POJEDINAČNI KOLEKTIVNI UGOVORJAVNOG KOMUNALNOG PREDUZEĆA "PARKING SERVIS"("Sl. list grada Beograda", br. 14/2003) |
I OPŠTE ODREDBE
1. Predmet kolektivnog ugovora
Ovim pojedinačnim kolektivnim ugovorom (u daljem tekstu: Ugovor), u skladu sa Zakonom o radu, Opštim kolektivnim ugovorom i Posebnim kolektivnim ugovorom, uređuju se: prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih u JKP "Parking servis" (u daljem tekstu: poslodavac), zasnivanje radnog odnosa; radno vreme; odmori i odsustva; zaštita zaposlenih; stručno usavršavanje zaposlenih; zabrana konkurencije; višak zaposlenih; zarada i ostala lična i druga primanja; prestanak radnog odnosa; naknada štete; uloga i uslovi za rad sindikata; učešće u upravljanju; zaključivanje kolektivnog ugovora i druga pitanja od značaja za zaposlene i poslodavca.
Na prava, obaveze i odgovornosti koje nisu uređene kolektivnim ugovorima primenjuju se odgovarajuće odredbe zakona i drugih propisa.
Ovaj ugovor obavezuje sve zaposlene, uključujući i zaposlene kod poslodavca koji nisu članovi sindikata, potpisnika ovog ugovora, osim direktora preduzeća čija se prava, obaveze i odgovornosti uređuju posebnim ugovorom.
2. Odnos zakona, opšteg akta, ovog kolektivnog ugovora i drugog opšteg akta poslodavca i ugovora o radu
Ovaj ugovor i drugi opšti akti poslodavca i ugovor o radu ne mogu da sadrže odredbe kojima se zaposlenima daju manja prava ili utvrđuju nepovoljniji uslovi rada od prava i uslova koji su utvrđeni zakonom i kolektivnim ugovorima. Ovim ugovorom, drugim opštim aktom poslodavca i ugovorom o radu mogu da se utvrde veća prava i povoljniji uslovi od prava i uslova utvrđenih zakonom, kao i druga prava koja nisu utvrđena zakonom, osim ako zakonom nije drukčije određeno.
Odredbe ugovora o radu kojima su utvrđeni nepovoljniji uslovi rada od uslova utvrđenih zakonom, ovim ugovorom i drugim opštim aktom poslodavca, smatraju se ništavnim.
U slučaju iz stava 1 ovog člana primenjuje se zakon, ovaj ugovor i drugi opšti akti poslodavca.
3. Osnovna prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih
Zaposleni ima pravo na odgovarajuću zaradu, bezbednost i zaštitu zdravlja na radu, zdravstvenu zaštitu, zaštitu ličnog integriteta i druga prava u slučaju bolesti, smanjenja ili gubitka radne sposobnosti i starosti, materijalno obezbeđenje za vreme privremene nezaposlenosti, kao i pravo na druge oblike zaštite, u skladu sa zakonom, ovim ugovorom i drugim opštim aktom poslodavca.
Zaposlena žena ima pravo na posebnu zaštitu za vreme trudnoće i porođaja.
Zaposleni ima pravo na posebnu zaštitu radi nege deteta, u skladu sa zakonom.
Zaposleni mlađi od 18 godina i zaposleni invalidi imaju pravo na posebnu zaštitu.
Zaposleni, neposredno ili preko svojih predstavnika, imaju pravo na informisanje, izražavanje svojih stavova o bitnim pitanjima iz oblasti rada, kao i na učešće u pregovorima i zaključivanju kolektivnog ugovora.
Predstavnik zaposlenih, zbog aktivnosti na radu iz stava 1 ovog člana, ne može biti pozvan na odgovornost niti trpeti posledice zbog svoje aktivnosti ako postupa u skladu sa zakonom, ovim ugovorom i drugim opštim aktom poslodavca.
Poslodavac je dužan da zaposlenom za obavljeni rad isplati zaradu, u skladu sa zakonom, ovim ugovorom i ugovorom o radu.
Poslodavac je dužan da zaposlenom obezbedi uslove rada radi zaštite života i zdravlja, u skladu sa zakonom i drugim propisima, ovim ugovorom i drugim opštim aktom poslodavca.
Poslodavac je dužan da zaposlenog pre stupanja na rad upozna sa uslovima rada, organizacijom rada, pravima i obavezama koji proizlaze iz propisa o radu i bezbednosti i zaštite zdravlja na radu.
4. Zabrana diskriminacije
Lice koje traži zaposlenje kod poslodavca i zaposleni kod poslodavca ne mogu se stavljati u nepovoljniji položaj u odnosu na druge, bez obzira na pol, rođenje, jezik, rasu, nacionalnu pripadnost, veroispovest, bračni status, porodične obaveze, političko ili drugo uverenje, socijalno poreklo, imovinsko stanje, članstvo u političkim organizacijama, sindikatima ili neko drugo lično svojstvo.
II ZASNIVANJE RADNOG ODNOSA
1. Uslovi za zasnivanje radnog odnosa
Radni odnos sa poslodavcem može da zasnuje lice koje ima opštu zdravstvenu sposobnost, najmanje 15 godina života i ispunjava druge uslove za rad na određenim poslovima, utvrđene Pravilnikom o sistematizaciji poslova kod poslodavca.
Pravilnikom o sistematizaciji poslova (u daljem tekstu: opšti akt) utvrđuje se vrsta posla, stručna sprema i drugi posebni uslovi za rad na tim poslovima.
Radni odnos sa licem mlađim od 18 godina života može da se zasnuje samo uz pismenu saglasnost roditelja ili staraoca, ako takav rad ne ugrožava njegovo zdravlje, moral i obrazovanje, odnosno ako takav rad nije zabranjen zakonom.
Invalidna lica zasnivaju radni odnos sa poslodavcem pod uslovima i na način utvrđen Zakonom o radu, ako posebnim zakonom nije drukčije određeno.
Zaposleni je dužan da obavesti poslodavca, pre zaključenja ugovora o radu, o svom zdravstvenom stanju ili drugim okolnostima koje bitno utiču na obavljanje poslova za koje zasniva radni odnos ili mogu da ugroze život i zdravlje drugih lica.
Poslodavac ne sme da uslovljava zasnivanje radnog odnosa testom trudnoće.
U slučaju da zaposleni ne postupi u skladu sa stavom 1 ovog člana, poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu.
Strani državljanin ili lice bez državljanstva može da zasnuje radni odnos sa poslodavcem pod uslovima utvrđenim Zakonom o radu i posebnim zakonom.
2. Ugovor o radu
Radni odnos zasniva se ugovorom o radu.
Ugovor o radu zaključuju zaposleni i poslodavac.
Poslodavac može, pre zasnivanja radnog odnosa, vršiti proveru stručnih i psihofizičkih sposobnosti kandidata.
Zaposleni je dužan da prilikom zasnivanja radnog odnosa poslodavcu dostavi dokumenta kojima dokazuje da ispunjava uslove za rad.
Ugovor o radu može da se zaključi na neodređeno i određeno vreme.
Ugovor o radu u kome nije utvrđeno vreme na koje se zaključuje, smatra se ugovorom o radu na neodređeno vreme.
Ugovor o radu zaključuje se pre stupanja zaposlenog na rad u pisanom obliku.
Ugovor o radu smatra se zaključenim kada ga potpišu poslodavac i lice koje zasniva radni odnos sa poslodavcem.
Poslodavac je dužan da lice sa kojim je zasnovao radni odnos prijavi organizaciji obaveznog socijalnog osiguranja u skladu sa zakonom.
Ako poslodavac sa zaposlenim ne zaključi ugovor o radu u skladu sa stavom 1 ovog člana, smatra se da je zaposleni zasnovao radni odnos na neodređeno vreme danom stupanja na rad.
Ugovor o radu sadrži:
1. naziv i sedište poslodavca;
2. ime i prezime zaposlenog, mesto prebivališta, odnosno boravišta zaposlenog;
3. stručnu spremu i zanimanje zaposlenog;
4. vrstu i opis poslova koje zaposleni treba da obavlja;
5. mesto rada;
6. vreme trajanja ugovora o radu na određeno vreme;
7. dan početka rada;
8. zaradu, rokove za isplatu zarade i drugih primanja na koja zaposleni ima pravo;
9. vreme trajanja dnevnog i nedeljnog radnog vremena.
Ugovorom o radu mogu da se ugovore i druga prava i obaveze.
Na prava i obaveze koje nisu utvrđeni ugovorom o radu primenjuju se odgovarajuće odredbe zakona, ovog ugovora i drugog opšteg akta poslodavca.
3. Stupanje na rad
Zaposleni stupa na rad danom utvrđenim ugovorom o radu.
Ako zaposleni ne stupi na rad danom utvrđenim ugovorom o radu, smatra se da nije zasnovao radni odnos, osim ako je sprečen da stupi na rad iz opravdanih razloga ili ako se poslodavac i zaposleni drukčije dogovore.
Zaposleni ostvaruje prava i obaveze iz radnog odnosa danom stupanja na rad.
4. Probni rad
Ugovorom o radu može da se ugovori probni rad.
Opštim aktom iz člana 10 ovog ugovora utvrđuju se poslovi na kojima se uvodi probni rad.
Probni rad ne može se ugovoriti sa pripravnikom.
Probni rad može da traje najduže šest meseci.
Za vreme probnog rada poslodavac i zaposleni mogu da otkažu ugovor o radu sa otkaznim rokom.
Otkazni rok iz stava 2 ovog člana iznosi pet radnih dana.
Radne i stručne sposobnosti zaposlenog za vreme probnog rada utvrđuje poslodavac na način i pod uslovima utvrđenim ugovorom o radu.
Zaposlenom koji za vreme probnog rada nije pokazao odgovarajuće radne i stručne sposobnosti, prestaje radni odnos istekom roka određenog ugovorom o radu.
5. Radni odnos na određeno vreme
Radni odnos na određeno vreme poslodavac može da zasnuje za obavljanje određenih poslova samo za period koji neprekidno ili sa prekidima traje najduže tri godine.
Pod prekidom iz stava 1 ovog člana ne smatra se prekid rada kraći od 30 radnih dana.
Radni odnos na određeno vreme zasniva se pod uslovima i na način predviđen za zasnivanje radnog odnosa na neodređeno vreme.
Radni odnos zasnovan na određeno vreme postaje radni odnos na neodređeno vreme ako zaposleni nastavi da radi najmanje pet radnih dana po isteku roka za koji je zasnovao radni odnos.
Zaposleni koji je zasnovao radni odnos na određeno vreme ima sva prava, obaveze i odgovornosti kao i zaposleni koji je zasnovao radni odnos na neodređeno vreme.
6. Radni odnos za obavljanje poslova sa povećanim rizikom
Poslodavac može da zaključi ugovor o radu za poslove za koje su propisani posebni uslovi rada, samo ako zaposleni ispunjava uslove za rad na tim poslovima.
Zaposleni koji se raspoređuje na radno mesto sa posebnim uslovima rada, pored opštih uslova utvrđenih opštim aktom iz člana 10 ovog ugovora, mora da ispunjava i sledeće uslove za rad: da je izvršilac muškog pola, da nije mlađi od 18 godina i da poseduje posebne zdravstvene i psihofizičke sposobnosti.
Poslovi sa posebnim uslovima rada utvrđuju se opštim aktom preduzeća.
Posebnim uslovima rada smatraju se naročito:
- uslovi rada u kojima postoji povećani rizik od povređivanja, nastanka profesionalnih oboljenja i oštećenja (rad u prostorijama zagađenim hemijskim, fizičkim i biološkim štetnostima; rad pod dejstvom štetnih zračenja; rad na visokoj ili niskoj temperaturi; rad na visini, pod vodom i drugi uslovi rada koji štetno utiču na zdravlje radnika);
- specifični tehnološki procesi u kojima ne postoji mogućnost primene pojedinih propisanih mera zaštite na radu;
- specifični zahtevi radnog mesta koji, u cilju bezbednog rada, uslovljavaju posebne zdravstvene, fizičke i psihofizičke sposobnosti radnika za rad.
7. Radni odnos sa nepunim radnim vremenom
Radni odnos može da se zasnuje i za rad sa nepunim radnim vremenom na neodređeno ili određeno vreme.
Opštim aktom iz člana 10 ovog ugovora utvrđuju se poslovi sa nepunim radnim vremenom.
Zaposleni koji radi sa nepunim radnim vremenom ima pravo na obavezno socijalno osiguranje i sva prava iz radnog odnosa, srazmerno vremenu provedenom na radu, osim ako za pojedina prava nije zakonom, ovim ugovorom ili ugovorom o radu drukčije određeno.
Zaposleni koji radi sa nepunim radnim vremenom kod jednog poslodavca može za ostatak radnog vremena da zasnuje radni odnos kod drugog poslodavca i na taj način ostvari puno radno vreme.
8. Radni odnos za obavljanje poslova van prostorija poslodavca
Radni odnos može da se zasnuje za obavljanje poslova van prostorija poslodavca u skladu sa zakonom.
9. Pripravnici
Poslodavac može da zasnuje radni odnos sa licem koje prvi put zasniva radni odnos, u svojstvu pripravnika, za zanimanje za koje je to lice steklo određenu školsku spremu, ako je to kao uslov za rad na određenim poslovima utvrđeno opštim aktom iz člana 10 ovog ugovora.
Opštim aktom iz člana 10 utvrđuju se poslovi na kojima se zasniva radni odnos sa pripravnikom.
Pripravnički staž traje najduže godinu dana ako zakonom nije drukčije određeno.
Ugovorom o radu utvrđuje se da pripravnik za vreme trajanja pripravničkog staža ima sva prava, obaveze i odgovornosti koji proizilaze iz radnog odnosa.
Ugovorom o radu utvrđuju se posebno: dužina trajanja pripravničkog staža, mogućnost produžavanja pripravničkog staža i obaveze polaganja stručnog ispita.
Pripravnik koji je položio stručni ispit raspoređuje se na poslove za koje je stekao osposobljenost za samostalan rad.
Pripravniku koji ne položi stručni ispit prestaje radni odnos sa poslodavcem, u skladu sa zakonom i ovim ugovorom.
III RADNO VREME
1. Puno radno vreme
Puno radno vreme iznosi 40 časova nedeljno ako zakonom i ovim ugovorom nije drukčije određeno.
Puno radno vreme za zaposlenog mlađeg od 18 godina života ne može da se utvrdi u trajanju dužem od 35 časova nedeljno.
2. Nepuno radno vreme
Nepuno radno vreme, u smislu ovog ugovora, jeste radno vreme kraće od punog radnog vremena, u skladu sa članom 24 ovog ugovora.
3. Skraćeno radno vreme
Zaposlenom koji radi na naročito teškim, napornim i za zdravlje štetnim poslovima utvrđenim zakonom, ovim ugovorom i drugim opštim aktom poslodavca, na kojima pored primene odgovarajućih mera zaštite na radu, sredstava i opreme lične zaštite, postoji povećano štetno dejstvo na zdravlje zaposlenog, skraćuje se puno radno vreme srazmerno štetnom dejstvu uslova rada na zdravlje i radnu sposobnost zaposlenog, a najviše 10 časova nedeljno (poslovi sa povećanim rizikom).
Opštim aktom iz člana 10 ovog ugovora utvrđuju se poslovi sa skraćenim radnim vremenom.
Skraćeno radno vreme iz stava 1 ovog člana utvrđuje se na osnovu stručne analize koju je sačinila ovlašćena organizacija, u skladu sa zakonom.
Zaposleni koji radi skraćeno radno vreme, u smislu stava 1 ovog člana, ima sva prava kao da radi sa punim radnim vremenom.
4. Prekovremeni rad
Na zahtev poslodavca, zaposleni je obavezan da radi duže od punog radnog vremena u slučaju više sile, iznenadnog povećanja obima posla i u drugim slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran (u daljem tekstu: prekovremeni rad).
Zaposleni ne može da radi prekovremeno duže od četiri časa dnevno, a najviše 240 časova u kalendarskoj godini.
5. Raspored radnog vremena
Radna nedelja traje pet radnih dana.
Raspored radnog vremena u okviru radne nedelje utvrđuje poslodavac.
Radni dan, po pravilu, traje osam časova.
Izuzetno od člana 34 stav 1 ovog ugovora, ako se kod poslodavca rad na pojedinim poslovima bude obavljao u smenama, noću ili ako to bude priroda posla i organizacija rada zahtevala, poslodavac može radnu nedelju organizovati na drugi način.
Poslodavac je dužan da obavesti zaposlenog o rasporedu i promeni radnog vremena, najmanje sedam dana pre početka rada.
6. Preraspodela radnog vremena
Poslodavac može da izvrši preraspodelu radnog vremena kada to zahteva priroda delatnosti, organizacija rada, bolje korišćenje sredstava rada, racionalnije korišćenje radnog vremena i izvršenje određenog posla u utvrđenim rokovima.
U slučajevima iz stava 1 ovog člana, preraspodela radnog vremena vrši se tako da ukupno radno vreme zaposlenog u toku kalendarske godine u proseku ne bude duže od punog radnog vremena.
U slučaju preraspodele radnog vremena, radno vreme u toku nedelje ne može biti duže od 60 časova.
Preraspodela radnog vremena iz člana 36 ovog ugovora ne smatra se prekovremenim radom.
Na poslovima na kojima je uvedeno skraćeno radno vreme u skladu sa članom 32 ovog ugovora, ne može se vršiti preraspodela radnog vremena.
Zaposlenom koji u određenom periodu u toku kalendarske godine radi duže, a u drugom kraće od punog radnog vremena, u smislu člana 36 ovog ugovora, korišćenje dnevnog i nedeljnog odmora može se odrediti na drugi način i u drugom periodu, pod uslovom da mu se dnevni i nedeljni odmor obezbedi u obimu utvrđenom zakonom, u periodu koji ne može biti duži od 30 dana.
Za vreme rada na poslovima iz stava 1 ovog člana, zaposleni ima pravo na odmor između dva radna dana u trajanju od najmanje deset časova neprekidno.
Zabranjena je preraspodela radnog vremena zaposlenom koji je mlađi od 18 godina.
Poslodavac može da izvrši preraspodelu radnog vremena zaposlenoj ženi za vreme trudnoće i zaposlenom roditelju sa detetom mlađim od tri godine života ili sa detetom sa težim stepenom psihofizičke ometenosti samo uz pismenu saglasnost zaposlenog.
Zaposleni kome je radni odnos prestao pre isteka vremena za koje se vrši preraspodela radnog vremena, ima pravo da mu se časovi prekovremenog rada preračunaju u puno radno vreme i priznaju u penzijski staž ili da mu se računaju kao časovi rada dužeg od punog radnog vremena.
7. Noćni rad
Rad koji se obavlja od 22 časa od šest časova narednog dana smatra se radom noću.
Ako je rad organizovan u smenama, mora se obezbediti izmena smena tako da zaposleni ne radi neprekidno više od jedne radne nedelje noću.
Zaposleni može da radi noću duže od jedne radne nedelje, uz njegovu pismenu saglasnost.
IV ODMORI I ODSUSTVA
1. Odmor u toku dnevnog rada
Zaposleni koji radi puno radno vreme ima pravo na odmor u toku dnevnog rada u trajanju od 30 minuta .
Zaposleni koji radi duže od četiri, a kraće od šest časova dnevno ima pravo na odmor u toku rada u trajanju od 15 minuta.
Odmor u toku rada ne može se koristiti na početku i na kraju radnog vremena.
Vreme iz st. 1 i 2 ovog člana uračunava se u radno vreme.
Odmor u toku dnevnog rada organizuje se na način kojim se obezbeđuje da se rad ne prekida ako priroda posla ne dozvoljava prekid rada, kao i ako se radi sa strankama.
Odluku o rasporedu korišćenja odmora u toku dnevnog rada donosi poslodavac.
2. Dnevni odmor
Zaposleni ima pravo na odmor između dva uzastopna radna dana u trajanju od najmanje 12 časova neprekidno ako zakonom i ovim ugovorom nije drukčije određeno.
3. Nedeljni odmor
Zaposleni ima pravo na nedeljni odmor u trajanju od najmanje 24 časa neprekidno, a ako je neophodno da radi na dan svog nedeljnog odmora, mora da mu se obezbedi jedan dan odmora u toku naredne nedelje.
4. Godišnji odmor
Zaposleni koji prvi put zasniva radni odnos ili ima prekid radnog odnosa duži od pet radnih dana, stiče pravo da koristi godišnji odmor posle šest meseci neprekidnog rada.
Pod neprekidnim radom smatra se i vreme privremene sprečenosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju i odsustva sa rada uz naknadu zarade.
Zaposleni ne može da se odrekne prava na godišnji odmor, niti mu se to pravo može uskratiti.
Za svaku kalendarsku godinu zaposleni ima pravo na godišnji odmor u trajanju utvrđenom ovim ugovorom, a najmanje 18 radnih dana.
Dužina godišnjeg odmora utvrđuje se zavisno od dužine staža osiguranja, uslova rada i drugih kriterijuma utvrđenih ovim ugovorom.
Radnik ima pravo na godišnji odmor u trajanju od 18 radnih dana uvećan za:
- jedan radni dan za svakih navršenih pet godina staža osiguranja, a najviše sedam dana;
- dva radna dana po osnovu složenosti poslova za koje se zahteva I i II stepen stručne spreme;
- tri radna dana po osnovu složenosti poslova za koje se zahteva III i IV stepen stručne spreme;
- četiri radna dana po osnovu složenosti poslova za koje se zahteva V i VI stepen stručne spreme;
- pet radnih dana po osnovu složenosti poslova za koje se zahteva VII i VIII stepen stručne spreme;
- četiri radna dana za uslove rada (rad na otvorenom prostoru, rad u smenama, noćni rad);
- tri radna dana po osnovu radnog doprinosa, na predlog pomoćnika direktora;
- tri radna dana za poslove sa posebnim ovlašćenjima i odgovornostima;
- tri radna dana zaposlenom invalidu, samohranom roditelju sa detetom do sedam godina, zaposlenoj sa maloletnim detetom, zaposlenom sa dvoje ili više dece uzrasta do četrnaest godina, zaposlenom koji u svom domaćinstvu izdržava dete koje ima smetnje u psihofizičkom razvoju.
U slučaju da se istovetno stiču dva ili više osnova iz ove tačke, onda se godišnji odmor po svim osnovama uvećava za pet radnih dana;
- tri radna dana za radna mesta sa posebnim uslovima rada na kojima rade zaposleni sa skraćenim radnim vremenom.
Godišnji odmor zaposlenog ne može biti duži od 35 radnih dana u toku kalendarske godine.
Zaposlenom sa 30 godina penzijskog staža i 55 godina života i zaposlenoj sa 25 godina penzijskog staža i 50 godina života utvrđuje se dužina godišnjeg odmora u trajanju od najmanje 30 radnih dana.
Pri utvrđivanju dužine godišnjeg odmora radna nedelja računa se kao pet radnih dana.
Praznici koji su neradni dani u skladu sa zakonom, odsustvo sa rada uz naknadu zarade i privremena sprečenost za rad u skladu sa propisima o zdravstvenom osiguranju, ne računaju se u dane godišnjeg odmora.
Ako je zaposleni za vreme korišćenja godišnjeg odmora privremeno nesposoban za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju, ima pravo da po isteku bolovanja nastavi korišćenje godišnjeg odmora.
Zaposleni ima pravo na dvanaestinu godišnjeg odmora (srazmerni deo) za mesec dana rada u kalendarskoj godini:
- ako u kalendarskoj godini u kojoj je prvi put zasnovao radni odnos nema šest meseci neprekidnog rada;
- ako u kalendarskoj godini nije stekao pravo na godišnji odmor zbog prekida radnog odnosa u smislu člana 47 stav 1 ovog ugovora.
Godišnji odmor može da se koristi u dva dela.
Ako zaposleni koristi godišnji odmor u delovima, prvi deo koristi u trajanju od najmanje dve radne nedelje u toku kalendarske godine, a drugi deo najkasnije do 30. juna naredne godine.
U zavisnosti od potrebe posla, poslodavac odlučuje o vremenu korišćenja godišnjeg odmora, uz prethodnu konsultaciju zaposlenog.
Rešenje o korišćenju godišnjeg odmora zaposlenom se dostavlja 15 dana pre datuma određenog za početak korišćenja godišnjeg odmora.
Poslodavac može da izmeni vreme određeno za korišćenje godišnjeg odmora ako to zahtevaju potrebe posla.
Ako krivicom poslodavca zaposleni ne koristi godišnji odmor, ima pravo na naknadu štete u visini naknade zarade koju bi ostvario da je koristio godišnji odmor.
5. Odsustvo uz naknadu zarade (plaćeno odsustvo)
Zaposleni ima pravo u toku kalendarske godine na odsustvo sa rada uz naknadu zarade (plaćeno odsustvo) najviše do pet radnih dana u slučaju:
|
- sklapanja braka |
5 radnih dana |
|
- porođaja supruge |
5 radnih dana |
|
- smrti bračnog druga, dece i roditelja zaposlenog |
5 radnih dana |
|
- smrti brata ili sestre zaposlenog |
3 radna dana |
|
- smrti roditelja bračnog druga zaposlenog, usvojioca, brata ili sestre bračnog druga zaposlenog i smrti lica koja žive u zajedničkom domaćinstvu sa zaposlenim |
2 radna dana |
|
- teže bolesti člana uže porodice |
5 radnih dana |
|
- zaštite i otklanjanja štetnih posledica u domaćinstvu prouzrokovanih elementarnom nepogodom |
do 5 radnih dana |
|
- selidbe sopstvenog domaćinstva |
4 radna dana |
|
- polaganja stručnog ili drugog ispita |
do 5 radnih dana |
|
- učestvovanja na radno-proizvodnim takmičenjima koja organizuje sindikat u zavisnosti od udaljenosti mesta održavanja takmičenja; |
do 5 radnih dana |
|
- korišćenja organizovanog rekreativnog odmora u cilju prevencije radne invalidnosti |
5 radnih dana |
|
- odlaska na odsluženje ili dosluženje vojnog roka |
1 radni dan |
|
- dobrovoljnog davanja krvi |
2 radna dana |
Zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo i u dane državnih i verskih praznika u skladu sa zakonom.
Odsustvo u slučaju dobrovoljnog davanja krvi zaposleni koristi na dan davanja krvi i narednog dana.
Odsustvo za slučaj porođaja supruge zaposlenog, smrti člana uže porodice, rekreativnog odmora i dobrovoljnog davanja krvi ne uračunava se u ukupan broj radnih dana plaćenog odsustva u toku kalendarske godine.
Uz zahtev se podnosi odgovarajuća dokumentacija (dokaz o razlozima za korišćenje plaćenog odsustva), a u izuzetnim slučajevima ona može biti dostavljena u roku od pet dana od završetka plaćenog odsustva.
Članovima uže porodice smatraju se bračni drug, deca, braća i sestre, roditelji, staraoci i lica koja žive u zajedničkom porodičnom domaćinstvu.
Zaposlenom se može odobriti plaćeno odsustvo u trajanju dužem od pet radnih dana, a najviše do 30 radnih dana u toku kalendarske godine u slučaju: polaganja stručnog ispita ili ispita kojim se stiče neposredno viši stepen obrazovanja u oblasti u koju spadaju poslovi koje zaposleni obavlja, izrade doktorske disertacije, učešća u studijskim ili ekspertskim grupama i drugim oblicima stručnog usavršavanja.
6. Neplaćeno odsustvo
Zaposlenom se može odobriti neplaćeno odsustvo do pet radnih dana u toku kalendarske godine u sledećim slučajevima:
|
- nega člana uže porodice |
5 radnih dana |
|
- nega člana šire porodice |
3 radna dana |
|
- smrti srodnika koji nisu navedeni u članu 56 kao i u drugim slučajevima. |
2 radna dana |
Zaposlenom se može izuzetno odobriti neplaćeno odsustvo do godinu dana u toku kalendarske godine kada direktor oceni da to ne remeti proces rada.
Za vreme neplaćenog odsustva sa rada zaposlenom miruju prava i obaveze iz rada i po osnovu rada, osim ako za određena prava i obaveze nije drugačije predviđeno.
7. Mirovanje radnog odnosa
Zaposlenom miruju prava i obaveze koji se stiču na radu i po osnovu rada, osim prava i obaveza za koje je zakonom, ovim ugovorom drukčije određeno, ako odsustvuje sa rada zbog:
- odlaska na odsluženje, odnosno dosluženje vojnog roka;
- upućivanja na rad u inostranstvo od strane poslodavca ili u okviru međunarodno-tehničke ili prosvetno-kulturne saradnje, u diplomatska, konzularna i druga predstavništva;
- izbora, odnosno imenovanja na funkciju u državnom organu, političkoj ili sindikalnoj organizaciji ili drugu javnu funkciju čije vršenje zahteva da privremeno prestane sa radom kod poslodavca;
- izdržavanja kazne zatvora, odnosno izrečene mere bezbednosti, vaspitne ili zaštitne mere u trajanju do šest meseci.
Zaposleni kome miruju prava i obaveze iz stava 1 ovog člana ima pravo da se u roku od 15 dana od dana odsluženja, odnosno dosluženja vojnog roka, prestanka rada u inostranstvu, prestanka funkcije, povratka sa izdržavanja kazne zatvora, odnosno mere bezbednosti, vaspitne ili zaštitne mere, vrati na rad kod poslodavca.
Prava iz st. 1 i 2 ovog člana ima i bračni drug zaposlenog koji je upućen na rad u inostranstvo u okviru međunarodno-tehničke ili prosvetno-kulturne saradnje, u diplomatska konzularna i druga predstavništva.
8. Stručno usavršavanje i stipendiranje
Poslodavac može da, polazeći od promena zakonskih i drugih propisa i tehničko-tehnoloških unapređenja, a zavisno od potrebe procesa rada, zaposlene uputi na razne oblike obrazovanja uz rad i obezbedi uslove za stručno osposobljavanje i usavršavanje zaposlenih kao i specijalizaciju zaposlenih u zemlji i inostranstvu (postdiplomske studije, simpozijumi, kursevi, seminari, savetovanja i sl.).
Poslodavac može da stipendira školovanje potrebnih kadrova i školovanje dece preminulih zaposlenih na način i pod uslovima koji se utvrđuju ugovorom između direktora preduzeća i korisnika stipendije.
Zaposleni koji iz neopravdanih razloga prekine stručno osposobljavanje, usavršavanje i sl. iz st. 1 ovog člana na koje je upućen ili se ne vrati na rad u preduzeće po isteku osposobljavanja, dužan je da nadoknadi preduzeću troškove u vezi sa njegovim stručnim osposobljavanjem ili usavršavanjem.
V ZAŠTITA ZAPOSLENIH
1. Opšta zaštita zaposlenih
Zaposleni ima pravo na bezbednost i zaštitu zdravlja na radu u skladu sa zakonom, ovim ugovorom i drugim opštim aktom poslodavca.
Poslodavac je dužan da organizuje rad kojim se obezbeđuje zaštita života i zdravlja zaposlenih u skladu sa posebnim zakonom i drugim propisima, ovim ugovorom i drugim opštim aktom poslodavca.
Zaposleni ne može da radi prekovremeno, odnosno noću, ako bi po nalazu nadležnog organa za ocenu zdravstvene sposobnosti, u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju, takav rad mogao da pogorša njegovo zdravstveno stanje.
Zaposleni sa zdravstvenim smetnjama, koje je utvrdio nadležni zdravstveni organ u skladu sa zakonom, ne može da obavlja poslove koji bi izazvali pogoršanje njegovog zdravstvenog stanja ili posledice opasne po njegovu okolinu.
Poslodavac se obavezuje da zaposlenima obezbedi lična zaštitna sredstva i opremu, sredstva za ličnu higijenu, osposobljavanje zaposlenih za bezbedan rad, održavanje oruđa za rad u ispravnom stanju i da preduzima potrebne mere zaštite od štenih uticaja za život i zdravlje zaposlenih, polazeći od specifičnosti preduzeća.
Obaveza poslodavca je da osigura sve zaposlene za slučaj smrti ili invaliditeta, a visinu premije osiguranja utvrđuje upravni odbor poslodavca.
Zaposleni su dužni da se obuče za primenu mera zaštite na radu i za pružanje pomoći ostalim zaposlenima ukoliko im zapreti opasnost po život i zdravlje, da se podvrgavaju redovnim i vanrednim preventivno-zdravstvenim pregledima, da svoje znanje i praktičnu sposobnost u pogledu radne i životne sredine stalno usavršavaju, da obavljanjem svojih poslova sprečavaju zagađivanje radne i životne sredine, da pravilno rukuju oruđima za rad i da se pridržavaju propisa o zaštiti na radu.
Zaposleni je odgovoran ako suprotno nameni koristi sredstva i opremu lične zaštite, nepravilno rukuje njima i ne održava ih u ispravnom stanju i ako odmah ne obavesti odgovornog zaposlenog o kvarovima ili drugim nedostacima koji mogu ugroziti život drugih zaposlenih i bezbednost procesa rada.
U cilju prevencije radne invalidnosti, poslodavac će u skladu sa svojim mogućnostima izdvajati sredstva, a najmanje u visini od 1,15% na masu sredstava isplaćenih na ime zarade za svaki mesec za korišćenje organizovanog rekreativnog odmora, a zaposleni su dužni da ga koriste u skladu sa kriterijumima koje utvrdi sindikat.
2. Zaštita žena i omladine
Zaposleni mlađi od 18 godina i zaposlena žena ne mogu da rade na poslovima na kojima se pretežno obavljaju naročito teški fizički poslovi, radovi pod zemljom ili pod vodom, niti na drugim poslovima koji bi mogli štetno i sa povećanim rizikom da utiču na njihovo zdravlje i život s obzirom na njihove psihofizičke sposobnosti.
Zaposlena žena može da obavlja poslove iz stava 1 ovog člana samo na osnovu svoje pismene saglasnosti.
Zabrana rada pod zemljom ne odnosi se na žene koje obavljaju rukovodeće poslove, zdravstveno osoblje i studente na praktičnom radu.
Zabranjen je prekovremeni rad zaposlenog koji je mlađi od 18 godina.
3. Zaštita materinstva
Zaposlena žena za vreme poslednjih osam nedelja trudnoće ne može da radi prekovremeno, odnosno noću.
Jedan od roditelja sa detetom uzrasta do tri godine može da radi prekovremeno, odnosno noću samo na osnovu njegove pismene saglasnosti.
Samohrani roditelj koji ima dete uzrasta do sedam godina ili dete koje je težak invalid može da radi prekovremeno ili noću samo na osnovu njegove pismene saglasnosti.
4. Porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta
Zaposlena žena ima pravo na porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta u trajanju od 365 dana.
Zaposlena žena može da otpočne porodiljsko odsustvo na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa najranije 45 dana, a obavezno 28 dana pre vremena određenog za porođaj.
Porodiljsko odsustvo traje do navršena tri meseca od dana porođaja.
Zaposlena žena, pi isteku porodiljskog odsustva, ima pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta do isteka 365 dana od dana otpočinjanja porodiljskog odsustva.
Otac deteta može da koristi prava iz stava 1 ovog člana u slučaju kada majka napusti dete, ako umre ili je iz drugih opravdanih razloga sprečena da koristi ta prava (izdržavanje kazne zatvora, teža bolest).
Pravo iz stava 4 ovog člana ima otac deteta i kada majka nije u radnom odnosu.
Za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta zaposlena žena, odnosno otac deteta ima pravo naknadu zarade, u skladu sa zakonom.
Ako zaposlena žena rodi mrtvo dete ili ako joj dete umre pre isteka porodiljskog odsustva, ima pravo da koristi porodiljsko odsustvo iz člana 70 stav 3 ovog ugovora.
5. Odsustvo radi posebne nege deteta ili druge osobe
Jedan od roditelja deteta kome je neophodna posebna nega zbog teškog stepena psihofizičke ometenosti, osim za slučajeve predviđene propisima o zdravstvenom osiguranju, ima pravo da, po isteku porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, odsustvuje sa rada ili da radi sa polovinom radnog vremena, najduže do navršenih pet godina života deteta.
Pravo u smislu stava 1 ovog člana utvrđuje organ nadležan za ocenu stepena psihofizičke ometenosti deteta, u skladu sa propisima o društvenoj brizi o deci.
Za vreme odsustvovanja sa rada, u smislu stava 1 ovog člana, zaposleni ima pravo na naknadu zarade, u skladu sa propisima o društvenoj brizi o deci.
Za vreme rada sa polovinom punog radnog vremena, u smislu stava 1 ovog člana, zaposleni ima pravo na zaradu u skladu sa ovim ugovorom i ugovorom o radu, a za drugu polovinu punog radnog vremena naknadu zarade, u skladu sa propisima o društvenoj brizi o deci.
Jedan od usvojilaca, hranitelj, odnosno staratelj deteta mlađeg od pet godina ima pravo da, radi nege deteta, odsustvuje sa rada osam meseci neprekidno od dana smeštaja deteta u usvojiteljsku, hraniteljsku, odnosno starateljsku porodicu, a najduže do navršenih pet godina života deteta.
Ako je smeštaj u usvojiteljsku, hraniteljsku, odnosno starateljsku porodicu iz stava 1 ovog člana nastupio pre navršena tri meseca života deteta, jedan od usvojilaca, hranitelj, odnosno staratelj deteta ima pravo da, radi nege deteta, odsustvuje sa rada do navršenih 11 meseci života deteta.
Za vreme odsustva sa rada radi nege deteta, usvojilac, hranitelj, odnosno staratelj ima pravo na naknadu zarade u skladu sa propisima o društvenoj brizi o deci.
Roditelj ili staratelj, odnosno lice koje se stara o osobi oštećenoj cerebralnom paralizom, dečjom paralizom, nekom vrstom plegije ili oboleloj od mišićne distrofije i ostalih teških oboljenja, na osnovu mišljenja nadležnog zdravstvenog organa, može na svoj zahtev da radi sa skraćenim radnim vremenom, ali ne kraćim od polovine punog radnog vremena.
Zaposleni koji radi sa skraćenim radnim vremenom, u smislu stava 1 ovog člana, ima pravo na odgovarajuću zaradu srazmerno vremenu provedenom na radu, u skladu sa zakonom, ovim ugovorom i ugovorom o radu.
Pravo iz člana 72 ovog ugovora ima i jedan od usvojilaca, hranitelj, odnosno staratelj deteta, ako je detetu, s obzirom na stepen psihofizičke ometenosti, potrebna posebna nega.
Jedan od roditelja ima pravo da odsustvuje sa rada dok dete ne navrši tri godine života.
Za vreme odsustvovanja sa rada iz stava 1 ovog člana, prava i obaveze po osnovu rada miruju, ako za pojedina prava zakonom i ovim ugovorom ili ugovorom o radu nije drukčije određeno.
6. Zabrana otkaza
Za vreme trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta, kao i odsustva sa rada radi posebne nege deteta, poslodavac ne može zaposlenom dati otkaz, osim ako je radni odnos zasnovan na određeno vreme ili ako su se stekli uslovi iz člana 122 tač. 3 do 5 i tačka 7 ovog ugovora.
Pravo iz člana 69 stav 2 i člana 76 ovog ugovora ima i usvojilac, hranitelj, odnosno staratelj deteta mlađeg od tri godine.
7. Zaštita invalida
Zaposlenom invalidu rada, u skladu sa propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju, poslodavac je dužan da obezbedi obavljanje poslova prema preostaloj radnoj sposobnosti.
Zaposlenom kod koga je, u skladu sa propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju, utvrđeno da postoji opasnost od nastanka invalidnosti na određenim poslovima, poslodavac je dužan da obezbedi obavljanje drugog odgovarajućeg posla.
Poslodavac može zaposlenom koji odbije da prihvati posao u smislu člana 79 ovog ugovora da otkaže ugovor o radu.
8. Obaveštenje o privremenoj sprečenosti za rad
Zaposleni je dužan da, najkasnije u roku od tri dana od dana nastupanja privremene sprečenosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju, o tome dostavi poslodavcu potvrdu lekara koja sadrži i vreme očekivane sprečenosti za rad.
U slučaju teže bolesti, potvrdu iz stava 1 ovog člana, umesto zaposlenog, poslodavcu dostavljaju članovi uže porodice ili druga lica sa kojima živi u porodičnom domaćinstvu.
Ako zaposleni živi sam potvrdu iz stava 1 ovog člana dužan je da dostavi u roku od tri dana od dana prestanka razloga zbog kojih nije mogao da dostavi potvrdu.
Ako poslodavac posumnja u opravdanost razloga za odsustvovanje sa rada u smislu stava 1 ovog člana, može da ponese zahtev nadležnom zdravstvenom organu radi utvrđivanja zdravstvene sposobnosti zaposlenog, u skladu sa zakonom.
VI ZARADE, NAKNADE ZARADA I DRUGA PRIMANJA
1. Zarada
Zaposleni ima pravo na odgovarajuću zaradu, koja se utvrđuje u skladu sa zakonom, ovim ugovorom i ugovorom o radu.
Zaposlenom se garantuje jednaka zarada za isti rad ili rad iste vrednosti koji ostvaruje kod poslodavca.
Zaradu, u smislu stava 1 ovog člana, čini:
- zarada koju je zaposleni ostvario za obavljeni rad i vreme provedeno na radu,
- uvećana zarada,
- naknada zarade i
- druga primanja.
Zarada koja se ostvaruje za obavljeni rad i vreme provedeno na radu utvrđuje se na osnovu:
- osnovne zarade i
- ostvarenih rezultata.
Osnovna zarada zaposlenog utvrđuje se na osnovu:
- vrednosti radnog časa,
- vrednosti - koeficijenta posla, i
- mesečnog fonda ostvarenih časova rada.
Zaposleni ostvaruju pravo na masu sredstava za isplatu zarada na osnovu:
- ostvarene zaposlenosti u obračunskom periodu (broja zaposlenih na osnovu časova rada),
- prosečno isplaćene zarade po zaposlenom u privredi grada u prethodnom mesecu i procenta korekcije zarade iz člana 85 Posebnog kolektivnog ugovora za komunalna preduzeća grada Beograda.
Ukoliko prosečna ciljna zarada zaposlenih kod poslodavca bude isplaćivana ispod prosečne ciljne zarade zaposlenih u privredi grada, usklađivanje će se vršiti sukcesivno, kontinuirano.
Masa zarada iz prethodnog člana ugovara se najkasnije do 30. novembra tekuće godine za narednu godinu na osnovu sporazumno utvrđene metodologije, odnosno mehanizma korelacije zarada u preduzećima i prosečno ostvarivane zarade u privredi Beograda, u zavisnosti od ekonomsko-finansijskog položaja preduzeća, mogućnosti osnivača definisanih na osnovama politike razvoja komunalnih delatnosti i na osnovu planiranog broja izvršilaca.
Masa zarada iz stava 1 ovog člana ugovara se u iznosu kojim će se cena rada za najjednostavniji rad u preduzeću, puno radno vreme i standardni učinak utvrditi u visini od najmanje 45% od mesečno isplaćene zarade po zaposlenom u privredi grada u prethodnom mesecu u odnosu na mesec za koji se vrši obračun i isplata zarada.
Masa zarada iz člana 85 ovog ugovora može se uvećati do 20% po zaključivanju ovog ugovora na predlog poslodavca i po dobijanju saglasnosti Izvršnog odbora Skupštine grada.
Vrednost posla utvrđuje se na osnovu složenosti, odgovornosti, uslova rada i stručne spreme koja je uslov za obavljanje određenog posla, polazeći od specifičnosti poslova svakog preduzeća.
Vrednost posla, iz st. 1 ovog člana, utvrđuje se ovim ugovorom.
Osnovna zarada u preduzeću kretaće se u rasponu od 1:6.
Ako je opštim aktom o sistematizaciji radnih mesta predviđena alternativna stručna sprema za vršenje određenih poslova, pri utvrđivanju cene rada za to mesto polazi se od cene rada za veći stepen stručnosti.
Osnovna zarada iz člana 83 ovog ugovora može se ugovorom o radu ugovoriti i u većem iznosu na osnovu sledećih kriterijuma:
- kvaliteta i tačnosti u ispunjavanju radnih zadataka polazeći od specifičnosti poslova,
- radne discipline,
- odgovornosti prema radu i sredstvima rada,
- radnog iskustva,
- stepen stručne spreme i osposobljenosti zaposlenog za poslove na kojima radi i
- drugih kriterijuma od značaja za procenu obima i kvaliteta, odnosno radnog doprinosa zaposlenog polazeći od specifičnosti osnovne delatnosti poslodavca.
Cena rada koji zaposleni obavlja utvrđuje se kao proizvod vrednosti radnog časa, vrednosti - koeficijenta posla koji zaposleni obavlja i ostvarenih časova rada.
Ostvarni rezultati rada zaposlenog utvrđuju se na dva načina, i to:
- na osnovu normativa za pojedine poslove u slučajevima kada se radni učinak može meriti;
- na osnovu ocene radnog doprinosa kad se radni učinak ne može meriti.
Normativi za ostvarene rezultate rada utvrđuju se odlukom direktora preduzeća na osnovu obima izvršenog posla polazeći od usvojenog Godišnjeg plana poslovanja i vremena potrebnog za izvršenje.
Kod poslova kod kojih se radni učinak može meriti i za koje su saglasno tome propisane norme, zarada zaposlenog može se umanjiti do 20% odnosno povećati do 20% u zavisnosti od ostvarenog učinka.
Ocenu radnog doprinosa daje poslodavac na predlog neposrednog rukovodioca u skladu sa kriterijumima koji se utvrđuju sporazumom direktora preduzeća i sindikata.
Na osnovu ocene ranog doprinosa, zarada zaposlenog može se umanjiti do 20%, odnosno povećati do 40%.
Osnovi za utvrđivanje rezultata rada iz člana 89 primenjuju se kumulativno, što znači da se uvećanje, odnosno umanjenje zarade zaposlenog na osnovu ocene radnog doprinosa može vršiti i za poslove za koje su utvrđene norme, s tim da ukupno uvećanje zarade zaposlenog ne može biti veće od 40%, odnosno ukupno umanjenje zarade zaposlenog ne može biti veće od 20%.
Ovim ugovorom utvrđuju se i razrađuju poslovi po grupama poslova, polazeći od stručne spreme i utvrđuje vrednost - koeficijent za svaki posao koji čine sastavni deo ovog ugovora.
Osnivač se obavezuje da zajedno sa poslodavcem obezbeđuje isplatu zarade za zaposlene u preduzeću u sledećim rokovima:
- akontacija za tekući mesec izmeću 20. i 25. u tekućem mesecu,
- konačan obračun zarade do 10. u narednom mesecu.
Prosečna zarada u preduzeću ostvarena po ovom ugovoru ne može biti niža od ostvarene prosečne zarade zaposlenih u privredi grada Beograda.
Poslodavac je dužan da zaposlenom, prilikom svake isplate konačnog obračuna zarade, dostavi pismeni obračun.
2. Uvećana zarada
Zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu, i to za:
- prekovremeni rad,
- rad na dan praznika koji je neradni dan,
- noćni rad,
- rad u smeni,
- rad nedeljom i
- vreme provedeno u radnom odnosu (minuli rad).
Poslodavac se obavezuje da zaposlenom uveća osnovnu zaradu, i to:
- za prekovremeni rad u koji se ne uračunava radno vreme unapred određeno na osnovu izvršenja godišnje preraspodele vremena za 45%;
- za rad na dan praznika koji je neradni za 150%;
- za rad noću (između 22 i šest časova narednog dana) ako takav rad nije uračunat pri utvrđivanju vrednosti posla za 45%;
- za rad u smeni 3%;
- za rad nedeljom 15%;
- za vreme provedeno u radnom odnosu (minuli rad) 0,5% cene rada utvrđene ovim ugovorom za svaku godinu radnog staža.
Ako se istovremeno steknu uslovi za uvećanje zarade u smislu stava 1 ovog člana po više osnova, procenat ne može biti niži od zbira procenata uvećanja po svakom od osnova.
3. Naknada zarade
Poslodavac je dužan da zaposlenom obezbedi naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada u visini od 100% prosečne zarade zaposlenog u mesecu u kome odsustvuje, i to u sledećim slučajevima:
- prekida rada do koga je došlo narednom nadležnog organa, odnosno ovlašćenog radnika;
- neobezbeđivanja zaštite na radu usled čega bi dalje obavljanje rada prouzrokovalo neposrednu opasnost po život i zdravlje zaposlenog ili drugih lica;
- korišćenje godišnjeg odmora ili plaćenog odsustva;
- praznika za koji je zakonom propisano da se ne radi;
- privremene nesposobnosti za rad ako je nesposobnost prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnim oboljenjem;
- davanja krvi, tkiva i drugog dela tela;
- odazivanje pozivu vojnih i drugih organa;
- stručnog osposobljavanja i usavršavanja radi potrebe procesa rada;
- učešća na radno-proizvodnom takmičenju i izložbi inovacija i drugih vidova stvaralaštva;
- prisustvovanje sednici Skupštine grada, njenih tela, sednici organa društvenog fonda ili organa sindikata i Saveza sindikata u svojstvu člana.
Zaposlenom pripada naknada zarade za vreme odsustvovanja sa posla zbog privremene sprečenosti za rad prouzrokovane bolešću ili povredom van rada najmanje u visini od 75% od zarade koju je ostvario u mesecu u kome je nastupila sprečenost, uvećana za dodatak po osnovu dužine vremena provedenog u radnom odnosu.
4. Druga primanja
Poslodavac je dužan da zaposlenom obezbedi pravo i isplati druga primanja koja su u funkciji izvršenja poslova i koja ulaze u zaradu, i to:
- troškove ishrane u toku rada u visini od 20%, prosečne isplaćene mesečne zarade po zaposlenom u privredi republike, prema poslednjem podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike, ili do visine neoporezovanog iznosa prema zvaničnim podacima nadležnog organa ako je to povoljnije za zaposlenog;
- regres zaposlenom za korišćenje godišnjeg odmora u visini prosečne isplaćene zarade po zaposlenom u privredi republike, prema poslednjem objavljenom podatku nadležnog republičkog organa za poslove statistike;
- troškove rada na terenu (terenski dodatak) u visini od 3% prosečne mesečne zarade po zaposlenom u privredi grada, prema poslednjim objavljenim podacima nadležnog organa za statistiku, odnosno najmanje u iznosu koji je po zakonu neoporeziv a ako nisu obezbeđeni smeštaj i ishrana zaposlenih i naknada troškova smeštaja i ishrane.
Poslodavac je dužan da zaposlenom obezbedi pravo i isplati druga primanja koja ne ulaze u zaradu, i to:
- otpremninu pri prestanku radnog odnosa radi korišćenja prava na penziju ili pri prestanku radnog odnosa po sili zakona zbog gubitka radne sposobnosti, najmanje u visini iznosa dve zarade koju bi radnik ostvario za mesec koji prethodi mesecu u kojem se isplaćuje otpremnina, s tim što tako isplaćena otpreminina ne može biti niža od dve prosečne zarade po zaposlenom isplaćene kod poslodavca za mesec koji prethodi mesecu u kojem se vrši isplata otpremnine, odnosno dve prosečne zarade isplaćene u privredi grada, prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike ako je to za zaposlenog povoljnije;
- pomoć zaposlenom u slučaju rođenja deteta u visini iznosa dve prosečne zarade po zaposlenom isplaćene kod poslodavca za mesec koji prethodi mesecu u kojem se vrši isplata;
- pomoć porodici u slučaju smrti zaposlenog i člana uže porodice u visini troškova pogrebnih usluga prema prosečnim cenama JKP;
- nagradu kao jubilej ili povodom jubilarne godine rada u preduzeću u visini od najmanje jedne prosečne zarade kod poslodavca, isplaćene u prethodnom mesecu u odnosu na mesec u kome se jubilarna nagrada isplaćuje.
Visina nagrade kao jubileja ili povodom jubilarne godine rada određuje se odlukom Upravnog odbora na predlog direktora preduzeća, uz prethodno obaveštenje osnivača u skladu sa kriterijumima i merilima utvrđenim posebnim aktom.
Poslodavac može zaposlenom da obezbedi pravo i isplati:
- solidarnu pomoć za slučajeve teže bolesti zaposlenog ili članova uže porodice, zdravstvenu rehabilitaciju zaposlenog, nastupanje teže invalidnosti, ublažavanje posledica elementarnih nepogoda, pružanje pomoći porodici umrlog zaposlenog, nabavke lekova za zaposlene ili člana uže porodice, u iznosu od jedne do tri prosečne zarade u privredi grada u mesecu koji prethodi mesecu u kome se vrši isplata, odnosno prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike, a na osnovu odluke Upravnog odbora, u skladu sa kriterijumima i merilima utvrđenim posebnim aktom;
- zajam za nabavku ogreva, zimnice, udžbenika do iznosa jedne prosečne zarade isplaćene u gradu u mesecu u kome se kredit isplaćuje, sa rokom vraćanja koji ne može biti duži od šest meseci;
Pravo na primanja iz st. 1 tačka 1 ovog člana mogu ostvariti bračni drug i deca, a ostali članovi uže porodice samo u slučaju da nemaju drugih primanja.
Pravo na primanja iz st. 1 ovog člana osim solidarne pomoći, ne mogu da ostvare zaposleni kojima je izrečeno upozorenje da postoji mogućnost za otkaz ugovora o radu.
Članovima uže porodice zaposlenog u smislu čl. 100 i 101 smatraju se bračni drug, deca, braća, sestre, roditelji, staraoci i lica koja žive u zajedničkom domaćinstvu.
5. Naknada troškova
Poslodavac je dužan da zaposlenom obezbedi naknadu troškova koji ne ulaze u zaradu, i to:
- troškove prevoza u javnom saobraćaju radi odlaska na rad i povratka sa rada, u visini pune cene prevozne karte. Pravo na troškove prevoza u javnom saobraćaju ima zaposleni koji od mesta stanovanja do mesta obavljanja delatnosti koristi javni gradski i prigradski prevoz kao jedino sredstvo prevoza;
- dnevnicu za službeno putovanje u zemlji u visini od 5% prosečne neto zarade po zaposlenom u privredi republike prema poslednjem objavljenom podatku nadležnog organa za statistiku, s tim što se putni troškovi priznaju u celosti prema priloženom računu, a troškovi noćenja do iznosa cene u hotelu "A" ili "B" kategorije;
- dnevnicu za službeno putovanje u inostranstvo do iznosa, pod uslovima i na način propisan za savezne organe, a ne manje od 75% od tog iznosa;
- troškove prevoza sopstvenim putničkim automobilom po pređenom kilometru u iznosu od 30% cene jednog litra benzina.
Korišćenje sopstvenog putničkog automobila u službene svrhe odobrava posebnom odlukom direktor preduzeća.
6. Minimalna zarada
Usled poremećaja poslovanja poslodavca, zaposlenom se može isplaćivati minimalna zarada.
Minimalna zarada za standardni učinak i puno radno vreme za zaposlene iznosi 40% od prosečne zarade u privredi republike prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike, uvećan za 20% po osnovu specifičnosti poslova i uslova rada.
Poslodavac može minimalnu zaradu isplaćivati na osnovu posebne odluke Upravnog odbora donete uz saglasnost sindikata u periodu ne dužem od šest meseci u toku kalendarske godine.
Prilikom donošenja odluke poslodavac zajedno sa sindikatom precizira rokove isplate razlike između isplaćene minimalne zarade i zarade zaposlenog koju bi ostvario na poslovima na koje je raspoređen.
7. Zarada iz dobiti
Poslodavac može zaposlenima da isplati zaradu iz dobiti ostvarene po godišnjem računu u visini koju utvrđuje Upravni odbor uz saglasnost osnivača.
Odluku o raspodeli dobiti i isplati zarade iz dobiti iz stava 1 ovog člana donosi Upravni odbor na predlog direktora preduzeća.
Zarada iz dobiti, odnosno ukupan iznos sredstava za ovu namenu može se isplatiti na dva načina, i to:
- kao trinaesta zarada koja se isplaćuje svim zaposlenima srazmerno doprinosu u ostvarivanju dobiti. Kriterijum za utvrđivanje doprinosa zaposlenog u ostvarivanju dobiti jeste bruto zarada koju je zaposleni ostvario za godinu za koju se isplaćuje deo zarade iz dobiti;
- kao nagrada za poseban doprinos u radu preduzeća koja se isplaćuje određenom zaposlenom u iznosu od najmanje jedne prosečne zarade u preduzeću u mesecu koji prethodi mesecu u kome se isplaćuje deo zarade iz dobiti, a na osnovu odluke direktora preduzeća.
Pravo na zaradu iz dobiti iz čl. 105 st. 3 tačka 1 ima i zaposleni:
- koji je u delu poslovne godine odsustvovao sa rada zbog privremene nesposobnosti za rad (bolovanje),
- na porodiljskom odsustvu koji je poslovnu godinu ili deo poslovne godine za koju se vrši isplata zarade iz dobiti proveo na radu,
- koji je započeo da koristi penziju tokom ili po isteku poslovne godine za koju se vrši isplata zarade iz dobiti,
- kojem je u toku poslovne godine prestao radni odnos.
Iznos zarade iz dobiti utvrđuje se srazmerno isplaćenoj zaradi koju je zaposleni ostvario za godinu za koju se vrši isplata zarada iz dobiti.
Pravo na zaradu iz dobiti nemaju zaposleni kojima je tokom godine prestao radni odnos zbog povrede radnih obaveza i radne discipline, zaposleni kome je izrečeno upozorenje o postojanju mogućnosti za otkaz ugovora o radu i zaposleni kojima je zarada umanjena za iznos destimulacije u toku tekuće godine.
Pravo na zaradu iz dobiti izuzetno imaju zaposleni kojima je zarada umanjena za iznos destimulacije jedanput u toku tekuće godine, ukoliko direktor preduzeća proceni da je takva destimulacija opravdala svrhu, odnosno da je nakon izricanja iste došlo do poboljšanja rada zaposlenog do nivoa standardnog učinka.
VII ZABRANA KONKURENCIJE
Ugovorom o radu mogu da se utvrde poslovi koje zaposleni ne može da radi u svoje ime i za svoj račun, kao i u ime i za račun drugog pravnog ili fizičkog lica, bez saglasnosti poslodavca kod koga je u radnom odnosu (u daljem tekstu: zabrana konkurencije).
Zabrana konkurencije može da se utvrdi samo ako postoje uslovi da zaposleni radom kod poslodavca stekne nova, posebno važna tehnološka znanja, širok krug poslovnih partnera ili da dođe do saznanja važnih poslovnih informacija i tajni.
Zabrana konkurencije važi za teritoriju grada Beograda, a odnosi se na poslove iz osnovne delatnosti poslodavca.
Ako zaposleni prekrši zabranu konkurencije, poslodavac ima pravo da od zaposlenog zahteva naknadu štete.
Ugovorom o radu poslodavac i zaposleni mogu da ugovore zabranu konkurencije u smislu člana 107 ovog ugovora i naknadu štete po prestanku radnog odnosa, u roku koji ne može da bude duži od dve godine po prestanku radnog odnosa.
Odredba stava 1 ovog člana neće se primenjivati, ako poslodavac zaposlenom otkaže ugovor o radu, a za to nije imao opravdani razlog u smislu člana 121 ovog ugovora.
VIII NAKNADA ŠTETE
Zaposleni je odgovoran za štetu koju na radu ili u vezi sa radom, namerno ili krajnjom nepažnjom, prouzrokuje poslodavcu, u skladu sa zakonom i ovim ugovorom.
Ako štetu prouzrokuje više zaposlenih, svaki zaposleni odgovoran je za deo štete koju je prouzrokovao.
Ako se za zaposlenog iz stava 2 ovog člana ne može utvrditi deo štete koju je prouzrokovao, smatra se da su svi zaposleni podjednako odgovorni i štetu nadoknađuju u jednakim delovima.
Ako je više zaposlenih prouzrokovalo štetu krivičnim delom sa umišljajem, za štetu odgovaraju solidarno.
Postupak utvrđivanja odgovornosti zaposlenog pokreće se na osnovu pisane prijave ili neposrednog saznanja direktora preduzeća i obuhvata: imenovanje komisije za utvrđivanje činjeničnog stanja, postupak utvrđivanja činjeničnog stanja, pismeni izveštaj komisije i odluku direktora preduzeća sa obrazloženjem.
Visina štete utvrđuje se na osnovu cenovnika ili knjigovodstvene evidencije vrednosti stvari.
Ako se visina štete ne može utvrditi u tačnom iznosu, odnosno na osnovu cenovnika ili knjigovodstvene evidencije ili bi utvrđivanje njenog iznosa prouzrokovalo nesrazmerne troškove, visinu naknade štete utvrđuje poslodavac u paušalnom iznosu, procenom štete ili veštačenjem stručnog lica.
Kad utvrdi sve činjenice i okolnosti od uticaja na odgovornost zaposlenog, poslodavac donosi odluku kojom se zaposleni obavezuje da nadoknadi štetu ili se oslobađa od odgovornosti.
Ako poslodavac nađe da je zaposleni dužan da naknadi štetu, određuje način kako će zaposleni štetu da naknadi i u kom roku.
Poslodavac može zaposlenog obavezati da štetu naknadi u novcu ili, ako je to moguće, popravkom ili dovođenjem oštećene stvari u stanje u kome je postojalo pre nastupanja štete.
O tome da li pristaje ili ne pristaje da naknadi štetu, zaposleni je dužan da da pismenu izjavu.
Ako zaposleni ne pristane da nadoknadi štetu ili ne nadoknadi štetu u roku od tri meseca od dana davanja izjave da pristaje da štetu nadoknadi, o šteti odlučuje nadležni sud.
Poslodavac može, u opravdanim slučajevima, delimično osloboditi zaposlenog od naknade štete koju je prouzrokovao osim ako je štetu prouzrokovao namerno.
Predlog za oslobađanje od naknade štete može podneti zaposleni.
Pri donošenju odluke o delimičnom oslobođenju od naknade štete, poslodavac će ceniti rad i ponašanje zaposlenog, kao i da li bi zaposleni sa nadoknadom štete bio doveden u težak materijalni položaj.
Zaposleni koji je u radu ili u vezi sa radom, namerno ili krajnjom nepažnjom, prouzrokovao štetu trećem licu, a koju je naknadio poslodavac, dužan je da poslodavcu naknadi iznos isplaćene štete.
Ako zaposleni pretrpi povredu ili štetu na radu ili u vezi sa radom, poslodavac je dužan da mu nadoknadi štetu, u skladu sa zakonom i ovim ugovorom.
Ako se u roku od 30 dana od dana pretrpljene povrede ili štete na radu ili u vezi sa radom poslodavac i zaposleni ne sporazumeju o naknadi štete, zaposleni ima pravo da naknadu štete zahteva pred nadležnim sudom.
IX PRESTANAK RADNOG ODNOSA
Radni odnos prestaje:
- istekom roka za koji je zasnovan;
- kad zaposleni navrši 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja, ako se poslodavac i zaposleni drukčije ne sporazumeju;
- sporazumom između zaposlenog i poslodavca;
- otkazom ugovora o radu od strane poslodavca i zaposlenog;
- na zahtev roditelja ili staratelja zaposlenog mlađeg od 18 godina života;
- smrću zaposlenog;
- u drugim slučajevima utvrđenim zakonom.
Zaposlenom prestaje radni odnos nezavisno od njegove volje i volje poslodavca:
- ako je na način propisan zakonom utvrđeno da je kod zaposlenog došlo do gubitka radne sposobnosti - danom dostavljanja pravosnažnog rešenja o utvrđivanju gubitka radne sposobnosti;
- ako mu je, po odredbama zakona, odnosno pravosnažnoj odluci suda ili drugog organa zabranjeno da obavlja određene poslove, a ne može da mu se obezbedi obavljanje drugih poslova - danom dostavljanja pravosnažne odluke;
- ako zbog izdržavanja kazne zatvora mora da bude odsutan sa rada duže od šest meseci - danom stupanja na izdržavanje kazne;
- ako mu je izrečena mera bezbednosti, vaspitna ili zaštitna mera u trajanju dužem od šest meseci i zbog toga mora da bude odsutan sa rada - danom početka primenjivanja te mere;
- usled stečaja, likvidacije, odnosno u svim drugim slučajevima prestanka rada poslodavca, u skladu sa zakonom.
1. Sporazumni prestanak radnog odnosa
Radni odnos može da prestane na osnovu pismenog sporazuma poslodavca i zaposlenog.
2. Otkaz od strane zaposlenog
Zaposleni ima pravo da poslodavcu otkaže ugovor o radu.
Otkaz ugovora o radu zaposleni dostavlja poslodavcu u pismenom obliku, najmanje 15 dana pre dana koji je zaposleni naveo kao dan prestanka radnog odnosa.
U slučaju otkaza iz stava 1 ovog člana, zbog povrede obaveza od strane poslodavca utvrđenih zakonom, opštim aktom, ovim ugovorom ili ugovorom o radu, zaposleni ima sva prava po osnovu rada kao u slučaju da mu je nezakonito prestao radni odnos.
3. Otkaz od strane poslodavca
Poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca, i to:
- ako je utvrđeno da zaposleni ne ostvaruje rezultate rada odnosno standardni učinak na radu tri meseca u toku kalendarske godine;
- ako je utvrđeno da zaposleni nema znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi;
- ako zaposleni svojom krivicom čini povredu radne obaveze utvrđene ugovorom o radu;
- ako ne poštuje radnu disciplinu, tj. ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca;
- ako zaposleni učini krivično delo na radu ili u vezi sa radom;
- ako se zaposleni ne vrati na rad kod poslodavca u roku od 15 dana od dana isteka roka za neplaćeno odsustvo ili mirovanja radnog odnosa u smislu Zakona o radu i ovog ugovora;
- ako zaposleni zloupotrebi bolovanje;
- ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanje određenog posla.
Poslodavac je dužan da pre otkaza ugovora o radu, u slučaju iz stava 1 tač. 3) i 4) ovog člana zaposlenog upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu.
Otkaz ugovora o radu iz stava 1 tačka 8) ovog člana poslodavac može dati zaposlenom samo ako ne može da mu obezbedi obavljanje drugih poslova, odnosno da ga osposobi za rad na drugim poslovima.
Poslodavac ne može, u slučaju otkaza ugovora o radu zaposlenom iz stava 1 tačka 8) ovog člana, na istim poslovima da zaposli drugo lice u roku od tri meseca od dana prestanka radnog odnosa.
U slučajevima iz stava 1 tač. 1) i 2) ovog člana, presudne činjenice koje ukazuju da zaposleni ne ostvaruje rezultate rada i nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi, utvrđuje odgovarajuća komisija od najmanje tri člana od kojih je jedan predstavnik organizacije sindikata.
Opravdanim razlogom za otkaz ugovora o radu, u smislu člana 121 ovog ugovora, ne smatra se:
- privremena sprečenost za rad usled bolesti, nesreće na radu ili profesionalnog oboljenja;
- korišćenje porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta;
- odsluženje ili dosluženje vojnog roka;
- članstvo u političkoj organizaciji, sindikatu, pol, jezik, nacionalna pripadnost, socijalno poreklo, veroispovest, političko ili drugo uverenje ili neko drugo lično svojstvo zaposlenog;
- obraćanje zaposlenog sindikatu ili organima nadležnim za zaštitu prava iz radnog odnosa u skladu sa zakonom i ovim ugovorom.
Poslodavac može da ponudi zaposlenom zaključivanje ugovora o radu pod izmenjenim okolnostima.
Poslodavac može da ponudi zaključivanje ugovora o radu u smislu stava 1 ovog člana samo iz opravdanih razloga.
Zaposlenom koji odbija da zaključi ugovor o radu, u smislu stava 1 ovog člana, poslodavac može da otkaže ugovor o radu.
4. Postupak u slučaju otkaza
Otkaz ugovora o radu iz člana 121 stav 1 tač. 1 do 4, 6 i 7 poslodavac može dati zaposlenom u roku od tri meseca od dana saznanja za činjenice koje su osnov za davanje otkaza, odnosno u roku od šest meseci od dana nastupanja činjenica koje su osnov za davanje otkaza.
Otkaz ugovora o radu iz člana 121 stav 1 tačka 5 ovog ugovora poslodavac može dati zaposlenom, najkasnije do isteka roka zastarelosti utvrđenog zakonom za krivično delo.
Poslodavac je dužan da, pre isteka ugovora o radu zaposlenom, zatraži mišljenje sindikata čiji je zaposleni član.
Sindikat je dužan da dostavi svoje mišljenje iz stava 3 ovog člana u roku od pet dana.
Otkaz ugovora o radu daje se u pisanom obliku i obavezno sadrži obrazloženje i pouku o pravnom leku.
Akt iz stava 1 ovog člana konačan je danom dostavljanja zaposlenom.
Do dana prestanka radnog odnosa poslodavac je dužan da izvrši uplatu svih dospelih zarada i drugih primanja.
Postupak za proveru ostvarenih rezultata ili utvrđivanja potrebnih znanja i sposobnosti zaposlenog pokreće se rešenjem direktora preduzeća na osnovu predloga neposrednog rukovodioca.
Rešenje iz stava 1 ovog člana sadrži ime i prezime zaposlenog, poslove na koje je zaposleni raspoređen i dokaze koji ukazuju na neostvarenje predviđenih rezultata rada ili nepostojanje potrebnih znanja i sposobnosti.
Zaposleni koji ne ostvaruje potrebne rezultate ili nema potrebna znanja i sposobnosti može otkazati ugovor o radu, u skladu sa zakonom.
Zaposleni kome je ugovor o radu otkazan zato što ne ostvaruje potrebne rezultate ili nema potrebna znanja i sposobnost, ima pravo na isplatu novčane naknade, i to:
- do dve godine neprekidnog rada kod poslodavca - u visini jedne zarade;
- od 10 do 20 godina neprekidnog rada kod poslodavca - u visini dve zarade;
- preko 20 godina neprekidnog rada kod poslodavca - u visini dve i po zarade.
Zaradom u smislu stava 1 ovog člana smatra se zarada koju je zaposleni ostvario u skladu sa zakonom i ovim ugovorom.
5. Udaljenje zaposlenog sa rada
Zaposleni može da bude privremeno udaljen sa rada ako je protiv njega pokrenut krivični postupak zbog krivičnog dela učinjenog na radu ili u vezi sa radnom ili ako je učinio povredu radne obaveze koja ugrožava imovinu veće vrednosti.
Zaposleni kome je određen pritvor udaljuje se sa rada od prvog dana pritvora, dok pritvor traje.
Za vreme privremenog udaljenja zaposlenog sa rada u smislu čl. 128 i 129 ovog ugovora, zaposlenom pripada naknada zarade u visini jedne četvrtine, a ako izdržava porodicu u visine jedne trećine mesečne zarade koju je ostvario za mesec pre privremenog udaljenja.
Naknada zarade za vreme privremenog udaljenja u smislu člana 128 ovog ugovora, isplaćuje se na teret organa koji je odredio pritvor.
Udaljenje iz člana 128 ovog ugovora može da traje najduže tri meseca, u kom periodu je poslodavac dužan da zaposlenog vrati na rad ili da mu otkaže Ugovor o radu, ako za to postoje opravdani razlozi iz člana 122 stav 1 tač. 3 do 5 ovog ugovora.
Zaposlenom za vreme privremenog udaljenja sa rada pripada razlika između iznosa naknade zarade primljene po osnovu člana 130 ovog ugovora i punog iznosa zarade ostvarene za mesec pre privremenog udaljenja uvećanog za prosečni porast zarada zaposlenih kod poslodavca za vreme u kome mu pripada naknada, i to:
- ako krivični postupak protiv njega bude obustavljen pravosnažnom odlukom, ili ako pravosnažnom odlukom bude oslobođen optužbe, ili je optužba protiv njega odbijena, ali ne zbog nenadležnosti;
- ako zaposlenom ne prestane radni odnos u smislu člana 122 stav 1 tač. 3 do 5 ovog ugovora.
6. Višak zaposlenih
Ukoliko poslodavac namerava da otkaže ugovor o radu za više od 10% zaposlenih od ukupnog broja zaposlenih u toku kalendarske godine zbog tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena, dužan je da donese program rešavanja viška zaposlenih.
Program iz stava 1 ovog člana sadrži podatke o zaposlenima koji predstavljaju višak, poslove koji obavljaju, kvalifikacionu strukturu, godine starosti, mere kojima se stvaraju uslovi za njihovo zapošljavanje i rok u kome će dati otkaz, a donosi se u saradnji sa organizacijom nadležnom za poslove zapošljavanja.
Upravni odbor preduzeća formiraće zajedničku komisiju za socijalni dijalog sastavljenu od predstavnika poslodavca i reprezentativnog sindikata.
Zadatak ove komisije je: izrada socijalnog programa za zaposlene, programa racionalizacije broja zaposlenih, programa prestrukturiranja i unapređenja poslovanja osnovne delatnosti i izrada kriterijuma za dodatno stimulisanje neposrednih izvršilaca u osnovnoj delatnosti.
Socijalnim programom mogu se utvrditi drugačiji kriterijumi i otpremnine u većim iznosima od utvrđenih ovim ugovorom.
Ako u preduzeću zbog tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena postoji višak zaposlenih, pri utvrđivanju zaposlenih za čijim je radom prestala potreba primenjuje se sledeći kriterijum:
- ostvareni radni učinak, odnosno doprinos u radu na istim poslovima.
U slučaju da zaposleni koji je u komunalnoj delatnosti proveo više od 20 godina ostvaruje jednake rezultate u radu na istim poslovima u odnosu na druge zaposlene, ne može mu bez njegove saglasnosti prestati radni odnos usled tehnološkog unapređenja ili ekonomskih teškoća.
U slučaju otkaza ugovora o radu u smislu člana 121 stav 1 tačka 8 ovog ugovora, poslodavac je dužan da isplati otpremninu u visini utvrđenoj ovim ugovorom, i to:
|
- do 10 godina |
|
u visini dvostrukog |
|
- od 10 do 20 godina |
|
u visini trostrukog |
|
- od 20 do 30 godina |
|
u visini četvorostrukog |
|
- preko 30 godina |
|
u visini petostrukog |
Zaposlenom sa 50 godina života poslodavac je dužan isplatiti uvećanu otpremninu u visini trostrukog iznosa preko iznosa zarade koji mu pripada po osnovu kriterijuma iz st. 1 ovog člana.
Zaradom, u smislu stava 1 ovog člana, smatra se zarada koju bi zaposleni ostvario u skladu sa opštim aktom i ovim ugovorom za mesec koji prethodi mesecu u kome mu prestaje radni odnos.
Zaposleni kome poslodavac posle isplate otpremnine u smislu člana 136 ovog ugovora otkaže ugovor o radu zbog prestanka potrebe za njegovim radom, ostvaruje pravo na novčanu naknadu i pravo na penzijsko i invalidsko osiguranje i zdravstvenu zaštitu, u skladu sa propisima o zapošljavanju.
X OSTVARIVANJE I ZAŠTITA PRAVA ZAPOSLENIH
O pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa odlučuje direktor ili zaposleni koga on ovlasti.
Ovlašćenje iz stava 1 ovog člana daje se u pisanom obliku.
Zaposlenom se u pisanom obliku lično dostavlja svaki poziv, obaveštenje, rešenje ili bilo koji drugi akt koji se odnosi na ostvarivanje prava, obaveza i odgovornosti iz radnog odnosa, sa obrazloženjem i poukom o pravnom leku, uz njegov potpis da ga je primio.
U slučaju da je zaposleni odsutan sa rada iz bilo kog razloga ili nije u mogućnosti da neposredno primi akt iz stava 3, dostava se vrši slanjem preporučene pošiljke ili telegrama na poslednju adresu koju je zaposleni prijavio u preduzeću.
Ukoliko zaposleni odbije prijem akata, ako je njegova adresa nepoznata ili se dostava ne može izvršiti slanjem preporučene pošiljke ili telegrama iz bilo kog razloga, dostavljanje se vrši isticanjem na oglasnoj tabli preduzeća, a po proteku roka od tri dana smatra se da je dostavljanje zaposlenom izvršeno.
1. Zaštita pojedinačnih prava
Ako nastane spor između poslodavca i zaposlenog, poslodavac i zaposleni mogu sporno pitanje da reše sporazumno.
Predlog za rešavanje spornog pitanja sporazumno mogu podneti i poslodavac i zaposleni u roku od tri dana od dana nastanka spornog pitanja.
Predlog iz stava 2 ovog člana podnosi se u pismenom obliku.
Postignuti sporazum je konačan i obavezuje i poslodavca i zaposlenog.
Ako se poslodavac ili zaposleni ne izjasne o predlogu za sporazumno rešavanje spornog pitanja u roku od tri dana od dana podnošenja predloga ili ako zaposleni i poslodavac ne mogu sporno pitanje da reše sporazumno, mogu da iznesu pred arbitražu.
Arbitraža ima tri člana. U sastav arbitraže ulazi po jedan predstavnik strane u sporu i jedan arbitar koga strane u sporu odrede sporazumom iz reda stručnjaka za oblast koja je predmet spora.
Postupak pred arbitražom može pokrenuti svaka od strana u sporu. Postupak pred arbitražom pokreće se u pisanom obliku.
Odluka pred arbitražom je konačna i obavezuje poslodavca i zaposlenog.
Protiv odluke kojom je povređeno pravo zaposlenog ili kada je zaposleni saznao za povredu prava, zaposleni ili sindikat ako ga zaposleni ovlasti, može da pokrene spor pred nadležnim sudom.
Rok za pokretanje spora je 15 dana od dana dostavljanja odluke, odnosno saznanja za povredu.
Spor iz stava 1 ovog člana pravosnažno se okončava pred nadležnim sudom u roku od šest meseci od dana pokretanja spora.
2. Rokovi zastarelosti potraživanja iz radnog odnosa
Sva novčana potraživanja iz radnog odnosa smatraju se obročnim davanjima i zastarevaju u roku od tri godine od dana nastanka obaveze.
XI POSEBNE ODREDBE
1. Privremeni i povremeni poslovi
Poslodavac može, za obavljanje poslova iz delatnosti poslodavca koji su po svojoj prirodi takvi da ne traju duže od 180 radnih dana u kalendarskoj godini, sa određenim licem da zaključi ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova, u skladu sa zakonom.
Lice sa kojim je zaključen ugovor u smislu stava 1 ovog člana ima pravo na penzijsko, invalidsko i zdravstveno osiguranje i pravo na osiguranje za slučaj povrede na radu i profesionalnog oboljenja.
Lice sa kojim je zaključen ugovor u smislu stava 1 ovog člana ima pravo na osiguranje za slučaj povrede na radu i profesionalnog oboljenja.
Obveznik uplate doprinosa iz stava 2 ovog člana je poslodavac.
2. Ugovor o delu
Poslodavac može, sa određenim licem, da zaključi ugovor o delu radi obavljanja poslova koji su van delatnosti poslodavca, a koji imaju za predmet samostalnu izradu ili opravku određene stvari ili samostalno izvršenje određenog fizičkog ili intelektualnog rada.
XII PREGOVARANJE I ZAKLJUČIVANJE KOLEKTIVNOG UGOVORA
1. Postupak za izmenu i dopunu Kolektivnog ugovora
Postupak za izmenu i dopunu ovog ugovora pokreću učesnici ovog ugovora.
Postupak za izmenu i dopunu ovog ugovora pokreće se na osnovu pismenog predloga učesnika ugovora.
Učesnici ovog ugovora dužni su da u roku od 15 dana razmotre pismeni predlog za izmenu i dopunu ovog ugovora i da o predlogu odluče.
2. Važenje i otkaz Kolektivnog ugovora
Ovaj kolektivni ugovor zaključuje se na neodređeno vreme.
Važenje ovog ugovora može prestati sporazumom učesnika ovog ugovora ili otkazom, na način utvrđen ovim ugovorom.
Ovaj ugovor prestaje sporazumom kada pismeni sporazum o prestanku ovog ugovora potpišu učesnici ovog ugovora.
Ovaj ugovor prestaje otkazom kada jedan od učesnika ovog ugovora podnese otkaz u pisanoj formi drugom učesniku ovog ugovora.
U slučaju otkaza ovaj ugovor primenjuje se najduže šest meseci od dana podnošenja otkaza ako zakonom nije drukčije određeno, s tim što su učesnici dužni da postupak pregovaranja započnu najkasnije u roku od 15 dana od dana podnošenja otkaza.
Po isteku roka iz stava 5 ovog člana, ovaj ugovor prestaje da važi ako se učesnici ovog ugovora drukčije ne sporazumeju.
3. Rešavanje sporova
Ako nastane spor u postupku zaključivanja, odnosno izmena i dopuna ovog ugovora, spor se rešava mirnim putem.
Sporna pitanja u primeni ovog ugovora rešava arbitraža koju obrazuju učesnici ovog ugovora u roku od 15 dana od nastanka spora.
Odluka arbitraže o spornom pitanju obavezuje učesnike.
Arbitraža ima tri člana. U sastav arbitraže ulaze po jedan predstavnik učesnika u sporu i jedan arbitar koga učesnici u sporu odrede sporazumno.
Učesnici ovog ugovora će troškove rada arbitraže snositi solidarno do 50% od ukupnog iznosa.
Učesnici u zaključivanju ovog ugovora mogu pred nadležnim sudom da ostvare zaštitu prava utvrđenih ovim ugovorom.
XIII UČEŠĆE U UPRAVLJANJU
Upravni odbor i Nadzorni odbor preduzeća sačinjavaju predstavnici osnivača i zaposlenih.
Predstavnike zaposlenih u Upravnom i Nadzornom odboru imenuje osnivač na predlog direktora preduzeća.
XIV USLOVI ZA RAD SINDIKATA
Poslodavac je dužan da u skladu sa zakonom zaposlenima omogući sindikalno organizovanje i sprovođenje aktivnosti usmerenih na poboljšanje njihovih uslova rada i ukupnog životnog položaja.
Poslodavac je obavezan da sindikatu omogući delovanje u skladu sa njegovom ulogom i zadacima iz zakona i kolektivnih ugovora, i to:
- da pokreće inicijative, podnosi zahteve i predloge i da zauzima stavove o svim pitanjima od značaja za materijalni, socijalni položaj zaposlenih i uslove rada;
- da se informiše o pitanjima koja su od značaja za materijalni, socijalni položaj zaposlenih;
- da se upozna sa materijalima, da prisustvuje sednicama na kojima se razmatraju mišljenja, predlozi, inicijative i zahtevi sindikata, odnosno na kojima se odlučuje o pojedinačnim pravima zaposlenih.
Poslodavac je dužan:
- da sindikatu obezbedi korišćenje prostorija bez plaćanja naknade i pružanje potrebnih stručnih, administrativnih i tehničkih usluga neophodnih za njegov rad;
- da omogući predsedniku reprezentativnog sindikata da profesionalno obavlja funkciju predsednika, kako bi se sprovodile sve aktivnosti i zadaci, u interesu zaposlenih i poslodavca, koji proizilaze iz zakona i kolektivnih ugovora i da za to vreme prima naknadu zarade;
- da predsedniku - povereniku reprezentativnog sindikata sporazumno obezbedi utvrđen broj plaćenih časova mesečno za obavljanje njegove funkcije, a ako se sporazum ne postigne, najmanje 40 plaćenih časova;
- da sindikalnim poverenicima i predsednicima sindikalnih podružnica drugih sindikalnih organizacija sporazumno obezbedi utvrđen broj plaćenih časova mesečno za obavljanje funkcija, a ako se sporazum ne postigne, najmanje jednu polovinu od plaćenih časova koji se obezbeđuju za predsednika tog sindikata srazmerno broju članova;
- da predstavnicima sindikata omogući informisanje zaposlenih isticanjem obaveštenja na određenim mestima, pristupačnim zaposlenima i za to određenim;
- da predstavnici sindikata mogu odsustvovati sa posla radi prisustvovanja sindikalnim sastancima, konferencijama, sednicama i kongresima na koje su pozvani;
- da se mišljenja i predlozi reprezentativnog sindikata razmotre pre donošenja odluka od značaja za materijalni, ekonomski i socijalni položaj zaposlenih, i da se u odnosu na njih opredeli;
- da predsednika reprezentativnog sindikata poziva na sednice upravnog odbora, kao i predsednike drugih sindikata kada se razmatraju inicijative koje uputi određeni sindikat ili odlučuje o pitanjima koja se odnose na prava i obaveze zaposlenih.
Predsednik reprezentativnog sindikata koji profesionalno obavlja svoju dužnost za vreme mandata ima pravo na naknadu zarade najmanje u visini zarade koju bi ostvario na poslovima na koje je raspoređen.
Predsedniku sindikalne organizacije i članovima odbora, predsednicima sindikalnih podružnica i sindikalnim poverenicima, ako postupaju u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorima, ne može se ponuditi ugovor pod izmenjenim uslovima ako je to za njega nepovoljnije, ili na drugi način dovesti u nepovoljniji položaj zbog sindikalne aktivnosti za vreme obavljanja svojih funkcija.
Reprezentativni sindikat i drugi sindikati u preduzeću dužni su da svoj rad organizuju tako da ne smeta redovnom radu i funkcionisanju preduzeća i da ne remeti propisanu radnu disciplinu.
XV ORGANIZOVANJE PROCESA ŠTRAJKA
Način organizovanja i sprovođenja štrajka vrši se u skladu sa Zakonom o štrajku i Kolektivnim ugovorom.
Osnivač svojim aktom utvrđuje minimum procesa rada za vreme štrajka.
O utvrđenom minimumu procesa rada obaveštavaju se, pored javnih komunalnih preduzeća, svi korisnici preko sredstava javnog informisanja, imajući na umu da preduzeće pruža usluge koje su od značaja za funkcionisanje grada.
Ukoliko se zbog neobezbeđivanja prava iz ovog ugovora i pojedinačnih kolektivnih ugovora organizuje štrajk, on će se sprovoditi u skladu sa zakonom i zaposlenima koji u njemu učestvuju obezbediće se naknada.
XVI ZAVRŠNE ODREDBE
Zaključivanjem ovog kolektivnog ugovora, prestaje da važi Pojedinačni kolektivni ugovor broj 3941 od 20. oktobra 1994. godine.
Ovaj ugovor stupa na snagu danom zaključenja a primenjuje se danom objavljivanja u "Službenom listu grada Beograda".
Odredbe o zaradama iz ovog ugovora primeniće se počev od obračuna zarada za jun 2003. godine.
PREGLED KOEFICIJENATA ZA TIPIČNA RADNA MESTA
|
|
||
|
Grupa posla |
Tipični poslovi |
Koeficijent |
|
|
||
|
1 |
2 |
3 |
|
|
||
|
I |
NEKVALIFIKOVANI RADNIK (fizički radnik početnik) |
1,0 |
|
|
||
|
II |
POSLOVI NEKVALIFIKOVANIH RADNIKA KOJI SE OBAVLJAJU PO JEDNOSTAVNOM POSTUPKU I SA JEDNOSTAVNIM SREDSTVIMA RADA |
1,7-1,9 |
|
|
pomoćni radnik |
|
|
|
radnik na održavanju higijene |
|
|
|
točilac pića |
|
|
|
kafe-kuvarica |
|
|
|
radnik na utovaru - istovaru robe |
|
|
|
perač mašinskog pranja |
|
|
|
telefonista |
|
|
|
čuvar |
|
|
|
||
|
III |
POSLOVI POLUKVALIFIKOVANIH RADNIKA |
2,0 |
|
|
evidentičar u boks garaži |
|
|
|
pomoćni radnik na prenosu vozila |
|
|
|
signalista na autodizalici |
|
|
|
||
|
IV |
SREDNJE SLOŽENI POSLOVI KV RADNIKA |
2,2-2,4 |
|
|
domar - ložač |
|
|
|
vozač viljuškara |
|
|
|
magacioner - dobavljač |
|
|
|
kuvar |
|
|
|
bravar |
|
|
|
automehaničar |
|
|
|
autolimar |
|
|
|
vulkanizer |
|
|
|
elektroničar |
|
|
|
autoelektričar |
|
|
|
probni vozač |
|
|
|
serviser |
|
|
|
stolar |
|
|
|
vodoinstalater |
|
|
|
električar |
|
|
|
mašinista |
|
|
|
moler - farbar |
|
|
|
||
|
V |
SREDNJE SLOŽENI POSLOVI SSS, VEZANI ZA PRIPREMU I PRAĆENJE PROCESA RADA UKLJUČUJUĆI I ADMINISTRATIVNO-TEHNIČKE POSLOVE |
2,2-2,4 |
|
|
inkasant |
|
|
|
sekretarica - telefonista |
|
|
|
daktilograf |
|
|
|
referent za opšte poslove |
|
|
|
referent za obradu podataka |
|
|
|
administrativni radnik |
|
|
|
arhitektonski tehničar |
|
|
|
građevinski tehničar |
|
|
|
saobraćajni tehničar |
|
|
|
tehničar evidencije |
|
|
|
referent prodaje usluga |
|
|
|
fakturista |
|
|
|
operater na računaru |
|
|
|
skladištar carinske robe |
|
|
|
referent za poslove registracije i osiguranja |
|
|
|
carinski referent |
|
|
|
likvidator ulaznih faktura |
|
|
|
referent nabavke |
|
|
|
blagajnik pomoćne blagajne |
|
|
|
referent arhive i umnožavanja materijala |
|
|
|
sekretarica |
|
|
|
poslovni sekretar |
|
|
|
WEB administrator |
|
|
|
||
|
VI |
SLOŽENI POSLOVI SSS, VKV RADNICI KOJI PODRAZUMEVAJU SPECIJALIZACIJU U PROCESU RADA |
2,6 |
|
|
likvidator platnog prometa |
|
|
|
referent za poslove evidencije |
|
|
|
referent obračuna zarada |
|
|
|
referent za poslove obezbeđenja |
|
|
|
vozač instruktor "B" i "C" kategorije |
2,8 |
|
|
referent zaštite na radu |
|
|
|
blagajnik glavne blagajne |
|
|
|
glavni skladištar |
|
|
|
parking kontrolor |
|
|
|
vozač autobusa |
|
|
|
vozač specijalnog vozila na prenosu vozila |
|
|
|
samostalni referent za radne odnose |
|
|
|
tehničar - pregledač vođa smene |
|
|
|
organizator poslova autoperionice |
|
|
|
vođa smene u restoranu |
|
|
|
glavni skladištar |
|
|
|
referent pretplate i zauzeća |
|
|
|
računovodstveni analitičar |
|
|
|
samostalni referent obezbeđenja objekata |
|
|
|
referent administrativno-tehničkih poslova |
|
|
|
glavni instruktor |
|
|
|
bilansista - kontista |
3,0 |
|
|
glavni kuvar |
|
|
|
organizator parkiranja |
|
|
|
samostalni carinski referent |
|
|
|
geodetski inženjer |
|
|
|
samostalni referent PPZ |
|
|
|
glavni referent nabavke |
|
|
|
glavni referent finansijske operative |
|
|
|
administrator SQL baza |
|
|
|
||
|
VII |
SLOŽENI SPECIJALIZOVANI POSLOVI VEZANI ZA ORGANIZACIONO, OPERATIVNO I STRUČNO VOĐENJE PROCESA RADA, SLOŽENI POSLOVI NA PRIPREMI, PRAĆENJU I ANALIZIRANJU PROCESA RADA I RUKOVOĐENJE PROCESOM RADA |
3,4 - 3,6 |
|
|
rukovodilac opštih poslova |
|
|
|
dispečer - vođa smene |
|
|
|
poslovođa servisa |
|
|
|
poslovođa održavanja |
|
|
|
poslovođa parking kontrole |
|
|
|
sistem administrator |
|
|
|
samostalni referent zaštite na radu |
|
|
|
samostalni referent za opšte poslove |
|
|
|
projektant programskih rešenja inf. sistema |
|
|
|
šef službe |
|
|
|
||
|
VIII |
SLOŽENI POSLOVI VSS, POSLOVI ANALIZE, KONTROLE I RUKOVOĐENJA PROCESA RADA |
3-6 |
|
|
stručni saradnik za pravne poslove |
|
|
|
samostalni referent dok. inf. poslove |
|
|
|
sekretar organa upravljanja |
|
|
|
odgovorni projektant |
|
|
|
inženjer izgradnje |
|
|
|
inženjer mirujućeg saobraćaja |
|
|
|
projektant informacionog sistema |
3,8 |
|
|
samostalni stručni saradnik za pravne poslove |
|
|
|
glavni dispečar |
|
|
|
glavni inženjer |
3,8 |
|
|
glavni projektant |
|
|
|
šef službe, centra |
4,0-4,5 |
|
|
koordinator |
|
|
|
savetnik direktora |
|
|
|
||
|
IX |
NAJSLOŽENIJI POSLOVI VISOKE STRUČNE SPREME U PROCESU RADA I RUKOVOĐENJA |
|
|
|
pomoćnik direktora |
6,5 |
|
|
izvršni direktor |
|
|
|
zamenik direktora |
8,0 |
|
|
||
|
Za sve poslove rukovođenja zaključno sa zamenikom direktora mogu se odrediti dodatni koeficijenti u rasponu |
0,1-2,2 |
|
|
|
||