje i specijalizacija
Radi stručnog usavršavanja i specijalizacije zaposleni može biti upućen i u druge organizacije i institucije u zemlji i inostranstvu, pod uslovom da je to predviđeno planom obrazovanja kadrova, ili se ukaže izuzetna potreba.
Na stručno usavršavanje i specijalizaciju zaposleni se može uputiti sa ciljem usavršavanja u struci, osposobljavanja za rad na novim sredstvima rada i upoznavanja sa određenim tehničko-tehnološkim rešenjem i organizacijom rada.
Posebnim ugovorom uređuju se međusobna prava i obaveze poslodavca i zaposlenog koji se upućuje na stručno usavršavanje i specijalizaciju.
4. Stipendiranje
Poslodavac u skladu sa planom obrazovanja kadrova, može stipendirati zaposlenog iz radnog odnosa i lice van radnog odnosa u srednjim i višim školama i na fakultetima.
Visina stipendije i dinamika isplate određuje se planom obrazovanja kadrova, a usklađuje se procentom rasta osnovne zarade.
5. Izbor kandidata za pojedine oblike obrazovanja
Izbor kandidata za redovno i vanredno školovanje i poslediplomske studije, predviđene planom obrazovanja kadrova, vrši se putem oglasa.
Izbor kandidata po raspisanom oglasu vrši direktor ili od njega ovlašćeni zaposleni.
Pri izboru između prijavljenih kandidata prednost ima učenik odnosno student sa boljim uspehom u prethodnom školovanju.
Međusobna prava i obaveze kandidata upućenih na školovanje i poslodavaca uređuju se posebnim ugovorom.
6. Prekvalifikacija i dokvalifikacija
Radi zaštite radnog i materijalnog položaja invalida rata, invalida rada, kome je utvrđena preostala radna sposobnost i zaposlenog kod koga je utvrđeno da postoji opasnost od nastanka invalidnosti na određenim poslovima, kao i zaposlenog za čijim radom je prestala potreba, a koji se ne mogu premestiti na druge poslove prema stručnoj spremi koju imaju i preostaloj radnoj sposobnosti, planom obrazovanja kadrova uređuje se potreba za njihovim upućivanjem na prekvalifikaciju ili dokvalifikaciju u skladu sa potrebama poslodavca.
IV RADNO VREME, ODMORI I ODSUSTVOVANJA SA RADA
1. Radno vreme
Raspored, početak i završetak radnog vremena kod poslodavca utvrđuje se, polazeći od sledećeg:
- na radnim mestima gde proces rada to dozvoljava, radno vreme je jednokratno, radna sedmica traje pet radnih dana (40 sati), a subotom i nedeljom se ne radi;
- na radnim mestima gde proces rada traje neprekidno ili duže od punog radnog vremena, rad se organizuje u smenama.
Posebnom odlukom koju donosi direktor, odnosno zaposleni koga on ovlasti, bliže se uređuje raspored, početak, završetak i preraspodela radnog vremena kod poslodavca i njegovim delovima.
U slučaju potrebe procesa i organizacije rada ili kada to priroda posla zahteva, zaposleni je dužan da radi i u dane svog sedmičnog odmora, u kojim slučajevima ima pravo na slobodne dane koje će koristiti na osnovu pismenog dogovora sa direktorom, odnosno zaposlenim koji je po ovlašćenju direktora, uveo ovakav rad.
2. Prekovremeni rad
Po nalogu direktora, zaposleni je obavezan da radi duže od punog radnog vremena, pored slučajeva utvrđenih zakonom, i u sledećim slučajevima:
- da se završi proces rada čije izvršenje je ograničeno rokom ili čije se trajanje nije moglo predvideti, a čije bi obustavljanje ili prekidanje nanelo štetu poslodavcu i
- zbog zamene iznenadno odsutnog zaposlenog u procesu rada koji neprekidno traje.
Odluku o uvođenju rada dužeg od punog radnog vremena donosi direktor, pod uslovom da se putem preraspodele radnog vremena nisu mogli obaviti poslovi zbog kojih se uvodi rad duži od punog radnog vremena.
3. Godišnji odmor
Zaposleni ima pravo na godišnji odmor u trajanju od najmanje 18, a najviše 25 radnih dana za godinu dana rada.
Dužina godišnjeg odmora utvrđuje se tako što se zakonski minimum od 18 radnih dana uvećava:
1) po osnovu složenosti poslova radnog mesta
- za direktora, pomoćnika direktora i rukovodioca sektora - pet radnih dana;
- za zaposlene raspoređene na poslove za čije je obavljanje opštim aktom kao uslov predviđena visoka stručna sprema - četiri radna dana;
- za zaposlene raspoređene na poslove za čije je obavljanje, opštim aktom kao uslov predviđen VI ili V stepen stručne spreme - tri radna dana;
- za zaposlene raspoređene na poslove za čije je obavljanje opštim aktom kao uslov predviđen IV ili III stepen stručne spreme - dva radna dana;
- za zaposlene raspoređene na ostale poslove - jedan radni dan;
2) po osnovu uslova rada
- za administrativno-tehničke i njima slične poslove - jedan radni dan;
- za administrativno-tehničke poslove koji se obavljaju delimično u kancelariji, a delimično uz obavezan odlazak na teren - dva radna dana;
- za poslove koje se stalno obavljaju na terenu sa povećanim fizičkim naporom ili uz birotehničke mašine i kompjutere - tri radna dana;
3) po osnovu staža osiguranja
- od 1 do 10 godina staža osiguranja - jedan radni dan;
- od 10 do 20 godina staža osiguranja - dva radna dana;
- od 20 do 30 godina staža osiguranja - tri radna dana;
- od 30 do 40 godina staža osiguranja - četiri radna dana;
4) po osnovu socijalnog i zdravstvenog stanja:
- invalidu rada i vojnom invalidu - tri radna dana;
- samohranom roditelju sa detetom do 14 godina života dva radna dana;
- roditelju koji ima troje i više dece do 14 godina života - dva radna dana;
5) za doprinos u radu
- po predlogu neposrednog rukovodioca - do 3 radna dana
Ako bi zaposlenom, primenom kriterijuma iz stava 2 ovog člana, godišnji odmor trajao duže od 25 radnih dana, zaposlenom će se utvrditi godišnji odmor u trajanju od 25 radnih dana.
Izuzetno od st. 1 i 3 ovog člana, zaposleni - muškarac sa navršenih 30 godina penzijskog staža ili navršenih 55 godina života i zaposlena - žena sa navršenih 25 godina penzijskog staža ili sa navršenih 50 godina života, kao i zaposleni mlađi od 18 godina života, imaju pravo na godišnji odmor u trajanju od 30 radnih dana.
O vremenu korišćenja godišnjeg odmora odlučuje Poslodavac, a na osnovu prethodne konsultacije sa zaposlenim.
4. Odsustvovanje sa rada
Zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo u trajanju najviše do 5 radnih dana u jednoj kalendarskoj godini u slučaju:
|
1) stupanja zaposlenog u brak |
5 radnih dana; |
|
2) porođaja supruge |
5 radnih dana; |
|
3) porođaja ćerke, usvojenice ili snahe |
2 radna dana; |
|
4) smrti bračnog druga, deteta ili usvojenika, roditelja ili usvojioca zaposlenog |
5 radnih dan; |
|
5) smrti brata ili sestre zaposlenog |
3 radna dana; |
|
6) smrti roditelja, usvojioca, usvojenika, brata ili sestre bračnog druga zaposlenog ili smrti lica koje živi u zajedničkom porodičnom domaćinstvu sa zaposlenim |
2 radna dana; |
|
7) selidbe zaposlenog |
|
|
- na području istog mesta |
1 radni dana; |
|
- na području drugog mesta |
3 radna dana; |
|
8) obavljanja neodložnih privatnih poslova |
1 radni dan; |
|
9) pripreme zaposlenog za odlazak na odsluženje vojnog roka |
3 radna dana; |
|
10) stupanja u brak i odlazak na odsluženje vojnog roka bračnog druga, deteta, odnosno usvojenika zaposlenog |
1 radni dan; |
|
11) negovanje bolesnog bračnog druga, deteta, roditelja, odnosno usvojioca i usvojenika zaposlenog |
2 radna dana; |
|
12) dobrovoljnog davanja krvi |
2 radna dana; |
|
13) otklanjanja štetnih posledica u domaćinstvu prouzrokovanih elementarnom nepogodom |
2 radna dana; |
|
14) učestvovanja na radno proizvodnom ili sportskom takmičenju organizovanom od strane sindikata |
5 radnih dana; |
15) za rehabilitaciju po pismenoj preporuci lekara, ako troškove snosi poslodavac ili sindikat za vreme na koje je upućen.
Za slučajeve iz tač. 4, 5, 6 i 13 zaposlenom se može odobriti plaćeno odsustvo više puta u toku godine.
O odobravanju odsustvovanja uz naknadu zarade na zahtev zaposlenog odlučuje direktor ili zaposleni koga on ovlasti.
Zaposleni ima pravo na odsustvo sa rada uz naknadu zarade i radi obrazovanja stručnog usavršavanja, u skladu sa godišnjim planom obrazovanja kadrova, ili po posebnom odobrenju Poslodavca i to:
|
1) za polaganje svakog ispita u srednjoj i višoj školi |
2 radna dana; |
|
2) za polaganje svakog ispita na fakultetu i posle diplomskim studijama |
4 radna dana; |
|
3) za polaganje stručnog ispita |
7 radnih dana; |
|
4) za polaganje diplomskog ispita na višoj školi i fakultetu i pravosudnog ispita |
10 radnih dana; |
|
5) za izradu i odbranu magistarskog rada i doktorske disertacije |
15 radnih dana; |
6) za stručno usavršavanje, prekvalifikaciju ili dokvalifikaciju u dužini trajanja;
Pravo na odsustvovanje sa rada iz stava 1 ovog člana zaposleni može da koristi samo u slučaju da ispit polaže prvi put.
Zaposlenom se može odobriti odsustvo bez naknade (neplaćeno odsustvo) do godinu dana, ako to ne remeti proces rada kod poslodavca.
Za vreme odsustvovanja sa rada iz stava 1 ovog člana zaposlenom miruju prava i obaveze iz radnog odnosa, u skladu sa zakonom.
Odluku o odobravanju neplaćenog odsustva donosi direktor ili zaposleni koga on ovlasti.
5. Privremeno plaćeno odsustvo
Ukoliko za radom zaposlenog privremeno prestane potreba (prekid rada do koga je došlo bez krivice zaposlenog), zaposleni se može uputiti na privremeno plaćeno odsustvo najduže do 45 radnih dana u kalendarskoj godini.
Direktor može zaposlenog uputiti na privremeno plaćeno odsustvo u jednom od sledećih slučajeva:
1) zbog smanjenog obima poslova ili neobezbeđenog kontinuiteta procesa rada kod Poslodavca odnosno u pojedinim organizacionim delovima;
2) ako saglasno planovima u određenom periodu nema potrebe za angažovanjem određenog broja zaposlenih na određenim poslovima, a zaposleni se ne mogu angažovati na drugim poslovima kod istog ili drugog poslodavca;
3) stvaranje uslova za redovnu isplatu zarada i naknada zaposlenima;
4) u drugim slučajevima koji izuzetno otežavaju rad kod poslodavca.
Odluku o upućivanju na plaćeno odsustvo u smislu člana 24 Ugovora donosi direktor, uz prethodno pribavljeno mišljenje sindikata.
Na plaćeno odsustvo, u smislu člana 24 Ugovora, upućivaće se, pre svega, zaposleni koji dobrovoljno prihvataju da koriste plaćeno odsustvo po tom osnovu.
V ZARADA, NAKNADA TROŠKOVA I DRUGA PITANJA
1. Zarada
Zaposleni ima pravo na odgovarajuću zaradu, koja se utvrđuje u skladu sa zakonom, ovim Ugovorom i ugovorom o radu.
Zaradu u smislu stava 1 ovog člana čini:
1) zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu;
2) uvećana zarada;
3) naknada zarade;
4) druga primanja.
1.1. Zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu
Zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu utvrđuje se na osnovu:
1) osnovne zarade;
2) ostvarenih rezultata rada;
Osnovna zarada
Osnovna zarada zaposlenog utvrđuje se kao proizvod vrednosti radnog časa, koeficijenta posla utvrđenog u Prilogu 1. ovog Ugovora i prosečnog mesečnog fonda časova od 174.
Osnovna zarada iz člana 28 ovog Ugovora može se ugovorom o radu odrediti u većem iznosu.
Osnovna zarada, u smislu stava 1 ovog člana, ugovara se na osnovu sledećih kriterijuma:
- kvalitet i tačnost u ispunjavanju radnih zadataka;
- radna disciplina;
- odgovornost prema radu i sredstvima za rad;
- doprinos timskom radu;
- stepen stručne spreme;
- posebna znanja i veštine;
- drugi kriterijumi od značaja za procenu radnog doprinosa zaposlenog.
Vrednost jednog radnog časa za obračun i isplatu zarada utvrđuje se u iznosu od 62,60 dinara.
Vrednost časa rada sporazumno će usklađivati direktor i sindikat prema realizaciji godišnjeg programa poslovanja, odnosno prema novonastalim okolnostima u poslovanju poslodavca.
Koeficijent posla iz Priloga 1. ovog Ugovora utvrđuje se na osnovu složenosti, odgovornosti, uslova rada i stručne spreme koja je uslov za obavljanje određenog posla.
Ostvareni rezultati rada
Rezultati rada zaposlenog utvrđuju se na osnovu ocene obavljenog rada zaposlenog, u skladu sa sledećim kriterijumima:
1) obim izvršenih poslova u odnosu na planirane i tekuće poslove;
2) kvalitet izvršenih poslova u odnosu na standardni kvalitet, odnosno kvalitet koji je uobičajen za odgovarajuću vrstu posla;
3) izvršavanje poslova u utvrđenim rokovima;
4) efektivno korišćenje radnog vremena;
5) angažovanja na dodatnim i drugim poslovima u cilju efektivne iskorišćenosti radnog vremena:
6) zalaganje na radu i odnos prema radu (radna i tehnološka disciplina, saradnja u obavljanju poslova i slično);
7) uštede u materijalnim troškovima i odnos prema sredstvima rada;
8) drugih kriterijuma od značaja za ocenu radnog učinka zaposlenog.
Rezultate rada zaposlenog utvrđuje direktor ili zaposleni koga on ovlasti, na obrazložen predlog neposrednog rukovodioca organizacionog dela u kojoj zaposleni obavlja poslove, odnosno drugog rukovodioca, u slučaju da zaposleni obavlja poslove po nalogu tog rukovodioca (rukovodilac sektora, šef odeljenja i šef radne jedinice).
Ocenu rezultata rada za pomoćnika direktora i rukovodioca sektora Hs DTD utvrđuje direktor.
Smatra se da je zaposleni ostvario standardne rezultate rada ako izvrši sve poslove predviđene opštim aktom o sistematizaciji poslova za vrstu poslova na koje je raspoređen, a u planiranom obimu i kvalitetu.
Na osnovu ocene rezultata rada, osnovna zarada zaposlenog koji ostvari radni učinak značajno iznad standardnog, može se uvećati do 30%, a osnovna zarada zaposlenog koji ostvari radni učinak značajno ispod standardnog može se umanjiti do 20%.
Direktor može dati posebnu ocenu rada - grupni stimulans, grupi zaposlenih ili organizacionoj jedinici u slučaju ostvarivanja rezultata rada značajno iznad utvrđenih normativa ili izvršenja poslova u posebno utvrđenom roku ili pre roka, a u iznosu do +30% od cene rada poslova koje zaposleni obavlja.
Zarada zaposlenog prema vremenu provedenom na radu, obračunava se samo za efektivno provedene časove na radu.
Osnovna zarada za pripravnike utvrđuje se u visini 80% od osnovne zarade posla za koji se pripravnik osposobljava.
Zarade zaposlenih isplaćuju se najmanje jednom mesečno najkasnije do petnaestog u mesecu za prethodni mesec.
Poslodavac je dužan da uz svaku isplatu zarade zaposlenom dostavi obračun.
Aneksom Ugovora vrši se promena utvrđenih koeficijenata za poslove i utvrđivanje koeficijenata za novootvorene poslove.
Za novootvorene poslove za koje nije utvrđena cena rada, odnosno koeficijent, direktor i predsednik reprezentativnog sindikata dogovorno utvrđuju privremenu osnovnu zaradu, odnosno koeficijent za taj posao i ona važi do utvrđivanja osnovne zarade, odnosno koeficijenta za te poslove u ovom Ugovoru.
1.2. Uvećana zarada
Zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu za:
1) noćni rad (od 22,00 do 06,00 časova narednog dana) u visini 35% osnovne zarade;
2) prekovremeni rad u koji se ne uračunava radno vreme unapred određeno po osnovu izvršene godišnje preraspodele radnog vremena, u visini 35% osnovne zarade;
3) rad na dan državnog i verskog praznika koji je neradan dan u visini 150% osnovne zarade;
4) rad nedeljom u visini 15% osnovne zarade.
Zaposleni koji je na službenom putu ne može ostvariti uvećanje zarade po osnovu prekovremenih časova rada.
Ako se istovremeno steknu uslovi za uvećanje zarade zaposlenog po više osnova utvrđenih u stavu 1 ovog člana, procenat uvećanja zarade jednak je zbiru procenata po svakom od navedenih osnova za uvećanje zarade zaposlenog.
Osnovicu za obračun i isplatu uvećanja zarada iz stava 1 ovog člana čini zarada zaposlenog za časove rada u kojima se ostvaruje pravo na uvećanje.
Osnovna zarada zaposlenog uvećava se 0,5% za svaku punu godinu rada ostvarenog u radnom odnosu uvećanog za staž osiguranja koji se računa sa uvećanim trajanjem.
1.3. Naknada zarade
Za vreme odsustvovanja sa rada zaposleni ima pravo na 100% naknade zarade, odnosno u visini zarade koju bi ostvario da radi, u sledećim slučajevima:
1) korišćenja godišnjeg odmora;
2) korišćenje plaćenog odsustva, osim odsustva po osnovu privremenog prestanka potrebe za radom zaposlenog;
3) odsustvovanja u dane državnog i verskog praznika koji su neradni, u skladu sa zakonom;
4) prisustvovanja sednicama državnih organa, organa uprave i lokalne samouprave, organa upravljanja u preduzeću i organa sindikata;
5) stručnog osposobljavanja i usavršavanja radi potreba procesa rada kod poslodavca;
6) vojne vežbe i odazivanja na poziv državnog organa.
Zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme prekida rada, do koga je došlo naredbom nadležnog državnog organa ili naredbom nadležnog organa poslodavca, zbog neobezbeđivanja bezbednosti i zaštite zdravlja na radu, koja je uslov daljeg obavljanja rada bez ugrožavanja života i zdravlja zaposlenih i drugih lica, u visini od 65% zarade koju bi ostvario da radi u mesecu u kome je došlo do prekida rada, a koja ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene saglasno Zakonu o radu.
Pravo na naknadu zarade u visini utvrđenoj u stavu 1 ovog člana ima i zaposleni za koga je utvrđeno da predstavlja višak zaposlenih, za vreme čekanja na premeštaj na druge poslove, za vreme čekanja radi upućivanja na rad kod drugog poslodavca, za vreme čekanja na prekvalifikaciju i dokvalifikaciju, za vreme prekvalifikacije i dokvalifikacije i za vreme čekanja na premeštaj na odgovarajuće poslove posle obavljene prekvalifikacije i dokvalifikacije.
Zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada, zbog privremene nesposobnosti za rad do 30 dana, i to:
1) u visini od 65% od zarade koju bi ostvario u mesecu u kojem je nastupila privremena nesposobnost za rad, koja ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa Zakonom o radu, ako je ona prouzrokovana bolešću ili povredom van rada, ako zakonom nije drugačije određeno;
2) u visini od 100% od zarade koju bi ostvario u mesecu u kojem je nastupila privremena nesposobnost za rad, koja ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa Zakonom o radu, ako je ona prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom bolešću, ako zakonom nije drugačije određeno.
Zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme prekida rada do kojeg je došlo bez krivice zaposlenog (privremeno plaćeno odsustvo) u visini 45% od zarade koju bi ostvario da radi, najduže 45 radnih dana u kalendarskoj godini.
1.4. Druga primanja koja čine zaradu
Zaposleni ima pravo na zaradu iz dobiti, po godišnjem računu, u skladu sa odlukom Upravnog odbora.
Učešće zaposlenog u raspodeli dobiti je srazmerno učešću njegove godišnje zarade po osnovu rada bez naknada, u godišnjim troškovima zarada kod poslodavca.
Zaposleni ima pravo na primanja po osnovu terenskog dodatka u visini 1,5% od prosečne mesečne zarade isplaćene kod poslodavca za mesec koji prethodi mesecu u kojem se isplaćuje terenski dodatak.
Rad na terenu podrazumeva obavljanje određenih poslova od strane zaposlenog koji su po svojoj prirodi takvi da zahtevaju i kontinuirani boravak zaposlenog na terenu.
Radom na terenu ne smatraju se poslovi koji su po svojoj prirodi takvi da je stalno mesto rada van sedišta poslodavca, odnosno njegovog organizacionog dela.
2. Naknada troškova
Poslodavac je dužan da zaposlenom nadoknadi povećane troškove, koji su u funkciji izvršenja poslova, a koji imaju karakter poslovnih rashoda i to:
1. naknadu troškova prevoza u javnom saobraćaju radi odlaska na rad i povratka sa rada u visini od 100% cene prevozne karte, odnosno u visini cene prevoza po kilometru najbližeg međumesnog javnog prevoznika za zaposlene koji nisu u mogućnosti da koriste javni saobraćaj;
2. naknadu troškova, ako zaposleni po nalogu poslodavca, koristi sopstveni automobil u službene svrhe, u visini od 30% cene litre goriva za svaki pređeni kilometar;
3. naknadu za ishranu na službenom putu (dnevnice za službeno putovanje u zemlji) u visini od 5% prosečne mesečne zarade po zaposlenom u privredi Republike, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike, s tim što se putni troškovi priznaju u celini prema priloženom računu, a troškovi noćenja do iznosa cene u hotelu prema priloženom računu, osim noćenja u hotelu de lux kategorije.
4. dnevnice za službeno putovanje u inostranstvo do iznosa, pod uslovima, na način i u visini utvrđenoj posebnim propisima za zaposlene u državnim organima.
Pod službenim putovanjem u zemlji smatra se putovanje van mesta redovnog rada zaposlenog radi izvršavanja određenih poslova po nalogu ovlašćenog lica, učešća na seminarima i potreba stručnog usavršavanja.
Vreme službenog putovanja zaposlenog računa se od časa polaska prevoznog sredstva kojim zaposleni odlazi na službeni put iz mesta odakle se upućuje, do časa povratka - dolaska prevoznog sredstva kojim se zaposleni vraća sa službenog putovanja.
Službeno putovanje traje onoliko vremena koliko je neophodno da se izvrše poslovi radi kojih je službeno putovanje određeno.
Za službeni put u zemlji zaposlenom se izdaje putni nalog koji potpisuje ovlašćeni zaposleni i u kome se precizira vreme trajanja službenog puta i vrsta prevoznog sredstva.
Na službenom putovanju zaposlenom pripada:
- cela dnevnica za svaka 24 časa provedena na službenom putu, kao i za vreme provedeno na službenom putu duže od 12, a kraće od 24 časa;
- pola dnevnice za vreme provedeno na putu preko 8 do 12 časova.
Akontacija za službeni put može se isplatiti u visini planiranih troškova na službenom putu.
Primljenu akontaciju zaposleni je dužan da opravda u roku od 5 dana po povratku sa službenog puta, do kada je dužan da podnese i izveštaj sa puta i obračun putnog naloga.
3. Druga primanja koja nisu deo zarade
3.1. Otpremnina
Zaposleni ima pravo na otpremninu zbog prestanka radnog odnosa radi korišćenja prava na penziju ili prestanka radnog odnosa po sili zakona zbog gubitka radne sposobnosti u visini dve zarade koju je zaposleni ostvario za mesec koji prethodi mesecu u kome se isplaćuje otpremnina, odnosno u visini dve prosečne mesečne zarade isplaćene kod poslodavca za mesec koji prethodi mesecu u kome se isplaćuje otpremnina, ako je to za zaposlenog povoljnije.
Zaposleni ima pravo na naknadu troškova smeštaja i ishrane na terenu prema priloženim računima, ako smeštaj i ishranu ne obezbedi poslodavac.
3.2. Solidarna pomoć
Zaposleni ima pravo na novčanu pomoć u slučaju:
- teže povrede na radu, profesionalnog oboljenja ili drugog težeg oboljenja, za koje su potrebni posebni troškovi lečenja;
- teže bolesti člana uže porodice (bračni drug i deca),
- elementarne i druge nepogode (požar, oluja, pomeranje i klizanje zemljišta, zemljotres ili slične prirodne nepogode) sa težim štetnim posledicama.
Odluku o visini solidarne pomoći donosi direktor ili zaposleni koga on ovlasti, na predlog komisije sastavljene od predstavnika sindikata i poslodavca.
Predlog iz stava 1 ovog člana komisija priprema na osnovu zahteva zaposlenog i priložene dokumentacije.
U slučaju smrti zaposlenog ili člana njegove uže porodice, poslodavac obezbeđuje:
- pomoć porodici, odnosno zaposlenom u visini troškova uobičajenih pogrebnih usluga (pogrebna oprema, prevoz, štampanje plakata) i
- jednokratnu novčanu pomoć u visini prosečne zarade po zaposlenom ostvarene u prethodnom mesecu kod poslodavca.
Pod članom uže porodice iz stava 1 ovog člana podrazumeva se bračni drug i deca zaposlenog kao i roditelji zaposlenog ako su živeli u zajedničkom porodičnom domaćinstvu.
U slučaju smrti zaposlenog poslodavac preuzima i obavezu da pruži novčanu pomoć, odnosno da stipendira decu zaposlenog za vreme dok su na redovnom školovanju.
Visina novčane pomoći odnosno stipendije iz prethodnog stava ovog člana utvrđuje se na mesečnom nivou, i to za:
1) osmogodišnje školovanje - u visini 40% prosečne zarade isplaćene u privredi Republike Srbije u mesecu koji prethodi mesecu isplate novčane pomoći;
2) srednje obrazovanje - u visini 55% prosečne zarade isplaćene u privredi Republike Srbije u mesecu koji prethodi mesecu isplate stipendije;
3) više i visoko obrazovanje - u visini 70% prosečne zarade isplaćene u privredi Republike Srbije u mesecu koji prethodi mesecu isplate stipendije.
U slučaju smrti zaposlenog kao posledice povrede na radu ili profesionalnog oboljenja, poslodavac u skladu sa potrebama procesa rada, daje prioritet pri zasnivanju radnog odnosa u preduzeću, njegovoj deci ili bračnom drugu.
Uz isplatu mesečne zarade zaposlenima poslodavac obezbeđuje sredstva za prevenciju radne invalidnosti i rehabilitaciju zaposlenih u iznosu od 0,3% sredstava isplaćenih na ime zarade.
Sredstva iz stava 1 ovog člana uplaćuju se na račun reprezentativnog sindikata kod poslodavca.
Sindikat je dužan da jednom godišnje poslodavcu podnese izveštaj o utrošku sredstva iz stava 1 ovog člana.
3.4. Jubilarna nagrada
Poslodavac može zaposlenom da isplati jubilarnu nagradu za neprekidan rad kod poslodavca, odnosno u vodoprivredi Srbije, i to:
- za 10 godina - jednu prosečnu zaradu isplaćenu kod poslodavca u mesecu koji prethodi mesecu primanja nagrade;
- za 20 godina - dve prosečne zarade isplaćene kod poslodavca u mesecu koji prethodi mesecu primanja nagrade;
- za 30 godina - tri prosečne zarade isplaćene kod poslodavca u mesecu koji prethodi mesecu primanja nagrade;
- za 40 godina - četiri prosečne zarade isplaćene kod poslodavca u mesecu koji prethodi mesecu primanja nagrade.
3.5. Zajam
Poslodavac može zaposlenom odobriti zajam za nabavku ogreva, zimnice i udžbenika - u visini prosečne mesečne zarade po zaposlenom kod poslodavca, uz vraćanje zajma u najviše šest mesečnih rata, počev od isplate zarade u prvom narednom mesecu u odnosu na mesec u kojem je isplaćen zajam.
Novi zajam se ne može odobriti dok se u celosti ne vrati prethodno odobren zajam.
Poslodavac je dužan da razmotri inicijativu odbora reprezentativnog sindikata za obezbeđenje sredstava za:
1. kupovinu ovogodišnjih paketića za decu zaposlenih do 10 godina života;
2. kupovinu poklona zaposlenim ženama za 8. mart;
3. pokriće troškova povodom godišnjeg okupljanja zaposlenih i penzionera;
4. organizovanje sportskih aktivnosti zaposlenih i
5. humanitarne aktivnosti.
Poslodavac je dužan da dostavi odgovor u roku od 15 dana od dana prijema inicijative iz stava 1 ovog člana.
VI REŠAVANJE STAMBENIH POTREBA ZAPOSLENIH
Upravni odbor opštim aktom uređuje pitanja koja se odnose na zadovoljavanje stambenih potreba zaposlenih, uz učešće sindikata u izradi opšteg akta, ako posebnim propisima to nije drugačije određeno.
Sporazumom između poslodavca i sindikata, u skladu sa finansijskim mogućnostima, mogu se posebno izdvojiti sredstva za rešavanje stambenih potreba zaposlenih, koja se prevashodno koriste za obezbeđivanje učešća zaposlenog u dobijanju stambenog kredita, u skladu sa propisima.
VII NAKNADA ŠTETE
Zaposleni koji u radu, odnosno u vezi sa radom, namerno ili iz krajnje nepažnje prouzrokuje štetu poslodavcu dužan je da štetu nadoknadi u skladu sa zakonom i ovim Ugovorom.
Direktor ili zaposleni koga on ovlasti, pokreće rešenjem postupak za utvrđivanje odgovornosti zaposlenog za štetu, u roku od 5 dana od dana prijema prijave o prouzrokovanoj šteti ili ličnog saznanja da je šteta prouzrokovana poslodavcu i određuje tročlanu komisiju za utvrđivanje činjenica i okolnosti pod kojim je šteta nastala, visinu štete, odgovornost lica za prouzrokovanu štetu i način na koji se nadoknađuje.
Rešenje o pokretanju postupka za utvrđivanje odgovornosti zaposlenog za štetu sadrži: ime i prezime zaposlenog, poslove koje zaposleni obavlja, vreme, mesto i način izvršenja štetne radnje i dokaze koji ukazuju da je zaposleni izvršio štetnu radnju.
Na osnovu izveštaja komisije iz člana 61 stav 1 ovog Ugovora, odnosno kada se u postupku utvrde sve činjenice i okolnosti od uticaja na odgovornost zaposlenog, direktor ili zaposleni koga on ovlasti, donosi rešenje kojim se zaposleni obavezuje da nadoknadi štetu ili se oslobađa od odgovornosti.
Rešenjem kojim se zaposleni obavezuje da nadoknadi štetu određuje se način i rok naknade štete.
Zaposleni je dužan da u roku od 15 dana od dana prijema rešenja iz prethodnog stava ovog člana, da pismenu izjavu da li prihvata ili ne prihvata da nadoknadi štetu.
Ako zaposleni ne prihvati da nadoknadi štetu, postupak za naknadu štete pokreće se pred nadležnim sudom.
Poslodavac može na zahtev zaposlenog i u opravdanim slučajevima, delimično osloboditi zaposlenog od naknade štete koju je prouzrokovao, osim ako je štetu prouzrokovao namerno.
Pri donošenju odluke o delimičnom oslobađanju od naknade štete, poslodavac će ceniti rad i ponašanje zaposlenog, kao i da li bi zaposleni sa naknadom štete bio doveden u težak materijalni položaj.
Ako zaposleni pretrpi štetu na radu ili u vezi sa radom, poslodavac je dužan da mu nadoknadi štetu u skladu sa zakonom i ovim Ugovorom.
Uz zahtev za naknadu štete zaposleni podnosi odgovarajuće dokaze da je šteta nastala.
O zahtevu iz prethodnog stava ovog člana odlučuje direktor ili zaposleni koga on ovlasti, na predlog komisije koja utvrđuje sve činjenice u vezi sa zahtevom zaposlenog.
Ako se u roku od 30 dana od dana pretrpljene povrede ili štete na radu ili u vezi sa radom, poslodavac i zaposleni ne sporazumeju o naknadi štete, zaposleni ima pravo da naknadu štete zahteva pred nadležnim sudom.
VIII VIŠAK ZAPOSLENIH
Ako zbog tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena, poslodavac namerava da otkaže ugovor o radu zaposlenima, Upravni odbor dužan je da donese program rešavanja viška zaposlenih.
Određivanje zaposlenih kojima će se otkazati ugovor o radu, vrši direktor vodeći računa o dosadašnjim rezultatima rada i ponašanju zaposlenog, kao i njegovom imovnom stanju.
U slučaju otkaza ugovora o radu zbog prestanka potrebe za obavljanjem određenog posla zbog tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena, poslodavac je dužan da isplati otpremninu, čija visina zavisi od godina provedenih u radnom odnosu i to:
1. do 10 godina staža osiguranja, u visini četvorostrukog iznosa zarade;
2. od 10 do 20 godina staža osiguranja, u visini šestostrukog iznosa zarade;
3. od 20 do 30 godina staža osiguranja, u visini osmostrukog iznosa zarade;
4. preko 30 godina staža osiguranja, u visini desetostrukog iznosa zarade.
Zaradom u smislu stava 1 ovog člana, smatra se zarada koju je zaposleni ostvario u skladu sa kolektivnim ugovorom za mesec koji prethodi mesecu u kome mu prestaje radni odnos.
Zaposlenom ne može prestati radni odnos u smislu člana 63 Ugovora, pre nego što prestane radni odnos zaposlenima na određeno vreme ili na drugi način angažovanim licima, koji rade na istim ili sličnim poslovima, kao i u slučaju kada postoji potreba za prijemom radnika na radnom mestu za koje se traži niža stručna sprema, a zaposleni je saglasan da bude raspoređen na takvo radno mesto.
IX OSTVARIVANJE I ZAŠTITA PRAVA ZAPOSLENIH
O pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa odlučuje direktor ili zaposleni koga on ovlasti, izuzev o pravima i obavezama iz oblasti stambenih odnosa, o kojima u prvom stepenu odlučuju i organi obrazovani u skladu sa odgovarajućim opštim aktima.
Ovlašćenje iz stava 1 ovog člana daje se u pismenom obliku.
Zaposlenom se u pismenom obliku dostavlja svako rešenje o ostvarivanju prava, obaveza i odgovornosti, sa obrazloženjem i poukom o pravnom leku.
Protiv odluke kojom je povređeno pravo zaposlenog ili kada je zaposleni saznao za povredu prava, zaposleni ili sindikat ako ga zaposleni ovlasti, može da pokrene spor pred nadležnim sudom u roku od 15 dana od dana dostavljanja odluke, odnosno saznanja za povredu prava.
Zaposleni se u pismenoj formi upozorava na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu zbog nepoštovanja radne discipline i povrede radne obaveze.
Zaposleni ima pravo da se, u pismenoj formi, izjasni o navodima uz upozorenja za otkaz ugovora o radu iz stava 1 ovog člana, u roku od 5 dana od dana prijema upozorenja.
Dostavljanje akata u vezi sa ostvarivanjem prava i obaveza na radu vrši se, po pravilu, uručivanjem lično zaposlenom na radnom mestu uz potpis i označenje datuma prijema na kopiji koja ostaje kod poslodavca ili na dostavnici.
Ako zaposleni ne radi, odnosno ako se ne nalazi na svom radnom mestu, dostavljanje pismena iz stava 1 ovog člana vrši se preko pošte preporučeno, sa povratnicom.
Ako zaposleni odbije prijem odluke, rešenja, odnosno drugog pismena, dostavljač će odmah odluku, rešenje, odnosno drugo pismeno istaći na oglasnoj tabli poslodavca, odnosno dela njegovog u kome zaposleni radi.
Kada je dostavljanje izvršeno na način predviđen u stavu 1 ovog člana, dostavljač će zabeležiti na dostavnici (ili kopiji akta) dan, čas i razlog odbijanja, kao i datum i mesto gde je odluku, rešenje ili drugo pismeno istakao, čime se smatra da je dostavljanje zaposlenom lično izvršeno označenog datuma.
Zaposleni koji smatra da mu je povređeno pravo iz radnog odnosa može podneti direktoru zahtev za obrazovanje arbitraže radi rešavanja spornih pitanja.
Arbitraža ima 3 člana, od kojih je po jedan predstavnik poslodavca i sindikata, a jedan arbitar koga strane u sporu odrede sporazumom iz reda stručnjaka za oblast koja je predmet spora.
Arbitraža utvrđuje činjenično stanje na osnovu podnetih dokaza, saslušanja stranaka u sporu i drugih lica.
Arbitraža je dužna da u roku od 30 dana od dana obrazovanja donese odluku o spornom pitanju.
Odluka arbitraže se smatra donetom ako za nju glasa većina od ukupnog broja članova arbitraže.
Dužina otkaznog roka utvrđuje se ugovorom o radu i ne može biti kraća od jednog meseca niti duža od tri meseca.
Za vreme otkaznog roka, zaposleni ima pravo da radi traženja drugog zaposlenja, izlazi sa rada dva časa dnevno, pri čemu će se o vremenu odsustvovanja sa rada sporazumeti sa neposrednim rukovodiocem.
X ZAŠTITA NA RADU
Prava, obaveze i odgovornosti poslodavca i zaposlenih u vezi sa zaštitom na radu, kriterijumima za utvrđivanje poslova sa posebnim uslovima rada i lična zaštitna sredstva i oprema uređuju se prilogom 2 ovog Ugovora.
XI USLOVI ZA RAD SINDIKATA
Poslodavac je dužan da rukovodstvu reprezentativnog sindikata u obavljanju poslova vezanih za osnovnu sindikalnu aktivnost, obezbedi bez naknade troškova:
1. administrativno tehničke uslove za rad, korišćenje telefona, telefaksa, mašine za kucanje i računanje, aparata za kopiranje i umnožavanja;
2. stručnu pomoć (ekonomsku, pravnu, tehničku) po potrebi;
3. potreban radni prostor;
4. korišćenje sale za sastanke;
5. korišćenje automobila poslodavca kada to potrebe sindikalnih aktivnosti zahtevaju, u skladu sa mogućnostima poslodavca;
6. obračun i naplatu članarine iz zarada zaposlenih, članova sindikata koja se ostvaruje po osnovu rada i to prilikom svake isplate zarada, kao i obračun i uplatu na račun sindikata, ostalih sredstava prema programu rada sindikata;
7. oglasni prostor radi isticanja obaveštenja i informacija;
8. obradu periodičnih obračuna i godišnjeg računa i drugih materijalno finansijskih aktivnosti sindikata.
Poslodavac obezbeđuje predsedniku reprezentativnog sindikata 25 plaćenih časova mesečno za obavljanje sindikalne delatnosti, a članovima odbora reprezentativne organizacije sindikata po 15 plaćenih časova mesečno za obavljanje sindikalne delatnosti.
Predsednici i članovi organa sindikata se ne mogu, za vreme obavljanja funkcije, premestiti na druge poslove bez svoje saglasnosti, ne može se utvrditi prestanak potrebe za njihovim radom i ne mogu se na bilo koji način staviti u nepovoljniji položaj, ako postupaju u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom, osim ako se steknu opravdani razlozi za otkaz ugovora o radu.
Reprezentativnom sindikatu se, po pravilu, dostavlja poziv sa materijalima, najkasnije 3 dana pre početka sednice Upravnog odbora i omogućava učešće predstavnika reprezentativnog sindikata na sednici Upravnog odbora, kada se odlučuje o pitanjima od značaja za ekonomski i socijalni položaj zaposlenih.
Poslodavac je dužan da na zahtev sindikata pruži informacije o radu njegovih organa, poslovanju, kretanju i promenama zarada, raspodeli dobiti i drugim pitanjima koja se odnose na prava zaposlenih i njihov ekonomski i socijalni položaj.
Sindikat je dužan da poslodavcu dostavi overen spisak svojih članova.
Aktivnosti sindikata ne mogu se vršiti na štetu redovnog funkcionisanja poslodavca i radne discipline.
XII PRAVO NA ŠTRAJK
Zaposleni imaju pravo na organizovanje i učešće u štrajku pod uslovima utvrđenim zakonom i Ugovorom.
Za vreme štrajka obezbeđuje se minimum procesa rada određen aktom osnivača poslodavca, na način utvrđen ovim Ugovorom.
Na osnovu akta osnivača poslodavca o minimumu procesa rada u vreme štrajka, direktor donosi akt o načinu obezbeđivanja minimuma procesa rada.
Aktom iz stava 1 ovog člana određuju se organizacioni delovi koji moraju da rade u vreme štrajka, kao i poslovi i broj zaposlenih koji su dužni da rade u vreme štrajka.
Direktor odnosno zaposleni koga on ovlasti, u saradnji sa štrajkačkim odborom, najkasnije 5 dana pre početka štrajka, određuje rešenjem zaposlene koji su dužni da rade u vreme štrajka, radi obezbeđivanja minimuma procesa rada.
Članovi štrajkačkog odbora ne mogu biti određeni da rade u vreme štrajka, pod uslovom da štrajkački odbor broji najviše 10 članova.
Štrajkački odbor je obavezan da za vreme štrajka sarađuje sa direktorom i Upravnim odborom, radi obezbeđenja minimuma procesa rada.
Zaposleni koji je određen da radi u vreme štrajka, dužan je da obavlja svoje poslove i da izvršava naloge direktora odnosno zaposlenog koga on ovlasti.
XIII REŠAVANJE SPOROVA U PRIMENI KOLEKTIVNOG UGOVORA
Učesnici Ugovora su saglasni da se sporovi koji mogu nastati pri zaključivanju, odnosno izmenama i dopunama Ugovora, kao i u primeni Ugovora, rešavaju u skladu sa zakonom i Ugovorom.
Sporna pitanja koja nastanu u primeni ovog Ugovora rešavaju se pred arbitražom koju učesnici Ugovora obrazuju u roku od 15 dana od dana nastanka spora.
Arbitraža se obrazuje za svaki nastali spor.
Arbitraža ima 3 člana koje imenuju učesnici Ugovora.
Članovi arbitraže iz svojih redova biraju predsednika.
Arbitraža donosi odluku o spornom pitanju u roku od 15 dana od dana obrazovanja arbitraže.
Arbitraža donosi odluku većinom glasova svih članova.
Odluka arbitraže obavezuje ugovorne strane.
XIV TRAJANJE, IZMENE I DOPUNE UGOVORA
Ugovor se zaključuje na neodređeno vreme, a smatra se zaključenim kada ga potpišu ovlašćeni predstavnici svih učesnika.
Izmene i dopune Ugovora može predložiti svaki učesnik pismenim putem, a u predlogu se navode razlozi zbog kojih se traže njegove izmene i dopune.
Ukoliko se svi učesnici Ugovora saglase sa predlogom iz stava 2 ovog člana, obrazuje se komisija od tri člana, u koju svaki učesnik Ugovora imenuje po jednog člana.
Komisija iz prethodnog stava ovog člana priprema nacrt izmena i dopuna Ugovora, koji se dostavlja učesnicima Ugovora na razmatranje.
Na osnovu datih sugestija i mišljenja, komisija iz stava 3 ovog člana usaglašava tekst izmena i dopuna Ugovora i dostavlja ga na prihvatanje i potpisivanje učesnicima.
Ugovor može prestati sporazumom učesnika Ugovora ili otkazom.
U slučaju otkaza, ovaj Ugovor se primenjuje do zaključenja novog ugovora, s tim što su učesnici dužni da postupak pregovaranja započnu najkasnije u roku od 15 dana od dana podnošenja otkaza.
Po isteku roka iz prethodnog stava prestaje da važi Ugovor, ako se učesnici Ugovora drugačije na dogovore.
XV PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Odredbe člana 30 stav 1 primenjuju se počev od obračuna zarade za mesec jul 2003. godine.
Direktor je dužan da u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog Ugovora utvrdi poslove sa posebnim uslovima rada u smislu člana 11 u Prilogu 2 ovog Ugovora.
Postupak ostvarivanja prava i obaveza zaposlenih koji nije pravnosnažno okončan do dana stupanja na snagu ovog Ugovora, okončaće se primenom Ugovora, ukoliko je to za zaposlenog povoljnije.
Ugovor stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu AP Vojvodine".