UREDBAO RATIFIKACIJI PROTOKOLA O PREGOVORIMA IZMEĐU JUGOSLAVIJE I SAVEZNE REPUBLIKE NEMAČKE, 5. DODATNOG SPORAZUMA UZ SPORAZUM O ROBNOJ RAZMENI, DOPUNSKOG SPORAZUMA UZ 5. DODATNI SPORAZUM, SPORAZUMA O PREKOGRANIČNOM DRUMSKOM SAOBRAĆAJU PUTNIKA I ROBE, SPORAZUMA O ODOBRAVANJU SAVEZNIH GARANCIJA I JEMSTAVA I DODATNOG SPORAZUMA UZ SPORAZUM IZMEĐU JUGOSLAVIJE I SAVEZNE REPUBLIKE NEMAČKE O REGULISANJU JUGOSLOVENSKIH POSLERATNIH TRGOVAČKIH DUGOVA("Sl. list SFRJ - Međunarodni ugovori i drugi sporazumi", br. 14/64) |
ČLAN 1
Ratifikuju se:
Protokol o pregovorima između Vlade Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i Vlade Savezne Republike Nemačke;
5. Dodatni sporazum uz Sporazum o robnoj razmeni između Vlade Federativne Narodne Republike Jugoslavije i Vlade Savezne Republike Nemačke, sa razmenjenim pismima i prilozima;
Dopunski sporazum uz 5. Dodatni sporazum;
Sporazum između Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i Savezne Republike Nemačke o prekograničnom drumskom saobraćaju putnika i robe, sa razmenjenim pismima i prilozima;
Sporazum o odobravanju saveznih garancija i jemstava;
Dodatni sporazum uz Sporazum između Vlade Socijalističke Federativne
Republike Jugoslavije i Vlade Savezne Republike Nemačke o regulisanju jugoslovenskih
posleratnih trgovačkih dugova, sa razmenjenim pismima;
potpisani 16. jula 1964. godine u Bonu, koji u originalu na srpskohrvatskom
jeziku glase:
PROTOKOL
O PREGOVORIMA IZMEĐU VLADE SOCIJALISTIČKE FEDERATIVNE REPUBLIKE JUGOSLAVIJE
I VLADE SAVEZNE REPUBLIKE NEMAČKE
Vlada Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i Vlada Savezne Republike Nemačke u pregovorima, koji su vođeni u Bonu od 26. juna 1964. do 16. jula 1964. razmotrile su kojim bi se merama, u okviru datih mogućnosti, moglo doprineti poboljšanju jugoslovensko-nemačkih odnosa.
Kao rezultat ovih pregovora one su se sporazumele o sledećem:
(1) Vlada Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i Vlada Savezne Republike Nemačke preduzeće mere u okviru svojih mogućnosti koje će doprineti poboljšanju odnosa između njihovih naroda. One će nastojati da se izbegnu politički poremećaji u odnosima dve zemlje.
(2) U tu svrhu dve vlade su zaključile danas sledeće sporazume:
a) 5. Dodatni sporazum uz Sporazum od 11. juna 1952. o robnom prometu između Federativne Narodne Republike Jugoslavije i Savezne Republike Nemačke;
b) Sporazum između Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i Savezne Republike Nemačke o pograničnom drumskom saobraćaju putnika i robe, sa prilozima;
c) Dodatni sporazum Sporazumu od 10. marta 1956. između Vlade Federativne Narodne Republike Jugoslavije i Vlade Savezne Republike Nemačke o regulisanju jugoslovenskih posleratnih trgovačkih dugova;
d) Sporazum o odobravanju saveznih garancija i jemstava;
e) izmena pisama o privrednoj, tehničkoj i naučnoj saradnji;
f) izmena pisama koja se odnose na saradnju preduzeća za Dunavsku plovidbu Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i Savezne Republike Nemačke.
Vlada Savezne Republike Nemačke daće svoju saglasnost za privremeno članstvo Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji u GATT-u. Ona će izjavu o privremenom pristupanju Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije GATT-u od 13. novembra 1962. potpisati pod rezervom ustavno-pravno potrebne ratifikacije.
Obe vlade stupiće neodložno u pregovore o pitanjima koja proizilaze iz zapošljavanja jugoslovenskih radnika u Saveznoj Republici Nemačkoj.
Dve vlade će prilikom razgovora stručnjaka što pre ispitati mogućnost proširenja i produbljenja kulturne i naučne razmene.
U cilju unapređenja turizma dve vlade će preporučiti nadležnim organima dve zemlje kontaktiranje i saradnju.
(1) Dve vlade će povremeno, na osnovu međusobnog dogovora, razmenjivati mišljenja o jugoslovensko-nemačkim odnosima i o mogućnostima njihovog daljeg poboljšanja na privrednom polju.
(2) Sastanci treba da se održavaju naizmenično u Beogradu i Bonu ili u nekom drugom mestu koje će se naknadno dogovoriti.
Ovaj protokol, kao i danas potpisani 5. Dodatni protokol na osnovu Sporazuma o robnoj razmeni od 11. juna 1952. između Federativne Narodne Republike Jugoslavije i Savezne Republike Nemačke uz ovaj sporazum, Sporazum između Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i Savezne Republike Nemačke o pograničnom drumskom saobraćaju putnika i robe sa prilozima, kao i, na današnji dan potpisani sporazumi navedeni u članu 1 stav (2) c do f važe i za pokrajinu Berlin ukoliko Vlada Savezne Republike Nemačke u roku od tri meseca po stupanju na snagu sporazuma ne dostavi Vladi Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije protivnu izjavu.
Ovaj Protokol stupa na snagu kada Vlada Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i Vlada Savezne Republike Nemačke daju svoju saglasnost i o tome jedna druga obaveste.
Rađeno u Bonu, 16. jula 1964. godine, u četiri originalna primerka, dva na srpskohrvatskom i dva na nemačkom jeziku, pri čemu je svaki tekst podjednako obavezan.
|
Za Vladu |
Za Vladu |
|
Ljubo Drndić, s. r. |
Oskar Schliter, s. r. |
5. DODATNI PROTOKOL
UZ SPORAZUM O ROBNOJ RAZMENI IZMEĐU VLADE FEDERATIVNE NARODNE REPUBLIKE JUGOSLAVIJE
I VLADE SAVEZNE REPUBLIKE NEMAČKE OD 11. JUNA 1952. GODINE
Vlada Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i Vlada Savezne Republike Nemačke postigle su sledeći sporazum:
Član 1
Ugovorne strane preduzeće sve potrebne mere u cilju olakšanja uzajamnog trgovinskog prometa.
Član 2
Vlada Savezne Republike Nemačke, primenjivaće na uvoz jugoslovenske robe, u skladu sa postojećem unutar nemačkim propisima, isti uvozni režim kao i prema svim drugim zemljama koje se nalaze na uvoznoj listi B. (Prilog uz Zakon o spoljnoj privredi od 28. aprila 1961. u uvek važećem izdanju).
Član 3
Vlada Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije postupaće prema uvozu nemačke robe isto tako povoljno, kao prema uvozu iz drugih zemalja sa kojima održava trgovinske odnose.
Član 4
(1) Vlada Savezne Republike Nemačke odobravaće uvoz robe navedene u listi A do visine količina, odnosno vrednosti označenih u ovoj listu u okviru postojećih opštih uvoznih propisa.
(2) S obzirom na sada postojeći jugoslovenski uvozni sistem, odustalo se od robne liste za izvoz nemačke robe u Jugoslaviju.
Član 5
Ugovorne strane neće praviti smetnje izvozu robe vlastitog porekla na suvereno područje druge ugovorne strane i davaće za takvu robu eventualne potrebne izvozne dozvole, pod pretpostavkom da izvoz određene robe nije nedozvoljen usled neke obaveze jedne ili druge ugovorne strane.
Član 6
Ugovorne strane mogu u okviru ovog sporazuma dozvoliti uvoz ili izvoz takve robe koja je proizvedena u trećoj zemlji i koja se nalazi u tranzitu ili provozu preko suverenog područja jedne ugovorne strane na područje druge ugovorne strane.
Član 7
Ugovorne strane zadržavaju pravo da uvoz određene robe, u slučaju potrebe, učine zavisnim od predaje uverenja o poreklu.
Član 8
Sva plaćanja u okviru prometa robe, usluga i kapitala između Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i Savezne Republike Nemačke vršiće se prema odredbama Platnog sporazuma potpisanog između Vlade Federativne Narodne Republike Jugoslavije i Vlade Savezne Republike Nemačke 17. jula 1956. godine.
(1) Obrazovaće mešoviti odbor vlada.
(2) Zadatak ovog odbora je da prati odvijanja robnog i platnog prometa i da postigne sporazume za poboljšanje obostranih privrednih odnosa.
(3) Radi razjašnjenja pojedinih pitanja odbor može da odredi potkomisije.
(4) Mešoviti vladin odbor sastaje se jednom godišnje, naizmenično u Beogradu ili Bonu ili bilo kojem drugom dogovorenom mestu. Odbor se takođe sastaje na traženje jedne od ugovornih strana i to najkasnije mesec dana po podnošenju zahteva.
(1) Ukoliko bi obaveze koje proizilaze iz ugovora o osnivanju Evropske privredne zajednice zahtevale da se, u vezi sa postepenim uvođenjem zajedničke trgovinske politike, povedu pregovori u cilju unošenja korisnih promena u ovaj sporazum, oni će se povesti u što je moguće kraćem roku.
(2) Vlada Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije zadržava pravo da i sa svoje strane traži pregovore ukoliko se po njenom uverenju ove obaveze negativno odraze na trgovinske odnose između dve zemlje.
Sve odredbe ranijih sporazuma uz Sporazum od 11. juna 1952. godine o robnom prometu ostaju na snazi, ukoliko već ranije nisu obesnažene ili izmenjene u ovom dodatnom sporazumu.
(1) Ovaj dodatni sporazum sa svojim prilozima i pismima zaključen je u vremenu od 1. jula 1964. do 30. juna 1965.
Važnost Sporazuma od 11. juna 1952. o robnom prometu između Federativne Narodne Republike Jugoslavije i Savezne Republike Nemačke, produžuje se do 30. juna 1965. Ovaj sporazum kao i danas potpisani dodatni sporazum sa svojim prilozima i pismima uvek se produžuju za jednu dalju godinu, ukoliko se ne otkažu sa rokom od tri meseca.
(2) Robna lista važi od 1. jula 1964. do 30. juna 1965. godine.
(3) U slučaju stavljanja sporazuma van snage, njegove odredbe primenjivaće se na takve poslove koji su zaključeni pre isteka sporazuma.
(4) Ovaj sporazum sa prilozima stupa na snagu kada Vlada Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i Vlada Savezne Republike Nemačke daju svoju saglasnost i o tome jedna drugu obaveste.
Rađeno u Bonu, 16. jula 1964. u četiri originala, po dva na srpskohrvatskom i dva na nemačkom jeziku, pri čemu je svaki tekst podjednako obavezan.
|
Za Vladu |
Za Vladu |
|
Ljubo Drndić, s. r. |
Oskar Schliter, s. r. |
Lista A uz Peti dodatni sporazum
Nemački uvoz iz Jugoslavije, ukoliko nije liberalizovan
|
Poljoprivredni proizvodi |
Vrednost u |
|
1. Sveže i hlađeno povrće |
3.000 m.p. |
|
2. Prerađevine od paprike |
1.500 m.p. |
|
3. Sveže voće |
600 m.p. |
|
4. Sokovi i koncentrati |
850 |
|
5. Mahunasto povrće |
600 |
|
6. Poljsko seme |
600 m.p. |
|
7. Konzumno vino 60.000 hl |
|
|
8. Sveži šarani |
1.100 m.p. |
|
9. Razni drugi poljoprivredni proizvodi |
7.000 |
DOPUNSKI SPORAZUM
UZ 5. DODATNI SPORAZUM
1. S obzirom da će se za vreme trajanja 5. Dodatnog sporazuma uvesti tržišni propisi za goveda, goveđe meso i goveđe konzerve, u okviru kojih će biti omogućen neograničen uvoz navedenih proizvoda u Saveznu Republiku, nisu u robnoj listi utvrđene vrednosti ili količine.
Nemačka strana će, za vreme u kome ovi tržišni propisi još ne važe, i dalje dozvoljavati uvoz iz Jugoslavije živih goveda, goveđeg mesa i iznutrica, u okviru važećem od 1. januara 1964 - sa izuzetkom dvomesečne jesenje ispaše - i uvoz goveđih konzervi u okviru dosadašnje ugovorene vrednosne granice od 1,050.000 DM - srazmerno prema vremenu od stupanja na snagu tržišnih propisa za goveda.
2. Nadležni nemački organi omogućiće učestvovanje Jugoslaviji u globalnim raspisima koji će uslediti prema tržišnom položaju u Saveznoj Republici za uvoz krastavaca, povrća i voća - sve u konzervama - želea i marmelade, ukoliko nije liberalizovana, ovaca i jagnjadi za klanje, ovčjeg mesa i jagnjetine kao i rezanaca šećerne repe i svežeg cveća iz zemalja izvan Evropske privredne zajednice.
3. Obe delegacije stoje na gledištu da treba da usledi usaglašavanje metoda za analizu vina od strane stručnjaka hemijskih zavoda za pregled vina dve zemlje.
4. Obe delegacije smatraju da predstavništvo Jugoslovenske savezne privredne komore u Saveznoj Republici Nemačkoj, u Minhenu i Odbor za spoljnu trgovinu za proizvode ishrane i poljoprivrede u Frankfurtu na Majni, održavaju što bolji kontakt u interesu zadovoljavajućeg korišćenja obostranih mogućnosti plasiranja i isporučivanja, posebno na sektoru voća i povrća.
5. Nemačka delegacija je izrazila želju da se nemački izvoz u Jugoslaviju i dalje razvija u normalnoj strukturi koja odgovara nemačkim izvoznim interesima.
Sa Jugoslovenske strane je izjavljeno da neće biti nikakvih smetnji u okviru jugoslovenskog uvoznog režima.
Rađeno u Bonu, 16. jula 1964. godine u dva originala, po jedan na srpskohrvatskom i nemačkom jeziku, pri čemu je svaki tekst podjednako obavezan.
|
Za Vladu |
Za Vladu |
|
Ljubo Drndić, s. r. |
Oskar Schliter, s. r. |
SPORAZUM
IZMEĐU SOCIJALISTIČKE FEDERATIVNE REPUBLIKE JUGOSLAVIJE I SAVEZNE REPUBLIKE
NEMAČKE O PREKOGRANIČNOM DRUMSKOM SAOBRAĆAJU PUTNIKA I ROBE
U želji da reguliše nemačko-jugoslovenski drumski saobraćaj putnika i robe Vlada Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i Vlada Savezne Republike Nemačke saglasile su se u sledećem:
Glava I
PUTNIČKI SAOBRAĆAJ
Član 1
Definicije
(1) Kao drumski putnički saobraćaj, u smislu ovog sporazuma, smatra se prevoz putničkim motornim vozilima ili autobusima, koji se vrši uz naplatu ili u vidu zanata.
(2) Kao putnička motorna vozila smatraju se motorna vozila koja su po konstrukciji i opremi namenjena za prevoz ne više od devet lica (uključujući vozača); kao autobusi smatraju se motorna vozila koja su po svojoj konstrukciji i opremi namenjena za prevoz više od devet lica (uključujući vozača).
Član 2
Povremeni saobraćaj motornim vozilima
(1) Prevozioci obe strane ugovornice mogu obavljati povremeni saobraćaj motornim vozilima ili autobusima u, ili preko teritorije druge strane ugovornice, samo na osnovu dozvole izdate po nacionalnom pravu druge strane.
(2) Jugoslovenskim prevoziocima dozvolu izdaje Savezno ministarstvo saobraćaja, a nemačkim prevoziocima Savezni sekretarijat za saobraćaj i veze.
(3) Ministarstva saobraćaja obe strane ugovornice staviće jedno drugom na raspolaganje blanko dozvole u količini koja će se naknadno utvrditi i to:
a) za vožnje kod kojih se ista grupa putnika prevozi na celoj liniji sa istim autobusom i vraća u zemlju polaska a da se usput niti primaju niti iskrcavaju putnici (kružne vožnje). Međutim, putnici mogu biti primani i iskrcavani na više mesta zemlje polaska, ukoliko to dozvoljavaju nacionalni propisi;
b) za rezervisane vožnje u drugu državu da bi se tamo iskrcali putnici i prazno vozilo vratilo u zemlju polaska.
Savezno ministarstvo saobraćaja ili vlast koju ono odredi izdavaće jugoslovenske dozvole nemačkim prevoziocima, a Savezni sekretarijat za saobraćaj i veze izdavaće nemačke dozvole jugoslovenskim prevoziocima.
(4) Jugoslovenski prevozioci upućuju svoje molbe po st. 3 a) i b) Saveznom sekretarijatu za saobraćaj i veze, a nemački prevozioci upućuju svoje molbe nemačkoj vlasti nadležnoj za izdavanje dozvola.
Zahteve za druge vožnje u povremenom saobraćaju jugoslovenski prevozioci upućuju Saveznom ministarstvu saobraćaja a nemački prevozioci Saveznom sekretarijatu za saobraćaj i veze.
Dva ministarstva će se saglasiti o obrascima za molbe i dozvole.
(5) Dozvole se mogu izdati samo onim prevoziocima koji su pouzdani i osposobljeni i, koji po pravu svoje zemlje, imaju dozvolu za odgovarajuću vrstu saobraćaja.
(6) Oba ministarstva će se na kraju svake godine međusobno obaveštavati o izdatim dozvolama.
Član 3
Putovanja na odmor (navet vožnje)
(1) Putovanja na odmor su putovanja u odmarališta, koja prevozilac sa autobusima ili putničkim motornim vozilima, po planu koji on izradi, ponudi i sprovede za ukupnu cenu za prevoz i smeštaj sa ili bez hrane. Nije dopušteno ukrcavanje i iskrcavanje putnika na putu. Putnike treba dovesti na odredište koje mora biti zajedničko za sve putnike i vratiti na polaznu tačku. Na povratku se mogu prevoziti samo putnici koje je prevozilac doveo na odredište.
(2) Za putovanje na odmor jugoslovenskim prevoziocima potrebna je za nemački deo puta dozvola Saveznog ministarstva saobraćaja. Zahtev se podnosi državnoj vlasti svoje države, koja ga dostavlja Saveznom ministarstvu saobraćaja. Dostava se vrši samo ako prevozilac poseduje dozvolu svoje države. Savezno ministarstvo saobraćaja dostavlja dozvolu za jugoslovenskog molioca Saveznom sekretarijatu za saobraćaj i veze.
Za putovanje na odmor nemačkim prevoziocima potrebna je dozvola Saveznog sekretarijata za saobraćaj i veze za jugoslovenski deo puta.
Zahtev se podnosi nemačkim vlastima nadležnim za izdavanje dozvola na čijem je području polazna tačka prevoza. Pošto se izda dozvola za nemački deo puta, Savezno ministarstvo saobraćaja dostavlja zahtev Saveznom sekretarijatu za saobraćaj i veze koji odluku, koja se odnosi na jugoslovenski deo puta, saopštava neposredno nemačkom moliocu. Prepis odluke istovremeno se dostavlja Saveznom ministarstvu saobraćaja. Ako je nemačkom prevoziocu za nemački deo puta izdata dozvola za više od jedne godine, onda se do isteka važnosti ove dozvole za jugoslovenski deo puta, zahtev treba podneti Saveznom sekretarijatu za saobraćaj i veze.
(3) Molbe će se podnositi na obrascima koje će saglasno utvrditi oba ministarstva.
Član 4
Prekogranični linijski saobraćaj
(1) U prekograničnom linijskom saobraćaju prevozioci moraju imati po propisima svake strane ugovornice predviđenu dozvolu Saveznog sekretarijata za saobraćaj i veze odnosno Saveznog ministarstva saobraćaja.
(2) Dozvola će se dati kada se oba ministarstva saglase o potrebi i celishodnosti jedne linije i ako je garantovan reciprocitet.
(3) Redovi vožnje, tarife i uslovi prevoza i njihove izmene, kao i obustavljanje pogona, moraju biti prethodno odobreni od nadležnih vlasti obe strane (stav 1).
(4) Zahtevi za uspostavljanje linijskog saobraćaja za deo puta na teritoriji druge države, kao i zahtevi po stavu 3 podnose se kod nadležne vlasti svoje države; zahtevi se zatim šalju, sa stanovištem ministarstva te države, neposredno ministarstvu druge države.
Član 5
Tranzitni linijski saobraćaj
(1) Kao tranzitni linijski saobraćaj u smislu ovog sporazuma smatra se saobraćaj iz jedne od dve države preko druge u treću državu, a da se u državi preko koje se prelazi ne vrši primanje niti iskrcavanje putnika.
(2) Za izdavanje dozvola važe nacionalni propisi države preko koje se prelazi, kao i međunarodne odredbe koje važe za međunarodne prevoze. Zahtevi se podnose kod nadležnih vlasti sopstvene države; zahtevi se zatim dostavljaju neposredno drugom ministarstvu sa stanovištem ministarstva te države.
Glava II
ROBNI SAOBRAĆAJ
Član 6
Dozvole
Prevozioci robe teretnim vozilima, čija su vozila registrovana u jednoj od država ugovornica, moraju imati dozvolu za preko-granični drumski prevoz robe iz svoje države u državu ugovornicu i u povratku, kao i preko države ugovornice (tranzitni saobraćaj).
Član 7
Izuzeci od režima dozvole
Ne podleže dozvoli:
a) prevoz selidbenih stvari koji se vrši od strane preduzeća koja raspolažu odgovarajućom stručnom radnom snagom i opremom;
b) prevoz stvari za sajmove i izložbe;
c) povremeni prevoz stvari isključivo u svrhu reklame ili nastave;
d) prevoz sprava, opreme ili životinja za pozorišne, muzičke, filmske, sportske ili cirkuske priredbe, kao i za radio, filmska ili televizijska snimanja;
e) povremeni prevoz stvari na aerodrom i sa aerodroma u slučaju skretanja vazdušne službe;
f) prevoz poštanskih pošiljaka;
g) prevoz pčela i riblje mlađi:
h) prevoz oštećenih vozila;
i) prevoz posmrtnih ostataka.
Izuzeci navedeni od b) do d) važe samo ako se stvari koje se prevoze ponovo vraćaju u zemlju porekla.
Član 8
Uslovi za izdavanje dozvola
Dozvola će se izdati samo ako je prevozilac pouzdan i po zakonima svoje zemlje ovlašćen za prevoz dobara, i ako se odnosno motorno vozilo nalazi u stanju sigurnom za saobraćaj.
Član 9
Važnost dozvole
(1) Dozvola važi samo za prevozioca i ne može se preneti. Za svako motorno vozilo ili svaki teretni voz izdaće se jedna dozvola.
(2) Dozvola se mora izdati za određeno vreme, koje mora iznositi najmanje jedan kalendarski dan. Vreme trajanja dozvole treba tako odrediti da se prevozi mogu izvršiti za vreme važenja dozvole.
Član 10
Nadležnost za izdavanje dozvole
Dozvole će izdavati:
a) za teretno vozilo registrovano u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji - Savezni sekretarijat za saobraćaj i veze ili od njega ovlašćeni organ;
b) za teretno vozilo registrovano u Saveznoj Republici Nemačkoj - Savezno ministarstvo saobraćaja ili od njega ovlašćeni organ.
Član 11
Kontingenti
(1) Svaka država ugovornica ne sme izdati za jedna kalendarski dan više dozvola nego koliki je utvrđen broj dozvola (kontingent).
Oba ministarstva će se sporazumeti o kontingentu (član 18).
(2) Oba ministarstva saobraćaja dostaviće jedno drugom blanko dozvole u dovoljnom broju.
Član 12
Forma dozvole
(1) Na dozvoli će se naznačiti dva broja. Prvi broj je tekući broj kontingenta ugovorenog po članu 11; drugi broj označuje za koliko raznih vremenskih rokova je ista dozvola bila izdata.
(2) Obrazac dozvole je priložen kao prilog ovom sporazumu.
Razmena spiskova
Ministarstva saobraćaja obe strane ugovornice dostavljaju jedna drugom polugodišnje spiskove izdatih dozvola.
Spiskovi treba da sadrže:
a) oba broja navedena u članu 12 (1),
b) ime i adresu prevozioca,
c) registarsku oznaku motornog vozila,
d) trajanje važnosti dozvole.
Zabrana unutrašnjeg saobraćaja i saobraćaja sa trećim zemljama
(1) Nije dozvoljeno vozilima registrovanim u jednoj od država ugovornica prevoziti robu između dve tačke koje leže na teritoriji druge strane ugovornice.
(2) Nije dozvoljeno prevoziti robu iz druge države ugovornice u treću državu, ili iz treće države u drugu državu ugovornicu. Izuzeti su od ove zabrane prevozi kod kojih se prelazi teritorija države ugovornice u kojoj je vozilo registrovano.
Glava III
OPŠTE ODREDBE
Isprave koje se moraju nalaziti u vozilu
Dozvole predviđene u glavi I i II ovoga sporazuma moraju se nositi u vozilu kod svih vožnji i pokazati na traženje nadležnih kontrolnih organa država ugovornica.
Poštovanje nacionalnog i međunarodnog prava
Prevozilac je obavezan da se pridržava odredaba saobraćajnog prava i prava motornih vozila koji važe u državama ugovornicama. On se mora pridržavati i međunarodnih saobraćajnih propisa.
Prekršaji
(1) Protiv kršenja odredaba ovog sporazuma preduzimaju nadležne vlasti države u kojoj je vozilo registrovano, na zahtev države na čijoj je teritoriji izvršen prekršaj, bez štete po zakonske odredbe koje važe na njenoj teritoriji, jednu od sledećih mera:
a) prosta opomena,
b) opomena sa upozorenjem da će se u slučaju daljeg kršenja oduzeti dozvola prema tački c),
c) vremenski ograničeno ili trajno oduzimanje dozvole predviđene ovim sporazumom.
(2) O preduzetim merama treba obavestiti nadležnu vlast druge strane ugovornice.
Prilagođavanje razvoju saobraćaja
Ministarstva saobraćaja obe strane ugovornice mogu uzajamnim pristankom da menjaju ovaj sporazum shodno sa promenama uslova nastalim u putničkom i robnom drumskom saobraćaju. Svako od oba ministarstva saobraćaja može zahtevati da se sastanu predstavnici oba ministarstva u Mešovitoj komisiji da bi raspravljali o sprovođenju i daljem razvoju sporazuma.
Stupanje na snagu i važnost
(1) Ovaj sporazum sa svojim prilozima (sporazum) važi za vreme od 1. avgusta 1964. do 31. decembra 1965. On se produžuje uvek za jednu kalendarsku godinu počev od 1. januara 1966, ukoliko se ne otkaže najmanje tri meseca pre isteka kalendarske godine.
(2) Ovaj sporazum stupa na snagu kada Vlada Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i Vlada Savezne Republike Nemačke daju svoju saglasnost i o tome jedna drugu obaveste.
Rađeno u Bonu, 16. jula 1964. godine u dva originala, po jedan na nemačkom i srpskohrvatskom jeziku, pri čemu je svaki tekst podjednako obavezan.
|
Za Vladu Socijalističke |
Za Vladu Savezne |
|
Ljubo Drndić, s. r. |
Oskar Schliter, s. r. |
|
|
Prilog po članu 12 Sporazuma o drumskom robnom saobraćaju. |
SAVEZNI SEKRETARIJAT
ZA SAOBRAĆAJ I VEZE
SOCIJALISTIČKE FEDERATIVNE
REPUBLIKE JUGOSLAVIJE
Dozvola Br.
za međunarodni drumski robni saobraćaj između Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i Savezne Republike Nemačke kao i u tranzitu preko Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije.
važi od ___________________ do ___________________ 196...
Preduzeće (ime, firma) ______________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
iz (mesto stanovanja, sedište) _________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
ovlašćeno je da sa niže označenim motornim vozilom transportuje robu između Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i Savezne Republike Nemačke, kao i u tranzitu preko Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije.
Motorno vozilo (traktor, kamion,
člankovito vozilo)
Fabrička marka _________________________________________________________________
Registarski broj _________________________________________________________________
Težina bez tovara _______________________________________________________________
Najviše dozvoljeni korisni teret u kg _________________________________________________
Najviše dozvoljena ukupna težina u kg _______________________________________________
Posebni uslovi
1. Dozvola važi samo za gore navedenog imaoca i nije prenosiva. Ona važi samo za prevoz između Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i Savezne Republike Nemačke kao i za tranzitni saobraćaj preko Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije. Prevozi između dve tačke na jugoslovenskoj teritoriji nisu dozvoljeni.
2. Imalac dozvole je dužan da se pridržava svih važećih propisa saobraćajnog prava i prava motornih vozila koji važe u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji.
3. Dozvola se mora stalno nositi sa sobom i pokazati pri ulasku i izlasku iz Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, kao i na zahtev nadležnih jugoslovenskih kontrolnih vlasti.
4. Ako se dozvola zloupotrebi ona se može oduzeti
Beograd, _________ 196 ____
Savezni sekretarijat za saobraćaj i veze
po ovlašćenju
______________________
Organ koji izdaje dozvolu
PREDSEDNIK
NEMAČKE DELEGACIJE
Bon, 16. jula 1964.
Gospodine Predsedniče,
U toku danas zaključenih pregovora sporazumeli smo se o sledećem:
Prilikom potpisivanja Jugoslovensko-nemačkog sporazuma o prekograničnom drumskom saobraćaju putnika i robe, čast mi je predložiti da kontingent predviđen članom 11 ovog sporazuma do daljeg treba da iznosi 55 dozvola.
U pogledu želje Jugoslovenske delegacije za znatno povećanje kontingenta, smatram potrebnim da konstatujem sledeće:
U prekograničnom drumskom saobraćaju robe između Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i Savezne Republike Nemačke, kao i u tranzitu kroz naše dve zemlje, nemačke transportna preduzeća prevoze sada samo beznačajni deo (1,1%) od ukupne tonaže. Sa Nemačke strane ne postoji potreba za povećanjem kontingenta. S druge strane, nemački transporteri su zainteresovani da se jače uključe u ovaj promet.
Čast mi je obavestiti Vas da je gospodin Ministar saobraćaja Savezne Republike Nemačke i pored toga spreman da udovolji želju Jugoslovenske delegacije za povećanje kontingenta. Za ovo je, međutim, uslov da nemačko učešće u prekograničnom drumskom saobraćaju robe između naših zemalja dostigne prikladan obim.
Za postizanje ovog cilja potrebno je da u zajedničkim pregovorima između predstavnika ministarstva saobraćaja učestvuju kao eksperti i predstavnici udruženja transportera obe zemlje, gde bi se razmatralo kojim se postupkom može postići prikladnije učešće nemačkih transportnih preduzeća u prekograničnom drumskom robnom saobraćaju između dve zemlje.
Kod ovih pregovora mogla bi se razmatrati i pitanja transportnih cena, poreza i taksa.
Dok se pitanje poreza i taksa ne reguliše sporazumom između dve zemlje naplaćivaće se porez i takse po nacionalnom pravu svake strane ugovornice.
Molim Vas, gospodine Predsedniče, da mi potvrdite Vašu saglasnost sa prednjim.
Izvolite primiti, gospodine Predsedniče, izraz mog osobitog poštovanja.
Predsedniku
Jugoslovenske delegacije
gospodinu ambasadoru,
Ljubi Drndiću,
Bon
Oskar Schlitter, s. r.
PREDSEDNIK
JUGOSLOVENSKE DELEGACIJE
Bon, 16. jula 1964.
Gospodine Predsedniče,
Čast mi je potvrditi prijem Vašeg pisma od 16. jula 1964. sledećeg sadržaja:
"Prilikom potpisivanja Jugoslovensko-nemačkog sporazuma o prekograničnom drumskom saobraćaju putnika i robe, čast mi je predložiti da kontingent predviđen članom 11 ovog sporazuma do daljeg treba da iznosi 55 dozvola.
U pogledu želje Jugoslovenske delegacije za znatno povećanje kontingenta, smatram potrebnim da konstatujem sledeće:
U prekograničnom drumskom saobraćaju robe između Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i Savezne Republike Nemačke, kao i tranzitu kroz naše dve zemlje, nemačka transportna preduzeća prevoze sada samo beznačajni deo (1,1%) od ukupne tonaže. Sa Nemačke strane ne postoji potreba za povećanjem kontingenta. S druge strane, nemački transporteri su zainteresovani da se jače uključe u ovaj promet.
Čast mi je obavestiti Vas da je gospodin Ministar saobraćaja Savezne Republike Nemačke i pored toga spreman da udovolji želji Jugoslovenske delegacije za povećanje kontingenta. Za ovo je, međutim, uslov da nemačko učešće u prekograničnom drumskom saobraćaju robe između naših zemalja dostigne prikladan obim.
Za postizanje ovog cilja potrebno je da u zajedničkim pregovorima između predstavnika ministarstava saobraćaja učestvuju kao eksperti i predstavnici udruženja transportera obe zemlje, gde bi se razmatralo kojim se postupkom može postići prikladnije učešće nemačkih transportnih preduzeća u prekograničnom drumskom robnom saobraćaju između dve zemlje. Kod ovih pregovora mogla bi se razmatrati i pitanja transportnih cena, poreza i taksa.
Dok se pitanje poreza i taksa ne reguliše sporazumom između dve zemlje naplaćivaće se porez i takse po nacionalnom pravu svake strane ugovornice."
Čast mi je, gospodine Predsedniče, izjaviti Vam saglasnost Vlade Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije sa prednjim.
Izvolite primiti, gospodine Predsedniče, izraz mog osobitog poštovanja.
Ljubo Drndić, s. r.
Predsedniku
Nemačke delegacije
gospodinu ambasadoru,
Oskaru Schlitteru
DODATNI SPORAZUM
UZ SPORAZUM IZMEĐU VLADE FEDERATIVNE NARODNE REPUBLIKE JUGOSLAVIJE I VLADE SAVEZNE
REPUBLIKE NEMAČKE O REGULISANJU JUGOSLOVENSKIH POSLERATNIH TRGOVAČKIH DUGOVA
OD 10. MARTA 1956. GODINE
U vremenu od 26. juna do 16. jula 1964. vođeni su pregovori između delegacije Vlade Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i delegacije Vlade Savezne Republike Nemačke o odlaganju još postojećih jugoslovenskih obaveza plaćanja po Sporazumu od 10. marta 1956. godine.
Na osnovu ovih pregovora vlade su se sporazumele o sledećem:
Član 1
Predmet ovog sporazuma su još postojeće jugoslovenske obaveze plaćanja po Sporazumu o regulisanju jugoslovenskih posleratnih trgovačkih dugova od 10. marta 1956.
Član 2
(1) Svrha je ovog sporazuma da se za 50% iznosa glavnice (glavnica prema članu 3 Sporazuma od 10. marta 1956) odlože rokovi još postojećih obaveza plaćanja iz sporazuma od 10. marta 1956. za pet godina.
(2) Postojeće jugoslovenske obaveze plaćanja u ukupnom iznosu od 77,800.586,64 nemačkih maraka (glavnica uključivo kamata) dospevaju po Sporazumu od 10. marta 1956. kako sledi:
|
|
||||
|
Rok akcepta |
Iznos akcepta |
Iznos glavnice |
Kamata |
|
|
|
||||
|
od 1.1.56. |
od roka starih akcepata |
|||
|
|
||||
|
30.9.64 |
8.481.896,85 |
6.718.334,16 |
693.790,96 |
1.069.771,73 |
|
31.3.65 |
8.860.682,93 |
6.947.906,24 |
449.585,43 |
1.463.191,26 |
|
30.9.65 |
8.808.742,11 |
6.815.324,78 |
832.230,74 |
1.161.186,59 |
|
31.3.66 |
8.985.253,14 |
6.889.596,44 |
485.904,16 |
1.609.752,54 |
|
30.9.66 |
9.075.222,24 |
6.865.010,23 |
923.022,59 |
1.287.189,42 |
|
31.3.67 |
8.896.992,17 |
6.673.999,01 |
504.990,30 |
1.718.002,86 |
|
30.9.67 |
9.455.632,24 |
7.002.135,88 |
1.025.685,81 |
1.427.810,55 |
|
31.3.68 |
9.216.191,16 |
6.773.826,66 |
559.242,95 |
1.883.121,55 |
|
30.9.68 |
6.019.973,80 |
4,356.715,38 |
650.322,09 |
1.012.936,33 |
|
|
||||
|
|
77.800.586,64 |
59.042.848,78 |
6.124.775,03 |
12.632.962.83 |
|
|
||||
(3) Prema tome, za izmirenje još postojećih jugoslovenskih obaveza plaćanja utvrđuje se sledeći novi plan plaćanja:
|
|
|||
|
Rok akcepta |
50% iznosa glavnice |
Kamata |
Iznos akcepta |
|
|
|||
|
a) 30.9.64 |
3.359.167,08 |
1.763.562,69 |
5.122.729,77 |
|
31.3.65 |
3.473.953,12 |
1.912.776,69 |
5.386.729,81 |
|
30.9.65 |
3.407.662,39 |
1.993.417,33 |
5.401.079,72 |
|
31.3.66 |
3.444.798,22 |
2.095.656,70 |
5.540.454,92 |
|
30.9.66 |
3.432.505,12 |
2.210.212,01 |
5.642.717,13 |
|
31.3.67 |
3.336.999,50 |
2.222.993,16 |
5.559.992,66 |
|
30.9.67 |
3.501.067,94 |
2.453.496,36 |
5.954.564,30 |
|
31.3.68 |
3.386.913,33 |
2.442.364,50 |
5.829.277,83 |
|
30.9.68 |
2.178.357,69 |
1.663.258,42 |
3.841.616,11 |
|
|
|||
|
|
29.521.424,39 |
18.757.737,86 |
48.279.162,25 |
|
|
|||
|
b) 30.9.69 |
3.359.167,08 |
|
|
|
31.3.70 |
3.473.953,12 |
|
|
|
30.9.70 |
3.407.662,39 |
|
|
|
31.3.71 |
3.444.798,22 |
|
|
|
30.9.71 |
3.432.505,11 |
|
|
|
31.3.72 |
3.336.999,51 |
|
|
|
30.9.72 |
3.501.067,94 |
|
|
|
31.3.73 |
3.386.913,33 |
|
|
|
30.9.73 |
2.178.357,69 |
|
|
|
|
|||
|
|
29.521.424,39 |
|
|
|
|
|||
Član 3
(1) Iznosi, koji dospevaju o rokovima naznačenim u članu 2 (3) pod b), ukamatiće se sa 3% godišnje od dosadašnjih rokova dospeća, prema sporazumu od 10. marta 1956. do isplate.
(2) Kamate će se obračunavati zasebno za svaku ratu pomenutu u članu 2 stav 3b) i dospevaju uvek sa ovom ratom. Kamata na kamatu neće se zaračunavati.
Član 4
(1) Plaćanja koja dospevaju prema članu 2 stav 3 pod b) i članu 3 izvršiće Narodna banka Jugoslavije u društvu Hermes Kreditversicherungs-Aktiengesellschaft, Hamburg, kao povereniku Savezne Republike Nemačke.
(2) Narodna banka Jugoslavije će o rokovima prema članu 2 stav 2 na prolongirani deo iznosa glavnice, uključujući kamate prema članu 3, o odnosnom dospeću istavljati po naredbi Hermes Kreditversicherungs-Aktiengesellschaft po jednu solo-menicu sa rokom koji odgovara dospećima prema članu 2 stav 3b) i ove će predavati Hermesu.
(3) Porez na menice snosiće Narodna banka Jugoslavije.
Član 5
Ovim dodatnim sporazumom ne dira se u važenje Sporazuma od 10. marta 1956. ukoliko u ovaj dodatni sporazum nije uneta suprotna odredba.
Član 6
Ovaj sporazum stupa na snagu kada Vlada Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i Vlada Savezne Republike Nemačke daju svoju saglasnost i o tome jedna drugu obaveste.
Rađeno u Bonu, 16. jula 1964. u dva originalna primerka, svaki na srpskohrvatskom i nemačkom jeziku, pri čemu je svaki tekst podjednako obavezan.
|
Za Vladu |
Za Vladu |
|
Ljubo Drndić, s. r. |
Oskar Schlitter, s. r. |
PREDSEDNIK
NEMAČKE DELEGACIJE
Bon, 16. jula 1964.
Gospodine Predsedniče,
U vezi sa danas potpisanim Dodatnim sporazumom uz Sporazum od 10. marta 1956. godine između Vlade Federativne Republike Jugoslavije i Vlade Savezne Republike Nemačke o regulisanju jugoslovenskih posleratnih trgovačkih dugova, postignuta je saglasnost po sledećoj tački:
Radi olakšanja tehničkog sprovođenja ponovljenog delimičnog odlaganja jugoslovenskih posleratnih trgovačkih dugova, za obaveze plaćanja prema članu 2 stav 3b) i članu 3, nastupa, u smislu člana 4 Dodatnog sporazuma a po želji Jugoslovenske delegacije, na mesto dosadašnjih poverioca Savezna Republika Nemačka a na mesto jugoslovenskih dužnika Narodna banka Jugoslavije. Obe delegacije su se saglasile da se ovom izmenom ne dira dosadašnji karakter trgovačkih dugova. Jugoslovenska delegacija je izjavila da Jugoslovenska strana neće ove dugove ni na koji način tretirati nepovoljnije nego kada bi i dalje postojali dužnički odnosi između dosadašnjih poverilaca i dužnika.
Molim Vas gospodine Predsedniče, da mi potvrdite Vašu saglasnost o prednjim.
Primite, gospodine Predsedniče, izraze mog osobitog poštovanja.
Oskar Schlitter, s. r.
Predsedniku
Jugoslovenske delegacije
Gospodinu ambasadoru
Ljubi Drndiću
PREDSEDNIK
JUGOSLOVENSKE DELEGACIJE
Bon, 16. jula 1964.
Gospodine Predsedniče,
Čast mi je potvrditi prijem Vašeg pisma od danas koje glasi:
"U vezi sa danas potpisanim Dodatnim sporazumom uz Sporazum od 10. marta 1956. godine između Vlade Federativne Republike Jugoslavije i Vlade Savezne Republike Nemačke o regulisanju jugoslovenskih posleratnih trgovačkih dugova, postignuta je saglasnost po sledećoj tački:
Radi olakšanja tehničkog sprovođenja ponovljenog delimičnog odlaganja jugoslovenskih posleratnih trgovačkih dugova, za obaveze plaćanja prema članu 2 stav 3b) i članu 3, nastupa, u smislu člana 4 Dodatnog sporazuma a po želji Jugoslovenske delegacije, na mesto dosadašnjih poverioca Savezna Republika Nemačka a na mesto jugoslovenskih dužnika Narodna banka Jugoslavije. Obe delegacije su se saglasile da se ovom izmenom ne dira dosadašnji karakter trgovačkih dugova. Jugoslovenska delegacija je izjavila da Jugoslovenska strana neće ove dugove ni na koji način tretirati nepovoljnije nego kada bi i dalje postojali dužnički odnosi između dosadašnjih poverilaca i dužnika.
Molim Vas gospodine Predsedniče, da mi potvrdite vašu saglasnost s prednjim".
Čast mi je gospodine Predsedniče da Vam ovim izjavim saglasnost Vlade Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije.
Izvolite primiti, gospodine Predsedniče, izraze mog osobitog poštovanja.
Ljubo Drndić, s. r.
Predsedniku
Nemačke delegacije
Gospodinu ambasadoru
Oskaru Schlitteru
SPORAZUM
O ODOBRAVANJU SAVEZNIH GARANCIJA I JEMSTAVA
U vremenu od 26. juna do 16. jula 1964. godine vođeni su pregovori u Bonu između delegacije Vlade Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i delegacije Vlade Savezne Republike Nemačke o finansijskim pitanjima.
Na osnovu ovih pregovora obe delegacije sporazumele su se o sledećem:
I
(1) Savezna Republika Nemačka preuzela je garanciju za izvršenje obaveza plaćanja glavnice i kamata po zajmu od 105 miliona nemačkih maraka koji je, prema Ugovoru o zajmu od 21. marta 1961, Deutsche Girozentrale Deutsche Kommunalbank, Düseldorf, odobrila Narodnoj banci Jugoslavije.
(2) Prema članu III stav 2 Ugovora o zajmu zajmodavac je spreman da, na zahtev zajmoprimca, pregovara o eventualnom produženju roka dospevajućih iznosa za daljih pet godina.
(3) U slučaju da ugovorne strane ugovore, u smislu člana III stav 2 Ugovora o zajmu, produženje roka dospevajućih iznosa za najviše do pet godina, Vlada Savezne Republike Nemačke je spremna da, u okviru svojih zakonskih mogućnosti, na zahtev zajmodavca produži trajanje garancije Savezne Republike Nemačke za odgovarajući rok.
II
(1) Narodna banka Jugoslavije nastojaće da na tržištu kapitala u Saveznoj Republici Nemačkoj, putem nemačkih kreditnih instituta, preuzme zajam u ukupnom iznosu od 150 miliona nemačkih maraka za izvršenje obaveza plaćanja jugoslovenskih dužnika prema poveriocima iz Savezne Republike Nemačke. U slučaju da Narodna banka Jugoslavije zaključi odgovarajuće ugovore o zajmu sa jednim ili više kreditnih instituta, Vlada Savezne Republike Nemačke u načelu je spremna da, na traženje zajmodavca u okviru svojih zakonskih mogućnosti, preuzme garanciju za izvršenje obaveza plaćanja glavnice i kamata.
(2) Iznosi zajma ima da se upotrebe za izvršenje obaveze plaćanja jugoslovenskih dužnika prema poveriocima iz Savezne Republike Nemačke; ove obaveze plaćanja moraju
a) da budu obezbeđene jemstvima Savezne Republike Nemačke i da se zasnivaju na ugovorima koje su ugovorne strane zaključile do 1. juna 1964. i
b) da, prema ugovornim odredbama, dospevaju posle 31. maja 1964.
(3) Narodna banka Jugoslavije zaključiće sa zajmodavcem ili zajmodavcima sporazume prema kojima:
a) iznos zajma od ukupno 150 miliona nemačkih maraka može da se koristi u delimičnim iznosima i to u:
aa) drugoj polovini 1964. do 40 miliona nemačkih maraka,
bb) prvoj polovini 1965. do 30 miliona nemačkih maraka,
cc) drugoj polovini 1965. do 30 miliona nemačkih maraka,
dd) prvoj polovini 1966. do 25 miliona nemačkih maraka,
ee) drugoj polovini 1966. do 25 miliona nemačkih maraka,
b) tranše zajma utvrđene pod a) mogu se koristiti, uvek u visini 50% polugodišnjih rata, najranije 15. februara, 15. maja, 15. avgusta, 15. novembra.
Uslov za korišćenje zajma je da Hermeskreditversicherung AG., Hamburg, Hallerstr. 1, dve nedelje pre korišćenja svake rate, potvrdi zajmodavcu da mu nisu prijavljeni nikakvi zaostaci u obavezama plaćanja jugoslovenskih dužnika prema nemačkim poveriocima, za koje je Savezna Republika Nemačka preuzela jemstva.
c) rok zajma može biti do pet godina od svake isplate. Zajmodavac i zajmoprimac mogu u ugovoru o zajmu predvideti pregovaranje o produženju roka najviše za daljih pet godina, pri čemu se načelna spremnost Vlade Savezne Republike Nemačke proteže na davanje garancije i na pomenuti produženi period.
III
(1) Vlada Savezne Republike Nemačke je načelno saglasna da, u okviru svojih zakonskih mogućnosti, na zahtev nemačkih izvoznika, preuzme jemstva za potraživanja po izvoznim poslovima između prodavaca u Saveznoj Republici Nemačkoj i kupaca iz Jugoslavije, u ukupnoj visini zaključaka do 250 miliona nemačkih maraka.
(2) Od ukupnog iznosa zaključaka od 250 miliona nemačkih maraka može da otpadne na izvozne poslove sa rokom kredita od preko pet do osam godina 125 miliona nemačkih maraka, dok rok kredita za izvozne poslove u ukupnoj vrednosti zaključaka od daljih 125 miliona nemačkih maraka ne sme preći pet godina.
(3) Iznosi od po 125 miliona nemačkih maraka ima da se podele na četiri godine, po jednu četvrtinu, počev od 1. jula 1964. Neiskorišćeni iznosi u tekućoj godini preneće se u sledeću godinu, najkasnije do 31. decembra 1968. Za izvozne poslove sa rokom kredita preko pet do osam godina može se do 10 miliona nemačkih maraka prebaciti iz naredne godine u tekuću godinu.
(4) Uslov za preuzimanje izvoznih jemstava je da kupac ima do isporuke, odnosno spremnosti stavljanja u pogon da plati na ime avansa i međuplaćanja najmanje 20% od vrednosti zaključka i da isporuke i usluge po vrsti i obimu opravdaju predviđene kreditne rokove.
IV
Ovaj sporazum stupa na snagu kada Vlada Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i Vlada Savezne Republike Nemačke daju svoju saglasnost i o tome jedna drugu obaveste.
Rađeno u Bonu, 16. jula 1964. u dva originala, na srpskohrvatskom i nemačkom jeziku, pri čemu je svaki tekst jednako obavezan.
|
Za Vladu |
Za Vladu |
|
Ljubo Drndić, s. r. |
Oskar Schlitter, s. r. |
PREDSEDNIK
JUGOSLOVENSKE DELEGACIJE
Bon, 16. jula 1964.
Gospodine Predsedniče,
Prilikom pregovora danas zaključenih na želju Jugoslovenske delegacije raspravljana su pitanja iz privredne i tehničko-naučne saradnje.
Jugoslovenska delegacija izložila je korisnost razvoja i unapređenja industrijske saradnje između dve zemlje u interesu obostrane robne razmene. Ona je iznela razne mogućne oblike ovakve saradnje između industrijskih preduzeća dve zemlje, kako za neposrednu robnu razmenu tako i za saradnju na trećim tržištima.
Nemačka delegacija je konstatovala da postoje dosada uopšte uzev zadovoljavajuća iskustva u privrednoj saradnji i da veruje da se tešnja privredna saradnja može odvijati ne samo putem zaključenja ugovora o licencama već i drugim merama.
U vezi sa tehničko-naučnom saradnjom postojala je saglasnost da i u toj oblasti treba iskoristiti postojeće mogućnosti. S obzirom da u Saveznoj Republici Nemačkoj ne postoji za to centralna organizacija, preporučuje se da se ova pitanja, koja se odnose na ovu vrstu saradnje, raspravljaju između odgovarajućih jugoslovenskih i nemačkih institucija.
Inače je postojala saglasnost da bi saradnja na pomenutim područjima bila od koristi za obe zemlje. Obe strane smatraju da bi kontaktiranje odgovarajućih organizacija doprinelo razvoju i da bi bilo korisno.
Molim Vas, gospodine Predsedniče, da mi potvrdite Vašu saglasnost sa prednjim.
Izvolite primiti, gospodine Predsedniče, izraze mog osobitog poštovanja.
Ljubo Drndić, s. r.
Predsedniku
Nemačke delegacije
gospodinu ambasadoru
Oskaru Schlitteru
PREDSEDNIK
NEMAČKE DELEGACIJE
Bon, 16. jula 1964.
Gospodine Predsedniče,
Čast mi je potvrditi prijem Vašeg pisma od 16. jula 1964. sledeće sadržine:
"Prilikom pregovora danas zaključenih na želju Jugoslovenske delegacije raspravljana su pitanja iz privredne i tehničko-naučne saradnje.
Jugoslovenska delegacija izložila je korisnost razvoja i unapređenja industrijske saradnje između dve zemlje u interesu obostrane robne razmene. Ona je iznela razne moguće oblike ovakve saradnje između industrijskih preduzeća dve zemlje, kako za neposrednu robnu razmenu tako i za saradnju na trećim tržištima.
Nemačka delegacija je konstatovala da postoje dosada uopšte uzev zadovoljavajuća iskustva u privrednoj saradnji i da veruje da se tešnja privredna saradnja može odvijati ne samo putem zaključenja ugovora o licencama već i drugim merama.
U vezi sa tehničko-naučnom saradnjom postojala je saglasnost da i u toj oblasti treba iskoristiti postojeće mogućnosti. S ozbirom da u Saveznoj Republici Nemačkoj ne postoji za to centralna organizacija, preporučuje se da se ova pitanja, koja se odnose na ovu vrstu saradnje, raspravljaju između odgovarajućih jugoslovenskih i nemačkih institucija.
Inače je postojala saglasnost da bi saradnja na pomenutim područjima bila od koristi za obe zemlje. Obe strane smatraju da bi kontaktiranje odgovarajućih organizacija doprinelo razvoju i da bi bilo korisno."
Čast mi je, gospodine Predsedniče, da Vam izjavim saglasnost Savezne Vlade sa prednjim.
Izvolite primiti, gospodine Predsedniče, izraze mog osobitog poštovanja.
Oskar Schlitter, s. r.
Predsedniku
Jugoslovenske delegacije
gospodinu ambasadoru,
Ljubi Drndiću
PREDSEDNIK
NEMAČKE DELEGACIJE
Bon, 16. jula 1964.
Gospodine Predsedniče,
U toku danas zaključenih pregovora sporazumeli smo se o sledećem:
Sporazum iz 1954. godine o privremenom regulisanju plovidbe na Dunavu predstavlja ugovornu osnovu za prekogranični saobraćaj na Dunavu između naše dve zemlje. On je doprineo razvoju i oživljavanju plovidbe Dunavom u interesu obe zemlje.
Sa zadovoljstvom se može konstatovati, da je saradnja preduzeća za plovidbu Dunavom dve zemlje, koja se odvija na osnovu ovog sporazuma, bila korisna.
S druge strane ukazuje se potreba da se ekonomičnost preduzeća za plovidbu Dunavom obe zemlje poboljša. Ovaj cilj treba da se postigne pre svega putem dogovaranja i putem neposrednih poslovnih odnosa između brodarskih preduzeća koji treba da služe obostranim interesima. Isto tako kod podele tereta brodarska preduzeća treba, ukoliko to podleži njihovom uticaju, da imaju u vidu interese obe strane.
Obe strane smatraju da vlade treba ovakvu saradnju između preduzeća dve zemlje da prihvate kao korisnu i da je potpomognu u obostranom interesu.
Molim Vas, gospodine Predsedniče, da mi potvrdite Vašu saglasnost sa prednjim.
Izvolite primiti, gospodine Predsedniče, izraze mog osobitog poštovanja.
Oskar Schlitter, s. r.
Predsedniku
Jugoslovenske delegacije
gospodinu ambasadoru,
Ljubi Drndiću
PREDSEDNIK
JUGOSLOVENSKE DELEGACIJE
Bon, 16. jula 1964.
Gospodine Predsedniče,
Čast mi je potvrditi prijem Vašeg pisma od 16. jula 1964. sledećeg sadržaja:
"Sporazum iz 1954. godine o privremenom regulisanju plovidbe na Dunavu predstavlja ugovornu osnovu za prekogranični saobraćaj na Dunavu između naše dve zemlje. On je doprineo razvoju i oživljavanju plovidbe Dunavom u interesu obe zemlje.
Sa zadovoljstvom se može konstatovati, da je saradnja preduzeća za plovidbu Dunavom dve zemlje, koja se odvija na osnovu ovog sporazuma, bila korisna.
S druge strane ukazuje se potreba da se ekonomičnost preduzeća za plovidbu Dunavom obe zemlje poboljša. Ovaj cilj treba da se postigne pre svega putem dogovaranja i putem neposrednih poslovnih odnosa između brodarskih preduzeća koji treba da služe obostranim interesima. Isto tako kod podele tereta brodarska preduzeća treba, ukoliko to podleži njihovom uticaju, da imaju u vidu interese obe strane.
Obe strane smatraju da vlade treba ovakvu saradnju između preduzeća dve zemlje da prihvate kao korisnu i da je potpomognu u obostranom interesu."
Čast mi je, gospodine Predsedniče, izjaviti Vam saglasnost Vlade Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije sa prednjim.
Izvolite primiti, gospodine Predsedniče, izraze mog osobitog poštovanja.
Ljubo Drndić, s. r.
Predsedniku
Nemačke delegacije
gospodinu ambasadoru,
Oskaru Schlitteru
ČLAN 2
Ova uredba stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SFRJ".