ZAKONO POTVRĐIVANJU SPORAZUMA O ZAJMU IZMEĐU EVROPSKE ZAJEDNICE, KAO ZAJMODAVCA, SAVEZNE REPUBLIKE JUGOSLAVIJE, KAO ZAJMOPRIMCA, I NARODNE BANKE JUGOSLAVIJE, KAO ZASTUPNIKA ZAJMOPRIMCA SA ANEKSIMA("Sl. list SRJ - Međunarodni ugovori", br. 7/2001) |
ČLAN 1
Potvrđuje se Sporazum o zajmu između Evropske zajednice, kao Zajmodavca, Savezne Republike Jugoslavije, kao Zajmoprimca i Narodne banke Jugoslavije, kao Zastupnika Zajmoprimca sa aneksima, potpisan 14. septembra 2001. godine u Beogradu u originalu na engleskom jeziku.
ČLAN 2
Tekst Sporazuma u originalu na engleskom jeziku i u prevodu na srpski jezik glasi:
SPORAZUM O ZAJMU
IZMEĐU EVROPSKE ZAJEDNICE KAO ZAJMODAVCA
SAVEZNE REPUBLIKE JUGOSLAVIJE KAO ZAJMOPRIMCA
NARODNE BANKE JUGOSLAVIJE KAO ZASTUPNIKA ZAJMOPRIMCA
225.000.000 EVRA
14. septembar 2001.
Ovaj Sporazum o zajmu (Sporazum) sačinili su
Evropska zajednica, u daljem tekstu EZ ili Zajmodavac koju predstavlja Komisija Evropske zajednice, u daljem tekstu Komisija u čije ime istupa g. Pedro Solbes Mira, član Komisije
i
Savezna Republika Jugoslavija, u daljem tekstu Zajmoprimac, koju predstavlja G. Miroljub Labus, potpredsednik Savezne vlade i savezni ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom
i Narodna banka Jugoslavije, koja deluje kao zastupnik u ime Zajmoprimca, u daljem tekstu Zastupnik, kojeg predstavlja g. Mlađen Dinkić, guverner.
Preambula
Budući da su organi vlasti Zajmoprimca zatražili finansijsku pomoć od EK,
Budući da je Savet Evropske unije, u daljem tekstu Savet, svojom odlukom od 16. jula 2001. godine (01/549/EK) u daljem tekstu Odluka, obezbedio makroekonomsku pomoć Zajmoprimcu radi obezbeđivanja održivog platnog bilansa i jačanja državnih rezervi, i odlučio da Zajmoprimcu stavi na raspolaganje zajam čija glavnica će iznositi najviše do 225 miliona evra,
Budući da su se vlasti zemlje Zajmoprimca zvanično obavezale da u potpunosti izmire dospele finansijske obaveze svih svojih javnih pravnih lica prema EK i Evropskoj investicionoj banci pre sprovođenja ove makrofinansijske pomoći,
Budući da je Savet ovlastio Komisiju da se sa vlastima zemlje Zajmoprimca nakon konsultovanja Ekonomskog i finansijskog komiteta, dogovori o uslovima ekonomske politike priloženih zajmu,
Budući da je Komisija konsultovala Ekonomski i finansijski komitet o ovom uslovima,
Budući da su vlasti zemlje Zajmoprimca preuzele obavezu da ispune uslove vezane za makrofinansijsku pomoć kako je dogovoreno sa Komisijom u Memorandumu o saglasnosti (u daljem tekstu Memorandum) koji je prilog ovoga Sporazuma,
Budući da je Komisija ovlašćena da, u ime EK, pozajmi neophodna sredstva,
Budući da će u skladu s odredbama Odluke o uslovima ovog Sporazuma, zajam od 225 miliona EVRA biti stavljen na raspolaganje Zajmoprimcu u prvom Zajmu finansijske pomoći,
Budući da će prvi Zajam biti stavljen na raspolaganje, u skladu sa odredbama Memoranduma i uslovima ovog Sporazuma, a prema mišljenju Komisije, ekonomska politika u zemlji Zajmoprimca mora dosledno poštovati svaki sporazum koji se postigne između MMF-a i zemlje Zajmoprimca i ciljeve ovog zajma;
Budući da će u sprovođenju zajma Komisija blagovremeno u ime EK, nakon konsultacija sa Ekonomskim i finansijskim komitetom EK i nakon saglasnosti Zajmoprimca o glavnim finansijskim uslovima (što znači, i.a. kamati, približnom neto iznosu sredstava, dospeću), početi izdavanje obveznica za ukupan iznos glavnice od 225 miliona evra ili bilo koju drugu odgovarajuću finansijsku transakciju čija će sredstva biti dalje dostupna Zajmoprimcu i stavljena na raspolaganje Zastupniku od datuma kada ih Komisija bude primila (svaki takav dan se zove Dan plaćanja) i s obzirom na to da će Zajmodavac učiniti sve u svojoj moći da obezbedi, po svojoj proceni, najbolje tržišne uslove i najniže moguće troškove za pomenute finansijske transakcije;
Budući da će primerak svakog od ugovora koji se odnose na gore pomenuto emitovanje obveznica ili na druge odgovarajuće finansijske transakcije, uključujući svaki mogući svap posao, u daljem tekstu Ugovori o pozajmljivanju, biti priložen u aneksu Sporazuma nakon zaključenja svakog od njih i predstavljaće njegov sastavni deo kako je predviđeno u tekstu koji sledi.
Stoga su se, sada, strane sporazumele kako sledi:
Iznos zajma
1. Zajmodavac će Zajmoprimcu staviti na raspolaganje zajam od 225 miliona evra glavnice (u daljem tekstu Zajam), čiji su uslovi i rokovi utvrđeni u Odluci, u ovom Sporazumu i priloženom Memorandumu.
2. Zajam će biti odobren pod uslovom da se prethodno izmire sve zaostale finansijske obaveze Zajmoprimca prema Zajmodavcu i ispune uslovi iz Memoranduma koji je priložen.
Neto sredstva, povlačenje i prethodni uslovi
1. Neto sredstva (u daljem tekstu "Neto sredstva") Zajma biće jednaka neto sredstvima jedne ili više finansijskih transakcija u koje EK bude stupila kako bi prikupila sredstva Zajma (Finansijske transakcije) umanjena za 1) ukupan iznos provizija i troškova vezanih za tu Finansijsku transakciju i pripremu i zaključivanje takve finansijske transakcije i Zajma plus 2) početni iznos zamene koji EK primi prema sporazumu o svap poslovima, ukoliko ih bude.
2. Neto sredstva Zajma kako su definisana u prethodnom stavu biće preneta na Dan plaćanja na evro-račun br. Br. 40250 Zastupnika kod Deutche Bundesbank, D-60431 Frankfurt, ili na neki drugi evro-račun o kojem će Zastupnik pismeno obavestiti Zajmodavca najmanje 6 radnih dana pre Dana plaćanja.
3. Obaveza EK da prenese neto sredstva Zajmoprimcu prema ovom Sporazumu u pogledu Zajma zavisiće od:
1) toga da li je Komisija dobila najmanje dva radna dana u Luksemburgu pre datuma kada EK namerava da uđe u Finansijsku transakciju za Zajam, a o tom datumu će Zajmoprimac biti unapred obavešten, pravna mišljenja koja su za Komisiju zadovoljavajuća od: a) g. Sava Markovića, saveznog ministra pravde zemlje zajmoprimca ili jednog od njegovih zamenika i b) Harisson Solicitor's, Beograd, ili bilo kog nezavisnog pravnog savetnika Zajmodavca. Takva pravna mišljenja neće biti datirana pre stupanja na snagu Sporazuma kako je definisano u Članu 11 a najkasnije dva luksemburška radna dana pre datuma na koji EK namerava da zaključi finansijsku transakciju i u tom mišljenju će stajati da, što se tiče zakona, propisa i zakonom obavezujućih odluka koje se trenutno primenjuju u zemlji Zajmoprimca, Zajmoprimac se, sklapanjem ovog Sporazuma od strane g. Labusa, potpredsednika Savezne vlade, valjano i neopozivo obavezuje da ispuni svoje obaveze po Sporazumu.
Zajmoprimac i Zastupnik se obavezuju da odmah obaveste Zajmodavca ukoliko se, između datuma pravnog mišljenja pod a), i datuma Finansijske transakcije, a o tom datumu će Zajmoprimac obavestiti Zastupnika, i datuma plaćanja desi nešto što bi dovelo u pitanje ispravnost bilo kog dela pravnog mišljenja.
2) toga da li će EK s jedne strane i banke ili sindikat banaka s druge potpisati Ugovore o pozajmljivanju najmanje dva radna dana pre Datuma plaćanja i od toga da li će EK dobiti na dan plaćanja neto sredstva Finansijske transakcije od pomenute banke ili sindikata banaka i početni devizni iznos, ukoliko ga bude, kao što je navedeno u Članu 2 stav 1;
3) nikakve negativne materijalne promene koje bi se desile od datuma sklapanja Sporazuma koje bi mogle, po mišljenju Zajmodavca, nakon konsultacija sa Zajmoprimcem, da materijalno ugroze sposobnost Zajmoprimca da izmiri svoje obaveze plaćanja po ovom Sporazumu, to jest, da obezbedi sredstva za otplatu Zajma i da taj Zajam otplati.
4) Zajmoprimac, će, najmanje šest luksemburških radnih dana pre početka Finansijske transakcije
a) u potpunosti izmiriti sve svoje dospele a neizmirene finansijske obaveze svih javnih pravnih lica prema Zajmodavcu i prema Evropskoj investicionoj banci, i
b) garantovati blagovremeno plaćanje tih obaveza prema Zajmodavcu i Evropskoj investicionoj banci koja još nisu dospela, a ta garancija po svojoj formi i suštini treba da bude zadovoljavajuća za Zajmoprimca.
Status i obaveze
1. Zajam prema ovom Sporazumu predstavljaće neosiguranu, direktnu, bezuslovnu i opštu obavezu Zajmoprimca i stajaće bar pari passu sa svim ostalim postojećim i budućim neosiguranim zajmovima i obavezama zajmoprimca koje proističu iz njegove sadašnje ili buduće spoljne zaduženosti kako je definisano u članu 7 stav 1 ovog Sporazuma.
2. Zajmoprimac se obavezuje da, do trenutka kada se čitava glavnica po ovom Zajmu u potpunosti ne otplati i sve kamate i dodatne sume, ukoliko iz bude, po ovom Zajmu budu u potpunosti plaćene, izuzev onih opterećenja nabrojanih u stavu 3 ovog člana 3, neće osiguravati preko hipoteka, obećanja ili nekog drugog opterećenja na svoja sredstva ili prihode bilo kakva postojeća ili buduća spoljna zaduženja i bilo kakve garancije ili nadoknade koje se u tom pogledu daju, osim ako Zajam istovremeno nema udela pari passu i pro rata u takvoj garanciji. Zajmoprimac se takođe obavezuje da ne traži reprogramiranje zajma ili bilo kakvo olakšanje duga u pogledu Zajma. Zajmodavcu će biti pruženo identično pravno svojstvo, imuniteti i privilegije kakve se pružaju drugim međunarodnim fianansijskim institucijama. Zajmoprimac se dalje obavezuje da, osim opterećenja predviđenih u stavu 3 ovog člana 3 neće dati ni jednom drugom poveriocu prioritet iznad Zajmodavca.
3. Zajmoprimac poštujući svoju obavezu prema stavu 2 može izuzetno da dozvoli sledeća opterećenja:
1) Opterećenja na bilo kakvu imovinu nastala radi obezbeđivanja kupovne cene takve imovine i svakog obnavljanja ili produženja takvog opterećenja koje je ograničeno na prvobitnu imovinu time pokrivenu i koja obezbeđuje bilo kakvo obnavljanje ili produženje prvobitno garantovanog finansiranja; i
2) Opterećenja na komercijalnu robu koja nastanu tokom uobičajenih komercijalnih bankarskih transakcija (i koja ističu najkasnije jednu godinu nakon toga) za finansiranje uvoza ili izvoza robe u ili iz zemlje Zajmoprimca; i
3) Opterećenja koja garantuju ili obezbeđuju plaćanja spoljne zaduženosti isključivo radi obezbeđivanja finansiranja dobro definisanog investicionog projekta, pod uslovom da je imovina na koju se takva opterećenja odnose imovina koja je predmet takvog finansiranja projekta ili su prihodi ili potraživanja koja proističu iz projekta, i
4) Sva druga opterećenja koja budu postojala na dan potpisivanja ovog Sporazuma, pod uslovom da ta opterećenja ostaju ograničena na imovinu koja je u ovom trenutku pod njihovim uticajem i imovinu koja će biti pod uticajem takvih opterećenja shodno ugovorima koji budu na snazi na datum potpisivanja ovog Sporazuma i pod uslovom da takva opterećenja garantuju ili obezbeđuju plaćanja samo onih obaveza koje su tako garantovane ili obezbeđene na datum potpisivanja ovog Sporazuma ili svakog refinansiranja takvih obaveza, i
5) Sva druga statutarna opterećenja i privilegije koje postoje samo na osnovu zakona i koje Zajmoprimac razumljivo ne može da izbegne.
Kao što je rečeno u ovom stavu, finansiranje projekta znači bilo koje finansiranje nabavke, izgradnje ili razvoja bilo koje imovine u vezi sa projektom ukoliko je subjekat koji pruža takvo finansiranje izričito saglasan da smatra tako finansiranu imovinu i prihode koji će se stvoriti od, ili gubitke ili štete nastale u pogledu takve imovine, osnovnim izvorom otplate za avansiran novac.
Kamata
1. Kamatna stopa za Zajam i datumi dospevanja plaćanja kamate biće isti kao oni utvrđeni u odgovarajućim članovima Ugovora o pozajmljivanju. U slučaju promenljive kamatne stope, takva stopa neće biti viša od šestomesečnog EURIBOR-a a plus 0,30% p.a. i Zajmodavac će posavetovati zastupnika najmanje mesec dana pre datuma dospeća o iznosu kamate koja je dospela i može se platiti tog datuma i detaljima (kamatna stopa, kamatni period) na osnovu koji se obračunava kamata. U slučaju fiksne kamatne stope, ona neće biti viša od 8% p.a. Ukoliko Zajmodavac, zbog preovlađujućih tržišnih uslova u vreme početka emitovanja obveznica ili bilo koje druge finansijske transakcije nije u mogućnosti da pribavi finansijska sredstva u visini ili ispod gore pomenute maksimalne kamatne stope, tada Zajmodavac nije u obavezi da neto sredstva Zajma stavi na raspolaganje Zajmoprimcu, pod uslovom da na zahtev primljen od Zajmoprimca, Zajmodavac predloži Zajmoprimcu da se pregovara o novim maksimalnim kamatnom stopama u svetlu tada preovlađujućih tržišnih uslova.
2. Nakon zahteva Zajmoprimca i ukoliko, po mišljenju Zajmodavca, okolnosti dozvole poboljšanje kamate stope Zajma, Zajmodavac može u skladu sa Članom 4 stav 3 Odluke da prestruktuira finansijske uslove Zajmodavčevih pozajmica u pogledu Zajma pod uslovom da relevantni Ugovori o pozajmljivanju dozvoljavaju takvo prestruktuiranje ili da Zajmodavac može ponovo da pregovara o Ugovorima o pozajmljivanju u tom cilju. Konkretno, i ukoliko je početna kamatna stopa na Zajam promenljiva, Zajmoprimac može da, upućivanjem obaveštenja 2 meseca pre bilo kog datuma plaćanja kamata, zatraži pretvaranje promenljive kamatne stope u fiksnu kamatnu stopu. U ovom slučaju, kamatna stopa bi bila fiksna do datuma otplate Zajma po preovlađujućim tržišnim stopama kako bude utvrđeno u potonjem ugovoru o pozajmljivanju.
3. Ukoliko neto sredstva Zajma ne mogu biti prebačena na Datum plaćanja iz bilo kog drugog razloga osim onog navedenog u članu 2, stav 3(2), onda će Zajmodavac uložiti ova sredstva pod najboljim raspoloživim tržišnim stopama za oročene depozite i bez neopravdanog kašnjenja, obavestiti Zastupnika o ovoj činjenici i kamatnoj stopi koja je obezbeđena. Kamata koju Zajmodavac dobije na tako oročena sredstva biće odbijena od plaćanja dospele i naplative kamate koju plaća Zajmoprimac.
4. Ukoliko Zajmoprimac ne uspe da plati glavnicu ili kamatu koja se ima platiti prema ovom Sporazumu na datum dospeća, Zajmoprimac će platiti dodatnu kamatu na takav iznos (ili, već prema slučaju, iznos toga koji je dospeo i nije plaćen) Zajmodavcu od datuma dospeća do datuma isplate u celosti obračunatu u odnosu na sukcesivne kamatne periode (svaki u trajanju koje Zajmodavac može s vremena na vreme izabrati, a prvi period počinje od relevantnog datuma dospeća i, kad god je moguće, taj period će trajati jednu nedelju) više od
a) godišnje stope koja se nagomila od:
i jednog procenta (1%) godišnje i
ii) stope EURIBOR-a za odgovarajuće trajanje,
ili
b) jedan posto (1%) godišnje, plus kamatna stopa zajma kako je utvrđeno shodno članu 4 stav 1.
Dokle god ne budu plaćanja, ova stopa će biti ponovo utvrđivana u skladu sa odredbama ovog stava 4 poslednjeg dana svakog takvog perioda okamaćivanja i neplaćena kamata prema ovom stavu 4 u vezi sa prethodnim periodima okamaćivanja biće dodatna na iznos dospele kamate na kraju svakog takvog kamatnog perioda.
Ukoliko Zajmoprimac ne plati druge troškove ili izdatke koje je dužan da plati Zajmodavcu na datum kada oni dospeju i postanu plativi u skladu sa ovim Sporazumom, onda će Zajmoprimac dodatno platiti sve razumne troškove, uključujući zakonske naknade koje padaju na teret Zajmodavca, zbog zakasnelog plaćanja i kako Zajmodavac bude utvrdio, osim ako je došlo do očigledne greške u određivanju takve kamate.
Pored toga, Zajmoprimac se obavezuje da plati Zajmodavcu sve dodatne kamate i sve troškove i izdatke, uključujući zakonske naknade koje snosi i treba da plati Zajmodavac kao posledicu kršenja bilo kakve obaveze prema ovom Sporazumu od strane Zajmoprimca.
Zajmodavac se obavezuje da obavesti Zajmoprimca i Zastupnika o detaljima vezanim za obračunavanje kamata i konkretno o referenci koja je korišćena za utvrđivanje EURIBOR-a kada je to odgovarajuće.
Otplata i opcija za plaćanje unapred
1. Zajmoprimac će otplatiti glavnicu Zajma u godišnjim ratama na datume i pod uslovima utvrđenim u Ugovorima o pozajmljivanju koji će se zaključiti na takav način da prva rata dospeva na 11. godišnjicu relevantnog Dana plaćanja a poslednja otplata dospeva najkasnije na 15. godišnjicu relevantnog Dana plaćanja.
2. U cilju dobijanja najjeftinijih raspoloživih sredstava Zajmoprimac neće tražiti od Zajmodavca da uključi klauzulu o prevremenoj otplati u uslove i odredbe Zajma. Zajmoprimac, međutim, ima pravo da traži u skladu sa Članom 4 stav 2 Odluke, opciju o prevremenoj otplati pod uslovom da Zajmodavac dobije pismeno obaveštenje o ovome najmanje šest radnih dana pre datuma kad EK namerava da stupi u finansijsku transakciju vezanu za Zajam. Uslovi i odredbe takve opcije prevremenog plaćanja za Zajmoprimca biće oni koji odgovaraju opciji za prevremeno plaćanje za Zajmodavca shodno Ugovorima o pozajmljivanju pod uslovom da Zajmoprimac podnese obaveštenje Zajmodavcu o svojoj odluci da prevremeno otplati Zajam najmanje jedan mesec pre najkasnijeg datuma za obaveštenje o prevremenom plaćanju shodno Ugovorima o pozajmljivanju.
Plaćanja
1. Sva plaćanja koja će izvršiti Zajmoprimac biće oslobođena poreza, provizije i svih drugih odbitaka za period važenja ovog Sporazuma.
2. Zajmoprimac izjavljuje da sva plaćanja i transferi shodno ovom Sporazumu kao i sam Sporazum, ne podleže bilo kakvom oporezivanju i bilo kakvim drugim dažbinama u zemlji Zajmoprimca tokom čitavog perioda važenja ovog Sporazuma. Ukoliko, uprkos tome, Zajmoprimaca zakon obavezuje da izvrši bilo kakva takva odbijanja, Zajmoprimac će platiti te dodatne sume tako da Zajmodavac primi iznose navedene ovim Sporazumom u celini.
3. Sva plaćanja koja izvršava Zajmoprimac obaviće se u evrima preko evro računa Zajmodavca kod Kredietbank S.A. Luxemburg, br. računa 52.319440.65 ili preko nekog drugog računa koji Zajmodavac bude dao Zajmoprimcu i Zastupniku putem pismenog obaveštenja najmanje šest radnih dana pre relevantnog datuma dospeća.
4. Zajmoprimac se obavezuje da plati sve nastale i razumno prihvatljive troškove i izdatke Zajmodavca u vezi sa pripremom i sprovođenjem Zajma i odgovarajućih finansijskih transakcija, ugovora o pozajmljivanju i svih drugih troškova i izdataka nastalih i plativih od strane Zajmodavca u vezi sa takvim finansijskim transakcijama ili svap poslovima, ukoliko ih bude, i u vezi sa troškovima i izdacima nastalim tokom trajanja finansijske transakcije. Ovi troškovi i izdaci koje će snositi Zajmoprimac uključuju pravne troškove (kao što su troškovi nastali zbog pravnih mišljenja) i putne troškove i provizije vezane za finansijsko servisiranje Finansijskih transakcija i poreze i takse za registraciju kao i troškove izdavanja, ukoliko ih bude. Gore pomenute iznose, ukoliko nisu odbijeni iz neto sredstava u skladu sa članom 2 stav 1 platiće Zajmoprimac u roku od jednog meseca nakon obaveštenja koje mu pošalje zajmodavac, a takvo obaveštenje će imati odgovarajuću propratnu dokumentaciju.
5.a) Ukoliko će Zajmoprimac platiti iznos u vezi sa Zajmom koji je manji od ukupno dospelog i naplativog iznosa shodno ovom Sporazumu, Zajmoprimac se ovime odriče svih prava koje može imati u vršenju bilo kakvog raspoređivanja tako plaćenog iznosa prema dospelim iznosima.
b) Tako plaćena suma shodno zajmu biće korišćena za ili u cilju izmirivanja dospelih plaćanja po Zajmu po sledećem redosledu: prvo, za bilo kakve naknade i troškove; drugo, za svaki iznos kamate za zakasnela plaćanja kako je utvrđeno Članom 4 stav 4 Sporazuma; treće, za plaćanje kamate; četvrto, za glavnicu, pod uslovom da su ovim iznosi dospelih ili dospeli a neizmireni na taj datum.
Neplaćanje i plaćanje unapred
1. Zajmodavac može pismenim obaveštenjem Zajmoprimcu izjaviti da je neizmireni iznos glavnice Zajma hitno dospeo i plativ zajedno sa nagomilanom kamatom, ukoliko
a) Zajmoprimac ne izvrši u navedenom roku dospeća bilo kakvo plaćanje glavnice ili kamate, u celini ili delimično, na način i u valuti dogovorenoj u ovom Sporazumu, u pogledu Zajma i takvo neizvršenje plaćanja se ne može nadoknaditi plaćanjem dotične svote u roku od pet dana nakon što pismeno obaveštenje bude dato zajmoprimcu od strane Zajmodavca, ili
b) Zajmoprimac ne izvrši ma koje druge obaveze iz Sporazuma koje nisu jedna od obaveza sadržana u Memorandumu, a takvo neizvršavanje se produži na period od 30 dana što je Zajmodavac dostavio pismeno obaveštenje o tome Zajmoprimcu u skladu sa članom 8, ili
v) ukoliko su iz bilo kog razloga koji je posledica čina ili propusta od strane institucije ili pojedinca ili drugog organa koji ima zakonska ovlašćenja unutar zemlje Zajmoprimca, obaveze Zajmoprimca po Sporazumu ospore u pogledu obaveznosti ili se primenjuju protiv Zajmoprimca, ili
g) ukoliko postoji prema bilo kom prethodnom sporazumu o zajmu između zemlje Zajmoprimca, Zastupnika i Evropske zajednice ili po svakom drugom velikom spoljnom dugu zemlje Zajmoprimca postoji izjava o neplaćanju kako je definisana u bilo kom dokumentu koji reguliše ili registruje takvu zaduženost i ako, kao posledica takve izjave o neplaćanju, postoji ubrzavanje te zaduženosti, ili
d) Zajmoprimac generalno ne plaća svoje spoljne dugove kako dospevaju ili će izjaviti ili uvesti moratorijum na plaćanje spoljnih zaduženosti po zajmu Zajmoprimca ili spoljnu zaduženost po zajmu koju je on preuzeo ili garantovao.
U smislu gore navedenog, "velika spoljna zaduženost" Zajmoprimca znači bilo koji dug koji je Zajmoprimac ili Zastupnik ugovorio, garantovao ili na neki drugi način osigurao, koji je ili
i) izraženu u valuti koja nije valuta Zajmoprimca, ili
ii) povučen ili nastao (u bilo kojoj valuti) izvan zemlje Zajmoprimca.
2. U slučaju prevremenog okončanja bilo kog svap posla, Zajmoprimac će da obezbedi plaćanje servisa duga odgovarajućeg dela Finansijske transakcije.
3. Zajmodavac može, ali nije u obavezi, da ostvaruje svoja prava shodno ovom Članu i takođe može da ih ostvaruje samo delimično bez štete po buduće ostvarivanje takvih prava.
4. Zajmoprimac će nadoknaditi sve razumne troškove i izdatke nastale i plative od strane Zajmodavca kao posledica prevremene otplate Zajma shodno ovom Članu 7.
Obaveštenja
Sva obaveštenja u vezi sa Sporazumom biće ispravno pružana u pismenoj formi i poslata:
Za EK
Commission of the European Communities
Directorate Generale ECFIN-FOS
Unit Borrowings ang Trasury
Centre A. Wagner
P.O. Box 1907 Tel. (352) 4301 36182
l-2920 Luxembourg Fax: (352) 4301 36599
Za zajmoprimca
Savezno ministarstvo finansija
Prof. dr Jovan Ranković
Ministar
Bulevar Mihajla Pupina 2
11070 Beograd, Savezna Republika Jugoslavija
Tel: 381 11 602 266
Faks: 381 11 311 41 20
Za Zastupnika
Narodna banka Jugoslavije
Guverner
Bulevar Kralja Aleksandra 15
11000 Beograd, Savezna Republika Jugoslavija
Tel: 381 11 324 92 72
Fakt: 381 11 323 39 79
Obaveštenja Zajmoprimcu i Zastupniku takođe će biti ispravno data ako su data u pismenoj formi i poslata na:
Embassy of the Federal Republic of Yugoslavia
11, Avenue Emile de Mot
B 1050 Bruxelles
Fax: 0032.2.649 83 65
Smatraće se da Zastupnik pruža sva obaveštenja u ime Zajmoprimca i Zajmoprimac će biti njima obavezan kao da ih je sam dao.
Sva obaveštenja će se slati preporučeno, ukoliko je to praktično. Inače, i u hitnom slučaju mogu se poslati faksom, teleksom, sviftom, brzom poštom ili isporukom pisma na navedene adrese i biće potvrđena preporučenom poštom, ukoliko je praktično. Obaveštenja postaju važeća od trenutka primanja faksom, teleksom, svift poruke, brzom poštom ili pismom; i u slučaju obaveštenja putem teleksa povratna potvrda će biti dovoljan dokaz o prijemu.
Sva dokumenta, informacije i materijali koji će se obezbediti shodno ovom Sporazumu biće na engleskom ili na jeziku zemlje Zajmoprimca, uz overeni engleski prevod, pod uslovom, u potonjem slučaju, da engleski prevod bude rukovodeća verzija na koju će Zajmodavac smeti da se osloni.
Razno
1. Ukoliko jedna ili više odredaba sadržanih u ovom Sporazumu postanu u potpunosti ili delimično nevažeće, nezakonite ili ih nije moguće sprovesti s obzirom na bilo koji važeći zakon, važenje, zakonitost i mogućnost sprovođenja preostalih odredbi sadržanih u ovom sporazumu neće ni na koji način zavisiti ili biti pogođene time. Odredbe koje su u potpunosti ili delimično nevažeće, nezakonske ili se ne mogu primeniti biće sprovođene u duhu i smislu ovog Sporazuma.
2. Preambula, Odluka, Memorandum i aneksi koji se budu sklopili u pogledu Sporazuma, to jest, Ugovori o pozajmljivanju, i, već prema slučaju, jedan ili više Sporazuma o distribuciji ili Sporazuma o pretplati, Sporazuma o zastupanju ili Sporazuma o fiskalnom zastupanju, Ponudi cirkulara i svap sporazuma, ukoliko ih bude, jesu i shodno ovome će činiti sastavni deo Sporazuma. Ukoliko dođe do bilo kakvog sukoba između odredaba ovog Sporazuma i Ugovora o pozajmljivanju, važiće odredbe ovog Sporazuma kada te nove odredbe postanu sastavni deo ovog Sporazuma. Naslovi različitih članova Sporazuma stavljeni su samo radi lakšeg snalaženja.
3. Cilj ovog Sporazuma je da se utvrde uslovi pod kojima EK stavlja na raspolaganje Zajmoprimcu sredstva od odgovarajućih finansijskih transakcija koje je EK ugovorila u tu svrhu. S obzirom na to, Zajmoprimac i EK prihvataju da se njihova prava i obaveze, osim ako se drugačije ne navede u Sporazumu, definišu i tumače u odnosu na odgovarajuću dokumentaciju o pozajmljivanju. Konkretno, odredbe Ugovora o pozajmljivanju važiće za Sporazum.
4. Radni dan će biti dan kada su banke generalno otvorene za poslovanje na mestima koja su od značaja za svoj Sporazum.
Predmetni zakon i nadležnost
1. Ovaj Sporazum regulisan je engleskim pravom i tumačiće se u skladu sa istim.
2. Strane se obavezuju da podnose, u skladu sa Članom 238 (ex Član 181) ugovora o osnivanju Evropske zajednice izmenjenog i dopunjenog Ugovorom iz Amsterdama (Ugovor o EK), a svi sporovi koji mogu da nastanu u vezi sa zakonitošću, važenjem, tumačenjem ili sprovođenjem ovog Sporazuma u isključivoj su nadležnosti Suda pravde Evropske zajednice (ECJ) ili, u slučaju strane koja je u okviru Člana 3 (1) (c) odluke Saveta (88/591/ECSC/EEC/Euratom) kako je izmenjen i dopunjen Članom 1 Odluke Saveta (93/350/Euratom/ECSC/EEC) ili bilo kojom kasnijom dopunom, u isključivoj su nadležnosti Prvostepenog suda Evropske zajednice (the CFI), uz pravo na žalbu ECJ kako je predviđeno Članom 225 (ex Član 168 A) Ugovora EK.
Presude ECJ i CFI, već prema slučaju, biće u potpunosti obavezujuće za i primenjivaće se na strane, osim gde, u očekivanju žalbe od CFI, ECJ, putem privremenog razrešenja, obustavlja sprovođenje presude, ili bilo kog dela presude CFI, a u slučaju Evropske zajednice, bez štete po sprovođenju Protokola o privilegijama i imunitetima Evropskih zajednica.
3. Zajmodavac može da sprovede bilo kakvu presudu dobijenu od ECJ ili CFI kao što je ovime predviđeno, ili druga prava koja se odnose na Zajmoprimca u sudovima zemlje Zajmoprimca.
4. Zajmoprimac se ovime neopozivo i bezuslovno obavezuje da (1) se odrekne svakog imuniteta na koji ima ili može imati pravo, od nadležnosti i izvršenja u pogledu bilo kakve akcije ili postupka koji se odvija pred ECJ, CFI ili sudovima zemlje Zajmoprimca u vezi sa Sporazumom i (2) pomno izvršava u dobroj volji svaku presudu koja proistekne iz bilo kog zakonskog postupka koji se odvija u skladu sa odredbama ovog Sporazuma.
Stupanje na snagu
Nakon zaključivanja, ovaj Sporazum stupa na snagu na dan kada Zajmodavac primi zvanično obaveštenje od Zajmoprimca da su ispunjeni svi ustavni i zakonski zahtevi vezani za njegovo stupanje na snagu, kao i čvrsta i neopoziva obećanja Zajmoprimca da će ispuniti sve obaveze shodno ovom Sporazumu.
Stupanje na snagu neće biti kasnije od 31.12.2001. Nakon ovog datuma strane u sporazumu više neće njime biti obavezane.
Ovaj Sporazum će svaka strana sklopiti u četiri originalna primerka na engleskom jeziku, a svaki od njih će predstavljati originalni instrument.
Sačinjeno 14. septembra 2001.
|
SAVEZNA REPUBLIKA |
EVROPSKA KOMISIJA |
||||||
MEMORANDUM O SAGLASNOSTI IZMEĐU EVROPSKE ZAJEDNICE I SAVEZNE REPUBLIKE JUGOSLAVIJE
1. Dana 16. jula 2001. godine, Savet Evropske unije usvojio je odluku da stavi Saveznoj Republici Jugoslaviji (u daljem tekstu Zemlja) na raspolaganje makro-finansijsku pomoć u iznosu do 300 miliona evra koja će obuhvatiti kreditnu pogodnost u iznosu do 225 miliona evra (Kredit) i bespovratni kredit u iznosu do 75 miliona evra (Bespovratni kredit) (Odluka 2001/549/EC). Cilj ove pomoći je da se ublaže teškoće zemlje u pogledu finansiranja spolja, podrži platni bilans i ojača pozicija deviznih rezervi. Ova pomoć Evropske zajednice je komplementarna sa resursima koje su Zemlji obezbedile međunarodne finansije institucije i bilateralni donatori u okviru podrške programu vlasti za stabilizaciju i strukturnu reformu.
2. Pomoć će se puštati u dve tranše. Realizacija pomoći biće uslovljena zadovoljavajućim rezultatima sprovođenja aktuelnog stend-baj aranžmana koji je dogovoren između Zemlje i Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i bilo kojih naknadnih aranžmana kao i pozitivnom naknadnom ocenom koju će urediti Evropska komisija (u daljem tekstu: Komisija) ostvarenog napretka u pogledu privrednih i strukturnih reformi.
Uslovi makro-ekonomske politike i politike strukturnog prilagođavanja kojima je uslovljena ova pogodnost zasnovani su na reformskom programu koji su odobrile vlasti Zemlje i u skladu su sa sporazumima koje su postigle Zemlje i MMF.
Kvantifikovani kriterijumi makro-ekonomske performanse koji moraju biti ispunjeni da bi se dobila pomoć Zajednice biće oni koji su predviđeni aktuelnim stend-baj aranžmanom sa MMF ili bilo koji aranžmanom koji ga zameni. Sledstveno tome, pre realizacije svake tranše ove pomoći, Komisija će, u saradnji sa nacionalnim vlastima i osobljem MMF, proveriti da li su kvantitativni kriterijumu performanse adekvatno ispoštovani odnosno da li je postignuta nova saglasnost. Ovi kriterijumi obuhvataju:
(I) Kvartalne plafone na neto domaću aktivu Narodne banke Jugoslavije (NBJ);
(II) Kvartalne plafone na neto kredite bankarskog sistema konsolidovanoj generalnoj vladi;
(III) Kvartalne minimume neto domaće aktive NBJ;
(IV) Kvartalne plafone na iznose vladinih ugovora ili garancija spoljnog duga pod nekoncesionalnim uslovima;
(V) Kvartalne plafone na nivo spoljnog duga sa rokom dospeća od najviše godinu dana koji ugovara ili garantuje vlada;
(VI) Kvartalne plafone na preuzimanje dugova od strane vlade koje preduzeća duguju bankama i na garancije bankarskih kredita preduzećima od strane generalne vlade: i
(VII) Kvartalne plafone na stanje docnji na ime servisiranja spoljnog duga osim onih za koje se očekuje da će biti reprogramirane. Pored toga, uvešće se stalan kriterijum performanse prema kome neće biti dozvoljeno akumuliranje novih docnji na ime spojnih plaćanja.
3. Prva tranša ove pomoći iznosiće 260 miliona evra i obuhvatiće komponentu kredita od 225 miliona evra i komponentu bespovratnog kredita od 35 miliona evra. Biće puštena nakon potpisivanja ovog Memoranduma o saglasnosti i Sporazuma o kreditu, i
a) nakon prethodnog potpunog izmirenja od strane Zemlje svih njenih neplaćenih a dospelih finansijskih obaveza prema Zajednici i Evropskoj investicionoj banci (EIB) i nakon što Zemlja garancijom prihvati odgovornost za te obaveze prema EIB koje još nisu dospele za plaćanje;
b) nakon zadovoljavajuće prve analize u okviru stend-baj aranžmana sa MMF;
c) na osnovu značajnog napretka na stabilizaciji i reformi privrede koji je već ostvaren tokom 2001. godine i opredeljenja vlasti da ostvare dalji napredak u veoma kratkom roku. U Republici Srbiji to će da uključi: (I) oglašavanje tendera za pravne i finansijske eksperte za privatizaciju tri kompanije za proizvodnju cementa; i (II) analizu do 15 banaka pored onih koje su uključene u prvi dubinski pregled 28 banaka. U Republici Crnoj Gori, to će uključiti ukidanje svih subvencija proizvođačima mleka i hleba i ukidanje državne kontrole cena mleka i hleba. U obe Republike to će uključiti pripremu plana vanrednih mera koje bi mogle biti usvojene u slučaju da budžetski prihodi ne budu ostvareni.
4. Termine, uslove i odredbe za puštanje druge tranše dogovoriće dve strane naknadno. Međutim, druga tranša biće puštena tek po isteku perioda od najmanje tri meseca od puštanja prve tranše.
Kod utvrđivanja ukupnog iznosa koji će biti pušten u okviru ove pomoći, vodiće se računa o efikasnom angažovanju finansijske pomoći u korist Zemlje od strane drugih donatora i o razvoju finansijskih potreba.
Pre puštanja druge tranše, a pored ispunjenja kvantifikovanih kriterijuma makro-ekonomske performanse, Komisija će oceniti, u saradnji sa vlastima Zemlje i u konsultaciji sa Ekonomskim i finansijskim komitetom, ostvaren napredak što se tiče odabranog broja kriterijuma strukturne reforme. Prvi ovoj oceni, posebna pažnja biće posvećena reformi politike javnih rashoda i poreske politike i upravi, privatizaciji i reformi bankarskog sektora. Referentni okvir za ovu ocenu je objašnjen u Aneksu I.
5. Komisija će staviti na raspolaganje sredstva kredita i Bespovratnog kredita Narodnoj banci Jugoslavije (NBJ) koja vrši funkciju zastupnika Zemlje. U kontekstu makro-ekonomskog programa koji je dobio podršku stend-baj aranžmana sa MMF-om, Sredstva Kredita i Bespovratnog kredita NBJ će iskoristiti da poveća svoje rezerve i da zadovolji globalne potrebe zemlje za finansiranjem spolja.
Vlasti Zemlje se obavezuju da će blagovremeno i u punoj meri servisirati sve finansijske obaveze koje proističu iz zajmova dobijenih od Evropske zajednice i EIB. Obezbediće tesnu saradnju sa Evropskom komisijom u pogledu sprovođenja programa CARDS.
Tokom sprovođenja ove pomoći, vlasti Zemlje su opredeljene da Komisiji pruže sve informacije koje su relevantne za praćenje njene ekonomske i finansijske situacije i za analizu napretka na strukturnim reformama. Konkretno, vlasti će Komisiji svakog meseca slati relevantne informacije o budžetskoj situaciji na saveznom i republičkom nivou, o spoljnom dugu i servisiranju duga, o platnom bilansu i o poziciji deviznih rezervi (videti Aneks II).
Kod sprovođenja ove pomoći, Komisija će uzeti u obzir to kako vlasti Zemlje poštuju vladavinu prava, demokratiju i ljudska prava.
Da bi obezbedile kontinuirani osnov za održiv reformski napor i zaštitile interese Zajednice kao poverioca, vlasti Zemlje nastojaće da sa MMF zaključe novi aranžman po isteku ili pre isteka ovog stend-baj aranžmana.
Aneks I i II kao i Aneks III (Finansijske odredbe za element bespovratnog kredita) su sastavni deo ovog Memoranduma.
Ovaj Memorandum je sastavni deo Sporazuma o kreditu koji se odnosi na realizaciju ove pomoći.
Sve napomene u vezi sa ovim memorandumom da bi važile daju se u pisanoj formi i šalju na sledeće adrese:
|
Za Evropsku zajednicu |
Commission of the European Communities |
|
|
Directorate General form Economic |
|
|
and |
|
|
Financial Affairs |
|
|
Rue de la Loi. 200 - BU - I 0/91 |
|
|
B - 1049 Brussels |
|
|
Fax No: (+322) 295 76 19 |
|
Za Zemlju |
Potpredsednik Savezne vlade |
|
|
Miroljub Labus |
|
|
Palata federacije |
|
|
Bulevar Lenjina 2 |
|
|
11070 Novi Beograd |
|
|
Faks br. (381) 11 311 2979 |
|
Za Centralnu banku Zemlje |
Guverner Narodne banke Jugoslavije |
|
|
Kralja Petra 12 |
|
|
Beograd |
|
|
Faks br. (+381) 11 626 798 |
|
Sačinjeno u Briselu, 14. septembra 2001. godine i u Beogradu dana 14. septembra 2001. godine u četiri originalna primerka na engleskom jeziku. |
|
|
SAVEZNA REPUBLIKA |
EVROPSKA ZAJEDNICA |
|
JUGOSLAVIJA |
Koju predstavlja |
|
Koju predstavlja |
|
|
POTPREDSEDNIK |
EVROPSKA KOMISIJA |
|
SAVEZNE VLADE |
|
|
Miroljub Labus |
|
|
NARODNA BANKA |
Pedro Solbes |
|
JUGOSLAVIJE |
član Komisije |
|
Guverner |
|
|
Mlađen Dinkić |
|
Aneks I
KRITERIJUMI STRUKTURNE REFORME
Do momenta analize Komisije koja će prethoditi donošenju odluke o puštanju druge tranše, vlasti su opredeljene da ostvare napredak u sledećim oblastima:
Upravljanje i reforma javnih rashoda
- Savezna vlada nastaviće da obuzdava javne rashode posebno u oblasti javnih plata i vojne potrošnje u cilju postizanja smanjenja savezne potrošnje i izbalansiranog saveznog budžeta u 2001. godini u skladu sa programom MMF.
- Srpske vlasti će ostati opredeljene za ambiciozan dnevni red srednjoročnih koraka za poboljšanje upravljanja rashodima; u ovom pogledu biće ostvaren značajan napredak u pravcu uspostavljanja punopravnog Odeljenja Trezora u Ministarstvu finansija i privrede. Konkretno, vlasti će do kraja oktobra 2001. godine usvojiti zakon o organskom budžetu, kao i zakon o Trezoru.
- Crnogorske vlasti će do kraja oktobra 2001. godine usvojiti zakon o organskom budžetskom sistemu u cilju standardizovanja budžetske klasifikacije i realizacije centalizovanog sistema Trezora.
- Republičke vlasti će u okviru programa CARDS tražiti tehničku pomoć u oblasti upravljanja i reformi javnih rashoda.
Poreska politika i uprava
- Srpske vlasti nastaviće da sprovode poresko zakonodavstvo koje je već usvojeno u cilju proširenja poreske osnovice putem smanjenja izuzeća i poreskih stopa na održivoj osnovi.
- Srpske vlasti preduzeće mere da ojačaju poresku upravu i operativne kapacitete. U tom cilju, parlamentu će do septembra 2001. godine biti dostavljen zakon o poreskoj upravi kako bi ga brzo usvojio. Na toj osnovi, biće preduzeti početni koraci za uspostavljanje Jedinice za velike poreske obveznike i Jedinice za krivične istrage. Sem toga, biće preduzeti i prvi koraci na uspostavljanju Poreskog informacionog sistema.
Reforma bankarskog sektora
- Savezne vlasti nastaviće da rade na sveobuhvatnoj analizi pravnog okvira u cilju uspostavljanja i jačanja sigurne i zdrave bankarske prakse. Takođe će preduzeti napore da ojačaju nadzor nad bankama. U tom cilju, vlasti će uraditi ocenu uloge nadzora i pripremiti plan reorganizacije nadzorne funkcije u kome će u kratkim crtama navesti njene ciljeve i zadatke, organizacionu strukturu, procese odlučivanja i odgovornosti.
- Savezne vlasti nastaviće da razvijaju pouzdanu i fiskalnu odgovornu strategiju za rešavanje problema banaka. Do kraja 2001. godine biće završena analiza i inspekcija svih banaka. Do kraja oktobra 2001. Agencija za sanaciju banaka (ASB) odlučiće da li da četiri velike banke pod njenom kontrolom podvrgne sanacionom planu ili likvidira. Savezni parlament usvojiće izmene i dopune zakona o finansijskoj sanaciji, stečaju i likvidaciji banaka kako bi omogućio Agenciji da vrši funkcije stečajnog upravnika banaka.
- Crnogorske vlasti će do kraja oktobra 2001. godine usvojiti plan sanacije za Montenegro banku.
- Do oktobra 2001. godine sve isplate plata u javnom sektoru u Crnoj Gori biće deponovane na bankarskim ili poštanskim računima.
Razvoj privatnog sektora
- U cilju daljeg jačanja pravnog i regulatornog okvira za privatizaciju, srpski Parlament će do kraja oktobra 2001. godine usvojiti potrebna podzakonska akta o tenderima i aukcijama.
- Nakon oglašavanja tendera za pravne i finansijske savetnike za privatizaciju 16 velikih kompanija, srpske vlasti oglasiće tendere za još 11 kompanija iz prve grupe od 40 velikih kompanija odabranih za privatizaciju. Sem toga, srpske vlasti će do oktobra 2001. godine odabrati i sklopiti ugovor sa finansijskim i pravnim savetnikom za privatizaciju tri cementare.
- Srpske vlasti će razraditi sveobuhvatne planove prestrukturiranja za najmanje dve trećine velikih gubitaša u društvenom vlasništvu.
- Crnogorska vlada će usvojiti Zakon o stečaju do kraja oktobra 2001. godine.
- Crnogorska vlada usvojiće do kraja oktobra 2001. godine Osnovni plan za prestrukturiranje preduzeća.
Spoljni dug
- Savezne vlasti ulagaće napored da reši pitanje neizmirenog spoljnog duga prema Pariskom i Londonskom klubu, kao i prema drugim poveriocima.
Statistika
- Savezne vlasti ulagaće napore da ojačaju svoje stručno osoblje u Saveznom zavodu za statistiku. Konkretno, Zavod će do kraja oktobra 2001. godine angažovati najmanje još tri stručnjaka za informacionu tehnologiju.
Aneks II
SISTEM PRAĆENJA
Tokom realizacije pomoći Zajednice, odgovarajuće vlasti na saveznom i republičkom nivou redovno će izveštavati Komisiju o sledećim pokazateljima.
1. Praćenje makro-ekonomskog i finansijskog razvoja i politike.
- BDP ili nacionalni dohodak (podaci na godišnjem nivou odnosno kvartalni podaci kada postoje)
- Osnovne komponente BDP (podaci na godišnjem nivou odnosno kvartalni podaci kada postoje)
- Industrijska proizvodnja (mesečno)
- Plate (mesečno)
- Stope zaposlenosti i nezaposlenosti (mesečno)
- Pokazatelji cena (mesečno)
- Nivo i sastav državnih prihoda i rashoda (na saveznom i republičkom nivou, mesečno)
- Spojna trgovina (mesečno)
- Platni bilans (mesečno, kvartalno)
- Pozicija deviznih rezervi (mesečno)
- Spoljni dug (kvartalno), uključujući neizmirena dospela spoljna dugovanja (kvartalno)
2. Praćenje strukturne politike
- Izveštaj o napredovanju o upravljanju i reformi javnih rashoda (na saveznom i republičkom nivou)
- Izveštaj o napredovanju o reformi poreske politike i poreskoj upravi (republički nivo)
- Izveštaj o napredovanju o reformi bankarskog sektora (savezni i republički nivo)
- Izveštaj o napredovanju o razvoju sektora privatizacije (savezni i republički nivo)
- Izveštaj o napredovanju o rešavanju problema spojnog duga (savezni nivo)
Aneks III
FINANSIJSKE ODREDBE ZA ELEMENTE BESPOVRATNOG KREDITA U IZNOSU DO 35 MILIONA EVRA
1. Bespovratni kredit
a) Evropska zajednica stavlja na raspolaganje Saveznoj Republici Jugoslaviji (Zemlja), zavisno od uslova i odredaba definisanih u Odluci, Sporazumu o kreditu i u Memorandumu o saglasnosti, elemenat bespovratnog kredita prve tranše pomoći u iznosu do 35 miliona evra u cilju ublažavanja teškoća finansiranja spolja, pružanja podrške održivoj platnobilansnoj situaciji i jačanja pozicije deviznih rezervi Zemlje.
b) Elemenat bespovratnog kredita bilo koje naknadne tranše pomoći pomenute u Odluci podlegaće uslovima i odredbama iz gornjeg stava a). Isto tako, zavisiće od raspoloživosti sredstava u budžetu EZ.
2. Korišćenje bespovratnog kredita
Elemente bespovratnog kredita Zemlja će koristiti isključivo za svrhe i pod uslovima utvrđenim u Memorandumu o saglasnosti koji predstavlja Aneks uz sporazum o kreditu, a čiji su oni sastavni deo.
3. Postupak isplate
(a) Komisija će preneti sredstva bespovratnog kredita na evro račun Narodne banke Jugoslavije, koja deluje kao zastupnik u ime zemlje kod Deutche Bundesbank, Wilhelm Epstain Strasse 14, D-60431 Frankfurt am Main; Account number 40250
(b) Komisija će izvršiti isplatu u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovoga Sporazuma i smatraće se da je učinjena na datum na koji su odobreni na računima Komisije.
(c) Zemlja se obavezuje da će platiti sve troškove i izdatke koji su nastali u vezi sa finansijskom transakcijom bespovratnog kredita
(d) Zemlja izjavljuje da sva plaćanja i transferi po ovome Sporazumu, kao i za sam Sporazum, nisu predmet bilo kakvog poreza ili bilo kakvog drugog nameta u Saveznoj Republici Jugoslaviji i neće biti takav predmet tokom celog trajanja ovoga Sporazuma.
4. Inspekcija i revizija
a. Komisija, Evropska kancelarija za borbu protiv malverzacija OLAF i Evopski sud revizora imaće pravo da pošalju svoje zastupnike ili propisno ovlašćene predstavnike da obave tehničke ili finansijske kontrole ili reviziju koju smatraju da je bitna za proveru načina korišćenja elementa bespovratnog kredita.
b. Zemlja i zastupnik pružiće sve informacije i dokumenta koja od njih budu tražena u svrhu takve kontrole ili revizije i preduzeće sve adekvatne mere da olakšaju rad licima koja su dobila instrukciju da obave revizije ili inspekcijske radnje.
ČLAN 3
Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SRJ - Međunarodni ugovori".