UREDBAO RATIFIKACIJI SPORAZUMA IZMEĐU JUGOSLAVIJE I ŠVAJCARSKE KONFEDERACIJE O KONAČNOM REGULISANJU PREDRATNIH ZAJMOVA IZRAŽENIH U ŠVAJCARSKIM FRANCIMA("Sl. list SFRJ - Međunarodni ugovori i drugi sporazumi", br. 2/68) |
ČLAN 1
Ratifikuje se Sporazum između Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i Švajcarske Konfederacije o konačnom regulisanju predratnih zajmova izraženih u švajcarskim francima (4% zajma od 1938 - Uprava fondova i 5% funding zajma u zlatu od 1934 - Uprava fondova, potpisan 8. novembra 1967. godine, u Bernu, u originalu na francuskom jeziku.
ČLAN 2
Tekst Sporazuma u originalu na francuskom jeziku i u prevodu glasi:
SPORAZUM
IZMEĐU SOCIJALISTIČKE FEDERATIVNE REPUBLIKE JUGOSLAVIJE I ŠVAJCARSKE KONFEDERACIJE
O KONAČNOM REGULISANJU SLUŽBE SLEDEĆIH ZAJMOVA IZRAŽENIH U ŠVAJCARSKIM FRANCIMA:
4% ZAJAM OD 1938. UPRAVE FONDOVA I 5% FUNDING ZAJAM U ZLATU OD 1934. UPRAVE
FONDOVA
Shodno pregovorima, koji su održani u Bernu od 21. do 25. avgusta 1967. godine, jugoslovenska i švajcarska delegacija sporazumele su se o sledećem:
Po zajmovima izraženim u švajcarskim francima, niže označenim, i to:
4% zajam od 1938. Uprave fondova;
5% funding zajam u zlatu od 1934. Uprave fondova
Jugoslovenska vlada preuzeće na sebe za vreme od 1968. do 1998. godine:
1) plaćanje, počev od 1. jula 1968. na ime tekuće kamate:
po 4% zajmu od 1938. Uprave fondova: 2% (dva posto) godišnje;
po 5% funding zajmu u zlatu od 1934. Uprave fondova: 2,5% (dva i po posto) godišnje od nominalnog iznosa obveznica;
2) otkup 1. jula svake godine dva šestomesečna kupona koji su ostali neplaćeni od 15. oktobra 1949. do 15. aprila 1959. sa obveznica gore pomenutih zajmova, i to po 5 (pet promila) od nominalnog iznosa hartija za dva kupona;
3) stvaranje i funkcionisanje, kako je to utvrđeno niže, jednog amortizacionog fonda:
a) za svaku godinu od 1968. do 1977. godine iznos koji Jugoslovenska vlada ima da uplati u pomenuti amortizacioni fond biće 1% godišnje, obračunat na nominalni iznos obveznica registrovanih do 31. decembra 1968. prema tački 5 i podnetih po ovom sporazumu. Za vreme od 1978. do 1987. godine ova suma biće 1,5% godišnje od gore navedenog nominalnog iznosa i, počev od 1988. do dospeća - 2% godišnje. Odgovarajući iznos za 1968. godinu biće položen u amortizacioni fond najdocnije 1. aprila 1969. godine. Dugovani iznosi za naredne godine biće uplaćeni po pola - 1. aprila i 1. oktobra svake godine.
b) Jugoslovenska vlada će moći, svake godine i po svom nahođenju, da preda amortizacionom fondu obveznice podnete po ovom sporazumu, koje će biti obračunate po njihovoj kupovnoj ceni. Ovako predate hartije smatraće se kao da su isplaćene putem amortizacionog fonda.
c) Sredstva uplaćena u amortizacioni fond moći će po volji Jugoslovenske vlade da se koriste za otkupe na tržištu do kursa od 100% ili za izvlačenje po nominali. Izvučene obveznice prestaće da nose kamatu počev od njihovog datuma za isplatu.
d) Kursevi obračuna moneta kojima bi obveznice bile nabavljene, shodno načinu predviđenom pod b), kao i datumi i uslovi isplate izvučenih obveznica, biće utvrđeni aranžmanom predviđenim u članu 2.
4) obveznice napred navedenih zajmova dospeće 31. decembra 1998.
5) rok, sa važnošću do zaključno 31. decembra 1968. godine, biće dat porterima radi prihvatanja uslova konačnog regulisanja koje čini predmet ovog sporazuma.
Tehnički modaliteti za primenu ovog sporazuma biće utvrđeni sporazumno aranžmanom između Saveznog sekretarijata za finansije Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i Société de Banque Suisse, u Bazelu.
Jugoslovenska vlada snosiće sve provizije i bankarske troškove, troškove objavljivanja i eventualne poreze plative u Švajcarskoj u vezi sa primenom ovog sporazuma.
U slučaju da Jugoslovenska vlada, posle stupanja na snagu ovog sporazuma, da porterima drugih zemalja suštinski povoljniji postupak za zajmove emitovane pre drugog svetskog rata i istovremene prirode sa zajmovima koji su predmet ovog sporazuma, ovi poslednji dobiće iste uslove.
U slučaju da Jugoslovenska vlada ne bi mogla potpuno ili delimično odgovoriti obavezama koje proističu iz ovog sporazuma, biće ponovno uspostavljena prava koja proizilaze iz osnovnih ugovora o emisiji, vodeći pri tome računa o već isplaćenim iznosima primenom ovog sporazuma i privremenih protokola od 20. novembra 1959. i 22. januara 1965. godine.
Švajcarska vlada neće podržati zahteve svojih državljana koji bi eventualno odbili regulisanje predviđeno ovim sporazumom. Isto tako, Švajcarska vlada neće podržati eventualne zahteve portera, na čije se obveznice odnosi ovaj sporazum, usmerenim na to da im Jugoslovenska vlada plati dopunske iznose preko onih koji im pripadaju na osnovu ovog sporazuma.
Svaki spor u pogledu tumačenja ili primene ovog sporazuma rešiće sporazumno dve vlade.
Ovaj sporazum stupiće na snagu onog dana kada vlade izmene ratifikaciona instrumenta.
Sačinjeno 8. novembra 1967. godine u Bernu, na francuskom jeziku, u dva primerka.
Predsednik Jugoslovenske |
Predsednik Švajcarske |
Karadžinović Božidar, s. r. |
Pjer Nusbaumer, s. r. |
ČLAN 3
Ova uredba stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SFRJ".