PRAVILNIKO PRIVREMENIM PRAVILIMA GRAĐENJA FIKSNE TELEKOMUNIKACIONE MREŽE("Sl. list grada Beograda", br.18/2003) |
I UVODNE ODREDBE
Ovim pravilnikom utvrđuju se privremena pravila građenja i povećanja kapaciteta fiksne telekomunikacione mreže, i to: isturenih pretplatničkih jedinica, transportne mreže, pristupne mreže, automatskih telefonskih centrala (u daljem tekstu: ATC), kablovskih distributivnih sistema (u daljem tekstu: KDS).
Pravila data ovim pravilnikom definišu način postavljanja objekata iz člana 1 ovog pravilnika, odnosno radio-relejnih sistema (u daljem tekstu: RR sistemi), izgradnju pristupne mreže (telekomunikacione kanalizacije, bakarnih, optičkih kablova, opreme u pristupnoj mreži (u daljem tekstu: ACCESS), opreme za bežično povezivanje pretplatnika na fiksnu telekomunikacionu mrežu (u daljem tekstu: WLL) i KDS radi izdavanja Odobrenja za gradnju po članu 88, ili Prijave radova po članu 97 Zakona o planiranju i izgradnji ("Službeni glasnik Republike Srbije", br. 47/2003).
U okviru postojećeg gabarita i volumena objekta ATC-a moguće je zameniti postojeću telekomunikacionu opremu i kablove novom telekomunikacionom opremom i kablovima većeg kapaciteta i ugradnjom KDS opreme.
Privremena pravila primenjivaće se na teritoriji šesnaest gradskih opština, i to: Stari grad, Vračar, Voždovac, Zvezdara, Savski venac, Palilula, Čukarica, Rakovica, Zemun, Novi Beograd, Grocka, Obrenovac, Barajevo, Mladenovac, Lazarevac i Sopot.
Opšta pravila građenja za objekte iz člana 1 ovog pravilnika biće definisana za sledeće tipove blokova, naselja ili zona:
1. kompaktni gradski blokovi,
2. otvoreni gradski blokovi,
3. blokovi individualnog stanovanja,
4. prigradska naselja,
5. mešoviti blokovi,
6. zone privredne delatnosti,
7. gradske zone koje predstavljaju prostorno-kulturno-istorijsku celinu, i
8. zone zelenih javnih površina
prema grafičkom prilogu koji je sastavni deo ovog pravilnika a preuzet je iz
Nacrta GP-a Beograda 2021. Za deo teritorije van Generalnog plana, ova pravila
će se prilagođavati tipologiji postojećih planskih dokumenata urađenih za tu
teritoriju.
1. U kompaktnim gradskim blokovima objekti za smeštaj udaljenih pretplatničkih jedinica ACCESS opreme, koncentracije pristupne mreže, WLL opreme, ATC i KDS opreme (u daljem tekstu: objekti za smeštaj telekomunikacione opreme) mogu se postaviti:
1.1. u okviru objekata,
1.2. na slobodnom prostoru u okviru bloka,
1.3. ispod javnih površina.
Nadzemni objekat može biti montažni ili zidani.
Objekti iz tačke 1.1. i 1.3. mogu se graditi na osnovu Prijave radova.
Objekti iz tačke 1.2. mogu se graditi na osnovu Odobrenja za gradnju.
2. U otvorenim gradskim blokovima objekti za smeštaj telekomunikacione opreme mogu se postaviti:
2.1. u okviru objekta,
2.2. u zelenim površinama,
2.3. na površinama za parkiranje.
Objekti iz tačke 2.2. i 2.3. grade se kao podzemni ili nadzemni objekti.
Nadzemni objekti mogu biti montažni ili zidani.
Objekti iz tačke 2.1. i podzemni objekti mogu se graditi na osnovu Prijave radova.
Nadzemni objekti iz tačke 2.2. i 2.3. mogu se graditi na osnovu Odobrenja za gradnju.
3. U blokovima individualnog stanovanja objekti za smeštaj telekomunikacione opreme mogu da se grade:
3.1. u okviru objekta,
3.2. na građevinskoj parceli,
3.3. na javnoj površini.
Objekti mogu biti prizemni ili objekti na stubu.
Prizemni objekat može biti zidani ili montažni.
Objekti iz tačke 3.1. grade se na osnovu Prijave radove.
Objekti iz tačke 3.2. i 3.3. grade se na osnovu Odobrenja za gradnju.
4. U prigradskim naseljima objekti za smeštaj telekomunikacione opreme grade se:
4.1. u okviru objekta,
4.2. na građevinskoj parceli,
4.3. na javnoj površini.
Objekti za smeštaj telekomunikacione opreme mogu biti prizemni ili smešteni na stubu.
Prizemni objekti mogu biti zidani ili montažni.
Objekti iz tačke 4.1. grade se na osnovu Prijave radove.
Objekti iz tačke 4.2. i 4.3. grade se na osnovu Odobrenja za gradnju.
5. U mešovitim blokovima telekomunikacioni objekti mogu se postaviti kao u slučajevima pod tačkom 1 i 2.
6. U zonama privredne delatnosti telekomunikacioni objekti mogu se postaviti:
6.1. u objektu u okviru kompleksa pojedinačnih korisnika,
6.2. u okviru kompleksa pojedinačnih korisnika,
6.3. na javnim površinama.
Telekomunikacioni objekat može biti prizemni objekat ili smešten na stubu.
Prizemni telekomunikacioni objekat može se graditi kao montažni ili zidani objekat.
Objekti pod tačkom 6.1. i 6.2. gradiće se na osnovu Prijave radova.
Objekti pod tačkom 6.3 gradiće se na osnovu Odobrenja za gradnju.
7. U gradskim zonama koje prestavljaju prostorno-kulturno-istorijsku celinu telekomunikacioni objekti se postavljaju u saradnji sa Zavodom za zaštitu spomenika kulture grada Beograda.
Saradnja sa Zavodom za zaštitu spomenika kulture grada Beograda je obavezna i kada se radi o smeštaju telekomunikacione opreme u postojeći objekat koji je pod tretmanom zaštite.
Gradnja telekomunikacionih objekata vršiće se na osnovu Odobrenja za gradnju.
8. U zonama zelenih javnih površina telekomunikacioni objekti grade se:
8.1. kao podzemni,
8.2. u izuzetnim slučajevima kao prizemni objekti.
Objekti iz tačke 8.1. i 8.2. grade se na osnovu Odobrenja za gradnju.
Prizemni objekat za smeštaj telekomunikacione opreme je površine do 50 m2. Objekat može biti ograđen ukoliko je montažni. Zidani objekti ne moraju biti ograđeni. Oko objekata nema zaštitne zone.
Do objekta za smeštaj telekomunikacione opreme mora se obezbediti pristupna pešačka staza do najbliže javne saobraćajnice, minimalne širine 1,5 m.
Objekat za smeštaj telekomunikacione opreme može biti prislonjen uz postojeći objekat ako postoji saglasnost svih vlasnika (korisnika) stanova ili poslovnog prostora čiji se prozorski otvori nalaze na strani zgrade uz koju se postavlja telekomunikacioni objekat.
Ukoliko se objekat postavlja u postojeći objekat, mora se pribaviti saglasnost vlasnika (korisnika) stanova ili poslovnog prostora.
Ukoliko se objekat za smeštaj telekomunikacione opreme postavlja na javnu površinu u zoni raskrsnice, njen položaj mora biti takav da ne ugrožava preglednost, bezbednost i komfor kretanja svih učesnika u saobraćaju.
Transportne, pristupne i KDS mreže grade se podzemnim vodovima na celoj teritoriji grada Beograda osim za prostore iz člana 5 tačke 3 i 5, na kojima ove mreže mogu da se grade podzemnim ili nadzemnim vodovima.
Telekomunikaciona kanalizacija gradi se gde je veća koncentracija telekomunikacionih vodova (za dva i više telekomunikacionih kablova).
Telekomunikacioni vodovi mogu se postavljati i kroz podzemne objekte drugih infrastrukturnih sistema, uz saglasnost vlasnika (korisnika).
Podzemni telekomunikacioni vodovi transportne, pristupne, KDS mreže i telekomunikacione kanalizacije postavljaju se ispod javnih površina (trotoarskog prostora, ispod slobodnih površina, ispod zelenih površina, duž pešačkih staza, ispod parking prostora itd.) i ispod građevinskih parcela, uz saglasnost vlasnika (korisnika) parcela.
Nadzemni telekomunikacioni vodovi postavljaju se na stubove.
Stubovi se postavljaju na javnim površinama ili na građevinskim parcelama, uz saglasnost vlasnika (korisnika) parcela.
Nadzemni telekomunikacioni vodovi mogu se postavljati i na stubove elektroenergetske mreže, uz saglasnost vlasnika.
Kod projektovanja i izgradnje telekomunikacionih objekata i vodova obavezni su poštovanje i primena svih važećih tehničkih propisa i normativa iz ove oblasti.
Kod tipskih objekata, zbog ograničene mogućnosti oblikovanja i estetskog izgleda, objekte pozicionirati tako da se na najbolji način uklope u okolni ambijent.
Kod zidanih objekata izborom fasadnih materijala, tekstura i boja maksimalno se uklopiti u okolni ambijent.
II ZAVRŠNE ODREDBE
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu grada Beograda".