POJEDINAČNI KOLEKTIVNI UGOVORJKP "POGREBNE USLUGE"("Sl. list grada Beograda", br. 14/2003 i 17/2003 - ispr.) |
I OPŠTE ODREDBE
Pojedinačnim kolektivnim ugovorom JKP "Pogrebne usluge" (u daljem tekstu: ugovor) uređuju se prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa zaposlenih u JKP "Pogrebne usluge", Ruzveltova br. 50 (u daljem tekstu: poslodavac), u obezbeđivanju i ostvarivanju prava zaposlenih na radu i po osnovu rada, kao i međusobni odnosi u zaključivanju kolektivnog ugovora.
Osnivačem u smislu ovog ugovora smatra se grad Beograd.
Osnivač obezbeđuje poslodavcu materijalne, tehničke i druge uslove za nesmetano obavljanje pogrebnih usluga, prati uslove rada, preduzima mere za otklanjanje negativnih okolnosti koje mogu uticati na vršenje delatnosti i preduzima mere na unapređenju komunalne delatnosti.
Osnivač i poslodavac zajednički obezbeđuju nedostajuća sredstva za isplatu zarada, obračunatih na osnovu najniže cene rada kada se sredstva ne mogu obezbediti iz sopstvenog prihoda.
Odredbe Posebnog kolektivnog ugovora za komunalna preduzeća grada Beograda moraju se obavezno preuzeti u ovaj pojedinačni kolektivni ugovor i imaju snagu obaveznosti za osnivača, poslodavca i sve zaposlene u preduzeću.
Zaposleni ostvaruje osnovna prava, obaveze i odgovornosti iz člana 9 do člana 11 Zakona o radu u skladu sa tim zakonom, Posebnim kolektivnim ugovorom, ovim kolektivnim ugovorom i ugovorom o radu.
Ovaj ugovor se zaključuje na neodređeno vreme i primenjuje se na sve zaposlene, osim direktora preduzeća čija se prava, obaveze i odgovornosti uređuju posebnim ugovorom.
O pojedinačnim pravima, obavezama i odgovornostima iz radnih odnosa odlučuje direktor ili zaposleni koga on ovlasti.
Zaposlenom se u pisanom obliku dostavlja svako rešenje o ostvarivanju pojedinačnih prava, obaveza i odgovornosti sa obrazloženjem i poukom o pravnom leku.
Ovim ugovorom ne mogu se utvrditi manja prava i nepovoljniji uslovi rada od prava i uslova utvrđenih zakonom i Posebnim kolektivnim ugovorom.
Odredbe zakona o radu, Posebnog kolektivnog ugovora i drugih važećih propisa neposredno se primenjuju u slučajevima koji nisu regulisani ovim ugovorom.
Pored prava utvrđenih važećim propisima zaposleni ima prava i na druge oblike zaštite u skladu sa ovim ugovorom.
II ZASNIVANJE RADNOG ODNOSA
1. Uslovi za zasnivanje radnog odnosa
Radni odnos sa poslodavcem može da zasnuje lice koje ima opštu zdravstvenu sposobnost, najmanje 15 godina života i da ispunjava druge uslove za rad na određenim poslovima, utvrđene odgovarajućim pravilnikom o sistematizaciji poslova (u daljem tekstu: opšti akti poslodavca).
Pravilnikom o sistematizaciji poslova poslodavca iz stava 1 ovog člana utvrđuje se vrsta posla, stručna sprema i drugi posebni uslovi za rad na tim poslovima.
Radni odnos sa licem mlađim od 18 godina života može da se zasnuje samo uz pisanu saglasnost roditelja ili staraoca, ako takav rad ne ugrožava njegovo zdravlje, moral i obrazovanje, odnosno ako takav rad nije zabranjen zakonom.
Invalidna lica zasnivaju radni odnos sa poslodavcem pod uslovima i na način utvrđen Zakonom o radu, ako posebnim zakonom nije drugačije određeno.
Zaposleni je dužan da obavesti poslodavca, pre zaključivanja ugovora o radu, o svom zdravstvenom stanju ili drugim okolnostima koje bitno utiču na obavljanje poslova za koje zasniva radni odnos ili mogu da ugroze život i zdravlje drugog lica.
Poslodavac ne sme da uslovljava zasnivanje radnog odnosa testom trudnoće.
U slučaju da zaposleni ne postupi u skladu sa stavom 1 ovog člana, poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu.
Strani državljani ili lica bez državljanstva mogu da zasnuju radni odnos a poslodavcem pod uslovima utvrđenim Zakonom o radu i posebnim zakonom.
2. Ugovor o radu
Radni odnos zasniva se ugovorom o radu.
Ugovor o radu zaključuje zaposleni i poslodavac.
Zaposleni je dužan da, prilikom zasnivanja radnog odnosa, poslodavcu dostavi dokumenta kojima se dokazuje ispunjenost uslova za rad.
Ugovor o radu može da se zaključi na neodređeno i određeno vreme.
Ugovor o radu u kome nije utvrđeno vreme na koje se zaključuje, smatra se ugovorom o radu na neodređeno vreme.
Ugovor o radu zaključuje se pre stupanja zaposlenog na rad u pisanom obliku.
Ugovor o radu smatra se zaključenim kada ga potpišu poslodavac i lice koje zasniva radni odnos sa poslodavcem.
Poslodavac je dužan da lice sa kojim je zasnovao radni odnos prijavi organizaciji obaveznog socijalnog osiguranja u skladu sa zakonom.
Ako poslodavac sa zaposlenim ne zaključi ugovor o radu u skladu sa stavom 1 ovog člana, smatra se da je zaposleni zasnovao radni odnos na neodređeno vreme danom stupanja na rad.
Ugovor o radu sadrži:
1. naziv i sedište poslodavca;
2. ime i prezime zaposlenog, mesto prebivališta odnosno boravište zaposlenog;
3. stručnu spremu i zanimanje zaposlenog;
4. vrstu i opis poslova koje zaposleni treba da obavlja;
5. mesto rada;
6. vreme trajanja ugovora o radu na određeno vreme;
7. dan početka rada;
8. zaradu, rokove za isplatu zarade i drugih primanja na koja zaposleni ima pravo;
9. vreme trajanja dnevnog i nedeljnog radnog vremena.
Ugovorom o radu mogu da se ugovore i druga prava i obaveze.
Na prava i obaveze koji nisu utvrđeni ugovorom o radu, primenjuju se odgovarajuće odredbe zakona, opšteg akta, ovog ugovora i drugog opšteg akta poslodavca.
Zaposleni kod poslodavca dužni su da po usvajanju ovog ugovora zaključe nove ugovore o radu u skladu sa zakonom, ovim ugovorom i opštim aktom poslodavca.
Potrebu za zasnivanje radnog odnosa sa novim zaposlenim kod poslodavca utvrđuje direktor, u skladu sa programom. Slobodne poslove i uslove za rad na tim poslovima, poslodavac je dužan da prijavi nadležnoj organizaciji za zapošljavanje, u skladu sa zakonom.
Poslodavac može slobodne poslove da oglasi u sredstvima javnog informisanja neposredno ili da to poveri nadležnoj organizaciji za zapošljavanje.
Direktor može zaposlenog rasporediti na svaki posao koji odgovara stručnoj spremi i radnoj sposobnosti stečenoj radom zaposlenog, u skladu sa opštim aktom poslodavca, ovim ugovorom i zakonom.
Direktor može zaposlenog privremeno rasporediti na poslove, u slučaju zamene odsutnog radnika, više sile i potrebe posla najviše za period od 30 radnih dana neprekidno.
Zaposleni koji je privremeno raspoređen može izabrati da zadrži zaradu svojih poslova ili poslova na koje je privremeno raspoređen.
3. Stupanje na rad
Zaposleni stupa na rad danom utvrđenim ugovorom o radu.
Ako zaposleni ne stupi na rad danom utvrđenim ugovorom o radu, smatra se da nije zasnovao radni odnos, osim ako je sprečen da stupi na rad iz opravdanih razloga ili ako se poslodavac i zaposleni drugačije dogovore.
Zaposleni ostvaruje prava i obaveze iz radnog odnosa danom stupanja na rad.
4. Probni rad
Ugovorom o radu može da se ugovori probni rad.
Pravilnikom o sistematizaciji poslova poslodavca utvrđuju se poslovi na kojima se utvrđuje probni rad. Probni rad ne može se ugovoriti sa pripravnikom. Probni rad može najduže da traje tri meseca po postupku predviđenim opštim aktom poslodavca.
Za vreme probnog rada poslodavac i zaposleni mogu da otkažu ugovor o radu u roku koji iznosi najmanje pet radnih dana.
5. Radni odnos na određeno vreme
Radni odnos na određeno vreme poslodavac može da zasnuje za obavljanje određenih poslova samo za period koji neprekidno ili sa prekidima traje najduže tri godine.
Radni odnos na određeno vreme zasniva se pod uslovima i na način predviđen za zasnivanje radnog odnosa na neodređeno vreme.
Radni odnos na određeno vreme poslodavac može da zasnuje:
1. kada treba zameniti zaposlenog koji je privremeno odsutan (bolovanje, rad u inostranstvu, obavljanje državne i druge javne funkcije, odsluženje vojnog roka i dr.);
2. kada obavljanje određenog posla po svojoj prirodi traje određeno vreme;
3. kada se privremeno poveća obim posla;
4. u svojstvu pripravnika radi osposobljavanja za samostalni rad.
Pod prekidom rada iz člana 17 ne smatra se prekid rada kraći od 30 radnih dana.
Radni odnos na određeno vreme, radi zamene privremeno odsutnog zaposlenog, može se zasnivati do povratka odsutnog zaposlenog.
Radni odnos zasnovan na određeno vreme postaje radni odnos na neodređeno vreme, ako zaposleni nastavi da radi najmanje pet radnih dana po isteku roka za koji je zasnovao radni odnos.
Zaposleni koji je zasnovao radni odnos na određeno vreme, ima sva prava, obaveze i odgovornosti kao i zaposleni koji je zasnovao radni odnos na neodređeno vreme.
6. Radni odnos za obavljanje poslova sa posebnim uslovima rada
Poslodavac može da zaključi ugovor o radu za poslove za koje su propisani posebni uslovi rada, samo ako zaposleni ispunjava uslove za rad na tim poslovima.
Opštim aktom poslodavca utvrđuju se poslovi na kojima se obavljaju poslovi sa posebnim uslovima rada.
Zaposleni može da radi na poslovima iz stava 1 ovog člana samo na osnovu prethodno utvrđene zdravstvene sposobnosti za rad na tim poslovima od strane nadležne zdravstvene ustanove.
7. Radni odnos sa neputnim radnim vremenom
Radni odnos može da se zasnuje i za rad sa nepunim radnim vremenom na neodređeno ili određeno vreme.
Opštim aktom iz člana 8 ovog ugovora, utvrđuju se poslovi sa nepunim radnim vremenom.
Zaposleni koji radi sa nepunim radnim vremenom ima pravo na obavezno socijalno osiguranje i sva prava iz radnog odnosa srazmerno vremenu provedenom na radu, osim ako za pojedina prava nije zakonom, opštim aktom ili ovim ugovorom drugačije određeno.
Zaposleni koji radi sa nepunim radnim vremenom kod poslodavca može za ostatak radnog vremena da zasnuje radni odnos kod drugog poslodavca i na taj način ostvari puno radno vreme.
Radni odnos može da se zasnuje za obavljanje poslova van prostorija poslodavca u skladu sa zakonom i opštim aktom.
8. Pripravnici
Poslodavac može da zasnuje radni odnos sa licem koje prvi put zasniva radni odnos, u svojstvu pripravnika, za zanimanje za koje je to lice steklo određenu školsku spremu, ako je to kao uslov, za rad na određenim poslovima, utvrđeno opštim aktom poslodavca.
Opštim aktom iz stava 1 ovog člana utvrđuju se poslovi na kojima se zasniva radni odnos sa pripravnikom.
Pripravnički staž traje najduže godinu dana, ako zakonom nije drugačije određeno.
Za vreme pripravničkog staža, pripravnik ima pravo na zaradu i sva druga prava na osnovu radnog odnosa, u skladu sa zakonom, opštim aktom, ovim ugovorom i ugovorom o radu.
Radni odnos sa pripravnikom može da se zasnuje na neodređeno i određeno vreme, pod uslovima i na način utvrđen zakonom, ovim ugovorom i opštim aktom poslodavca.
Poslodavac može odlučiti da pripravnik, koji je zasnovao radni odnos na određeno vreme, po isteku pripravničkog staža ostane u radnom odnosu na neodređeno vreme.
Za vreme trajanja pripravničkog staža, pripravnik ima pravo, obaveze i odgovornosti kao i drugi zaposleni kod poslodavca.
Ugovorom o radu utvrđuje se naročito dužina trajanja pripravničkog staža, mogućnost produžavanja pripravničkog staža i obaveza polaganja stručnog ispita.
Ugovorom o radu iz stava 1 ovog člana može da se utvrdi da pripravnik nije dužan da polaže stručni ispit, ako je u toku osposobljavanja za samostalan rad, po oceni poslodavca, osposobljen za samostalan rad.
Pripravnički staž traje godinu dana za pripravnike sa visokom stručnom spremom, odnosno VII stepenom stručne spreme, šest meseci za pripravnike sa višom stručnom spremom, odnosno VI stepenom stručne spreme i tri meseca za pripravnike sa srednjom stručnom spremom, odnosno IV stepenom stručne spreme.
Pripravnički staž, utvrđen u smislu stava 1 ovog člana produžava se za vreme koje je pripravnik, u skladu sa zakonom, opštim aktom i ovom ugovorom, bio odsutan sa rada, ako je odsustvo trajalo duže od 30 dana.
Po zasnivanju radnog odnosa, poslodavac je dužan da upozna pripravnika sa poslovima na kojima treba da radi.
Pripravnik je dužan da postupa po uputstvima poslodavca i da se pridržava zakona, opšteg akta, ovog ugovora i drugog opšteg akta poslodavca i ugovora o radu.
Po završenom pripravničkom stažu, a radi utvrđivanja sposobnosti za samostalan rad, pripravnik je dužan da polaže stručni ispit.
Na stručnom ispitu pripravnik treba da pokaže koliko je ovladao teorijskim i praktičnim znanjem potrebnim za vršenje poslova za koje stiče osposobljenost za samostalan rad.
Stručni ispit polaže se pred posebnom komisijom od tri člana koju imenuje direktor.
Članovi komisije moraju da imaju najmanje isti stepen stručne spreme određene vrste zanimanja kao i pripravnik koji polaže stručni ispit.
Najmanje mesec dana pre isteka pripravničkog staža, pripravnik je dužan da podnese prijavu za polaganje stručnog ispita.
Prijava za polaganje stručnog ispita podnosi se direktoru koji utvrđuje datum polaganja stručnog ispita.
Na osnovu rezultata pokazanih na stručnom ispitu, komisija donosi ocenu "položio" ili "nije položio".
O polaganju stručnog ispita, poslodavac izdaje uverenje u roku od pet dana od dana kada je pripravnik položio stručni ispit.
Uverenje sadrži: naziv poslova za koje se pripravnik stručno osposobljavao za samostalan rad, datum kada je pripravnik polagao stručni ispit, uspeh na stručnom ispitu i potpis direktora.
Pripravnik koji je položio stručni ispit, raspoređuje se na poslove za koje je stekao osposobljenost za samostalan rad.
Ako pripravnik ne podnese prijavu za polaganje stručnog ispita ili je podnese a ne pristupi njegovom polaganju, smatra se da ispit nije položio.
Pripravniku koji ne položi stručni ispit, prestaje radni odnos sa poslodavcem, u skladu sa zakonom i ovim ugovorom.
III RADNO VREME
1. Puno radno vreme
Puno radno vreme iznosi 40 časova nedeljno, ako Zakonom o radu i ovim ugovorom nije drugačije određeno.
Puno radno vreme za zaposlenog mlađeg od 18 godina života ne može da se utvrdi u trajanju dužem od 35 časova nedeljno.
2. Skraćeno radno vreme
Zaposleni koji radi na naročito teškim, napornim i za zdravlje štetnim poslovima, utvrđenim zakonom, opštim aktom, ovim ugovorom i drugim opštim aktom poslodavca, na kojima pored primene odgovarajućih mera zaštite na radu, sredstava i opreme lične zaštite, postoji povećano štetno dejstvo na zdravlje zaposlenog, skraćuje se puno radno vreme, srazmerno štetnom dejstvu uslova rada na zdravlje i radnu sposobnost zaposlenog, a najviše 10 časova nedeljno (poslovi sa povećanim rizikom).
Opštim aktom iz člana 8 ovog ugovora, utvrđuju se poslovi sa skraćenim radnim vremenom.
Skraćeno radno vreme iz stava 1 ovog člana, utvrđuje se na osnovu stručne analize sačinjene od strane ovlašćene organizacije, u skladu sa zakonom.
Zaposleni koji radi skraćeno radno vreme, u smislu stava 1 ovog člana, ima sva prava kao da radi sa punim radnim vremenom.
3. Prekovremeni rad
Na zahtev direktora, zaposleni je obavezan da radi duže od punog radnog vremena u slučaju više sile, iznenadnog povećanja obima posla i u drugim slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran (u daljem tekstu: prekovremeni rad).
Zaposleni ne može da radi prekovremeno duže od četiri časa dnevno, a najviše 240 časova u kalendarskoj godini.
4. Raspored radnog vremena
Radna nedelja traje pet radnih dana.
Raspored radnog vremena u okviru radne nedelje utvrđuje direktor.
Radni dan, po pravilu, traje osam časova.
Izuzetno od člana 36 ovog ugovora, ako se kod poslodavca rad na pojedinim poslovima bude obavljao u smenama, noću ili ako to bude zahtevala priroda posla i organizacija rada, direktor može radnu nedelju organizovati i na drugi način, odnosno u smenama.
Direktor je dužan da obavesti zaposlenog o rasporedu i promeni radnog vremena, najmanje sedam dana pre početka rada.
5. Preraspodela radnog vremena
Direktor može da izvrši preraspodelu radnog vremena kada to u pojedinim organizacionim delovima poslodavca bude zahtevala priroda delatnosti, organizacija rada, bolje korišćenje sredstava rada, racionalnije korišćenje radnog vremena i izvršenje određenog posla u utvrđenim rokovima.
U slučajevima iz stava 1 ovog člana, preraspodela radnog vremena vrši se tako da ukupno radno vreme zaposlenog u toku kalendarske godine u proseku ne bude duže od punog radnog vremena.
U slučaju preraspodele radnog vremena, radno vreme u toku nedelje ne može biti duže od 60 časova.
Preraspodela radnog vremena iz člana 38 ovog ugovora, ne smatra se prekovremenim radom.
Na poslovima na kojima je uvedeno skraćeno radno vreme ne može se vršiti preraspodela radnog vremena.
Zaposlenom koji u određenom periodu u toku kalendarske godine radi duže, a u drugom kraće od punog radnog vremena, u smislu ovog ugovora, korišćenje dnevnog i nedeljnog odmora može se odrediti na drugi način i u drugom periodu, pod uslovom da mu se dnevni i nedeljni odmor obezbedi u obimu utvrđenom zakonom, u periodu koji ne može biti duži od 30 dana.
Za vreme rada na poslovima iz stava 1 ovog člana, zaposleni ima pravo na odmor između dva radna dana u trajanju najmanje 10 časova neprekidno.
Zabranjena je preraspodela radnog vremena zaposlenom koji je mlađi od 18 godina života.
Poslodavac može da izvrši preraspodelu radnog vremena zaposlenoj ženi za vreme trudnoće i zaposlenom roditelju sa detetom mlađim od tri godine života ili sa detetom sa težim stepenom psihofizičke ometenosti, samo uz pismenu saglasnost zaposlenog.
Zaposleni kome je radni odnos prestao pre isteka vremena za koje se vrši preraspodela radnog vremena ima pravo da mu se časovi prekovremenog rada preračunaju u puno radno vreme i priznaju u penzijski staž ili da mu se računaju kao časovi rada duži od punog radnog vremena.
6. Noćni rad
Rad koji se obavlja u vremenu od 22 časa do 6 časova narednog dana smatra se radom noću.
Ako je rad organizovan u smenama, mora se obezbediti izmena smena, tako da zaposleni ne radi neprekidno više od jedne radne nedelje noću.
Zaposleni može da radi noću duže od jedne radne nedelje, uz njegovu pismenu saglasnost.
IV ODMORI I ODSUSTVA
1. Odmor u toku dnevnog rada
Zaposleni koji radi puno radno vreme ima pravo na odmor u toku dnevnog rada u trajanju od 30 minuta.
Zaposleni koji radi duže od četiri, a kraće od šest časova dnevno ima pravo na odmor u toku rada u trajanju od 15 minuta.
Odmor u toku rada ne može se koristiti na početku i na kraju radnog vremena.
Vreme iz stava 1 i 2 ovog člana uračunava se u radno vreme.
Odmor u toku dnevnog rada organizuje se na način kojim se obezbeđuje da se rad ne prekida, ako priroda rada ne dozvoljava prekid rada, kao kada se radi sa strankama.
Odluku o rasporedu korišćenja odmora u toku dnevnog rada donosi direktor.
2. Dnevni odmor
Zaposleni ima pravo na odmor između dva uzastopna radna dana u trajanju od najmanje 12 časova neprekidno, ako Zakonom o radu i ovim kolektivnim ugovorom nije drugačije određeno.
3. Nedeljni odmor
Zaposleni ima pravo na nedeljni odmor u trajanju od najmanje 24 časa neprekidno, a ako je neophodno da radi na dan svog nedeljnog odmora, mora da mu se obezbedi jedan dan odmora u toku naredne nedelje.
4. Godišnji odmor
Sticanje prava na godišnji odmor
Zaposleni koji prvi put zasniva radni odnos ili ima prekid radnog odnosa duži od pet radnih dana, stiče pravo da koristi godišnji odmor posle šest meseci neprekidnog rada.
Pod neprekidnim radom smatra se i vreme privremene sprečenosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju i odsustva sa rada uz naknadu zarade.
Zaposleni ne može da se odrekne prava na godišnji odmor, niti mu se to pravo može uskratiti.
Dužina godišnjeg odmora
Za svaku kalendarsku godinu zaposleni ima pravo na godišnji odmor u trajanju utvrđenom ovim ugovorom, a najmanje 18 radnih dana.
Zaposleni imaju pravo na godišnji odmor u skladu sa zakonom, Posebnim kolektivnim ugovorom i ovim ugovorom od najmanje 18 a najviše 35 radnih dana po svim osnovama.
Zaposlenom se godišnji odmor u trajanju od 18 radnih dana uvećava po osnovu:
- staža osiguranja,
- složenosti poslova radnih mesta, odnosno doprinosa zaposlenih na radnom mestu,
- radne invalidnosti, zdravstvenog stanja zaposlenog ili člana uže porodice,
- posebnih otežanih uslova rada.
Dužina godišnjeg odmora zaposlenog uvećava se po osnovu:
|
1. |
Staža osiguranja - za svaku punu godinu radnog staža: |
|
|
|
- do 5 godina radnog staža |
3 radna dana, |
|
|
- od 5 do 10 godina radnog staža |
4 radna dana, |
|
|
- od 10 do 20 godina radnog staža |
5 radnih dana |
|
|
- od 20 do 30 godina radnog staža |
6 radnih dana |
|
|
- preko 30 godina radnog staža |
7 radnih dana |
|
2. |
Složenosti poslova - doprinosa u radu, i to: |
|
|
|
- za poslove za koje se zahteva od I do IV stepena stručne spreme |
2 radna dana |
|
|
- za poslove za koje se zahteva od V do VI stepena stručne spreme |
3 radna dana, |
|
|
- za poslove za koje se zahteva od VII do VIII stepena stručne spreme |
4 radna dana, |
|
|
- za poslove sa posebnim ovlašćenjima i odgovornostima |
5 radnih dana |
|
3. |
Po osnovu uslova rada: |
|
|
|
- rad u otežanim uslovima, i to: |
|
|
|
transportni radnik |
5 radnih dana, |
|
|
zaposleni u Krematorijumu |
5 radnih dana, |
|
|
referent Servisnog centra |
5 radnih dana, |
|
|
vozač |
5 radnih dana, |
|
|
zaposleni na demontaži i montaži objekata (spomenika) |
5 radnih dana, |
|
|
higijeničar u kapeli |
5 radnih dana, |
|
4. |
Zaposlenom invalidu, samohranom roditelju sa detetom do 7 godina, zaposlenoj sa maloletnim detetom, zaposlenom sa dvoje dece do 14 godina života, zaposlenom koji u svom domaćinstvu izdržava dete koje ima smetnje u psihofizičkom razvoju |
3 radna dana. |
|
U slučaju da se istovetno stiču dva ili više uslova iz tačke 4 ovog člana onda se godišnji odmor po svim osnovama uvećava za |
5 radnih dana |
|
|
5. |
Radna mesta sa posebnim uslovima rada i posebnim specifičnostima: |
|
|
|
- spremač umrlih |
7 radnih dana, |
|
|
- grobar |
7 radnih dana |
Zaposlenom sa 30 godina penzijskog staža i 55 godina života i zaposlenoj sa 25 godina penzijskog staža i 50 godina života utvrđuje se dužina godišnjeg odmora u trajanju od 30 radnih dana.
Zaposlenom koji radi na naročito teškim, napornim i za zdravlje štetnim poslovima godišnji odmor ne može trajati duže od 35 radnih dana.
Raspored korišćenja godišnjih odmora utvrđuje direktor prema planu korišćenja godišnjeg odmora za svaku godinu, ako se time ne remeti proces rada poslodavca.
Pri utvrđivanju dužine godišnjeg odmora radna nedelja računa se kao pet radnih dana.
Praznici koji su neradni dani u skladu sa zakonom, odsustvo sa rada uz naknadu zarade i privremena sprečenost za rad u skladu sa propisima o zdravstvenom osiguranju, ne računaju se u dane godišnjeg odmora.
Ako je zaposleni za vreme korišćenja godišnjeg odmora privremeno nesposoban za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju, ima pravo da po isteku bolovanja nastavi korišćenje godišnjeg odmora.
Srazmerni deo godišnjeg odmora
Zaposleni ima pravo na dvanaestinu godišnjeg odmora (srazmerni deo) za mesec dana rada u kalendarskoj godini:
- ako u kalendarskoj godini u kojoj je prvi put zasnovao radni odnos nema šest meseci neprekidnog rada,
- ako u kalendarskoj godini nije stekao pravo na godišnji odmor zbog prekida radnog odnosa u smislu člana 49 ovog ugovora.
Korišćenje godišnjeg odmora u delovima
Godišnji odmor može da se koristi u dva dela.
Ako zaposleni koristi godišnji odmor u delovima, prvi deo koristi u trajanju od najmanje 10 radnih dana u toku kalendarske godine, a drugi deo najkasnije do 30. juna naredne godine.
Raspored korišćenja godišnjeg odmora
U zavisnosti od potrebe posla, direktor preduzeća odlučuje o vremenu korišćenja godišnjeg odmora, uz prethodnu konsultaciju zaposlenog.
Rešenje o korišćenju godišnjeg odmora zaposlenom se dostavlja 15 dana pre datuma određenog za početak korišćenja godišnjeg odmora.
Direktor može da izmeni vreme određeno za korišćenje godišnjeg odmora, ako to zahtevaju potrebe posla.
Naknada zarade
Za vreme korišćenja godišnjeg odmora zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini zarade koju bi ostvario za mesec u kojem koristi godišnji odmor.
5. Odsustvovanje sa rada
Direktor poslodavca dužan je da zaposlenom omogući plaćeno odsustvo u trajanju od pet radnih dana u kalendarskoj godini u sledećim slučajevima:
|
- stupanja u brak |
5 radnih dana, |
|
- rođenja deteta |
5 radnih dana, |
|
- smrti člana uže porodice (bračni drug, deca, roditelji zaposlenog) |
5 radnih dana, |
|
- smrti brata ili sestre zaposlenog |
3 radna dana, |
|
- smrti roditelja, usvojioca, brata ili sestre bračnog druga zaposlenog i smrti lica koja žive u zajedničkom domaćinstvu sa zaposlenim |
2 radna dana, |
|
- teže bolesti člana uže porodice |
5 radnih dana, |
|
- selidbe sopstvenog domaćinstva |
4 radna dana, |
|
- polaganja stručnog ispita |
5 radnih dana, |
|
- praznovanje krsne slave |
1 radni dan, |
|
- elementarnih nepogoda |
3-5 radnih dana, |
|
- korišćenja organizovanog rekreativnog odmora u cilju prevencije radne invalidnosti |
5 radnih dana, |
|
- učestvovanja na sportskim i radno-proizvodnim takmičenjima |
3-5 radnih dana, |
|
- dobrovoljnog davanja krvi |
2 radna dana. |
Odsustvo u slučaju dobrovoljnog davanja krvi zaposleni koristi na dan davanja krvi i narednog dana.
Odsustvo za slučaj porođaja supruge zaposlenog, smrti člana uže porodice, rekreativnog odmora i dobrovoljnog davanja krvi ne uračunava se u ukupan broj radnih dana plaćenog odsustva u toku kalendarske godine.
Zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo i u dane državnih i verskih praznika u skladu sa zakonom.
Vreme provedeno na plaćenom odsustvu smatra se kao vreme provedeno na radu, uz ostvarivanje svih prava i obaveza iz radnog odnosa.
Zaposlenom se može odobriti plaćeno odsustvo, ako to ne remeti proces rada, u trajanju dužem od pet dana, a najviše do 30 radnih dana u toku kalendarske godine u slučaju: polaganja stručnog ispita ili ispita kojim se stiče neposredno viši stepen obrazovanja u oblasti u koju spadaju poslovi koje zaposleni obavlja, izrade doktorske disertacije, učešća u studijskim ili ekspertskim grupama i drugim oblicima stručnog usavršavanja.
Zaposlenom se može odobriti neplaćeno odsustvo od pet radnih dana u toku kalendarske godine u sledećim slučajevima:
|
- nege člana uže porodice |
5 radnih dana, |
|
- nege člana šire porodice |
3 radna dana, |
|
- smrti srodnika koji nisu navedeni u članu 60 |
2 radna dana. |
Zaposlenom se može izuzetno odobriti naplaćeno odsustvo od 30 radnih dana do godinu dana u toku kalendarske godine kada direktor poslodavca oceni da to ne remeti proces rada.
Odluku o neplaćenom odsustvu donosi direktor ili zaposleni koga on ovlasti.
Za vreme neplaćenog odsustvovanja sa rada zaposlenom miruju prava rada, po osnovu rada, osim ako zakonom nije drugačije predviđeno.
6. Mirovanje radnog odnosa
Zaposlenom miruju prava i obaveze koje se stiču na radu i po osnovu rada, osim prava i obaveza za koje zakonom i opštim aktom nije drugačije određeno, ako odsustvuje sa rada zbog:
1. odlaska na odsluženje vojnog roka, odnosno dosluženja vojnog roka,
2. upućivanja na rad u inostranstvo od strane poslodavca ili u okviru međunarodno-tehničke ili prosvetno-kulturne saradnje, u diplomatska, konzularna i dr. predstavništva,
3. izbora odnosno imenovanja na funkciju u državnim organima, političkoj ili sindikalnoj organizaciji ili drugu javnu funkciju čije vršenje zahteva da privremeno prestane sa radom kod poslodavca,
4. izdržavanja kazne zatvora, odnosno izrečene mere bezbednosti, vaspitne ili zaštitne mere, u trajanju od šest meseci.
Zaposleni kome miruju prava i obaveze iz stava 1 ovog člana ima pravo da u roku od 15 dana od dana odsluženja odnosno dosluženja vojnog roka, prestanka rada u inostranstvu, prestanka funkcije, povratka sa izdržavanja kazne zatvora odnosno mere bezbednosti, vaspitne ili zaštitne mere, vrati na rad kod poslodavca.
Ukoliko se zaposleni ne vrati na rad u roku iz prethodnog stava poslodavac zaposlenom može otkazati ugovor o radu.
Prava iz stava 1 i 2 ovog člana ima i bračni drug zaposlenog koji je upućen na rad u inostranstvo u okviru međunarodno-tehničke ili prosvetno-kulturne saradnje, u diplomatska, konzularna i druga predstavništva.
7. Zaštita na radu
Poslodavac i zaposleni dužni su da se u procesu rada pridržavaju odredaba Zakona o radu, Zakona o zaštiti na radu i ovog ugovora u organizovanju i sprovođenju zaštite na radu.
Direktor poslodavca obavezuje se da zaposlenima obezbedi lična zaštitna sredstva i opremu, sredstva za ličnu higijenu, osposobljavanje zaposlenih za bezbedan rad, održavanje oruđa za rad u ispravnom stanju i da preduzima potrebne mere zaštite od štetnih uticaja za život i zdravlje zaposlenih, polazeći od specifičnosti poslodavca.
Poslodavac je dužan da opštim aktom utvrdi radna mesta na kojima postoji opasnost od povređivanja, profesionalnih i drugih oboljenja, uz saglasnost sindikata.
Na takvim radnim mestima mogu raditi zaposleni koji pored opštih ispunjavaju i posebne uslove iz oblasti zaštite na radu i drugih propisa vezanih za obavljanje delatnosti poslodavca.
Obaveza poslodavca je da osigura sve zaposlene za slučaj smrti ili invaliditeta, a visinu premije osiguranja utvrđuje Upravni odbor poslodavca.
Poslodavac je dužan da zaposlene obuči za primenu mera zaštite na radu i za pružanje pomoći ostalim zaposlenima, ukoliko im zapreti opasnost po život i zdravlje, da se podvrgavaju redovnim i vanrednim preventivno-zdravstvenim pregledima, da svoje znanje i praktičnu sposobnost u pogledu radne i životne sredine stalno usavršavaju, da obavljanjem svojih poslova sprečavaju zagađivanje radne i životne sredine, da pravilno rukuju oruđima za rad i da se pridržavaju propisa o zaštiti na radu.
Zaposleni je odgovoran ako suprotno nameni koristi sredstva i opremu lične zaštite, nepravilno rukuje njima i ne održava ih u ispravnom stanju i ako odmah ne obavesti odgovornog zaposlenog o kvarovima ili drugim nedostacima koji mogu ugroziti život drugih zaposlenih i bezbednost procesa rada.
U cilju prevencije radne invalidnosti, poslodavac će u skladu sa svojim mogućnostima izdvajati sredstva, a najmanje u visini od 0,15% na masu sredstava isplaćenih na ime zarade za svaki mesec za korišćenje organizovanog rekreativnog odmora, a zaposleni su dužni da ga koriste u skladu sa kriterijumima koje utvrdi sindikat čiji su članovi.
Zaštita žena i omladine
Zaposleni mlađi od 18 godina života i zaposlena žena ne mogu da rade na poslovima na kojima se pretežno obavljaju naročito teški fizički poslovi koji bi mogli štetno i sa povećanim rizikom da utiču na njihovo zdravlje i život, s obzirom na njihove psihofizičke sposobnosti.
Zaposlena žena može da obavlja poslove iz stava 1 ovog člana samo na osnovu svoje pisane saglasnosti.
Zabranjen je prekovremeni rad zaposlenog koji je mlađi od 18 godina života.
Zaštita materinstva
Zaposlena žena za vreme poslednjih osam nedelja trudnoće ne može da radi prekovremeno, odnosno noću.
Jedan roditelj sa detetom do tri godine života može da radi prekovremeno, odnosno noću samo na osnovu njegove pismene saglasnosti.
Samohrani roditelj koji ima dete do sedam godina života ili dete koje je težak invalid, može da radi prekovremeno ili noću samo na osnovu svoje pismene saglasnosti.
Porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta
Zaposlena žena ima pravo na porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta u trajanju od 365 dana.
Zaposlena žena može da otpočne porodiljsko odsustvo na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa najranije 45 dana, a obavezno 28 dana pre vremena određenog za porođaj.
Porodiljsko odsustvo traje do navršena tri meseca od dana porođaja.
Zaposlena žena, po isteku porodiljskog odsustva, ima pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta do isteka 365 dana od dana otpočinjanja porodiljskog odsustva.
Otac deteta može da koristi prava iz stava 1 ovog člana u slučaju kada majka napusti dete, ako umre ili je iz drugih razloga sprečena da koristi ta prava (izdržavanje kazne zatvora, teža bolest).
Otac deteta može da koristi pravo iz stava 4 ovog člana.
Pravo iz stava 5 ovog člana ima otac deteta i kada majka nije u radnom odnosu.
Za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta zaposlena žena, odnosno otac deteta ima pravo na naknadu zarade u skladu sa zakonom.
Ako zaposlena žena rodi mrtvo dete ili ako joj dete umre pre isteka porodiljskog odsustva, ima pravo da koristi porodiljsko odsustvo iz člana 72 ovog ugovora.
Odsustvo radi posebne nege deteta ili druge osobe
Jedan od roditelja kome je neophodna posebna nega zbog teškog stepena psihofizičke ometenosti, osim za slučajeve predviđene propisima o zdravstvenom osiguranju, ima pravo da, po isteku porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, odsustvuje sa rada ili radi sa polovinom punog radnog vremena, najduže do navršenih pet godina života deteta.
Pravo u smislu stava 1 ovog člana utvrđuje nadležni organ za ocenu stepena psihofizičke ometenosti deteta, u skladu sa propisima o društvenoj brizi o deci.
Za vreme odsustvovanja sa rada, u smislu stava 1 ovog člana, zaposleni ima pravo na naknadu zarade u skladu sa propisima o društvenoj brizi o deci.
Za vreme rada sa polovinom punog radnog vremena, u smislu stava 1 ovog člana, zaposleni ima pravo na zaradu u skladu sa opštim aktom i ovim ugovorom a za drugu polovinu radnog vremena naknadu zarade u skladu sa propisima o društvenoj brizi o deci.
Jedan od usvojilaca, hranitelj, odnosno staratelj deteta mlađeg od pet godina ima pravo da radi nege deteta odsustvuje sa rada osam meseci neprekidno od dana smeštaja deteta u usvojiteljsku odnosno starateljsku porodicu, a najduže do navršenih pet godina života deteta.
Ako je smeštaj u usvojiteljsku, hraniteljsku, odnosno starateljsku porodicu iz stava 1 ovog člana nastupio pre navršena tri meseca života deteta, jedan od usvojilaca, hranitelj odnosno staratelj deteta ima pravo da radi nege deteta odsustvuje sa rada do navršenih 11 meseci deteta.
Za vreme odsustva sa rada radi nege deteta usvojilac, hranitelj, odnosno staratelj ima pravo na naknadu zarade u skladu sa propisima o društvenoj brizi o deci.
Roditelj ili staratelj odnosno lice koje se stara o osobi oštećenoj cerebralnom paralizom, dečijom paralizom, nekom vrstom plegije ili oboleloj od mišićne distrofije i ostalih teških oboljenja, na osnovu mišljenja nadležnog zdravstvenog organa, može na svoj zahtev da radi sa skraćenim radnim vremenom ali ne kraćim od polovine punog radnog vremena.
Zaposleni koji radi sa skraćenim radnim vremenom u smislu stava 1 ovog člana ima pravo na odgovarajuću zaradu, srazmerno vremenu provedenom na radu, u skladu sa opštim aktom i zakonom.
Pravo iz člana 76 ovog ugovora ima i jedan od usvojilaca, hranitelj, odnosno staratelj deteta, ako je detetu, s obzirom na stepen psihofizičke ometenosti, potrebna posebna nega.
Jedan od roditelja ima pravo da odsustvuje sa rada dok dete ne navrši tri godine.
Za vreme odsustvovanja sa rada iz stava 1 ovog člana prava i obaveze po osnovu rada miruju, ako za pojedina prava zakonom odnosno opštim aktom i ovim ugovorom ili ugovorom o radu nije drugačije određeno.
Zabrana otkaza
Za vreme trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta, kao i odsustva sa rada radi posebne nege deteta, poslodavac ne može zaposlenom dati otkaz, osim ako je radni odnos zasnovan na određeno vreme ili ako su se stekli uslovi iz ovog ugovora.
Pravo iz ovog ugovora ima i usvojilac, hranitelj odnosno staratelj deteta mlađeg od tri godine.
Zaštita invalida
Zaposlenom invalidu rada, u skladu sa propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju, poslodavac je dužan da obezbedi obavljanje poslova prema preostaloj radnoj sposobnosti.
Zaposlenom kod koga je u skladu sa propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju utvrđeno da postoji opasnost od nastanka invalidnosti na određenim poslovima, poslodavac je dužan da obezbedi obavljanje drugog odgovarajućeg posla.
Poslodavac može zaposlenom koji odbije da prihvati posao u smislu člana 81 ovog ugovora da otkaže ugovor o radu.
Obaveštenje o privremenoj sprečenosti za rad
Zaposleni je dužan da najkasnije u roku od tri dana od dana nastupanja privremene sprečenosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju o tome dostavi poslodavcu potvrdu lekara koja sadrži i vreme očekivanja sprečenosti za rad.
U slučaju teže bolesti, potvrdu iz stava 1 ovog člana umesto zaposlenog poslodavcu dostavljaju članovi uže porodice ili druga lica sa kojima živi u porodičnom domaćinstvu.
Ako zaposleni živi sam, potvrdu iz stava 1 ovog člana dužan je da dostavi u roku od tri dana od dana prestanka razloga zbog kojih nije mogao da dostavi potvrdu.
Ako poslodavac posumnja u opravdanost razloga za odsustvovanje sa rada u smislu stava 1 ovog člana može da podnese zahtev nadležnom zdravstvenom organu radi utvrđivanja zdravstvene sposobnosti zaposlenog u skladu sa zakonom.
V ZABRANA KONKURENCIJE
Ugovorom o radu mogu da se utvrde poslovi koje zaposleni ne može da radi u svoje ime i za svoj račun, kao i u ime i za račun drugog pravnog ili fizičkog lica, bez saglasnosti poslodavca kod koga je u radnom odnosu (u daljem tekstu: zabrana konkurencije).
Zabrana konkurencije važi za teritoriju grada Beograda, a odnosi se na poslove iz delatnosti poslodavca, u skladu sa Zakonom o radu.
Ako zaposleni prekrši zabranu konkurencije, poslodavac ima pravo od zaposlenog da zahteva naknadu štete.
Ugovorom o radu poslodavac i zaposleni mogu da ugovore zabranu konkurencije u smislu člana 84 ovog kolektivnog ugovora i naknadu štete po prestanku radnog odnosa, u roku koji ne može da bude duži od dve godine po prestanku radnog odnosa.
Odluka stava 1 ovog člana neće se primenjivati ako poslodavac zaposlenom otkaže ugovor o radu, a za to nije imao opravdani razlog u smislu ovog ugovora.
VI NAKNADA ŠTETE
Zaposleni je odgovoran za štetu koju na radu ili u vezi sa radom, namerno ili krajnjom nepažnjom prouzrokuje poslodavcu u skladu sa zakonom i ovim ugovorom.
Ako štetu prouzrokuje više zaposlenih, svaki zaposleni odgovoran je za deo štete koju je prouzrokovao.
Ako se za zaposlenog iz stava 2 ovog člana ne može utvrditi deo štete koju je prouzrokovao smatra se da su svi zaposleni podjednako odgovorni i štetu nadoknađuju u jednakim delovima.
Ako je više zaposlenih prouzorokovalo štetu krivičnim delom sa umišljajem, za štetu odgovaraju solidarno.
Postojanje štete, njenu visinu, okolnosti pod kojima je nastala, ko je štetu prouzrokovao i kako se nadoknađuje, utvrđuje poslodavac a u skladu sa opštim aktom i ovim ugovorom.
Postupak za utvrđivanje odgovornosti zaposlenog za štetu, pokreće se rešenjem poslodavca.
Poslodavac je dužan da donese rešenje o pokretanju postupka za utvrđivanje odgovornosti u roku od pet dana od dana prijema prijave o prouzrokovanoj šteti poslodavcu ili ličnom saznanju da je šteta prouzrokovana.
Prijava iz stava 2 ovog člana, naročito sadrži: ime i prezime zaposlenog koji je štetu prouzrokovao poslodavcu, vreme, mesto i način izvršenja štetne radnje, dokaze koji ukazuju da je zaposleni prouzrokovao štetu poslodavcu i predlog poslodavca da pokrene postupak za utvrđivanje odgovornosti zaposlenog za štetu.
Rešenje o pokretanju postupka za utvrđivanje odgovornosti zaposlenog za štetu podnosi se u pisanom obliku i naročito sadrži: ime i prezime zaposlenog, poslove na koje je zaposleni raspoređen, vreme, mesto i način izvršenja štetne radnje i dokaze koji ukazuju da je zaposleni izvršio štetnu radnju.
Kad primi rešenje o pokretanju postupka za utvrđivanje odgovornosti zaposlenog za štetu, direktor zakazuje raspravu i odlučuje o odgovornosti zaposlenog za štetu.
Visina štete utvrđuje se na osnovu cenovnika ili knjigovodstvene evidencije vrednosti stvari.
Ako se visina štete na može utvrditi u tačnom iznosu, odnosno na osnovu cenovnika ili knjigovodstvene evidencije ili bi utvrđivanje njenog iznosa prouzrokovalo nesrazmerne troškove, visinu naknade štete utvrđuje poslodavac u paušalnom iznosu, procenom štete ili veštačenjem preko stručnog lica.
Ako poslodavac nađe da je zaposleni dužan da nadoknadi štetu, određuje način kako će zaposleni štetu da nadoknadi i u kom roku.
Poslodavac može zaposlenog obavezati da štetu nadoknadi u novcu ili ako je to moguće popravkom ili dovođenjem oštećene stvari u stanje u kome je postojalo pre nastupanja štete.
O tome da li pristaje ili ne pristaje da nadoknadi štetu, zaposleni je dužan da da pisanu izjavu.
Ako zaposleni ne pristane da nadoknadi štetu ili u roku od tri meseca od dana davanja izjave da pristaje da štetu nadoknadi, ne nadoknadi štetu, o šteti odlučuje nadležni sud.
Poslodavac može u opravdanim slučajevima delimično osloboditi zaposlenog od naknade štete koju je prouzrokovao, osim ako je štetu prouzrokovao namerno.
Predlog za oslobađanje od naknade štete može podneti zaposleni.
Pri donošenju odluke o delimičnom oslobađanju od naknade štete, poslodavac će ceniti rad i ponašanje zaposlenog, kao i da li bi zaposleni sa nadoknadom štete bio doveden u težak materijalni položaj.
Zaposleni koji je u radu ili u vezi sa radom, namerno ili krajnjom nepažnjom prouzrokovao štetu trećem licu, a koju je nadoknadio poslodavac, dužan je da poslodavcu nadoknadi iznos isplaćene štete.
Ako zaposleni pretrpi povredu ili štetu na radu ili u vezi sa radom, poslodavac je dužan da mu nadoknadi štetu, u skladu sa zakonom, opštim aktom i ovim ugovorom.
Ako se u roku od 30 dana od dana pretrpljene povrede ili štete na radu ili u vezi sa radom, poslodavac i zaposleni ne sporazumeju o naknadi štete, zaposleni ima pravo da naknadu štete zahteva pred nadležnim sudom.
VII PRESTANAK RADNOG ODNOSA
Radni odnos prestaje:
1. istekom roka za koji je zasnovan,
2. kad zaposleni navrši 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja, ako se poslodavac i zaposleni drugačije ne sporazumeju,
3. sporazumom između zaposlenog i poslodavca,
4. otkazom ugovora o radu od strane poslodavca i zaposlenog,
5. na zahtev roditelja ili staratelja zaposlenog mlađeg od 18 godina,
6. smrću zaposlenog,
7. u drugim slučajevima utvrđenim zakonom.
Zaposlenom prestaje radni odnos nezavisno od njegove volje i volje poslodavca:
1. ako je na način propisan zakonom utvrđeno da je kod zaposlenog došlo do gubitka radne sposobnosti - danom dostavljanja pravnosnažnog rešenja o utvrđivanju gubitka radne sposobnosti.
2. ako mu je po odredbama zakona, odnosno pravnosnažnoj odluci suda ili drugog organa zabranjeno da obavlja određene poslove, a ne može da mu se obezbedi obavljanje drugih poslova - danom dostavljanja pravnosnažne odluke.
3. ako zbog izdržavanja kazne zatvora mora da bude odsutan sa rada u trajanju dužem od šest meseci - danom stupanja na izdržavanje kazne,
4. ako mu je izrečena mera bezbednosti, vaspitna ili zaštitna mera u trajanju dužem od šest meseci i zbog toga mora da bude odsutan sa rada - danom početka primenjivanja te mere,
5. usled stečaja, likvidacije, odnosno u svim drugim slučajevima prestanka rada poslodavca, u skladu sa zakonom.
1. Sporazumni prestanak radnog odnosa
Radni odnos može da prestane na osnovu pismenog sporazuma poslodavca i zaposlenog.
2. Otkaz od strane zaposlenog
Zaposleni ima pravo da poslodavcu otkaže ugovor o radu.
Otkaz ugovora o radu zaposleni dostavlja poslodavcu u pisanom obliku, najmanje 15 dana pre dana koji je zaposleni naveo kao dan prestanka radnog odnosa.
U slučaju otkaza iz stava 1 ovog člana zbog povrede obaveze od strane poslodavca utvrđenih zakonom, opštim aktom, ovim ugovorom ili ugovorom o radu, zaposleni ima pravo po osnovu rada, kao u slučaju da mu je nezakonito prestao radni odnos.
3. Otkaz od strane poslodavca
Poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca, i to:
1. ako je utvrđeno da zaposleni ne ostvaruje rezultate rada,
2. ako je utvrđeno da zaposleni nema znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi,
3. ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđene ugovorom o radu,
4. ako ne poštuje radnu disciplinu, odnosno ako je njegovo ponašanje tako da ne može da nastavi rad kod poslodavca,
5. ako zaposleni učini krivično delo na radu ili u vezi sa radom,
6. ako se zaposleni ne vrati na rad kod poslodavca u roku od 15 dana od dana isteka roka za neplaćeno odsustvo ili mirovanja radnog odnosa u smislu Zakona o radu i ovog ugovora,
7. ako zaposleni zloupotrebi bolovanje,
8. ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanje određenog posla.
Poslodavac je dužan da pre otkaza ugovora o radu, u slučaju iz stava 1 tačka 3 i 4 ovog člana, zaposlenog pismeno upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu.
Otkaz ugovora o radu iz stava 1 tačka 8 ovog člana, poslodavac može dati zaposlenom samo ako ne može da mu obezbedi obavljanje drugih poslova, odnosno da ga osposobi za rad na drugim poslovima.
Poslodavac ne može, u slučaju otkaza ugovora o radu zaposlenom iz stava 1 tačka 8 ovog člana, na istim poslovima da zaposli drugo lice u roku od tri meseca od dana prestanka radnog odnosa.
Ako pre isteka roka iz stava 5 ovog člana nastane potreba za obavljanje istih poslova, prednost za zaključivanje ugovora o radu ima zaposleni kome je prestao radni odnos.
Neposredni rukovodilac, na osnovu rada zaposlenog u prethodnom periodu, utvrđuje da zaposleni ne ostvaruje rezultate rada utvrđene potrebama posla odnosno delokrugom rada iz opšteg akta poslodavca i da zaposleni nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi shodno članu 98 stav 1 i 2, opravdan razlog zbog koga mu poslodavac može otkazati ugovor o radu.
Na predlog neposrednog rukovodioca iz prethodnog stava, direktor donosi odluku o prestanku radnog odnosa kod poslodavca u skladu sa ovim ugovorom i zakonom.
Opravdanim razlogom za otkaz ugovora o radu, u smislu člana 98 ovog kolektivnog ugovora, ne smatra se:
1. privremena sprečenost za rad usled bolesti, nesreće na radu ili profesionalnog oboljenja,
2. korišćenja porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta,
3. odsluženje ili dosluženje vojnog roka,
4. članstva u političkoj organizaciji, sindikatu, pol, jezik, nacionalna pripadnost, socijalno poreklo, veroispovest, političko ili neko drugo uverenje ili neko drugo lično svojstvo zaposlenog,
5. obraćanje zaposlenog sindikatu ili organima nadležnim za zaštitu prava iz radnog odnosa u skladu sa zakonom, opštim aktom i ovim ugovorom.
Poslodavac može da ponudi zaposlenom zaključivanje ugovora o radu pod izmenjenim okolnostima.
Poslodavac može da ponudi zaključivanje ugovora o radu u smislu stava 1 ovog člana samo iz opravdanih razloga, koje utvrđuje direktor, a na osnovu potreba posla.
Zaposlenom koji odbije da zaključi ugovor o radu u smislu stava 1 ovog člana, poslodavac može da otkaže ugovor o radu.
4. Postupak u slučaju otkaza
Otkaz ugovora o radu iz člana 98 poslodavac može dati zaposlenom u roku od tri meseca od dana saznanja činjenice koje su osnov za davanje otkaza, odnosno u roku od šest meseci od dana nastupanja činjenica koje su osnov za davanje otkaza.
Otkaz ugovora o radu iz člana 98 ovog ugovora, poslodavac može dati zaposlenom najkasnije do isteka roka zastarelosti utvrđene zakonom za krivično delo.
Poslodavac je dužan da, pre isteka ugovora o radu zaposlenom, zatraži mišljenje sindikata čiji je član.
Sindikat je dužan da dostavi mišljenje sindikata iz stava 3 ovog člana u roku od pet dana.
Otkaz ugovora o radu daje se u pisanom obliku i obavezno sadrži obrazloženje i pouku o pravnom leku.
Akt iz stava 1 ovog člana je konačan danom dostavljanja zaposlenom.
Do dana prestanka radnog odnosa poslodavac je dužan da izvrši isplatu svih dospelih zarada i drugih primanja zaposlenog.
Zaposleni kome je ugovor o radu otkazan zato što ne ostvaruje potrebne rezultate ili nema potrebna znanja i sposobnosti, ima pravo na isplatu novčane naknade, i to:
1. kad ima do 2 godine neprekidnog rada kod poslodavca - u visini jedne zarade,
2. ako ima od 2 do 10 godina neprekidnog rada kod poslodavca - u visini jedne i po zarade,
3. kad ima od 10 do 20 godina neprekidnog rada kod poslodavca - u visini dve zarade,
4. kad ima preko 20 godina neprekidnog rada kod poslodavca - u visini dve i po zarade.
Zaradom u smislu stava 1 ovog člana smatra se zarada koju je zaposleni ostvario u skladu sa zakonom, opštim aktom i ovim ugovorom.
5. Nezakoniti otkaz
Ako sud donese pravnosnažnu odluku kojom je utvrđeno da je zaposlenom nezakonito prestao radni odnos, zaposleni ima pravo da se vrati na rad, ako to zahteva.
Pored vraćanja na rad iz stava 1 ovog člana, poslodavac je dužan da zaposlenom isplati naknadu štete u visini izgubljene zarade i drugih primanja koja mu pripadaju po zakonu, opštem aktu, ovim ugovorom i ugovorom o radu i uplati doprinos za obavezno socijalno osiguranje.
Naknada štete iz stava 2 ovog člana umanjuje se za iznos prihoda koji je zaposleni ostvario po bilo kom osnovu, po prestanku radnog odnosa.
6. Udaljenje zaposlenog sa rada
Zaposleni može da bude privremeno udaljen sa rada ako je protiv njega pokrenut krivični postupak zbog krivičnog dela učinjenog na radu ili u vezi sa radom ili ako je učinio povredu radne obaveze koja ugrožava imovinu veće vrednosti.
Zaposleni kome je određen pritvor udaljuje se sa rada od prvog dana pritvora, dok pritvor traje.
Za vreme privremenog udaljenja zaposlenog sa rada u smislu člana 106 ovog ugovora, zaposlenom pripada naknada zarade u visini jedne četvrtine, a ako izdržava porodicu u visini jedne trećine mesečne zarade koju je ostvario za mesec pre privremenog udaljenja.
Naknada zarade za vreme privremenog udaljenja u smislu ovog člana, isplaćuje se na teret organa koji je odredio pritvor.
Udaljenje iz člana 106 ovog ugovora može da traje najduže tri meseca u kojem periodu je poslodavac dužan da zaposlenog vrati na rad ili da mu otkaže ugovor o radu, ako za to postoje opravdani razlozi iz člana 98 ovog ugovora.
Zaposlenom za vreme privremenog udaljenja sa rada pripada razlika između iznosa naknade zarade primljene po osnovu člana 108 ovog ugovora i punog iznosa zarade ostvarene za mesec pre privremenog udaljenja uvećanog za prosečni porast zarade zaposlenih kod poslodavca za vreme u kome mu pripada naknada, i to:
1. ako krivični postupak protiv njega bude obustavljen pravnosnažnom odlukom, ili ako pravosnažnom odlukom bude oslobođen optužbe, ili je optužba protiv njega odbijena, ali ne zbog nenadležnosti.
2. ako zaposlenom ne prestane radni odnos u smislu člana 109 ovog ugovora.
7. Višak zaposlenih
Upravni odbor preduzeća formiraće zajedničku komisiju za socijalni dijalog sastavljenu od predstavnika poslodavca i reprezentativnog sindikata.
Zadatak ove komisije je: izrada socijalnog programa za zaposlene u preduzeću; programa racionalizacije broja zaposlenih; programa prestrukturiranja i unapređenja poslovanja osnovne delatnosti i izrada kriterijuma za dodatno stimulisanje neposrednih izvršilaca u osnovnoj delatnosti.
Upravni odbor preduzeća formiraće zajedničku komisiju za socijalni dijalog sastavljenu od predstavnika poslodavca i reprezentativnih sindikata koja će raditi u sastavu zajedničke komisije Izvršnog odbora Skupštine grada.
Program iz stava 1 ovog člana sadrži podatke o zaposlenima koji predstavljaju višak, poslove koje obavljaju, kvalifikacionu strukturu, godine starosti, mere kojima se stvaraju uslovi za njihovo zapošljavanje i rok u kome će dati otkaz, a donose se u saradnji sa organizacijom nadležnom za poslove zapošljavanja.
Zaposlenom koji je u komunalnoj delatnosti proveo na radu više od 20 punih godina, bez njegove saglasnosti ne može prestati radni odnos usled tehnoloških unapređenja ili ekonomskih teškoća.
Program rešavanja viška zaposlenih sadrži predlog mera, i to naročito: premeštaj na druge poslove, rad kod drugog poslodavca, prekvalifikaciju ili dokvalifikaciju, skraćeno radno vreme i druga prava u skladu sa zakonom, opštim aktom i ovim kolektivnim ugovorom.
U slučaju otkaza ugovora o radu u smislu člana 111 ovog ugovora, poslodavac je dužan da isplati otpremninu u visini utvrđenoj ovim ugovorom i to:
1. do 10 godina staža osiguranja - u visini dvostrukog iznosa zarade,
2. od 10 do 20 godina staža osiguranja - u visini trostrukog iznosa zarade,
3. do 20 do 30 godina staža osiguranja - u visini četvorostrukog iznosa zarade,
4. preko 30 godina staža osiguranja - u visini petostrukog iznosa zarade.
Zaradom u smislu stava 1 ovog člana smatra se zarada koju bi zaposleni ostvario u skladu sa opštim aktom i ovim ugovorom za mesec koji prethodi mesecu u kome mu prestaje radni odnos.
Ako poslodavac nema sopstvenih sredstava, ili mu nedostaju sredstva za obezbeđivanje prava viška zaposlenih utvrđenih Zakonom o radu, koristiće se i sredstva koja za tu namenu obezbedi iz budžeta osnivač, u skladu sa zakonom ili drugim aktom.
Zaposleni kome poslodavac posle isplate otpremnine u smislu člana 111 ovog ugovora otkaže ugovor o radu zbog prestanka potrebe za njegovim radom, ostvaruje pravo na novčanu naknadu i pravo na penzijsko i invalidsko osiguranje i zdravstvenu zaštitu, u skladu sa propisima o zapošljavanju.
VIII OSTVARIVANJE I ZAŠTITA PRAVA ZAPOSLENIH
O pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa odlučuje direktor ili zaposleni koga direktor ovlasti.
O izboru, odnosno postavljanju direktora i razrešenju, odnosno prestanku radnog odnosa direktora odlučuje Upravni odbor poslodavca.
Ovlašćenje iz stava 1 ovog člana daje se u pisanom obliku.
Zaposlenom se u pismenom obliku dostavlja svako rešenje o ostvarivanju prava, obaveza i odgovornosti, sa obrazloženjem i poukom o pravnom leku.
1. Zaštita pojedinih prava
Ako nastane spor između poslodavca i zaposlenog, poslodavac i zaposleni dužni su da sporno pitanje reše sporazumno.
Predlog za rešavanje spornog pitanja sporazumno mogu podneti i poslodavac i zaposleni u roku od tri dana od dana nastanka spornog pitanja.
Predlog iz stava 2 ovog člana podnosi se u pismenom obliku.
Ako se poslodavac ili zaposleni ne izjasne o predlogu za rešavanje spornog pitanja sporazumno u roku od tri dana od dana podnošenja predloga ili ako zaposleni i poslodavac ne mogu sporno pitanje da reše sporazumno, sporno pitanje mogu da iznesu pred arbitražu.
Arbitraža ima tri člana. U sastav arbitraže ulaze po jedan predstavnik strane u sporu i jedan arbitar koga strane u sporu odrede sporazumno iz reda stručnjaka za oblast koja je predmet spora.
Postupak pred arbitražom može pokrenuti svaka strana u sporu. Postupak pred arbitražom pokreće se u pismenom obliku.
Odluka pred arbitražom je konačna i obavezuje poslodavca i zaposlenog.
Protiv odluke kojom je povređeno pravo zaposlenog ili kada je zaposleni saznao za povredu prava, zaposleni ili sindikat ako ga zaposleni ovlasti, može da pokrene spor pred nadležnim sudom.
Rok za pokretanje spora je 15 dana od dana dostavljanja odluke, odnosno saznanja za povredu.
Spor iz stava 1 ovog člana pravosnažno se okončava pred nadležnim sudom u roku od šest meseci od dana pokretanja spora.
2. Rokovi zastarelosti potraživanja iz radnog odnosa
Sva novčana potraživanja iz radnog odnosa smatraju se obročnim davanjem i zastarevaju u roku od tri godine od dana nastanka obaveze.
IX POSEBNE ODREDBE
1. Privremeni i povremeni poslovi
Poslodavac može, za obavljanje poslova iz delatnosti poslodavca koji su po svojoj prirodi takvi da ne traju duže od 180 radnih dana u kalendarskoj godini, sa određenim licem da zaključi ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova.
Lice sa kojim je zaključen ugovor iz stava 1 ovog člana ima pravo na penzijsko i invalidsko i zdravstveno osiguranje, u skladu sa zakonom.
Obveznik uplate doprinosa iz stava 2 ovog člana je poslodavac.
Poslodavac može za obavljanje privremenih i povremenih poslova iz člana 122 ovog ugovora, da zaključi ugovor sa licem koje je član omladinske ili studentske zadruge.
Lice sa kojim je zaključen ugovor u smislu stava 1 ovog člana ima pravo na osiguranje za slučaj povrede na radu i profesionalnog oboljenja.
Obveznik uplate doprinosa iz stava 2 ovog člana je poslodavac.
2. Ugovor o delu
Poslodavac može, sa određenim licem da zaključi ugovor o delu radi obavljanja poslova koji su van delatnosti poslodavca, a koji imaju za predmet samostalnu izradu ili opravku određene stvari ili samostalno izvršenje određenog fizičkog ili intelektualnog rada.
X ZARADA, NAKNADA ZARADA I DRUGA PRIMANJA
1. Zarada
Zaposleni ima pravo na odgovarajuću zaradu koja se utvrđuje u skladu sa zakonom, Posebnim kolektivnim ugovorom, ovim ugovorom i ugovorom o radu.
Zaposleni ima pravo na odgovarajuću zaradu koja se sastoji iz:
- zarade koja se ostvaruje za obavljeni rad i vreme provedeno na radu,
- uvećane zarade,
- drugih primanja ugovorenih u ovom ugovoru.
Zarada se utvrđuje na osnovu vrednosti posla koji zaposleni obavlja na radnom mestu.
Zaposleni ima pravo na odgovarajuću zaradu u skladu sa zakonom, Posebnim kolektivnim ugovorom i ovim ugovorom.
Zaposlenom se garantuje jednaka zarada za isti ili rad iste vrednosti koji ostvaruje kod poslodavca.
Zarada koja se ostvaruje za obavljeni rad i vreme provedeno na radu utvrđuje se na osnovu:
- osnovne zarade,
- ostvarenih rezultata.
Osnovna zarada zaposlenog utvrđuje se na osnovu:
- vrednosti radnog časa,
- vrednosti - koeficijenta posla,
- mesečnog fonda ostvarenih časova rada.
Zarada se isplaćuje samo u novcu ako zakonom nije drugačije određeno.
Zarada za zaposlene kod poslodavca utvrđuje se na nivou prosečne isplaćene zarade po zaposlenom u privredi grada u prethodnom mesecu u odnosu na mesec za koji se vrši obračun i isplata zarada, a u skladu sa zakonom, Posebnim kolektivnim ugovorom i ovim ugovorom.
Zaposleni ostvaruju pravo na masu sredstava za isplatu zarada na osnovu:
1. ostvarene zaposlenosti u obračunskom periodu (broja zaposlenih na osnovu časova rada),
2. prosečno isplaćene zarade po zaposlenom u privredi grada u prethodnom mesecu,
3. procenta korekcije iskazanih u Posebnom kolektivnom ugovoru.
U skladu sa definisanim parametrima iz prethodnog člana ovog ugovora utvrđuje se vrednost radnog časa za standardni učinak kod poslodavca pri svakom obračunu zarada u skladu sa opštim aktom i pozitivnim propisima.
Ukoliko prosečna ciljna zarada zaposlenih kod poslodavca bude isplaćivana ispod prosečne ciljne zarade zaposlenih u privredi grada, usklađivanje će se vršiti sukcesivno, kontinuirano, u skladu sa ovim ugovorom.
Masa zarada ugovara se najkasnije do 30. novembra tekuće godine za narednu godinu, na osnovu sporazumno utvrđene metodologije osnivača i poslodavca, odnosno mehanizma korelacije zarada kod poslodavca i prosečno ostvarene zarade u privredi grada Beograda, u zavisnosti od ekonomsko-finansijskog položaja poslodavca, mogućnosti osnivača definisanih na osnovama politike razvoja komunalnih delatnosti.
Vrednost posla utvrđuje se na osnovu složenosti, odgovornosti, uslova rada i stručne spreme koja je uslov za obavljanje određenog posla polazeći od specifičnosti poslova poslodavca.
Osnovna zarada kod poslodavca kretaće se u rasponu 1:6.
Vrednost svakog posla iz opšteg akta utvrđena je u članu 152 ovog ugovora.
Osnovna zarada može se ugovorom o radu ugovoriti i u većem iznosu u skladu i na osnovu sporazuma.
Osnovna zarada ugovara se na osnovu sledećih kriterijuma:
- kvaliteta i tačnosti u ispunjavanju radnih zadataka polazeći od specifičnosti poslova,
- radne discipline,
- odgovornosti prema radu i sredstvima rada,
- radnog iskustva, a posebno dužine rada u preduzeću,
- stepena stručne spreme i osposobljenosti zaposlenog za poslove na kojima radi i
- drugih kriterijuma od značaja za procenu obima i kvaliteta, odnosno radnog doprinosa zaposlenog polazeći od specifičnosti osnovne delatnosti svakog preduzeća.
Masa zarada poslodavca, kad se delatnost ne finansira iz budžeta, već se sredstva u celosti obezbeđuju iz sopstvenog prihoda, uvećava se do 20% na predlog poslodavca i po dobijanju saglasnosti od Izvršnog odbora Skupštine grada.
Zarada zaposlenih može se umanjiti do 20%, odnosno uvećati do 40% po osnovu složenosti, obima, kvaliteta i uslova rada, a na osnovu kriterijuma koji utvrđuje direktor poslodavca svojom odlukom i uručenjem pojedinačnog rešenja svakom zaposlenom.
Cena radnog mesta utvrđuje se kao proizvod vrednosti radnog časa i vrednosti posla, u zavisnosti od delatnosti poslodavca, a na osnovu opšteg akta poslodavca, raspoređivanju zaposlenih, specifičnosti i složenosti posla i odgovornosti u radu.
Osnivač se obavezuje da zajedno sa poslodavcem obezbeđuje isplatu zarade za zaposlene kod poslodavca u sledećim rokovima:
- akontacija za tekući mesec - između 25 i 30. u tekućem mesecu,
- konačan obračun zarada - do 15. u narednom mesecu.
Prosečna zarada kod poslodavca ostvarena po ovom ugovoru ne može biti niža od ostvarene prosečne zarade zaposlenih u privredi grada Beograda.
Uvećana zarada
Zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu i to za:
1. prekovremeni rad,
2. rad na dan praznika koji je neradni dan,
3. noćni rad,
4. rad u smeni ili eventualno šihti.
Poslodavac se obavezuje da zaposlenom uveća osnovnu zaradu, i to:
- za rad na dan praznika koji je neradni - za 150%,
- za rad noću (između 22,00 časa i 06,00 časova narednog dana), ako takav rad nije uračunat pri utvrđivanju vrednosti posla - za 45%,
- za prekovremeni rad u koji se ne uračunava radno vreme unapred određeno, na osnovu izvršenja godišnje preraspodele vremena - za 45%,
- za rad u smeni - za 2,5%,
- za rad nedeljom - za 15%,
- ako postoji rad u šihti - za 2%.
Ako se istovremeno steknu uslovi za uvećanje zarade u smislu stava 1 ovog člana po više osnova, procenat ne može biti niži od zbira procenata uvećanja po svakom od osnova.
Poslodavac je dužan da zaposlenom obezbedi naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada u visini od 100% prosečne zarade radnika, u mesecu u kome odsustvuje, i to u sledećim slučajevima:
- prekida rada do koga je došlo naredbom nadležnog organa, odnosno ovlašćenog radnika,
- neobezbeđivanja zaštite na radu usled čega bi dalje obavljanje rada prouzrokovalo neposrednu opasnost po život i zdravlje radnika i drugih lica,
- korišćenje godišnjeg odmora i plaćenog odsustva,
- praznika za koji je zakonom propisano da se ne radi,
- privremene nesposobnosti za rad, ako je nesposobnost prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnim oboljenjem,
- davanje krvi, tkiva i drugog dela tela,
- odazivanju poziva vojnih i drugih organa,
- stručnog osposobljavanja i usavršavanja radi potrebe procesa rada,
- učešća na radno-proizvodnom takmičenju i sajmu, izložbi inovacija i drugih vidova stvaralaštva,
- prisustvovanja sednicama Skupštine grada i njenih tela, upravnih odbora drugih preduzeća i organa sindikata u preduzeću i van preduzeća.
Zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene nesposobnosti za rad do 30 dana i to:
1. U visini 75% od zarade koju je ostvario u mesecu u kome je nastupila sprečenost, uvećana za dodatak po osnovu dužine vremena provedenog u radnom odnosu. Ova naknada zarade ne može biti niža od minimalne zarade, utvrđene u skladu sa zakonom, ako je ona prouzrokovana bolešću ili povredom van rada, ako zakonom nije drugačije određeno.
2. U visini 100% zarade koju bi ostvario zaposleni u mesecu u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, koja ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa zakonom, ako je ona prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom bolešću, ako zakonom nije drugačije određeno.
Poslodavac se obavezuje da zaposlenom isplaćuje dodatak na zaradu u iznosu od 0,5% cene rada, utvrđene ovim ugovorom, za svaku punu godinu radnog staža.
Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini od 45% zarade koju bi ostvario da radi za vreme prekida rada do kojeg je došlo bez krivice zaposlenog, a najduže 45 radnih dana u kalendarskoj godini, u skladu sa zakonom.
Zaposleni ima pravo na druga primanja i to za:
1. vreme provedeno u radnom odnosu (minuli rad),
2. ishranu u toku rada,
3. troškove boravka na terenu (terenski dodatak),
4. regres za korišćenje godišnjeg odmora,
5. druga primanja u skladu sa ovim ugovorom.
Poslodavac je dužan da zaposlenom obezbedi primanja koja su u funkciji izvršenja poslova i to:
- troškove prevoza u javnom saobraćaju radi odlaska na rad i povratka sa rada, do visine cene prevozne karte, s tim što tako utvrđena naknada ne može biti manja od 50% od visine cene prevozne karte. Pravo na troškove prevoza u javnom saobraćaju ima zaposleni koji od mesta stanovanja do mesta obavljanja delatnosti koristi javni, prigradski, gradski i međugradski prevoz kao jedino sredstvo prevoza;
- troškove ishrane u toku rada u visini od 20% prosečne isplaćene mesečne zarade po zaposlenom u privredi republike, prema poslednjem podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike, ili do visine neoporezovanog iznosa prema zvaničnim podacima nadležnog organa ako je to povoljnije za zaposlene;
- regres zaposlenom za korišćenje godišnjeg odmora u visini prosečne isplaćene zarade po zaposlenom u privredi republike, prema posebno objavljenom podatku nadležnog republičkog organa za poslove statistike;
- dnevnicu za službeno putovanje u zemlji u visini od 5% prosečne neto zarade po zaposlenom u privredi republike prema poslednjem objavljenom podatku nadležnog organa za statistiku, s tim što se putni troškovi priznaju u celosti prema priloženom računu, a troškovi noćenja do iznosa cene u hotelu "A" ili "B" kategorije;
- dnevnicu za službeno putovanje u inostranstvo do iznosa, pod uslovima i na način propisan za savezne organe, a ne manje od 75% tog iznosa;
- troškove rada na terenu (terenski dodatak) u visini od 3% prosečne mesečne zarade po zaposlenom u privredi grada prema poslednjim objavljenim podacima nadležnog organa za statistiku, odnosno najmanje u iznosu koji je po zakonu neoporeziv, a ako nisu obezbeđeni smeštaj i ishrana zaposlenih i naknadu troškova smeštaja i ishrane;
- troškove prevoza sopstvenim putničkim automobilom po pređenom kilometru do iznosa 30% cene jednog litra benzina.
Poslodavac je dužan da zaposlenom obezbedi pravo i isplati:
- otpremninu pri prestanku radnog odnosa radi korišćenja prava na penziju ili pri prestanku radnog odnosa po sili zakona zbog gubitka radne sposobnosti, najmanje u visini iznosa dve zarade koju bi radnik ostvario za mesec koji prethodi mesecu u kojem se isplaćuje otpremnina, s tim što tako isplaćena otpremnina ne može biti niža od dve prosečne zarade po zaposlenom isplaćene kod poslodavca za mesec koji prethodi mesecu u kojem se vrši isplata otpremnine, odnosno dve prosečne zarade isplaćene u privredi grada, prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike - ako je to za zaposlenog povoljnije;
- pomoć porodici u slučaju smrti zaposlenog i člana uže porodice u visini troškova pogrebnih usluga prema prosečnim cenama JKP;
- nagradu kao jubilej ili povodom jubilarne godine rada u preduzeću u visini od najmanje jedne prosečne zarade zaposlenog kod poslodavca u mesecu u kome se jubilarna nagrada isplaćuje.
Isplata jubilarnih i drugih nagrada, izvršiće se po prethodnom obaveštenju osnivača.
Poslodavac može zaposlenom da obezbedi pravo i isplati:
- solidarnu pomoć za slučajeve teže bolesti zaposlenog ili članova uže porodice, zdravstvene rehabilitacije zaposlenog, nastupanja teže invalidnosti, ublažavanja posledica elementarnih nepogoda, pružanja pomoći porodici umrlog zaposlenog, nabavke lekova za zaposlene ili člana uže porodice u iznosu od najmanje jedne prosečne zarade u privredi grada u mesecu u kome se vrši isplata a u slučaju smrti i nabavke lekova do iznosa troškova prema priloženom računu,
- zajam na nabavku ogreva, zimnice, udžbenika do iznosa jedne prosečne zarade isplaćene u privredi Grada u mesecu u kome se kredit isplaćuje, sa rokom vraćanja koji ne može biti duži od šest meseci.
Članovima uže porodice zaposlenog smatraju se bračni drug, deca, braća, sestre, roditelji, staraoci i lica koja žive u zajedničkom domaćinstvu.
Pravo iz ovog člana mogu ostvariti zaposleni, ako braća i sestre žive u zajedničkom domaćinstvu.
Ako su dva ili više zaposlena kod poslodavca u rodbinskoj vezi i ostvaruju pravo iz ovog člana, samo jednom zaposlenom se može isplatiti predviđena naknada.
Minimalna zarada
Usled poremećaja kod poslovanja poslodavca zaposlenom se može isplaćivati minimalna zarada.
Minimalna zarada za standardni učinak i puno radno vreme za zaposlene kod poslodavca iznosi 40% od prosečne zarade u privredi republike, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike, uvećan za 20% po osnovu specifičnosti poslova i uslova rada.
Poslodavac minimalnu zaradu može isplaćivati na osnovu posebne odluke Upravnog odbora poslodavca donete uz saglasnost reprezentativnih sindikata u periodu ne dužem od šest meseci u toku kalendarske godine.
Prilikom donošenja odluke poslodavac zajedno sa sindikatima precizira rokove isplate razlike između isplaćene minimalne zarade i zarade zaposlenog koju bi ostvario na poslovima na koje je raspoređen.
Potpisnici ovog ugovora saglasni su da se posebnim sporazumom između reprezentativnih sindikata i direktora preduzeća, utvrdi vrednost svakog posla prema opštem aktu o sistematizaciji poslova, a na osnovu kriterijuma iz ovog člana.
PREGLED GRUPE POSLOVA I KOEFICIJENTI
|
|
||
|
Grupa |
Vrsta posla |
Vrednost posla |
|
|
||
|
1 |
2 |
3 |
|
|
||
|
I grupa |
NEKVALIFIKOVANI RADNIK |
1,00-1,55 |
|
|
- fizički radnik početnik |
|
|
|
- higijeničar |
|
|
|
||
|
II grupa |
JEDNOSTAVNI POSLOVI |
1,70-1,85 |
|
|
- kafe kuvarica |
|
|
|
- kurir |
|
|
|
- higijeničar u kapeli |
|
|
|
||
|
III grupa |
POSLOVI POLUKVALIFIKOVANOG RADNIKA |
1,90-2,30 |
|
|
- daktilograf |
|
|
|
- radnik na održavanju groblja |
|
|
|
- fizički radnik na montaži |
|
|
|
- perač vozila |
|
|
|
- telefonista - portir |
|
|
|
- čuvar - vatrogasac |
|
|
|
- čuvar - vatrogasac u kapeli |
|
|
|
- kapeldžija |
|
|
|
- radnik u krematorijumu |
|
|
|
- transportni radnik |
|
|
|
- radnik u magacinu kamena |
|
|
|
- terenski kontrolor |
|
|
|
||
|
IV grupa |
SREDNJE SLOŽENI KV POSLOVI |
2,30-2,80 |
|
|
- vrtlar - rasadničar |
|
|
|
- referent štamparije |
|
|
|
- zidar - monter |
|
|
|
- kamenorezac - monter |
|
|
|
- kamenorezac - radnik na pantografu |
|
|
|
- kamenorezac - vodeći majstor |
|
|
|
- predradnik transportnih radnika |
|
|
|
- spremač umrlih |
|
|
|
- grobar |
|
|
|
- prodavac pogrebne opreme, venaca i cveća |
|
|
|
- automehaničar |
|
|
|
- autoelektričar |
|
|
|
- održavalac mašina i alata |
|
|
|
- predradnik štamparije |
|
|
|
- rukovalac bagera |
|
|
|
- radnik održavanja PTT uređaja |
|
|
|
- radnik održavanja grejnih sistema |
|
|
|
- radnik na održavanju vodovoda |
|
|
|
- predradnik grobara |
|
|
|
- predradnik održavanja |
|
|
|
- predradnik montaže i demontaže |
|
|
|
- vozač specijalnog vozila |
|
|
|
- predradnik grobara i održavanja |
|
|
|
- magacioner dorade pogrebne opreme |
|
|
|
- vozač |
|
|
|
- vozač u kapeli |
|
|
|
||
|
V grupa |
POSLOVI SREDNJE STRUČNE SPREME |
2,30-2,80 |
|
|
- referent pošte i arhive |
|
|
|
- referent društvenog standarda |
|
|
|
- pomoćnik magacionera pogrebne opreme |
|
|
|
- referent za kadrovske poslove |
|
|
|
- sanitarni tehničar |
|
|
|
- referent organa upravljanja |
|
|
|
- sekretar direktora preduzeća |
|
|
|
- referent servisnog centra |
|
|
|
- referent gradske kapele |
|
|
|
- referent nabavke cveća |
|
|
|
- referent obrade finansijskih dokumenata |
|
|
|
- fakturista - kalkulant |
|
|
|
- zamenik magacionera osnovnih sredstava, rezervnih delova i materijala |
|
|
|
- operater - administrator |
|
|
|
- referent za AOP |
|
|
|
- kontrolor - likvidator servisnog centra |
|
|
|
- zamenik poslovođe prodavnice |
|
|
|
- referent saobraćajno-tehničke kontrole |
|
|
|
||
|
VI grupa |
VKV POSLOVI SA SPECIJALIZACIJOM |
2,70-2,90 |
|
|
- rukovalac pećima za kremiranje |
|
|
|
- referent za održavanje elektroinstalacija |
|
|
|
- predradnik spremača umrlih |
|
|
|
- magacioner osnovnih sredstava, rezervnih delova i materijala |
|
|
|
- magacioner pogrebne opreme |
|
|
|
- magacioner kamena i građevinskog materijala |
|
|
|
- poslovođa prodavnice 2, 8, 5 |
|
|
|
- poslovođa prodavnice 4, 4A, 6 |
|
|
|
- poslovođa prodavnice 1, 9 |
|
|
|
- zamenik poslovođe građevinsko-kamenorezač, rad. Novo groblje |
|
|
|
||
|
VII grupa |
POSLOVI ORGANIZACIONOG, OPERATIVNOG, STRUČNOG VOĐENJA POSLOVA I POSLOVI RUKOVOĐENJA ORG. DELOVIMA PROCESA RADA |
2,70-3,70 |
|
|
- glavni blagajnik |
|
|
|
- likvidator finansijske dokumentacije |
|
|
|
- tehničar - projektant |
|
|
|
- referent investicionih radova |
|
|
|
- poslovođa građevinsko-kamenorezačke radnje |
|
|
|
- poslovođa groblja |
|
|
|
- glavni knjigovođa - kontista |
|
|
|
- poslovođa građevinsko-kamenorezačkih radnji |
|
|
|
- referent za analizu i nadzor |
|
|
|
- poslovođa krematorijuma |
|
|
|
- organizator rada transporta |
|
|
|
- organizator rada mehaničarske radionice |
|
|
|
- referent nabavke |
|
|
|
- stručni saradnik zaštite na radu |
|
|
|
- stručni saradnik za obezbeđenje |
|
|
|
- organizator rada groblja |
|
|
|
- organizator rada održavanja |
|
|
|
- stručni saradnik za kadrovske poslove |
|
|
|
- stručni saradnik za poslove hortikulture |
|
|
|
- zamenik rukovodioca servisnog centra |
|
|
|
||
|
VIII grupa |
POSLOVI VII STEPENA STRUČNE SPREME ZA UNAPREĐENJE PROCESA RADA |
3,60-4,50 |
|
|
- istoričar umetnosti |
|
|
|
- šef knjigovodstva |
|
|
|
- ekonomista plana i raspodele |
|
|
|
- stručni saradnik sistem inženjer |
|
|
|
- nadzorni organ hortikulturnih radova |
|
|
|
- pravni savetnik |
|
|
|
- glavni projektant |
|
|
|
- rukovodilac građevinsko-kamenorezačke rad. |
|
|
|
- samostalni ekonomista plana, analize i ras. |
|
|
|
- nadzorni organ investicionih radova |
|
|
|
- rukovodilac groblja |
|
|
|
- rukovodilac servisnog centra |
|
|
|
- rukovodilac informacionog centra |
|
|
|
- rukovodilac pravnih i personalnih poslova |
|
|
|
- rukovodilac poslova zaštite |
|
|
|
- rukovodilac transporta |
|
|
|
- rukovodilac finansijske službe |
|
|
|
- rukovodilac komercijalne službe |
|
|
|
- rukovodilac RJ "Kapela" |
|
|
|
- rukovodilac razvojne službe |
|
|
|
||
|
IX grupa |
POSLOVI VII STEPENA STRUČNE SPREME ZA UNAPREĐIVANJE PROCESA RADA I RUKOVOĐENJA |
5,20-5,80 |
|
|
- savetnik direktora |
|
|
|
- pomoćnik direktora |
|
|
|
- zamenik direktora |
|
|
|
||
Poslodavac može samo uz pristanak zaposlenog ili na osnovu pravosnažne odluke suda, potraživanje prema zaposlenom naplatiti obustavljanjem od zarade.
Na osnovu pravosnažne odluke suda poslodavac može zaposlenom da odbije od zarade najviše do 1/3 zarade, odnosno naknade zarade, ako zakonom nije drugačije određeno.
XI UČEŠĆE U UPRAVLJANJU
Učešće u upravljanju zaposlenih i sindikata kod poslodavca regulišu se opštim aktima i Posebnim kolektivnim ugovorom.
Predstavnike zaposlenih imenuje i razrešava u Upravnom i Nadzornom odboru osnivač na predlog zaposlenih. Predstavnici zaposlenih imenuju se u Upravni i Nadzorni odbor preduzeća, koji čine 1/3 članova, na osnovu predloga sindikata, a postupak za predlaganje i biranje članova upravnog i nadzornog odbora, do okončanja, vodi i za njega odgovara reprezentativni sindikat, u dogovoru sa drugim sindikatima i zaposlenima u skladu sa statutom preduzeća.
Ukoliko je u preduzeću organizovano više reprezentativnih sindikata, a ne postigne se dogovor da vode zajedničku akciju na predlaganju i biranju članova upravnog i nadzornog odbora, predlozi zaposlenih će se dostavljati direktoru poslodavca srazmerno broju članova reprezentativnih sindikata.
Kriterijume i način predlaganja u upravni i nadzorni odbor utvrdiće se sporazumom između direktora i reprezentativnih sindikata u skladu sa ovim ugovorom i Posebnim kolektivnim ugovorom.
Reprezentativni sindikati učestvuju u postupku statusnih promena preduzeća, a posebno svojinskih promena ili ugovaranja koncesije preduzeća i imaju pravo davanja mišljenja i predloga.
Upravni odbor donosi pravilnik o rešavanju stambenih potreba zaposlenih uz mišljenje reprezentativnih sindikata, osim kada pravila o rešavanju stambenih pitanja zaposlenih donose svojim aktima organi na nivou grada ili republike.
Upravni odbor je dužan da pre donošenja pravilnika o zaštiti na radu pribavi mišljenje reprezentativnih sindikata, u ostavljenom roku.
XII USLOVI ZA RAD SINDIKATA
Poslodavac je dužan da u skladu sa zakonom zaposlenima omogući sindikalno organizovanje i sprovođenje aktivnosti usmerenih na poboljšanje njihovih uslova rada i ukupnog životnog položaja.
Poslodavac je obavezan da sindikatu omogući delovanje u skladu sa njegovom ulogom i zadacima iz zakona i Pojedinačnog kolektivnog ugovora i to:
- da pokreće inicijative, podnosi zahteve i predloge i da zauzima stavove o svim pitanjima od značaja za materijalni i socijalni položaj zaposlenih i uslove rada,
- da se informiše o pitanjima koja su od značaja za materijalni i socijalni položaj zaposlenih,
- da se upozna sa materijalima, da prisustvuje sednicama na kojima se razmatraju mišljenja, predlozi, inicijative i zahtevi sindikata, odnosno na kojima se odlučuje o pojedinačnim pravima zaposlenih.
Poslodavac je dužan:
- da sindikatu obezbedi korišćenje prostorija bez plaćanja naknade i pružanje potrebnih stručnih, administrativnih i tehničkih usluga neophodnih za njegov rad, a prema tehničkim mogućnostima poslodavca,
- omogući predsedniku reprezentativnog sindikata da profesionalno obavlja funkciju predsednika, kako bi se sprovodile sve aktivnosti i zadaci, u interesu zaposlenih i poslodavca, koji proizlaze iz zakona i kolektivnih ugovora i da za to vreme prima naknadu zarade,
- da predsedniku reprezentativnog sindikata, na osnovu posebnog sporazuma, obezbedi utvrđen broj plaćenih časova mesečno, za obavljanje njegove funkcije, u skladu sa Posebnim kolektivnim ugovorom i zakonom.
Sporazum iz prethodnog stava potpisuju reprezentativni sindikat i direktor poslodavca.
- da sindikalnim poverenicima obezbedi, na osnovu posebnog sporazuma, utvrđen broj časova mesečno, za obavljanje funkcije u skladu sa Posebnim kolektivnim ugovorom i zakonom,
- da predstavnicima sindikata omogući informisanje zaposlenih, isticanjem obaveštenja na određenim mestima pristupačnim zaposlenima i za to određenim,
- da predstavnici sindikata mogu odsustvovati sa posla radi prisustvovanja sindikalnim sastancima, konferencijama, sednicama i kongresima na koje su pozvani,
- da se mišljenja i predlozi reprezentativnog sindikata razmotre pre donošenja odluka od značaja za materijalni, ekonomski i socijalni položaj zaposlenih i da se u odnosu na njih opredeli,
- da predstavnika reprezentativnog sindikata poziva na sednice Upravnog odbora, kao i predstavnike drugih sindikata, kada se razmatraju inicijative koje uputi određeni sindikat ili odlučuje o pitanjima koja se odnose na prava i obaveze zaposlenih.
Predsedniku sindikalne organizacije i članovima odbora, predsednicima sindikalnih podružnica i sindikalnim poverenicima, ako postupaju u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorima, ne može se ponuditi ugovor pod izmenjenim uslovima ako je to za njega nepovoljnije, ili na drugi način dovesti u nepovoljniji položaj zbog sindikalne aktivnosti za vreme obavljanja svojih funkcija.
Reprezentativni sindikat i drugi sindikati u preduzeću dužni su da svoj rad organizuju tako da ne smeta redovnom radu i funkcionisanju preduzeća i da ne remeti propisanu radnu disciplinu.
XIII ORGANIZOVANJE PROCESA ŠTRAJKA
Način organizovanja i sprovođenja štrajka vrši se u skladu sa Zakonom o štrajku i ovim ugovorom.
Osnivač svojim aktom utvrđuje minimum procesa rada za vreme trajanja štrajka.
O utvrđenom minimumu procesa rada obaveštavaju se, pored poslodavca, svi korisnici preko sredstava javnog informisanja, imajući na umu da poslodavac pruža proizvode i usluge koje su nezamenljiv uslov života i rada.
Ukoliko se zbog neobezbeđivanja prava iz ovog ugovora i Posebnog kolektivnog ugovora, organizuje štrajk, on će se sprovoditi u skladu sa zakonom a zaposlenima koji u njemu učestvuju obezbediće se naknada.
Direktor poslodavca određuje zaposlene koji su dužni da rade za vreme štrajka, radi obezbeđenja minimuma procesa rada, s tim da to ne mogu biti zaposleni koji su izabrani u štrajkački odbor.
Zaposleni koji obavljaju poslove za vreme štrajka, ispunjavajući minimum procesa rada, dužni su da izvršavaju naloge poslodavca.
Način obezbeđivanja minimuma procesa rada utvrđuje direktor poslodavca rešenjem o neposrednoj saradnji sa predsednikom štrajkačkog odbora.
Rešenje iz stava 1 ovog člana sadrži poslove koji će se obavljati u vreme štrajka, kako bi se obezbedilo bezbedno i uredno sahranjivanje umrlih, na grobljima u sastavu poslodavca, kojim se ostvaruje utvrđeni minimum procesa rada, kao i način rada na tim poslovima.
Aktom direktora poslodavca iz stava 1 ovog člana utvrđuju se uslovi rada i organizacija sahranjivanja na svim gradskim grobljima u sastavu poslodavca, kao i obavljanje drugih poslova vezanih za organizovanje, bezbedno i uredno odvijanje poslova i rada preduzeća u celini.
Odredbe ovog ugovora i Zakona o štrajku primenjuju se i na štrajk upozorenja.
XIV KOLEKTIVNI UGOVOR
Pojedinačni kolektivni ugovor poslodavca zaključuje se na neodređeno vreme u pismenom obliku.
Reprezentativnim sindikatom za zaključenje ovog ugovora kod poslodavca smatra se sindikat u koji je učlanjeno najmanje 15% zaposlenih kod poslodavca.
Reprezentativnost sindikata utvrđuje se:
- upisom u registar u skladu sa zakonom i drugim propisima,
- prema broju članova na osnovu pristupnica.
Ovaj ugovor obavezuje i zaposlene kod poslodavca koji nisu članovi sindikata potpisnika ovog ugovora.
Potpisnici ovog ugovora mogu raskinuti sporazumno ovaj ugovor otkazom i ugovorom samo jedne ugovorne strane.
U slučaju otkaza ovaj ugovor primenjuje se do razrešenja spornih pitanja, a najduže šest meseci s tim što su učesnici dužni da postupak pregovaranja o razrešenju spornih pitanja započnu u roku od 10 dana.
Potpisnici ovog ugovora mogu pokrenuti postupak zaključivanja novih, ukoliko se za to steknu zakonski uslovi.
Izmene i dopune ovog ugovora vrše se na način i po postupku na koji je i zaključen.
Na sva pitanja koja nisu regulisana ovim ugovorom neposredno se primenjuju odredbe zakona, Posebnog kolektivnog ugovora i drugih pravnih propisa kojima se propisuju obaveze, odgovornosti i prava zaposlenih, zaposlenih kod poslodavca.
Kada u zaključenju ovog ugovora učestvuje više reprezentativnih sindikata obrazuje se odbor za pregovore.
Članove odbora (po dva člana) određuju reprezentativni sindikati.
Ako nastane spor u postupku zaključivanja odnosno izmena i dopuna ovog ugovora, spor se rešava mirnim putem.
Ako nastane spor u primeni ovog ugovora, učesnici spora podnose zahtev za pokretanje postupka pred arbitražom koju obrazuju učesnici u zaključivanju ovog ugovora, u roku od 15 dana od dana nastanka spora.
Arbitraža ima tri člana, po jednog predstavnika učesnika u sporu i jednog arbitra koga učesnici u sporu odrede sporazumno.
Arbitraža donosi odluku o spornom pitanju u roku od 15 dana od dana obrazovanja.
Odluka arbitraže o spornom pitanju obavezuje učesnike.
Ako učesnici u zaključivanju ovog ugovora ne postignu saglasnost za zaključenje ugovora u određenom roku koji utvrđuje poslodavac, prava, obaveze i odgovornosti uređuju se Pravilnikom o radu ili ugovorom o radu, u skladu sa Zakonom o radu i drugim pozitivnim propisima.
Pravilnik o radu donosi direktor poslodavca.
XV PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Ovaj ugovor se smatra zaključenim kada ga potpišu direktor poslodavca, osnivač i reprezentativni sindikati.
Ovaj ugovor stupa na snagu danom zaključivanja a primenjuje se narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu grada Beograda".
Odredbe o zaradama iz ovog ugovora primeniće se počev od obračuna zarada za mesec juni 2003. godine.
Danom stupanja na snagu ovog ugovora prestaje da važi Pojedinačni kolektivni ugovor poslodavca broj 1913 od 29. septembra 1994. godine.