POSEBAN KOLEKTIVNI UGOVOR ZA SREDNJE ŠKOLE ("Sl. glasnik RS", br. 53/99)

I OSNOVNE ODREDBE

Član 1

Ovim posebnim kolektivnim ugovorom (u daljem tekstu: Ugovor) uređuju se prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih u srednjim školama čiji je osnivač Vlada Republike Srbije (u daljem tekstu: poslodavac) iz oblasti rada i radnih odnosa, kao i međusobni odnosi učesnika Ugovora.

Član 2

Ugovor se neposredno primenjuje u svim srednjim školama u Republici Srbiji.

Pojedinačnim kolektivnim ugovorom mogu se utvrditi veća prava od prava utvrđenih Ugovorom.

Član 3

Ugovor se zaključuje na neodređeno vreme.

Poslodavac kod koga nije organizovan sindikat, dužan je da Sindikatu - učesniku ovog ugovora (u daljem tekstu: Sindikat) dostavi opšti akt koji zamenjuje pojedinačni kolektivni ugovor, u roku od osam dana od dana njegovog donošenja.

Ako Sindikat oceni da odredbe opšteg akta nisu u skladu sa zakonom, Opštim kolektivnim ugovorom i ovim ugovorom obratiće se za intervenciju državnom organu nadležnom za vršenje nadzora nad primenom odredaba zakona i kolektivnih ugovora.

II RADNI ODNOSI

1. Zasnivanje radnog odnosa

Član 4

Radni odnos sa zaposlenim zasniva se rešenjem o prijemu u radni odnos u skladu sa zakonom.

Poslodavac je dužan da pri podnošenju periodičnih izveštaja o poslovanju informiše sindikat - učesnika pojedinačnog kolektivnog ugovora o izvršenom prijemu zaposlenih.

2. Stručno osposobljavanje i usavršavanje

Član 5

Pravo i obaveza zaposlenog je da se stručno osposobljava i usavršava u toku trajanja radnog odnosa.

Poslodavac je obavezan da zaposlenom obezbedi stručno osposobljavanje i usavršavanje u skladu sa planom i programom.

3. Prestanak potrebe za radom zaposlenih

Član 6

Zaposleni za čijim je radom prestala potreba, kome nije moglo da se obezbedi ni jedno pravo utvrđeno zakonom, može da prestane radni odnos, pod uslovom da mu se prethodno isplati otpremnina, i to zaposlenom:

1) do 10 godina staža osiguranja - u visini šestostrukog iznosa neto zarada;

2) od 10 do 20 godina staža osiguranja - u visini osmostrukog iznosa neto zarada;

3) od 20 do 30 godina staža osiguranja - u visini desetostrukog iznosa neto zarada;

4) preko 30 godina staža osiguranja - u visini dvanaestostrukog iznosa neto zarada.

Neto zaradom u smislu stava 1 ovog člana smatra se zarada koju bi zaposleni ostvario u skladu sa ovim ugovorom za mesec koji prethodi mesecu u kome mu prestaje radni odnos.

Član 7

Zaposlenom koji je kod poslodavca bio u radnom odnosu duže od 25 godina ne može bez saglasnosti zaposlenog da prestane radni odnos kad je za njegovim radom prestala potreba u skladu sa zakonom.

4. Prekovremeni rad

Član 8

Zaposleni je dužan da radi i duže od punog radnog vremena, ali ne duže od deset časova nedeljno, u sledećim slučajevima:

1) prijem i obrada dokumenata za prijemni ispit;

2) obavljanje prijemnog ispita;

3) utvrđivanje i objavljivanje rezultata sa prijemnog ispita.

Potrebu uvođenja i dužinu trajanja rada dužeg od punog radnog vremena donosi ovlašćeni organ poslodavca.

5. Odmori i odsustva

Član 9

Poslodavac je dužan da zaposlenom koji u kalendarskoj godini ima godinu dana rada, obezbedi korišćenje godišnjeg odmora u trajanju od najmanje 18 a najviše 25 radnih dana.

Dužina godišnjeg odmora određuje se tako što se zakonski minimum od 18 radnih dana uvećava za:

1) po osnovu doprinosa u radu, odnosno složenosti poslova radnog mesta

od I do II grupe poslova - jedan radni dan,

od III do IV grupe poslova - dva radna dana,

od V do VI grupe poslova - četiri radna dana,

od VII do VIII grupe poslova - pet radnih dana.

2) po osnovu uslova rada

od I do II grupe poslova - četiri radna dana,

od III do IV grupe poslova - tri radna dana,

od V do VI grupe poslova - dva radna dana,

od VII do VIII grupe poslova - jedan radni dan;

3) po osnovu radnog iskustva

do 10 godina - jedan radni dan,

do 20 godina - dva radna dana,

preko 20 godina - tri radna dana;

4) invalidu rada i vojnom invalidu - tri radna dana;

5) samohranom roditelju sa detetom do 14 godina života - dva radna dana;

6) roditelju koji ima više od troje dece do 14 godina života - dva radna dana.

Član 10

Zaposleni sa navršenih 30 godina penzijskog staža ili navršenih 55 godina života i zaposlena - žena sa navršenih 25 godina penzijskog staža ili sa navršenih 50 godina života, kao i zaposleni mlađi od 18 godina života, ima pravo na godišnji odmor u trajanju 30 radnih dana.

Član 11

Nastavnici, stručni saradnici i saradnici u nastavi koriste godišnji odmor po pravilu od 1. jula do 20. avgusta tekuće godine.

Član 12

Zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo do sedam radnih dana u kalendarskoj godini u sledećim slučajevima:

1) stupanja zaposlenog u brak - sedam radnih dana,

2) porođaj supruge - pet radnih dana,

3) porođaj člana uže porodice - jedan radni dan,

4) smrti roditelja, usvojioca, brata ili sestre zaposlenog ili njegovog bračnog druga, kao i smrti lica koja žive u zajedničkom porodičnom domaćinstvu zaposlenog - sedam radnih dana,

5) zaštita i otklanjanje štetnih posledica u domaćinstvu prouzrokovanih elementarnim nepogodama - sedam radnih dana,

6) selidbe sopstvenog domaćinstva - četiri radna dana,

7) polaganje stručnog ili drugog ispita dva radna dana, a ukupno šest radnih dana u toku jedne kalendarske godine,

8) učestvovanja na takmičenjima koja se organizuju na nivou opštine, grada, okruga, pokrajine, Republike ili Jugoslavije, najmanje po jedan radni dan, u zavisnosti od udaljenosti mesta održavanja takmičenja,

9) korišćenja organizovanog rekreativnog odmora u cilju prevencije radne invalidnosti - sedam radnih dana,

10) dobrovoljnog davanja krvi - dva radna dana.

Odsustvo u slučajevima iz stava 1 tač. 2) i 4) ovog člana, ne uračunava se u ukupan broj radnih dana plaćenog odsustva u toku kalendarske godine.

Lica koja žive u zajedničkom porodičnom domaćinstvu sa zaposlenim u smislu stava 1 tačka 4) ovog člana jesu srodnici između kojih postoji obaveza izržavanja, a žive u zajedničkom domaćinstvu.

Član 13

Ako je od interesa za poslodavca zaposleni ima pravo na neplaćeno odsustvo od početka nastavne godine duže od 30 dana ali najduže dve godine u sledećim slučajevima:

1) doškolovanja,

2) izrade magistarskog rada,

3) naučnoistraživačkog rada,

4) izrade doktorske disertacije.

Zaposleni ima pravo na neplaćeno odsustvo iz stava 1 ovog člana i za lečenje člana uže porodice van mesta boravka ili u inostranstvu.

III ZAŠTITA ZAPOSLENIH NA RADU

Član 14

Poslodavac je dužan da obezbedi sve potrebne uslove za zaštitu zaposlenih u skladu sa zakonom, drugim propisima kojima se uređuje zaštita na radu i kolektivnim ugovorom.

U postupku kontrole primene mera zaštite na radu obavezno je učešće predstavnika sindikata.

Član 15

Poslodavac je dužan da osigura sve zaposlene za slučaj smrti ili trajnog gubitka radne sposobnosti po osnovu rada.

IV CENA RADA, ZARADE I OSTALA LIČNA PRIMANJA

1. Cena rada

Član 16

Ugovorom se utvrđuje cena rada za najjednostavniji rad, koeficijenti za utvrđivanje cene rada za tipična radna mesta, dodatni koeficijenti za poslove rukovođenja i organizovanja procesa rada i po osnovu posebnih uslova rada, složenosti i odgovornosti, elementi za utvrđivanje zarade, uvećanje zarade, naknade i druga lična primanja zaposlenih.

2. Cena rada za najjednostavniji rad

Član 17

Učesnici Ugovora u postupku pregovaranja utvrđuju cenu rada za najjednostavniji rad.

Cena rada za najjednostavniji rad utvrđuje se Aneksom koji je sastavni deo Ugovora.

Član 18

Cena rada za najjednostavniji rad ugovara se na određeno vreme, s tim što se ne može ugovarati za period duži od 12 meseci.

Cena rada iz stava 1 ovog člana ugovara se, po pravilu do desetog decembra tekuće godine za narednu godinu, obavezno pre usvajanja budžeta Republike Srbije za narednu godinu, a u toku kalendarske godine kada nastupe okolnosti za promenu predviđene u članu 19 ovog ugovora.

Ukoliko se ne postigne dogovor o ceni rada za najjednostavniji rad iz stava 2 ovog člana do 31. decembra tekuće godine, učesnici ugovora su saglasni da se sporno pitanje iznese pred arbitražu iz čl. 47 i 48 Ugovora.

Član 19

Ako u toku tekuće godine troškovi života porastu za više od 10%, na osnovu objavljenih podataka republičkog organa nadležnog za poslove statistike, u odnosu na mesec decembar prethodne godine, učesnici Ugovora obavezuju su de pristupe pregovaranju o povećanju cene rada za najjednostavniji rad.

Inicijativu za pregovore pokreće Sindikat.

Učesnici ovog ugovora se obavezuju da pregovore započnu u roku od deset dana od dana pokretanja inicijative, te da pregovori budu završeni u roku od narednih 30 dana.

Novoutvrđena cena rada za najjednostavniji rad primenjuje se od dana kada su se stekli uslovi za pokretanje inicijative.

3. Cena rada za tipična radna mesta

Član 20

Cena rada za tipična radna mesta utvrđuje se tako što se cena rada za najjednostavniji rad utvrđena ovim ugovorom pomnoži koeficijentom za tipična radna mesta po grupama poslova, i to:

Grupa poslova	Zahtev stručnosti	Koeficijent
I	- fizički radnik	2,10
II	I stepen stručnosti
	- spremačica	2,41
III	II stepen stručnosti
	- portir, čuvar, kurir, domar, servirka, vešerka, peglarka, pomoćni kuvar, ložač, telefonista, daktilograf,	2,80
IV	III stepen stručnosti
	- domar, vozač, magacioner, ekonom, kuvar, daktilograf, radnik u školskoj radionici, rukovaoc parnih kotlova	3,74
V	IV stepen stručnosti
	- administrativni i finansijsko-knjigovodstveni radnik, domar, radnik u školskoj radionici, kuvar, ekonom	4,21
	- saradnik u nastavi	4,84
	- nastavnik praktične nastave, knjižničar	4,99
VI	V stepen stručnosti
	- domar, kuvar specijalista, radnik u školskoj radionici	4,68
	- nastavnik praktične nastave	5,15
VII	VI stepen stručnosti
	- nastavnik, stručni saradnik (socijalni radnik), sekretar, šef računovodstva	5,61
VIII	VII stepen stručnosti
	- nastavnik, stručni saradnik (psiholog, pedagog, bibliotekar, zdravstveni radnik, socijalni radnik), vaspitač, sekretar, šef računovodstva	6,70

Koeficijenti iz stava 1 ovog člana uvećavaju se i to:

	1) za poslove rukovođenja školom:
	- direktor škole	30%
	- pomoćnik direktora škole	15%
	- koordinator praktične nastave	10%
	2) nastavniku razrednom starešini	5%
	3) zaposlenom u školi za decu ometenu u razvoju i nastavniku odeljenja za decu ometenu u razvoju pri redovnoj srednjoj školi	15%
	4) nastavniku, vaspitaču, stručnom saradniku, direktoru, pomoćniku direktora, sekretaru i šefu računovodstva za:
	- jednogodišnja specijalizacija	2%
	- dvogodišnja specijalizacija	3%
	- magistratura	5%
	- doktorat	8%

Član 21

Pojedinačnim kolektivnim ugovorom zarade zaposlenih mogu se uvećati najviše do 30% po osnovu sopstvenih prihoda.

Poslodavac (direktor škole) je u obavezi da tromesečno utvrdi prihode i rashode za ostvarivanje prava iz prethodnog stava i o tome obavesti Sindikat.

4. Utvrđivanje zarade zaposlenog

Član 22

Cena rada zaposlenog utvrđuje se, odnosno ugovora, po pravilu, u visini cene rada radnog mesta na koje je zaposleni raspoređen, u skladu sa članom 20 Ugovora i odgovarajućim odredbama pojedinačnog kolektivnog ugovora.

5. Elementi za utvrđivanje zarade

Član 23

Zarada zaposlenog se utvrđuje na osnovu cene rada radnog mesta na koje je zaposleni raspoređen i vremena provedenog na radu.

Član 24

Normativima i standardima za zaposlene u srednjim školama, na koje se primenjuju odredbe Ugovora, smatraju se utvrđeni planovi i programi rada doneti od strane nadležnog organa koje zaposleni na određenom poslu treba da izvrši za puno radno vreme.

6. Uvećanje zarade

Član 25

Zarada zaposlenog se uvećava za 0,5% cene rada za svaku punu godinu rada ostvarenog u radnom odnosu, uvećanog za staž osiguranja koji se računa sa uvećanim trajanjem.

Član 26

Zaposleni čiji fond časova prelazi normu utvrđenu zakonom, propisima donetim na osnovu zakona i nastavnim planom i programom, ima pravo na uvećanu zaradu.

Zarada se uvećava po času.

Vrednost časa dobija se kada se ukupna zarada zaposlenog podeli mesečnom normom časova u nastavi.

Zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu i u slučaju zamene drugog zaposlenog.

Zarada zaposlenog iz stava 4 ovog člana uvećava se srazmerno fondu časova koje ostvaruje za vreme zamene.

7. Rokovi za isplatu zarada

Član 27

Zarada u punom iznosu isplaćuje se najmanje jedanput mesečno.

Zarada se može isplaćivati i u dva jednaka dela i to:

- prvi deo do 15. u mesecu za prethodni mesec, i

- drugi deo do 30. u mesecu za prethodni mesec.

Učesnici se obavezuju da će zajedničkim naporima ove rokove poboljšati kako bi se isplata vršila: prvi deo do kraja tekućeg meseca, a drugi deo do 15. u narednom mesecu.

8. Naknade zarade i ostala lična primanja

Član 28

Zaposleni ima pravo na naknadu zarade po osnovu odsustvovanja sa rada u slučajevima i visini utvrđenoj Opštim kolektivnim ugovorom.

Član 29

Poslodavac je dužan da zaposlenom isplati regres za korišćenje godišnjeg odmora Regres se isplaćuje najkasnije do 1. jula tekuće godine.

Visina regresa isplaćuje se u visini prosečne mesečne neto zarade po zaposlenom u privredi Republike, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike.

Član 30

Poslodavac je obavezan da zaposlenom isplati mesečnu naknadu za ishranu u toku rada u visini 25% prosečne mesečne neto zarade po zaposlenom u privredi Republike, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike. Isplata se vrši istovremeno sa isplatom prvog dela zarade u skladu sa članom 27 Ugovora.

Član 31

Zaposleni ima pravo na dnevnicu za službeno putovanje u zemlji u visini od 8% prosečne neto zarade po zaposlenom u privredi Republike prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike, s tim što se putni troškovi i troškovi noćenja priznaju u celosti prema priloženom računu.

Član 32

Zaposleni ima pravo na dnevnicu za službeno putovanje u inostranstvo.

Visina dnevnice utvrđuje se u visini dnevnice propisane za savezne organe.

Član 33

Poslodavac je obavezan da zaposlenom isplati naknadu troškova prevoza u javnom saobraćaju radi odlaska na rad i povratka sa rada do visine cene prevozne karte.

Član 34

Zaposleni ima pravo na jubilarnu nagradu.

Jubilarnom godinom rada smatra se godina u kojoj zaposleni navršava 10, 20 i 30 godina rada.

Visina jubilarne nagrade iznosi i to:

1) za 10 godina rada 50% od prosečne mesečne neto zarade po zaposlenom u privredi Republike;

2) za 20 godina rada jedna prosečna mesečna neto zarada po zaposlenom u privredi Republike;

3) za 30 godina rada jedna i po prosečna mesečna neto zarada po zaposlenom u privredi Republike.

Prosečna mesečna neto zarada u privredi Republike uzima se prema poslednjim objavljenim podacima republičkog organa nadležnog za poslove statistike.

Član 35

Zaposleni ima pravo na zajam za nabavku ogreva i zimnice na način i pod uslovima utvrđenim Opštim kolektivnim ugovorom.

Član 36

Zaposleni ima pravo na otpremninu pri prestanku radnog odnosa radi korišćenja prava na penziju ili pri prestanku radnog odnosa po sili zakona zbog gubitka radne sposobnosti u visini trostrukog iznosa neto zarade koju bi ostvario za mesec koji prethodi mesecu u kojem se isplaćuje otpremnina, s tim što tako isplaćena otpremnina ne može biti niža od trostuke prosečne neto zarade po zaposlenom isplaćene kod poslodavca za mesec koji prethodi mesecu u kojem se vrši isplata otpremnine, odnosno trostrukog iznosa prosečne neto zarade po zaposlenom isplaćene u privredi Republike, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike, ako je to za zaposlenog povoljnije.

Član 37

Poslodavac je obavezan da, uz isplatu zarade zaposlenima, Sindikatu uplati sredstva u iznosu 0,2% na obračunate neto zarade, koja će se, kao povećani utrošak u funkciji kvalitetnog izvršavanja poslova koristiti za prevenciju radne invalidnosti, rekreativni odmor zaposlenih, kao i investicije u tom cilju.

Sindikat je obavezan da odgovarajućim programima, dugoročno i godišnje, uređuje korišćenje ovih sredstava i da najmanje jedanput godišnje podnosi izveštaj učesnicima Ugovora o ostvarivanju tih programa.

Član 38

Poslodavac može u skladu sa zakonom da za rešavanje stambenih potreba zaposlenih mesečno obezbedi 2% na masu sredstava izdvojenih za neto zarade zaposlenih u srednjim školama.

Član 39

Zaposlenima u školi pripada pomoć u slučaju:

1) duže ili teže bolesti zaposlenog ili člana njegove uže porodice,

2) nabavke ortopedskih pomagala i aparata za rehabilitaciju zaposlenog ili člana njegove uže porodice,

3) zdravstvene rehabilitacije zaposlenog,

4) nastanka teže invalidnosti zaposlenog,

5) ublažavanja posledica elementarnih nepogoda na neosiguranom stambenom objektu zaposlenog,

6) nabavke lekova za zaposlenog ili člana uže porodice,

7) pomoć porodici za slučaj smrti zaposlenog ili člana uže porodice u visini troškova pogrebnih usluga.

Visina pomoći u toku godine, u slučajevima utvrđenim u tač. 1) do 6) stav 1 ovog člana priznaje se na osnovu uredne dokumentacije do visine tri prosečne neto zarade u privredi Republike Srbije prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike.

Članom uže porodice iz stava 1 ovog člana smatra se: bračni i vanbračni drug, dete rođeno u braku i van braka, pastorak, usvojenik i drugo lice prema kome zaposleni ima zakonsku obavezu izdržavanja.

V DISCIPLINSKA I MATERIJALNA ODGOVORNOST

Član 40

Na disciplinsku i materijalnu odgovornost zaposlenih primenjuju se odredbe zakona i pojedinačnog kolektivnog ugovora.

VI USLOVI ZA RAD SINDIKATA

Član 41

Poslodavac je dužan da:

1) razmotri i zauzme stavove o pokrenutim inicijativama, zahtevima i predlozima sindikata, a posebno po odlukama od značaja za materijalni, ekonomski i socijalni položaj zaposlenih;

2) obaveštava sindikat o pitanjima koja su od bitnog značaja za materijalni i socijalni položaj zaposlenih;

3) obezbedi učešće sindikata u predlaganju članova školskog odbora iz reda zaposlenih.

Član 42

Poslodavac je dužan da omogući predstavniku sindikata prisustvovanje sednicama organa upravljanja, bez prava odlučivanja. U tom smislu poslodavac je dužan da organizaciji sindikata dostavlja pozive sa materijalima za sednice organa.

Poslodavac je dužan da predloge i primedbe koje dobija od sindikata uzme u razmatranje i o svojim stavovima obavesti sindikat pre donošenja odluke.

Član 43

Poslodavac je dužan da predsedniku organizacije sindikata za obavljanje njegovih funkcija obezbedi najmanje 20 plaćenih časova rada mesečno u smislu oslobađanja od dela radnih obaveza.

Član 44

Predstavnik sindikata (predsednik sindikalne organizacije, sindikalne podružnice, sindikalni poverenik, članovi organa sindikata, predsednik okružnog, gradskog, pokrajinskog i Republičkog odbora) za vreme obavljanja i u roku od četiri godine po prestanku funkcije, ako postupa u skladu sa zakonom, ne može da se rasporedi na drugo radno mesto i kod drugog poslodavca, niti da se utvrdi prestanak potrebe za njegovim radom ili da se na drugi način stavi u nepovoljan položaj.

Član 45

Poslodavac može obezbediti organizaciji sindikata dotaciju za humanitarne akcije i poboljšanje materijalnog položaja zaposlenih.

Član 46

Predstavnicima organizacije sindikata mora se omogućiti odsustvovanje sa posla radi prisustvovanja sastancima organizacije sindikata, konferencijama, sednicama i kongresima.

Predstavnicima organizacije sindikata mora se omogućiti odsustvovanje sa posla radi osposobljavanja na tečajevima i seminarima - pet radnih dana.

Predstavnicima organizacije sindikata obezbeđuje se pristup svim radnim mestima kod poslodavca kad je to potrebno u cilju zaštite prava zaposlenih utvrđenih zakonom i kolektivnim ugovorom.

U slučaju potrebe obezbeđivanja sredstava solidarnosti predstavnici zaposlenih koje organizacije sindikata ovlaste da to rade, imaju pravo da ovu aktivnost obavljaju u odgovarajućim prostorijama poslodavca.

Poslodavac je dužan da omogući da se sredstva, koja zaposleni od zarade izdvajaju na ime sindikalne članarine, uplaćuju na račun organizacije sindikata.

Predstavnici organizacije sindikata mogu da ističu obaveštenja organizacije sindikata u prostorijama poslodavca na mestima koja su pristupačna zaposlenima i koja su za to određena.

Direktor škole dužan je da predstavnicima organizacije sindikata omogući da zaposlenima dostavljaju informacije, biltene, publikacije, letke i druga dokumenta organizacije sindikata, koja su u funkciji vršenja sindikalnih aktivnosti.

VII NAČIN REŠAVANJA KOLEKTIVNIH RADNIH SPOROVA

Član 47

Sporovi koji nastanu pri zaključivanju, izmenama i dopunama Ugovora, kao i pri njegovoj primeni, rešavaju se pred arbitražom.

Član 48

Arbitraža iz člana 47 Ugovora sastoji se od tri člana od kojih po jednog biraju učesnici Ugovora a trećeg člana sporazumno određuju iz reda priznatih stručnjaka koji je istovremeno i predsednik arbitraže.

Arbitraža svoje odluke donosi većinom glasova pošto sasluša stranke u sporu i izvrši uvid u potrebnu dokumentaciju.

Arbitraža se obrazuje za vreme od dve godine.

Član 49

Odluku o spornom pitanju arbitraža donosi u roku od 15 dana od kada je pokrenut spor.

Arbitrima se može odrediti naknada za rad.

Član 50

Arbitraža svoju odluku saopštava usmeno strankama u sporu, a pismenu odluku dostavlja u roku od tri dana od dana usmenog saopštenja.

VIII PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 51

Ugovor je zaključen kada ga potpišu ovlašćeni predstavnici učesnika.

Član 52

U slučaju otkaza Ugovor se primenjuje još tri meseca od dana podnošenja otkaza.

Član 53

Svaki učesnik Ugovora može da da inicijativu za njegove izmene i dopune.

Učesnici Ugovora su dužni da postupak pregovaranja započnu najkasnije 15 dana od dana podnošenja inicijative iz stava 1 ovog člana, odnosno podnošenja otkaza iz člana 52 Ugovora.

Ako pregovori ne otpočnu u roku iz stava 2 ovog člana, spor se iznosi pred arbitražu.

Član 54

Učesnici Ugovora će u roku od osam dana od dana njegovog zaključivanja obrazovati komisiju za praćenje njegove primene.

Komisija se sastoji od četiri člana i svaki učesnik bira po dva člana.

Članovi komisije između sebe biraju predsednika komisije.

Komisija iz stava 1 ovog člana daje mišljenje o primeni odredaba Ugovora.

Član 55

Stupanjem na snagu ovog ugovora prestaje da važi Poseban kolektivni ugovor za srednje škole ("Službeni glasnik RS", br. 43/94, 27/95, 9/96 i 9/97).

Član 56

Ovaj ugovor stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a primenjivaće se od 1. januara 2000. godine.