POSEBAN KOLEKTIVNI UGOVORZA USTANOVE KULTURE OD ZNAČAJA ZA GRAD BEOGRAD("Sl. list grada Beograda", br. 24/2003) |
I OSNOVNE ODREDBE
Ovim kolektivnim ugovorom (u daljem tekstu: Ugovor), u skladu sa zakonom i Opštim kolektivnim ugovorom, uređuju se: prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih (u daljem tekstu: zaposleni), javnih ustanova u delatnosti kulture (u daljem tekstu: poslodavac), zaštita zaposlenih na radu, zarade i ostale naknade zaposlenih, prava sindikata i poslodavaca, kao i međusobni odnosi osnivača i poslodavca.
Ovaj ugovor zaključuje se između osnivača i sindikata, u ime svih zaposlenih u ustanovama kulture koje obavljaju delatnost kulture od značaja za grad Beograd.
Osnivačem, u smislu ovog ugovora, smatra se grad Beograd.
Zaposlenim, u smislu ovog ugovora, smatra se lice koje je u skladu sa zakonom zasnovalo radni odnos sa poslodavcem.
Poslodavcem, u smislu ovog ugovora, smatra se ustanova koja je osnovana za vršenje delatnosti kulture od značaja za grad Beograd.
Delatnost kulture od značaja za grad Beograd određena je Zakonom o delatnostima od opšteg interesa u oblasti kulture i Odlukom o određivanju ustanova kulture od značaja za grad Beograd.
Osnivač obezbeđuje ustanovama materijalne, tehničke i druge uslove za nesmetano obavljanje delatnosti, prati rad, preduzima mere za otklanjanje negativnih okolnosti koje mogu uticati na vršenje delatnosti i preduzima mere na unapređenju delatnosti.
Poslodavci preduzimaju organizaciono-tehničke mere za izvršenje posla, kvalitet i obim programa.
Odredbe ovog ugovora obavezno se preduzimaju u sve pojedinačne kolektivne ugovore ustanova iz člana 2 ovog ugovora, i imaju snagu obaveznosti za osnivača, poslodavce, i sve zaposlene u ovim ustanovama.
Ovim ugovorom i pojedinačnim kolektivnim ugovorima ne mogu se utvrditi manja prava i nepovoljniji uslovi rada i obaveze od prava, uslova rada i obaveza utvrđenih zakonom i Opštim kolektivnim ugovorom.
II ZARADA
Zaposleni imaju pravo na odgovarajuću zaradu koja se sastoji iz:
- zarade koja se ostvaruje za obavljeni rad i vreme provedeno na radu,
- uvećane zarade,
- naknade zarade i
- drugih primanja ugovorenih kolektivnim ugovorom.
Zarada se utvrđuje na osnovu vrednosti posla koji zaposleni obavlja na radnom mestu.
Zaposleni imaju pravo na odgovarajuću zaradu u skladu sa zakonom i ovim ugovorom.
Zaposlenom se garantuje jednaka zarada za isti ili rad iste vrednosti koji ostvaruje kod poslodavca.
Zarada koja se ostvaruje za obavljeni rad i vreme provedeno na radu utvrđuje se na osnovu:
- osnovne zarade i
- ostvarenih rezultata.
Osnovna zarada zaposlenog utvrđuje se na osnovu:
- vrednosti radnog časa,
- vrednosti - koeficijenta posla i
- mesečnog fonda ostvarenih časova rada.
Zarada za zaposlene u ustanovama čiji je osnivač grad Beograd, utvrđuje se na nivou odgovarajuće, uporedive veličine - prosečno isplaćene zarade po zaposlenom u vanprivredi grada u prethodnom mesecu u odnosu na mesec za koji se vrši obračun i isplata zarada.
Zaposleni ostvaruju pravo na masu sredstava za isplatu zarada na osnovu:
1. ostvarene zaposlenosti u obračunskom periodu (broja zaposlenih na osnovu časova rada) i
2. prosečno isplaćene zarade po zaposlenom u vanprivredi grada u prethodnom mesecu uvećane do 15%.
U skladu sa prethodno definisanim parametrima, pojedinačnim kolektivnim ugovorima utvrđuje se vrednost radnog časa za standardni učinak u svakoj ustanovi.
Ukoliko prosečna ciljna zarada zaposlenih u ustanovama kojima je osnivač grad Beograd bude isplaćivana ispod prosečne ciljne zarade zaposlenih u vanprivredi grada, usklađivanje će se vršiti sukcesivno, kontinuirano.
Masa zarada iz prethodnog člana ovog ugovora utvrđuje se najkasnije do 30. novembra tekuće godine za narednu godinu, na osnovu sporazumno utvrđene metodologije, odnosno mehanizma korelacije zarada u ustanovama i prosečno ostvarivane zarade u vanprivredi Beograda, u zavisnosti od ekonomsko-finansijskog položaja ustanove, mogućnosti osnivača definisanih na osnovama politike razvoja.
Vrednost posla utvrđuje se na osnovu složenosti, odgovornosti, uslova rada i stručne spreme koja je uslov za obavljanje određenog posla, polazeći od specifičnosti poslova svake ustanove.
Vrednost posla iz stava 1 ovog člana utvrđuje se pojedinačnim kolektivnim ugovorom.
Osnovna zarada u ustanovi kretaće se u rasponu 1 prema 4.
Osnovna zarada iz člana 8 ovog ugovora može se ugovoriti ugovorom o radu i u većem iznosu, u skladu sa pojedinačnim kolektivnim ugovorom.
Osnovna zarada iz člana 8 ovog ugovora formira se na osnovu sledećih kriterijuma:
- kvaliteta i tačnosti u ispunjavanju radnih zadataka polazeći od specifičnosti poslova,
- radne discipline,
- odgovornosti prema radu i sredstvima rada,
- radnog iskustva, a posebno dužine rada u ustanovi,
- stepena stručne spreme i osposobljenosti zaposlenog za poslove na kojima radi i
- drugih kriterijuma od značaja za procenu obima i kvaliteta, odnosno radnog doprinosa zaposlenog, polazeći od specifičnosti osnovne delatnosti svake ustanove.
Zarada zaposlenih može se umanjiti do 20%, odnosno uvećati do 30% po osnovu složenosti, obima, kvaliteta i uslova rada.
Cena radnog mesta utvrđuje se kao proizvod vrednosti radnog časa i vrednosti posla, u zavisnosti od osnovne delatnosti ustanove, i to na osnovu opšteg akta o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta, raspoređivanju zaposlenih, specifičnosti i složenosti posla i odgovornosti u radu.
Poslodavac i reprezentativni sindikat pojedinačnim kolektivnim ugovorom utvrđuju i razrađuju poslove po grupama poslova, polazeći od stručne spreme i utvrđuju vrednost - koeficijent za svaki posao.
Osnivač se obavezuje da zajedno sa poslodavcem obezbeđuje isplatu zarade za zaposlene u ustanovama u sledećim rokovima:
- akontacija za tekući mesec između 25. i 30. u tekućem mesecu,
- konačan obračun zarade do 15. u narednom mesecu.
Uvećana zarada
Zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu, i to za:
1. prekovremeni rad,
2. rad na dan praznika koji je neradni dan,
3. noćni rad i
4. rad u smeni.
Poslodavac se obavezuje da zaposlenom uveća osnovnu zaradu, i to:
- za rad na dan praznika koji je neradni, za 110%,
- za rad noću (između 22 i šest časova narednog dana) ako takav rad nije uračunat pri utvrđivanju vrednosti posla, za 26%,
- za prekovremeni rad u koji se ne uračunava radno vreme unapred određeno na osnovu izvršenja godišnje preraspodele vremena, za 26% i
- za rad u smeni, do 5%.
Ako se istovremeno steknu uslovi za uvećanje zarade u smislu stava 1 ovog člana po više osnova, procenat ne može biti niži od zbira procenata uvećanja po svakom od osnova.
Naknade i druga primanja
Poslodavac je dužan da zaposlenom obezbedi naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada u visini od 100% prosečne zarade zaposlenog u mesecu u kome odsustvuje, i to u sledećim slučajevima:
- prekid rada do koga je došlo naredbom nadležnog organa, odnosno ovlašćenog zaposlenog;
- neobezbeđivanje zaštite na radu usled čega bi dalje obavljanje rada prouzrokovalo neposrednu opasnost po život i zdravlje zaposlenog ili drugih lica;
- korišćenje godišnjeg odmora i plaćenog odsustva;
- praznik za koji je zakonom propisano da se ne radi;
- privremena nesposobnost za rad, ako je nesposobnost prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnim oboljenjem;
- davanje krvi, tkiva i drugog dela tela;
- odazivanje pozivu vojnih i drugih organa;
- stručno osposobljavanje i usavršavanje radi potrebe procesa rada;
- prisustvovanje sednici Skupštine grada Beograda, njenih tela, sednici organa sindikata i Saveza sindikata, u svojstvu člana.
Zaposlenom pripada naknada zarade za vreme odsustvovanja sa posla zbog privremene sprečenosti za rad do 30 dana prouzrokovane bolešću ili povredom van rada najmanje u visini od 65% od zarade koju je ostvario u mesecu u kome je nastupila sprečenost, uvećana za dodatak po osnovu dužine vremena provedenog u radnom odnosu.
Zaposleni ima pravo i na druga primanja, i to za;
1. vreme provedeno u radnom odnosu (minuli rad);
2. ishranu u toku rada;
3. troškove boravka na terenu (terenski dodatak);
4. druga primanja u skladu sa pojedinačnim kolektivnim ugovorima.
Poslodavac se obavezuje da zaposlenom isplaćuje dodatak na zaradu u iznosu od 0,4% cene rada utvrđene ovim ugovorom za svaku godinu radnog staža.
Poslodavac je dužan da zaposlenom obezbedi primanja koja su u funkciji izvršenja poslova, i to:
- za dolazak i odlazak sa rada - do visine cene prevozne karte za korišćenje javnog prevoza, i to samo kada zaposleni radi;
- troškove ishrane u toku rada u visini do 20% prosečne isplaćene zarade po zaposlenom u privredi republike, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike, ili do visine neoporezovanog iznosa prema zvaničnim podacima nadležnog organa ako je to povoljnije za zaposlene;
- za vreme provedeno na službenom putu u zemlji, i to: naknada za ishranu u visini 5% prosečne mesečne bruto zarade u privredi republike, uz priložene račune za ishranu; naknada troškova smeštaja u celini prema priloženim računima i naknada troškova prevoza u celini prema priloženim kartama za prevoz korišćenim sredstvom javnog prevoza sa pratećim neophodnim izdacima koji se dokumentuju;
- za vreme provedeno na službenom putu u inostranstvu - pod uslovima, na način i u visini utvrđenoj posebnim propisima.
Poslodavac je dužan da zaposlenom obezbedi pravo i isplati:
- otpremninu pri prestanku radnog odnosa radi korišćenja prava na penziju ili pri prestanku radnog odnosa po sili zakona zbog gubitka radne sposobnosti, najmanje u visini iznosa četiri zarade koju bi zaposleni ostvario za mesec koji prethodi mesecu u kojem se isplaćuje otpremnina, s tim što tako isplaćena otpremnina ne može biti niža od četiri prosečne zarade po zaposlenom isplaćene kod poslodavca za mesec koji prethodi mesecu u kojem se vrši isplata otpremnine;
- pomoć porodici u slučaju smrti zaposlenog i člana uže porodice u visini troškova pogrebnih usluga prema prosečnim cenama JKP.
Poslodavac može zaposlenom da obezbedi pravo i isplati:
- jubilarnu nagradu za 10, 20 i 30 godina neprekidnog rada u ustanovi - jubilarna nagrada iznosi 50% prosečne neto zarade isplaćene u ustanovi u mesecu koji prethodi mesecu u kome se nagrada isplaćuje;
- solidarnu pomoć za slučajeve teže bolesti zaposlenog ili članova uže porodice, zdravstvene rehabilitacije zaposlenog, nastupanja teže invalidnosti, ublažavanja posledica elementarnih nepogoda, pružanja pomoći porodici umrlog zaposlenog, nabavke lekova za zaposlene ili člana uže porodice u iznosu od najmanje jedne prosečne zarade u ustanovi u mesecu u kome se vrši isplata, a u slučaju smrti i nabavke lekova do iznosa troškova prema priloženom računu,
- zajam za nabavku ogreva, zimnice, udžbenika do iznosa jedne prosečne zarade isplaćene u ustanovi u mesecu u kome se beskamatni kredit isplaćuje, sa rokom vraćanja koji ne može biti duži od šest meseci.
Članovima uže porodice zaposlenog smatraju se bračni drug, deca, braća, sestre, roditelji, staraoci i lica koja žive u zajedničkom domaćinstvu.
Obezbeđivanje prava i način isplate primanja iz člana 24 i 25 ovog kolektivnog ugovora regulišu pojedinačni kolektivni ugovori.
Minimalna zarada
Minimalna zarada je utvrđena donja granica zarade koja se garantuje zaposlenom ako svojim radom postigne standardni učinak za puno radno vreme.
Visinu minimalne zarade utvrđuje Socijalno-ekonomski savet Vlade Republike Srbije.
Poslodavac minimalnu zaradu može isplaćivati na osnovu posebne odluke upravnog odbora donete uz saglasnost reprezentativnog sindikata u periodu ne dužem od šest meseci u toku kalendarske godine.
III RADNI ODNOSI
Radni odnos može da zasnuje lice koje ispunjava opšte uslove utvrđene zakonom i uslove predviđene opštim aktom poslodavca o organizaciji i sistematizaciji poslova i radnih zadataka u ustanovi.
Zaposleni zasniva radni odnos zaključivanjem ugovora o radu.
Ustanova je dužna da zaposlenom omogući da, pod uslovima i na način propisan zakonom i ovim ugovorom, ostvaruje prava koja mu pripadaju na radu i u vezi sa radom.
Ustanova je dužna da po zahtevu zaposlenog za zaštitu prava, omogući sindikalnoj organizaciji u ustanovi uvid u primenu kolektivnog ugovora i ostvarivanje prava zaposlenih.
Zasnivanje radnog odnosa
Radni odnos zasniva se zaključivanjem ugovora o radu, pod uslovima propisanim u zakonu, a u skladu sa kolektivnim ugovorima.
Ugovor o radu zaključuju zaposleni i poslodavac na neodređeno ili određeno vreme u skladu sa zakonom.
Ugovorom o radu ne mogu se utvrditi manja prava i nepovoljniji uslovi od prava i uslova predviđenih zakonom, ovim Ugovorom i pojedinačnim kolektivnim ugovorom.
O pojedinačnim pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenih u ustanovi odlučuje direktor ili lice koje on ovlasti, u skladu sa zakonom.
Radno vreme
Puno radno vreme iznosi 40 časova nedeljno.
Radni dan traje osam časova, a radna nedelja pet radnih dana.
Radno vreme između 22 časa i šest časova narednog dana smatra se radom noću i predstavlja poseban uslov rada u pogledu utvrđivanja prava i zaštite zaposlenih.
Rad u smenama mora se organizovati tako da zaposleni ne radi više od jedne radne nedelje noću, a duže može raditi noću samo uz svoju pismenu saglasnost.
Zaposleni može radni odnos zasnovati i sa nepunim radnim vremenom u skladu sa zakonom, a prava iz radnog odnosa ostvarivaće srazmerno vremenu provedenom na radu i ostvarenim rezultatima rada.
Puno radno vreme skraćuje se zaposlenom koji radi na naročito teškim, napornim i za zdravlje štetnim poslovima.
Skraćivanje radnog vremena vrši se srazmerno štetnom uticaju na zdravlje, odnosno radnu sposobnost zaposlenog, u zavisnosti od specifičnosti poslova i zadataka osnovne delatnosti poslodavca, a najviše 10 časova nedeljno.
Poslovi na kojima se skraćuje puno radno vreme utvrđuju se opštim aktom o organizaciji i sistematizaciji poslova ustanove.
Zaposleni koji radi skraćeno radno vreme ima ista prava i obaveze iz radnog odnosa kao i zaposleni koji radi puno radno vreme.
Poslodavac može da uvede i rad duži od punog radnog vremena, u skladu sa zakonom, a prema potrebama poslova i zadataka.
Rad duži od punog radnog vremena ne može da traje duže od četiri časa dnevno, a najduže 240 časova u kalendarskoj godini po zaposlenom.
Raspored radnog vremena utvrđuje direktor poslodavca u okviru godišnjeg radnog vremena.
Direktor poslodavca, u skladu sa zakonom, može vršiti preraspodelu radnog vremena posebnim rešenjem, i to:
- kad to zahteva priroda posla radi obezbeđivanja potrebnog obima i kvaliteta usluga,
- u cilju bolje organizacije rada i racionalnijeg korišćenja sredstava rada,
- zbog racionalnog korišćenja radnog vremena u cilju izvršavanja određenih poslova u utvrđenim rokovima.
Poslodavac može zaposlenom da uvede preraspodelu radnog vremena u skladu i pod uslovima utvrđenim zakonom.
Odmori i odsustva
a) Godišnji odmor
Zaposleni imaju pravo na godišnji odmor, u skladu sa zakonom, ovim ugovorom i opštim aktom poslodavca, od najmanje 18 a najviše 30 radnih dana, po svim osnovama.
Poslodavac je dužan da zaposlenom utvrdi dužinu godišnjeg odmora za svaku kalendarsku godinu od najmanje 18 radnih dana.
Dužina godišnjeg odmora zaposlenog uvećava se po osnovu:
|
1. |
staža osiguranja |
do 7 radnih dana; |
|
2. |
složenosti poslova - doprinosa u radu (do 5 radnih dana) i to: |
|
|
|
- od I do IV stepena stručne spreme |
do 2 radna dana, |
|
|
- V i VI stepen stručne spreme |
do 3 radna dana, |
|
|
- VII i VIII stepen stručne spreme |
do 4 radna dana, |
|
|
- za poslove sa posebnim ovlašćenjima i odgovornostima |
do 5 radnih dana; |
|
3. |
po osnovu uslova rada |
do 7 radnih dana; |
|
4. |
zaposlenom invalidu, samohranom roditelju sa detetom do sedam godina, zaposlenoj sa maloletnim detetom, zaposlenom sa dvoje ili više dece do 14 godina života, zaposlenom koji u svom domaćinstvu izdržava dete koje ima smetnje u psihofizičkom razvoju. |
do 3 radna dana; |
|
|
U slučaju da se istovremeno steknu dva ili više osnova iz tačke 4, godišnji odmor se uvećava |
za 5 radnih dana; |
|
|
5. za radna mesta sa posebnim uslovima rada kao i na drugim radnim mestima sa posebnim specifičnostima u zavisnosti od osnovne delatnosti ustanove zaposlenom se uvećava dužina godišnjeg odmora |
do 7 radnih dana. |
Zaposlenim sa 30 godina penzijskog staža utvrđuje se dužina godišnjeg odmora u trajanju od 30 radnih dana.
Zaposlenom se može odobriti korišćenje godišnjeg odmora u dva dela ukoliko proces rada to dozvoljava, s tim da prvi deo koristi bez prekida u trajanju od najmanje 10 radnih dana u toku kalendarske godine (zaključno sa 31. decembrom), a drugi deo najkasnije do 30. juna naredne godine.
Raspored korišćenja godišnjeg odmora utvrđuje direktor poslodavca prema planu korišćenja godišnjeg odmora za svaku godinu.
Rešenje o korišćenju godišnjeg odmora donosi direktor poslodavca u pisanoj formi i uručuje ga zaposlenom:
b) Odsustvovanje sa rada
Direktor poslodavca dužan je da zaposlenom omogući plaćeno osustvo u trajanju do pet radnih dana u kalendarskoj godini u sledećim slučajevima:
|
- stupanja u brak |
5 radnih dana; |
|
- rođenja deteta |
5 radnih dana; |
|
- smrti člana uže porodice (bračni drug, deca, roditelji zaposlenog) |
5 radnih dana; |
|
- smrti brata ili sestre zaposlenog |
3 radna dana; |
|
- smrti roditelja, usvojioca, brata ili sestre bračnog druga zaposlenog i smrti lica koje živi u zajedničkom domaćinstvu sa zaposlenim |
2 radna dana |
|
- teže bolesti člana uže porodice |
5 radnih dana; |
|
- selidbe sopstvenog domaćinstva |
4 radna dana; |
|
- polaganja stručnog ispita |
5 radnih dana; |
|
- praznovanje krsne slave |
1 radni dan; |
|
- elementarnih nepogoda |
3-5 radnih dana; |
|
- korišćenje organizovanog rekreativnog odmora u cilju prevencije radne invalidnosti |
5 radnih dana; |
|
- učestvovanja na sportskim i radno-proizvodnim takmičenjima |
2 radna dana; |
|
- dobrovoljno davanje krvi |
2 radna dana. |
Odsustvo u slučaju dobrovoljnog davanja krvi zaposleni koristi na dan davanja krvi i narednog dana.
Vreme provedeno na plaćenom odsustvu smatra se kao vreme provedeno na radu, uz ostvarivanje svih prava i obaveza iz radnog odnosa.
Zaposlenom se može odobriti neplaćeno odsustvo do pet radnih dana u toku jedne kalendarske godine u sledećim slučajevima:
|
- nege člana uže porodice |
5 radnih dana; |
|
- nege člana šire porodice |
3 radna dana; |
|
- smrti srodnika, koji nisu navedeni u članu 47 ovog ugovora |
2 radna dana. |
Zaposlenom se izuzetno može odobriti neplaćeno odsustvo od 30 radnih dana do godinu dana u toku kalendarske godine kada direktor poslodavca oceni da to ne remeti proces rada.
Odluku o neplaćenom odsustvu donosi direktor poslodavca ili lice koje on ovlasti.
Za vreme neplaćenog odsustva sa rada zaposlenom miruju prava iz rada i po osnovu rada.
Zaposlenom se može odobriti neplaćeno odsustvo u trajanju do 30 radnih dana u toku kalendarske godine u slučaju: polaganja stručnog ispita ili ispita kojim se stiče neposredno viši stepen obrazovanja u oblasti u koju spadaju poslovi koje zaposleni obavlja, izrade doktorske disertacije, učešća u studijskim ili ekspertskim grupama i drugim oblicima stručnog usavršavanja.
IV ZAŠTITA NA RADU
Poslodavac i zaposleni dužni su da se u procesu rada pridržavaju odredaba Zakona o radu, Zakona o zaštiti na radu i ovog ugovora u organizovanju i sprovođenju zaštite na radu.
Poslodavac se obavezuje da zaposlenima obezbedi lična zaštitna sredstva i opremu, sredstva za ličnu higijenu, osposobljavanje zaposlenih za bezbedan rad, održavanje sredstava za rad u ispravnom stanju i da preduzima potrebne mere zaštite od štetnih uticaja po život i zdravlje zaposlenog, polazeći od specifičnosti svake ustanove.
Poslodavac je dužan da opštim aktom utvrdi radna mesta na kojima postoji opasnost od povređivanja, profesionalnih i drugih oboljenja, uz saglasnost sindikata.
Na takvim radnim mestima mogu raditi zaposleni koji pored opštih ispunjavaju i posebne odredbe iz oblasti zaštite na radu i drugih propisa vezanih za obavljanje delatnosti ustanove.
Obaveza poslodavca je da osigura sve zaposlene za slučaj smrti ili invaliditeta, a visinu premije osiguranja utvrđuje upravni odbor poslodavca.
Zaposleni su dužni da se obuče za primenu mera zaštite na radu i za pružanje pomoći ostalim zaposlenima, ukoliko im zapreti opasnost po život i zdravlje, da se podvrgavaju redovnim i vanrednim preventivno-zdravstvenim pregledima, da svoje znanje i praktičnu sposobnost u pogledu zaštite radne i životne sredine stalno usavršavaju, da obavljanjem svojih poslova sprečavaju zagađivanje radne i životne sredine, da pravilno rukuju oruđima za rad i da se pridržavaju propisa o zaštiti na radu.
Zaposleni je odgovoran ako suprotno nameni koristi sredstva i opremu lične zaštite, nepravilno rukuje njima i ne održava ih u ispravnom stanju i ako odmah ne obavesti odgovornog zaposlenog o kvarovima ili drugim nedostacima koji mogu ugroziti život drugih zaposlenih i bezbednost procesa rada.
U cilju prevencije radne invalidnosti, poslodavac će u skladu sa svojim mogućnostima izdvajati sredstva, a najmanje u visini od 0,15% na masu sredstava isplaćenih na ime zarade za svaki mesec za korišćenje organizovanog rekreativnog odmora, a zaposleni su dužni da ga koriste u skladu sa kriterijumima koje utvrdi sindikat.
V UČEŠĆE U UPRAVLJANJU
Predstavnike zaposlenih u upravnom i nadzornom odboru ustanove imenuje i razrešava osnivač. Predstavnike zaposlenih u upravni i nadzorni odbor ustanove predlaže sindikat, a postupak za predlaganje i biranje članova upravnog i nadzornog odbora iz reda zaposlenih vodi reprezentativni sindikat, u dogovoru sa drugim sindikatima i zaposlenima u skladu sa statutom ustanove.
Ukoliko je u ustanovi organizovano više reprezentativnih sindikata, a ne postigne se dogovor da vode zajedničku akciju na predlaganju i biranju članova upravnog i nadzornog odbora iz reda zaposlenih, predlozi zaposlenih će se dostavljati direktoru poslodavca, srazmerno broju članova reprezentativnih sindikata.
Reprezentativni sindikat učestvuje u postupku statusnih promena ustanove, a posebno svojinske promene i ima pravo davanja mišljenja i predloga.
U ustanovama sa preko 50 zaposlenih može da se obrazuje savet zaposlenih koji ima od tri do pet članova.
Predsednik reprezentativnog sindikata po funkciji je član saveta zaposlenih.
Postupak za predlaganje, izbor i opoziv članova saveta zaposlenih vodi i za njega odgovara reprezentativni sindikat, u dogovoru sa drugim sindikatima i zaposlenima.
Savet zaposlenih razmatra pitanja koja se odnose na ostvarivanje prava i obaveza zaposlenih iz rada i po osnovu rada, bliže utvrđena pojedinačnim kolektivnim ugovorom.
Upravni odbor donosi pravilnik o rešavanju stambenih potreba zaposlenih, uz mišljenje reprezentativnog sindikata.
Upravni odbor je, pre donošenja pravilnika o zaštiti na radu, dužan je da pribavi mišljenje reprezentativnog sindikata.
Poslodavac će ovlašćenom sindikalnom povereniku ili predstavniku organa sindikata van ustanove omogućiti da, po zahtevu zaposlenog za zaštitu prava, izvrši uvid u primenu ovog ugovora i ostvarivanja prava zaposlenog, pod uslovom da zahtev nije rešen u postupku pred organima ustanove.
VI PRESTANAK POTREBE ZA RADOM ZAPOSLENIH
Ukoliko dođe do prestanka potrebe za radom zaposlenog, zbog tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena, potpisnici ovog ugovora dužni su da zaključe socijalni program i donesu program rešavanja viška zaposlenih.
Potpisnici Kolektivnog ugovora utvrđivaće dogovorom broj zaposlenih za čijim je radom prestala potreba.
Pri predlaganju i utvrđivanju zaposlenog za čijim je radom prestala potreba primenjivaće se kriterijumi iz pojedinačnih kolektivnih ugovora, i to posebno u slučaju da zaposleni ostvaruje jednake rezultate u radu na istim poslovima.
VII NAČIN REŠAVANJA SPOROVA
Arbitraža se formira kada dođe do sporova u primeni, ili promeni ovog ugovora, u roku od 30 dana od dana nastanka spora u primeni ili započinjanja promene ovog ugovora.
Arbitraža se sastoji od sedam članova, i to: po jednog izabranog predstavnika osnivača i poslodavca, a tri predstavnika reprezentativnog sindikata i dva neutralna člana koja predlože osnivač, poslodavac i reprezentativni sindikat po dogovoru, iz reda stručnjaka za oblast koja je predmet spora.
Arbitraža je dužna da u roku od 30 dana od dana formiranja odluči o predmetu spora.
Postupak pred arbitražnim većem pokreću potpisnici ovog ugovora.
Odluka arbitražnog veća obavezna je za strane u sporu, potpisnike ovog ugovora i zamenjuje odgovarajuću odredbu ovog ugovora zbog koje je došlo do spora.
Učesnik u sporu, ukoliko smatra da je arbitražnom odlukom povređeno njegovo pravo zasnovano po zakonu, može pokrenuti spor kod nadležnog suda.
VIII USLOVI ZA RAD SINDIKATA
Poslodavac je dužan da u skladu sa zakonom zaposlenima omogući sindikalno organizovanje i sprovođenje aktivnosti usmerenih na poboljšanje uslova rada i ukupnog životnog položaja.
Poslodavac je obavezan da sindikatu omogući delovanje u skladu sa njegovom ulogom i zadacima iz zakona i ovog ugovora, i to:
- da pokreće inicijative, podnosi zahteve i predloge i da zauzima stavove o svim pitanjima od značaja za materijalni i socijalni položaj zaposlenih i uslove rada;
- da se informiše o pitanjima koja su od značaja za materijalni i socijalni položaj zaposlenih;
- da se upozna sa materijalima, da prisustvuje sednicama na kojima se razmatraju mišljenja, predlozi, inicijative i zahtevi sindikata, odnosno na kojima se odlučuje o pojedinačnim pravima zaposlenih.
Poslodavac je dužan:
- da sindikatu obezbedi korišćenje prostorija bez plaćanja naknade i pružanje potrebnih stručnih, administrativnih i tehničkih usluga neophodnih za njegov rad;
- da omogući predsedniku reprezentativnog sindikata da profesionalno obavlja funkciju predsednika, kako bi se sprovodile sve aktivnosti i zadaci, u interesu zaposlenih i poslodavca, koji proizilaze iz zakona i ovog ugovora i da za to vreme prima naknadu zarade;
- da predsedniku - povereniku reprezentativnog sindikata sporazumno obezbedi utvrđen broj plaćenih časova mesečno za obavljanje njegove funkcije, a ako se sporazum ne postigne najmanje 30 plaćenih časova mesečno;
- da sindikalnim poverenicima i predstavnicima sindikalnih podružnica drugih sindikalnih organizacija sporazumno obezbedi utvrđen broj plaćenih časova mesečno za obavljanje funkcija, a ako se sporazum ne postigne, najmanje jednu polovinu od plaćenih časova koji se obezbeđuju za predsednika tog sindikata, srazmerno broju članova;
- da predstavnicima sindikata omogući informisanje zaposlenih, isticanjem obaveštenja na određenim mestima, pristupačnim zaposlenima i za to određenim;
- da predstavnici sindikata mogu odsustvovati sa posla radi prisustvovanja sindikalnim sastancima, konferencijama, sednicama i kongresima na koje su pozvani;
- da se mišljenja i predlozi reprezentativnog sindikata razmotre pre donošenja odluka od značaja za materijalni, ekonomski i socijalni položaj zaposlenih, i da se u odnosu na njih opredeli;
- da predsednika reprezentativnog sindikata poziva na sednice upravnog odbora, kao i predsednike drugih sindikata, kada se razmatraju inicijative koje uputi određeni sindikat ili odlučuje o pitanjima koja se odnose na prava i obaveze zaposlenih.
Predsednik reprezentativnog sindikata koji profesionalno obavlja svoju dužnost za vreme trajanja mandata ima pravo na naknadu zarade najmanje u visini zarade koju bi ostvario na poslovima na koje je raspoređen.
Predsedniku sindikalne organizacije i članovima odbora, predsednicima sindikalnih podružnica i sindikalnim poverenicima, ako postupaju u skladu sa zakonom i ovim ugovorom, ne može se ponuditi ugovor pod izmenjenim uslovima ako je to za njega nepovoljnije, ili na drugi način dovesti u nepovoljniji položaj zbog sindikalne aktivnosti za vreme obavljanja svoje funkcije.
Reprezentativni sindikat i drugi sindikati u ustanovi dužni su da svoj rad organizuju tako da ne smeta redovnom radu i funkcionisanju ustanove i da ne remeti propisanu radnu disciplinu.
IX ORGANIZOVANJE PROCESA ŠTRAJKA
Način organizovanja i sprovođenja štrajka vrši se u skladu sa Zakonom o štrajku i ovim ugovorom.
Minimum procesa rada utvrđuje osnivač posebnim aktom.
O utvrđenom minimumu procesa rada obaveštavaju se, pored ustanova, svi korisnici putem sredstava javnog informisanja, imajući u vidu da ustanove kulture obavljaju delatnost od značaja za grad Beograd.
Ukoliko se zbog neobezbeđivanja prava iz ovog ugovora i pojedinačnih kolektivnih ugovora organizuje štrajk, on će se sprovoditi u skladu sa zakonom, a zaposlenima koji u njemu učestvuju obezbediće se naknada.
X PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Učesnici ovog ugovora obavezuju se da u okviru svojih ovlašćenja preduzimaju sve potrebne radnje za primenu njegovih odredaba.
Ovaj ugovor neposredno se primenjuje i osnov je za zaključivanje pojedinačnih kolektivnih ugovora u ustanovama iz člana 2 ovog ugovora.
Na osnovu ovog ugovora, treba da se potpišu pojedinačni kolektivni ugovori u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog ugovora.
Izvršni odbor Skupštine grada, u ime osnivača, obavezuje se da prati primenu odredaba ovog ugovora, i to posebno tokom izrade i usaglašavanja pojedinačnih kolektivnih ugovora.
Za praćenje primene, sporna pitanja i tumačenje odredaba ovog ugovora nadležna je komisija koju imenuje Izvršni odbor Skupštine grada, a sačinjavaju je po dva predstavnika potpisnika ovog ugovora.
Članovi komisije biraju predsednika i sekretara iz sastava komisije.
Komisija je obavezna da potpisnicima svakih šest meseci dostavlja izveštaj o primeni ovog ugovora.
Zaključci i tumačenja doneti na komisiji, ako su jednoglasni, imaju obavezujuću snagu za sve učesnike u zaključivanju pojedinačnih kolektivnih ugovora.
Ovaj ugovor zaključuje se na neodređeno vreme.
Potpisnici ovaj ugovor mogu raskinuti sporazumno ugovorom, ili otkazom samo jedne ugovorne strane.
U slučaju otkaza, ovaj ugovor primenjuje se do razrešenja spornih pitanja, a najduže šest meseci, s tim što su učesnici dužni da postupak pregovaranja o razrešenju spornih pitanja započnu u roku od 10 dana.
Potpisnici ovog ugovora mogu pokrenuti postupak zaključivanja novog ukoliko se za to steknu zakonski uslovi.
Izmene i dopune ovog ugovora vrše se na način i po postupku na koji je i zaključen.
Na sva pitanja koja nisu regulisana ovim ugovorom neposredno se primenjuju odredbe zakona i Opšteg kolektivnog ugovora, kojima se potpisuju obaveze, odgovornosti i prava zaposlenih i svih potpisnika kolektivnih ugovora.
Učesnici u zaključivanju pojedinačnih kolektivnih ugovora ustanova kulture od značaja za grad Beograd obavezni su da sve odredbe ovog ugovora ugrade u pojedinačne kolektivne ugovore.
Ovaj ugovor stupa na snagu danom zaključivanja, a primenjivaće se narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu grada Beograda".
Odredbe o zaradama regulisane ovim ugovorom primenjivaće se počev od obračuna zarada za septembar mesec 2003. godine.