ZAKON
O RATIFIKACIJI KONVENCIJE O DRŽAVLJANSTVU UDATE ŽENE

("Sl. list FNRJ - Međunarodni ugovori i drugi sporazumi", br. 7/58)

ČLAN 1

Ratifikuje se Konvencija o državljanstvu udate žene, koja je otvorena za potpisivanje u Njujorku 20. februara 1957. godine, a koja u originalu na engleskom i u prevodu na srpskohrvatskom jeziku glasi:

 

KONVENCIJA
O DRŽAVLJANSTVU UDATE ŽENE

Države ugovornice,

Uviđajući da sukobi zakona i praksa u pogledu državljanstva potiču iz odredaba o gubitku ili sticanju državljanstva žene aktom udaje, rastave braka ili promene državljanstva muža za vreme braka,

Uviđajući da je, u članu 15 Opšte deklaracije o pravima čoveka, Generalna skupština Organizacije Ujedinjenih nacija proklamovala da "svaki pojedinac ima pravo na državljanstvo" i da "niko ne može biti jednostrano lišen svog državljanstva niti prava da promeni državljanstvo".

U želi da sarađuju sa Organizacijom Ujedinjenih nacija na potsticanju opšteg poštovanja i primeni prava čoveka i osnovnih sloboda za sve, bez razlike pola,

Složile su se u sledećem:

Član 1

Svaka država ugovornica se slaže da ni sklapanje ni rastava braka između domaćih i stranih državljana, niti promena državljanstva muža za vreme braka, ne mogu ipso facto imati dejstva na državljanstvo žene.

Član 2

Svaka država ugovornica se slaže da ni dobrovoljno sticanje državljanstva neke druge države od strane njenih državljana, ni odricanje od državljanstva od strane nekog od njenih državljana ne sprečava suprugu pomenutog državljana da sačuva svoje državljanstvo.

Član 3

1. Svaka država ugovornica se slaže da strankinja udata za nekog njenog državljanina može, na svoj zahtev, steći državljanstvo svog muža koristeći se posebnim privilegovanim postupkom naturalizacije; davanje tog državljanstva može podleći ograničenjima koje može zahtevati interes nacionalne bezbednosti ili javnog poretka.

2. Svaka država ugovornica se slaže da se ne može tumačiti da ova Konvencija dira u makakav zakon ili propis, niti sudsku praksu, koji dopuštaju strankinji udatoj za njenog državljanina da punopravno stekne, na svoj zahtev, državljanstvo svog muža.

Član 4

1. Ova Konvencija je otvorena za potpisivanje i ratifikaciju od strane svih država članica Organizacije Ujedinjenih nacija, kao i svih drugih država koje su ili će postati članice ma koje specijalizovane institucije Ujedinjenih nacija ili potpisnice Statuta Međunarodnog suda pravde, ili svih drugih država kojima je Organizacija Ujedinjenih nacija uputila poziv.

2. Ova Konvencija treba da bude ratifikovana a ratifikacioni instrumenti biće deponovani kod Generalnog sekretara Organizacije Ujedinjenih nacija.

Član 5

1. Sve države o kojima je reč u paragrafu 1 člana 4 mogu pristupiti ovoj Konvenciji.

2. Pristupanje se vrši deponovanjem instrumenata o pristupanju kod Generalnog sekretara Organizacije Ujedinjenih nacija.

Član 6

1. Ova Konvencija će stupiti na snagu devedesetog dana posle deponovanja šestog ratifikacionog instrumenta ili instrumenta o pristupanju.

2. Za sve države koje budu ratifikovale ovu Konvenciju ili joj budu pristupile posle deponovanja šestog ratifikacionog instrumenta ili instrumenta o pristupanju, Konvencija će stupiti na snagu devedesetog dana posle dana deponovanja od strane te države njenog ratifikacionog instrumenta ili instrumenta o pristupanju.

Član 7

1. Ova Konvencija će se primenjivati na sve neautonomne teritorije, teritorije pod starateljstvom, kolonije i druge nemetropolske teritorije čije međunarodne odnose obezbeđuje neka država ugovornica; zainteresovana država ugovornica treba, pod rezervom odredaba paragrafa 2 ovog člana, u trenutku potpisivanja, ratifikacije ili pristupanja izjaviti na koju ili koje nemetropolske teritorije će se ova Konvencija primenjivati ipso facto potpisivanjem, ratifikacijom ili pristupanjem.

2. Ako se, u pogledu državljanstva, neka nemetropolska teritorija ne smatra kao celina sa metropolskom teritorijom, ili ako je potrebna prethodna saglasnost neke nemetropolske teritorije, na osnovu ustavnih zakona ili prakse države ugovornice ili nemetropolske teritorije, da bi se Konvencija primenjivala na tu teritoriju, pomenuta država ugovornica treba nastojati da dobije, u roku od dvanaest meseci, računajući od dana kad ta država bude potpisala Konvenciju potrebnu saglasnost nemetropolske teritorije, a kad bude dobila tu saglasnost, država ugovornica će o tome obavestiti Generalnog sekretara Organizacije Ujedinjenih nacija. Od dana kad Generalni sekretar primi to obaveštenje, Konvencija će se primenjivati na teritoriju ili teritorije koje ona naznači.

3. Po isteku roka od dvanaest meseci pomenutog u paragrafu 2 ovog člana, zainteresovane države ugovornice obavestiće Generalnog sekretara o rezultatima savetovanja sa nemetropolskim teritorijama čije međunarodne odnose obezbeđuje, a čija saglasnost za primenu ove Konvencije ne bude data.

Član 8

1. U trenutku potpisivanja, ratifikacije ili pristupanja, svaka država može staviti rezerve na članove ove Konvencije, osim člana 1 i 2.

2. Rezerve stavljene shodno paragrafu 1 ovog člana neće dirati u obavezni karakter Konvencije između države koja bude stavila rezerve i drugih država članica, sa izuzetkom odredbe ili odredaba na koje su stavljene rezerve. Generalni sekretar Organizacije Ujedinjenih nacija saopštiće tekst tih rezervi svim državama koje su ili koje mogu postati članice ove Konvencije. Svaka država članica Konvencije ili koja postane članica Konvencije može obavestiti Generalnog sekretara da se ne namerava smatrati vezanom Konvencijom prema državi koja je stavila rezerve. To obaveštenje treba dati u roku od devedeset dana računajući od saopštenja Generalnog sekretara u pogledu država članica Konvencije, i računajući od dana deponovanja ratifikacionog instrumenta ili instrumenata o pristupanju u pogledu država koje kasnije postanu članice Konvencije. U slučaju da takvo obaveštenje bude učinjeno, Konvencija se neće moći primenjivati između države koja je načinila obaveštenje i države koja bude stavila rezerve.

3. Svaka država koja je stavila rezerve shodno paragrafu 1 ovog člana može ih u svako doba povući u celini ili delimično, posle njihovog prihvatanja, notifikacijom o tome upućenom Generalnom sekretaru Organizacije Ujedinjenih nacija. Ta notifikacija počinje svoje dejstvo na dan njenog prijema.

Član 9

1. Svaka država ugovornica može otkazati ovu Konvenciju pismenom notifikacijom Generalnom sekretaru Organizacije Ujedinjenih nacija. Otkaz počinje da dejstvuje godinu dana posle prijema notifikacije od strane Generalnog sekretara.

2. Ova Konvencija će prestati da bude na snazi računajući od dana kad stupi u dejstvo otkaz koji svodi broj članica na manje od šest.

Član 10

Svaki spor između dve ili više država ugovornica u pogledu tumačenja ili primene ove Konvencije, koji ne bude rešen putem pregovora, podnosi se radi odluke Međunarodnom sudu pravde, na zahtev jedne od stranaka u sporu, osim ako su se strane složile u pogledu nekog drugog načina rešenja.

Član 11

Generalni sekretar Organizacije Ujedinjenih nacija obaveštava sve države članice Organizacije Ujedinjenih nacija i države nečlanice o kojima je reč u paragrafu 1 člana 4 ove Konvencije:

a) o potpisivanju i ratifikacionim instrumentima deponovanim shodno članu 4;

b) o instrumentima o pristupanju deponovanim shodno članu 5;

c) o datumu na koji će ova Konvencija stupiti na snagu shodno članu 6;

d) o saopštenjima i notifikacijama primljenim shodno članu 8;

e) o notifikacijama o otkazu primljenim shodno paragrafu 1 člana 9;

f) o ukidanju Konvencije shodno paragrafu 2 člana 9.

Član 12

1. Ova Konvencija, čiji su engleski, kineski, španski, francuski i ruski tekst podjednako verodostojni, biće deponovana u arhivi Organizacije Ujedinjenih nacija.

2. Generalni sekretar Organizacije Ujedinjenih nacija dostaviće overenu kopiju Konvencije svim državama članicama Organizacije Ujedinjenih nacija i država nečlanicama o kojima je reč u paragrafu 1 člana 4.

U potvrdu čega su dolepotpisani, propisno ovlašćeni od svojih Vlada, potpisali ovu Konvenciju koja je otvorena za potpisivanje u Njujorku 20. februara hiljadu devet sto pedeset sedme godine.

Za Kanadu:

Ann Shipley

Za Kinu:

Cheng Paonan

Za Kolumbiju:

Merce Gerlein de Fonnegra

Za Kubu:

Dr E. Portuondo

Za Dansku:

Karl I. Eskelund

Za Dominikansku Republiku:

Minerva Bernardino
Enrique de Marchena

Za Gvatemalu:

Graciela Quan

Za Portugal:

Vasco Vieira Garin

 

21. februara 1957.

Za Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije i Severne Irske:

Pierson Dixon

Za Urugvaj:

U ime Urugvaja stavljamo u pogledu odredbe člana 3 rezervu koja ima posledica na primenu Konvencije. Ustav Urugvaja ne dopušta davanje nacionalnosti strancima osim ako su rođeni od oca ili od majke Urugvajaca, u kom slučaju oni mogu biti naturalizovani građani. Van tih slučajeva, stranci koji ispunjavaju uslove utvrđene ustavom i zakonom mogu dobiti samo zakonito državljanstvo a ne nacionalnost.

 

Juan Carbajal Victorica

 

Tomas G. Brena.

ČLAN 2

Ovlašćuje se savezni Državni sekretarijat za unutrašnje poslove da posebnim pravilnikom reguliše način primene odredaba člana 3 ove konvencije.

ČLAN 3

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana po objavljivanju u "Službenom listu FNRJ".