ZAKONO RATIFIKACIJI KONVENCIJE O PRIZNAVANJU KVALIFIKACIJA IZ OBLASTI VISOKOG OBRAZOVANJA U EVROPSKOM REGIONU("Sl. list SCG - Međunarodni ugovori", br. 7/2003) |
ČLAN 1
Ratifikuje se Konvencija o priznavanju kvalifikacija iz oblasti visokog obrazovanja u evropskom regionu, sačinjena 11. aprila 1997. godine u Lisabonu, u originalu na engleskom, francuskom, ruskom i španskom jeziku.
ČLAN 2
Tekst Konvencije u originalu na engleskom jeziku i u prevodu na srpski jezik glasi:
KONVENCIJA
O PRIZNAVANJU KVALIFIKACIJA IZ OBLASTI VISOKOG OBRAZOVANJA U EVROPSKOM REGIONU
Lisabon, 11. april 1997.
Članice ove konvencije.
Svesne činjenice da je pravo na obrazovanje ljudsko pravo i da visoko obrazovanje, kao sredstvo za sticanje i unapređenje znanja, predstavlja izuzetno bogato kulturno i naučno dobro, kako za pojedinca tako i za društvo;
Smatrajući da visoko obrazovanje treba da igra vitalnu ulogu u unapređivanju mira, međusobnog razumevanja i tolerancije, kao i stvaranju uzajamnog poverenja među narodima i nacijama;
Smatrajući da velika raznovrsnost obrazovnih sistema u evropskom regionu odražava i kulturnu, društvenu, političku, filozofsku, versku i ekonomsku raznovrsnost, što predstavlja izuzetno dobro koje treba u potpunosti uvažavati;
U želji da svim narodima regiona obezbedi da u potpunosti iskoriste veliku vrednost raznovrsnosti tako što će stanovnicima svake države i studentima obrazovnih institucija svake od zemalja članica olakšati pristup obrazovnim resursima drugih članica, tako što će olakšati njihova nastojanja da nastave svoje obrazovanje ili završe određeni period studija u institucijama visokog obrazovanja drugih članica;
Smatrajući da priznavanje studija, svedočanstava, diploma i zvanja stečenih u drugoj zemlji evropskog regiona predstavlja važnu meru u promovisanju akademske mobilnosti između članica;
Pridajući veliki značaj principu institucionalne autonomije i svesne potrebe očuvanja i zaštite ovog principa;
Uverene da je nepristrasno priznavanje kvalifikacija ključni element prava na obrazovanje i odgovornost društva;
Uzevši u obzir konvencije Saveta Evrope i UNESKO-a koje se tiču akademskog priznavanja u Evropi;
Evropsku konvenciju o uporedivosti diploma u cilju sticanja prava upisa na univerzitete (1953, ETS br. 15) i njen Protokol (1964, ETS br. 49);
Evropsku konvenciju o uporedivosti dužine trajanja univerzitetskih studija (1956, ETS br. 21);
Evropsku konvenciju o akademskom priznavanju univerzitetskih kvalifikacija (1959, ETS br. 32);
Konvenciju o priznavanju studija, diploma i zvanja u oblasti visokog obrazovanja u državama evropskog regiona (1979);
Evropsku konvenciju o opštoj uporedivosti dužine trajanja univerzitetskih studija (1990, ETS br. 138);
Imajući u vidu Međunarodnu konvenciju o priznavanju studija, diploma i zvanja u oblasti visokog obrazovanja u arapskim i evropskim državama koje se graniče sa Mediteranom (1976), usvojenoj u okviru UNESKO-a, a koja delimično obuhvata akademsko priznavanje u Evropi;
Vodeći računa o tome da i ovu konvenciju treba razmatrati u kontekstu UNESKO-vih konvencija i međunarodne preporuke koja se odnosi na druge regione sveta, kao i u kontekstu potrebe unapređenja razmene informacija između tih regiona;
Svesne opsežnih promena u oblasti visokog obrazovanja, do kojih je došlo u evropskom regionu od vremena usvajanja pomenutih konvencija, koje su dovele do povećanog razgranavanja unutar i između nacionalnih sistema visokog obrazovanja, kao i potrebe za prilagođavanjem pravnih instrumenata i prakse koji bi odrazili ove pravce razvoja;
Svesne potrebe za iznalaženjem zajedničkih rešenja za praktične probleme priznavanja u evropskom regionu;
Svesne potrebe za unapređenjem postojeće prakse priznavanja i potrebe da se učine transparentnijim i bolje prilagođenim aktuelnoj situaciji u kojoj se nalazi visoko obrazovanje u evropskom regionu;
Uverene u pozitivan značaj Konferencije izrađene i usvojene pod zajedničkim pokroviteljstvom Saveta Evrope i UNESKO-a, koja bi pružila okvir za dalji razvoj prakse priznavanja u evropskom regionu;
Svesne važnosti obezbeđivanja stalnih mehanizama primene u cilju sprovođenja u praksi principa i odredbi ove konvencije;
Saglasne su o sledećem:
DEFINICIJE
Za potrebe ove konvencije, sledeća terminologija imaće sledeća značenja:
Pristup (visokom obrazovanju)
Pravo kvalifikovanih kandidata da konkurišu i budu uzeti u obzir za prijem u institucije visokog obrazovanja.
Prijem (u institucije i programe visokog obrazovanja)
Akt ili sistem omogućava kvalifikovanim kandidatima da pohađaju visokoškolske studije u datoj instituciji i/ili u okviru datog programa.
Ocenjivanje (institucija ili programa)
Proces utvrđivanja obrazovnog kvaliteta institucije ili programa visokog obrazovanja.
Ocenjivanje (kvalifikacija pojedinaca)
Ocena u pisanoj formi ili vrednovanje kvalifikacija pojedinca stečenih u inostranstvu od strane nadležnog tela.
Organ nadležan za priznavanje
Organ zvanično ovlašćen da donosi obavezujuće odluke o priznavanju kvalifikacija stečenih u inostranstvu.
Visoko obrazovanje
Sve vrste studijskih kurseva ili grupe studijskih kurseva, obuke ili obučavanja za istraživački rad na poslesrednjoškolskom nivou, koji nadležni organi članice priznaju kao do svog sistema visokog obrazovanja.
Institucija visokog obrazovanja
Ustanova za sticanje visokog obrazovanja koju nadležni organ članice priznaje kao deo svog sistema visokog obrazovanja.
Program visokog obrazovanja
Studije koje nadležni organ članice priznaje kao deo svog sistema visokog obrazovanja i čije završavanje obezbeđuje studentu kvalifikaciju visokog obrazovanja.
Period studija
Svaki deo programa visokog obrazovanja koji je bio vrednovan i dokumentovan, i koji, iako sam po sebi ne predstavlja kompletan program studija, predstavlja značajnu potvrdu znanja ili sposobnosti.
Kvalifikacija
A. Kvalifikacija visokog obrazovanja
Bilo koji stručni stepen, diploma ili drugo svedočanstvo izdato od strane nadležnog organa koji svedoči o uspešnom završetku programa visokog obrazovanja.
B. Kvalifikacija koja omogućava pristup visokom obrazovanju
Bilo koja diploma ili drugo svedočanstvo izdato od strane nadležnog organa koji svedoči o uspešnom završetku obrazovnog programa i daje nosiocu kvalifikacije pravo da konkuriše za pristup visokom obrazovanju (videti definiciju pristupa).
Priznavanje
Zvanična potvrda nadležnog organa o vrednovanju obrazovne kvalifikacije stečene u inostranstvu u cilju pristupa obrazovnim i/ili aktivnostima vezanim za zapošljavanje.
Zahtev
A. Opšti zahtevi
Uslovi koji u svim slučajevima moraju biti ispunjeni da bi bio omogućen pristup visokom obrazovanju ili nekom njegovom nivou, ili u cilju sticanja kvalifikacije visokog obrazovanja na datom nivou.
B. Posebni zahtevi
Uslovi koji, pored opštih zahteva, moraju biti ispunjeni da bi se ostvario prijem na određeni program visokog obrazovanja ili da bi se stekla posebna kvalifikacija visokog obrazovanja u određenoj oblasti studija.
NADLEŽNOST ORGANA
1. Tamo gde su centralne vlasti članice ovlašćene da donose odluke o slučajevima priznavanja, tu članicu će odmah obavezati odredbe ove konvencije i ona će preduzeti neophodne mere da bi se obezbedila njihova primena na njenoj teritoriji.
Tamo gde se donošenje odluka u pogledu priznavanja nalazi u nadležnosti konstitutivnih delova članica, članica je dužna da jednom od depozitara uputi kratku izjavu o svojim konstitutivnim delovima ili strukturi u vreme potpisivanja Konvencije ili pri deponovanju instrumenata ratifikacije, usvajanja, odobravanja ili pristupa ovoj konvenciji, ili u bilo koje drugo vreme nakon toga. U takvim slučajevima, nadležni organ konstitutivnih delova članica koji budu tako određeni preduzeće neophodne mere kako bi obezbedili primenu odredaba ove konvencije na svojoj teritoriji.
2. Tamo gde je nadležnost za donošenje odluka o priznavanju u nadležnosti pojedinačnih institucija visokog obrazovanja ili drugih tela, svaka članica u skladu sa svojom ustavnom strukturom dostaviće tekst ove konvencije tim institucijama ili telima i preduzeće sve potrebne korake da podstakne povoljno razmatranje i primenu njenih odredbi.
3. Odredbe iz st. 1. i 2. ovog člana primenjivaće se, mutatis mutandis, na sve obaveze članica koje proističu iz sledećih članova ove konvencije.
Prilikom potpisivanja ili prilikom deponovanja instrumenata ratifikacije, usvajanja, odobravanja ili pristupa Konvenciji, ili u bilo koje vreme nakon toga, svaka država, Sveta stolica ili Evropska zajednica obavestiće deponenta ove konvencije o organima ovlašćenim da donose različite kategorije odluka u slučajevima priznavanja.
Nijedna odredba ove konvencije neće se smatrati odstupanjem od eventualno povoljnije odredbe koje se tiču priznavanja kvalifikacija izdatih u nekoj od članica, a koje su sadržane ili proističu iz postojećih ili budućih ugovora kojih članica ove konvencije jeste ili to može postati.
OSNOVNI PRINCIPI KOJI SE TIČU OCENJIVANJA KVALIFIKACIJA
1. Imaoci kvalifikacija izdatih u nekoj od članica imaće, po podnetom zahtevu odgovarajućem telu, adekvatan pristup ocenjivanju tih kvalifikacija.
2. Neće biti bilo kakve diskriminacije po bilo kom osnovu, kao što je kandidatov pol, rasa, boja kože, hendikepiranost, jezik, veroispovest, političko ili drugo uverenje, nacionalno, etničko ili društveno poreklo, pripadnost nacionalnoj manjini, imovinski, status po rođenju ili neki drugi ili na osnovu bilo kojih drugih okolnosti koje nisu merodavne za kvalifikaciju čije se priznavanje traži. U cilju osiguranja ovog prava, svaka članica će preduzeti odgovarajuće mere kako bi se ocena zahteva za priznavanje kvalifikacija obavila isključivo na osnovu stečenih znanja i sposobnosti.
Svaka članica će obezbediti da procedure i kriterijumi koji se koriste pri ocenjivanju i priznavanju kvalifikacija budu transparentni, koherentni i pouzdani.
1. Odluke o priznavanju će se donositi na osnovu odgovarajućih informacija i o kvalifikacijama čije se priznavanje traži.
2. U prvoj fazi, odgovornost za pribavljanje odgovarajućih informacija snosi kandidat koji treba da obezbedi takve pravovaljane informacije.
3. Nezavisno od odgovornosti kandidata, institucije koje su izdale pomenute kvalifikacije dužne su da, postupajući po zahtevu kandidata i u okviru razumnih granica, pruže relevantne informacije imaocu kvalifikacije, instituciji ili nadležnim organima zemlje u kojoj se priznavanje traži.
4. Članica će dati instrukcije ili podsticati, po potrebi, sve obrazovne institucije u okviru svojih obrazovnih sistema da udovolje svakom razumnom zahtevu za informacijama potrebnim u cilju ocenjivanja kvalifikacija stečenih u pomenutim institucijama.
5. Odgovornost da dokaže da prijava ne ispunjava relevantne zahteve, snosi telo koje vrši ocenjivanje.
Svaka članica će, u cilju lakšeg priznavanja kvalifikacija, obezbediti odgovarajuće i jasne informacije o svom obrazovnom sistemu.
Odluke o priznavanju biće donete u okviru razumnog vremenskog roka ili unapred utvrđuje organ nadležan za priznavanje, a koji će se računati od vremena kada sve neophodne informacije o predmetu postanu dostupne. Ukoliko se priznavanje uskraćuje, navode se razlozi za odbijanje priznavanja kvalifikacije i daju informacije o mogućim merama koje kandidat može preduzeti kako bi stekao priznanje u kasnijoj fazi. Ukoliko je priznavanje uskraćeno, ili nije doneta nikakva odluka, podnosilac može podneti žalbu u okviru razumnog vremenskog roka.
PRIZNAVANJE KVALIFIKACIJA KOJIMA SE STIČE PRISTUP VISOKOM OBRAZOVANJU
Svaka članica priznaće kvalifikacije izdate u drugim članicama koje ispunjavaju opšte uslove za pristup visokom obrazovanju u tim članicama, a u cilju obezbeđivanja pristupa programima iz oblasti svog sistema visokog obrazovanja, osim ako se ne utvrdi da postoji suštinska razlika između opštih uslova pristupa u članici u kojoj je stečena kvalifikacija i u članici u kojoj se traži njeno priznavanje.
U svakom drugom slučaju, za članicu će biti dovoljno da, po podnetom zahtevu, omogući imaocu kvalifikacije izdate u nekoj od drugih članica da dobije stručnu ocenu kvalifikacije, i u takvom slučaju odredbe člana IV.1 primenjivaće se mutatis mutandis.
Tamo gde kvalifikacija omogućava pristup samo određenim vrstama institucija ili programima visokog obrazovanja u članici u kojoj je stečena, svaka druga članica odobriće imaocima takvih kvalifikacija pristup sličnim posebnim programima u institucijama koje pripadaju njenom sistemu visokog obrazovanja, osim ako se ne utvrdi da postoji suštinska razlika između uslova pristupa u članici u kojoj je kvalifikacija stečena i u članici u kojoj se traži njeno priznavanje.
Tamo gde prijem u određene programe visokog obrazovanja, pored opštih zahteva u pogledu pristupa, zavisi od ispunjenja posebnih uslova, nadležni organi članice o kojoj je reč mogu bilo propisati dodatne uslove imaocima kvalifikacija stečenih u drugim članicama, bilo oceniti da li kandidati sa kvalifikacijama stečenim u drugim članicama ispunjavaju ekvivalentne uslove.
Ako se u članici u kojoj su pribavljena svedočanstva o završetku školovanja obezbeđuje pristup visokom obrazovanju samo uz polaganje dopunskih kvalifikacionih ispita kao preduslova za pristup, druge članice mogu taj pristup usloviti istim zahtevima ili ponuditi alternativu u okviru svojih obrazovnih sistema, kako bi se zadovoljili ti dodatni uslovi. Svaka država, Sveta stolica ili Evropska zajednica mogu, u trenutku potpisivanja ili prilikom deponovanja instrumenata ratifikacije, usvajanja, odobravanja ili pristupa ovoj konvenciji, ili nakon toga, obavestiti jednog od depozitara, da će iskoristiti pogodnosti određenog stava ovog člana, navodeći članice u pogledu kojih namerava da primeni ovaj član, kao i odgovarajuće razloge za to.
Bez uticaja na odredbe iz članova IV.1, IV.2, IV.3, IV.4 i IV.5, prijem u neku instituciju visokog obrazovanja, ili upis na određeni program u okviru takve institucije, može se ograničiti ili biti selektivan. U slučajevima kada je prijem u instituciju i/ili program visokog obrazovanja selektivan, postupak prijema treba odrediti tako da se obezbedi da se ocenjivanje kvalifikacija stečenih u inostranstvu sprovede u skladu sa principima pravednosti i nediskriminacije opisanim u Odeljku III.
Bez uticaja na odredbe iz članova IV.1, IV.2, IV.3, IV.4 i IV.5, prijem u neku instituciju visokog obrazovanja može se usloviti kandidatovim pokazivanjem dovoljnog poznavanja jezika ili jezika nastave u dotičnoj instituciji ili ostalih naznačenih jezika.
U članicama u kojima se pravo na pristup visokom obrazovanju može steći na osnovu netradicionalnih kvalifikacija, slične kvalifikacije stečene u drugim članicama biće ocenjene na sličan način kao netradicionalne kvalifikacije stečene u članici u kojoj se traži priznavanje.
U svrhu prijema u programe visokog obrazovanja, svaka od članica sprovešće priznavanje kvalifikacija koje izdaju inostrane obrazovne institucije koje rade na njenoj teritoriji zavisno od posebnih uslova nacionalnog zakonodavstva ili posebnih sporazuma zaključenih sa članicom u kojoj se nalazi sedište tih institucija.
PRIZNAVANJE ODREĐENIH PERIODA STUDIJA
Svaka od članica priznaće određene periode studiranja koji su završeni u okviru programa visokog obrazovanja u drugoj članici. To priznavanje obuhvatiće periode studiranja usmerene na završetak visokoškolskog programa u članici u kojoj se priznavanje traži, osim ako se ne utvrdi da postoji suštinska razlika između perioda studiranja okončanih u drugoj članici i dela programa visokog obrazovanja koji bi te periode zamenio u članici u kojoj se traži priznavanje.
U svakom drugom slučaju, za članicu će biti dovoljno da po podnetom zahtevu omogući osobi koja je okončala period studiranja u okviru programa visokog obrazovanja u drugoj članici da dobije ocenu tog perioda studiranja i u tom slučaju odredbe iz člana V.1 primeniće se mutatis mutandis.
Svaka od članica će posebno olakšati priznavanje perioda studiranja:
a) ukoliko je postojao prethodni sporazum između institucije visokog obrazovanja ili nadležnog organa za relevantan period studiranja, s jedne strane, i institucije visokog obrazovanja ili nadležnog organa za priznavanje koje se traži; i
b) ukoliko je institucija visokog obrazovanja u kojoj je period studiranja okončan izdala svedočanstvo ili uverenje o položenim ispitima kojim se potvrđuje da je student uspešno ispunio predviđene uslove za dati period studiranja.
PRIZNAVANJE VISOKOŠKOLSKIH KVALIFIKACIJA
U meri u kojoj je odluka o priznavanju zasnovana na znanju i sposobnostima koje se potvrđuju kvalifikacijama visokog obrazovanja, svaka od članica priznaće kvalifikacije visokog obrazovanja dodeljene u drugoj članici, osim ako se ne utvrdi da postoji suštinska razlika između kvalifikacije čije se priznavanje traži i odgovarajuće kvalifikacije u članici u kojoj se ono traži.
U svakom drugom slučaju, biće dovoljno da članica po podnetom zahtevu omogući nosiocu kvalifikacije visokog obrazovanja koja je izdata u nekoj od drugih članica da dobije ocenu te kvalifikacije i odredbe iz člana VI.1 primeniće se na takav slučaj mutatis mutandis.
Priznavanje u jednoj od članica kvalifikacije visokog obrazovanja koja je izdata u drugoj članici imaće jednu ili obe od sledećih posledica:
a) pristup daljim studijama visokog obrazovanja, uključujući relevantne ispite i/ili priprema za doktorat pod istim uslovima koji važe za imaoce kvalifikacije u članici u kojoj se traži priznavanje;
b) korišćenje akademskog zvanja u skladu sa zakonima i propisima članice ili nadležnost u članici u kojoj se traži priznavanje.
Pored toga, priznavanje će olakšati pristup tržištu rada koja podleže zakonima i propisima članice ili je u nadležnosti članice u kojoj se traži priznavanje.
Ocena kvalifikacije visokog obrazovanja izdate u drugoj članici može biti u vidu:
a) uopštenog mišljenja za potrebe zaposlenja;
b) mišljenja upućenog obrazovnoj instituciji u cilju prijema u njene programe;
c) mišljenja upućenog bilo kojem drugom organu nadležnom za priznavanje.
Svaka članica može priznati kvalifikacije visokog obrazovanja koje su izdate u inostranim obrazovnim institucijama koje deluju na njenoj teritoriji zavisno od posebnih uslova predviđenih nacionalnim zakonodavstvom ili posebnim sporazumima zaključenim sa članicom u kojoj se nalazi sedište tih institucija.
PRIZNAVANJE KVALIFIKACIJA IZBEGLICA, RASELJENIH LICA I LICA SA STATUSOM SLIČNIM IZBEGLIČKOM STATUSU
Svaka članica preduzeće sve izvodljive i razumne korake u okviru svog obrazovnog sistema i u skladu sa njegovim ustavnim, zakonskim i pravnim odredbama, kako bi se usavršila procedura pravednog i efikasnog ocenjivanja da li izbeglice, raseljena lica i lica sa statusom sličnim izbegličkom statusu ispunjavaju odgovarajuće uslove za pristup visokom obrazovanju, daljim programima visokog obrazovanja ili aktivnostima vezanim za zapošljavanje, čak i u slučajevima kada se kvalifikacije stečene u jednoj od članica ne mogu dokazati odgovarajućom dokumentacijom.
INFORMACIJE O OCENJIVANJU INSTITUCIJA I PROGRAMA VISOKOG OBRAZOVANJA
Svaka članica pružiće odgovarajuće informacije o svakoj instituciji koja pripada njenom sistemu visokog obrazovanja i o svakom programu koji izvode te institucije, kako bi nadležnim organima drugih članica omogućile da utvrde da li kvalitet kvalifikacija izdatih u tim institucijama opravdava priznavanje u članici u kojoj se traži priznavanje. Takve informacije će biti dostavljene u sledećem vidu:
a) u slučaju članica koje imaju ustanovljen sistem formalnog ocenjivanja institucija i programa visokog obrazovanja: informacije o metodama i rezultatima ovog ocenjivanja i kvalitativne standarde koji su karakteristični za svaku pojedinu vrstu sticanja kvalifikacija visokog obrazovanja ili programa koji vode ka sticanju tih kvalifikacija;
b) u slučaju članice koje još nisu ustanovile sistem formalnog ocenjivanja institucija i programa visokog obrazovanja: informacije o priznavanju različitih kvalifikacija stečenih u bilo kojoj instituciji visokog obrazovanja ili u okviru nekog programa visokog obrazovanja koji pripada njihovim sistemima visokog obrazovanja.
Svaka članica doneće odgovarajuće odredbe u vezi sa razvojem, održavanjem i obezbeđivanjem:
a) pregleda različitih vrsta institucija visokog obrazovanja koje pripadaju njenom sistemu visokog obrazovanja sa svojstvenim karakteristikama svake od njih;
b) liste priznatih institucija (državnih i privatnih) koje pripadaju njenom sistemu visokog obrazovanja, uz ukazivanje na ovlašćenja tih institucija za izdavanje različitih vrsta kvalifikacija i uslova za pristup svakoj pojedinoj vrsti institucije i programa;
c) opisa programa visokog obrazovanja;
d) liste obrazovnih institucija koje se nalaze izvan njene teritorije koje ta članica smatra delom svog obrazovnog sistema.
INFORMACIJE O PITANJIMA VEZANIM ZA PRIZNAVANJE
U cilju lakšeg priznavanja kvalifikacija u oblasti visokog obrazovanja, članice se obavezuju da ustanove transparentne sisteme za celovit opis stečenih kvalifikacija.
1. Uvažavajući potrebu za odgovarajućom, preciznom i ažuriranom informacijom, svaka članica će osnovati ili održavati nacionalni informacioni centar i obavestiti jednog od depozitara o osnivanju takvog centra ili i svim promenama u tom pogledu.
2. U svakoj članici, nacionalni informacioni centar će:
a) olakšati pristup zvaničnim i preciznim informacijama o sistemu visokog obrazovanja i kvalifikacijama visokog obrazovanja u zemlji u kojoj se nalazi;
b) olakšati pristup informacijama o sistemima visokog obrazovanja i kvalifikacijama drugih članica;
c) pružati mišljenje ili informacije u vezi sa pitanjima priznavanja i ocenjivanja kvalifikacija u skladu sa nacionalnim zakonima i propisima.
3. Svaki nacionalni informacioni centar treba da ima na raspolaganju neophodna sredstva za obavljanje svojih funkcija.
Članice će preko nacionalnih informacionih centara ili na neki drugi način unapređivati korišćenje Dodatka o diplomama UNESKO-a/Saveta Evrope ili nekog drugog srodnog dokumenta od strane institucija visokog obrazovanja u članicama.
MEHANIZMI IMPLEMENTACIJE
Sledeća tela imaće zadatak nadzora, unapređivanja i olakšavanja primene Konvencije:
a) Komitet Konvencije o priznavanju kvalifikacija u oblasti visokog obrazovanja u evropskom regionu;
b) Evropska mreža nacionalnih informacionih centara o akademskoj mobilnosti i priznavanju (ENIC mreže) ustanovljena odlukom Komiteta ministara Saveta Evrope 9. juna 1994. godine i Regionalnog komiteta za Evropu UNESKO-a 18. juna 1994. godine.
1. Komitet Konvencije o priznavanju kvalifikacija u oblasti visokog obrazovanja u evropskom regionu (u daljem tekstu: Komitet) ovim se ustanovljava. Sastojaće se od po jednog predstavnika svake članice.
2. U svrhu primene člana X.2, termin "članica" neće se odnositi na Evropsku zajednicu.
3. Države pomenute u članu XI.1.1 i Sveta stolica, ukoliko se ne nalaze među članicama ove konvencije, Evropska zajednica i predsednik ENIC mreže mogu učestvovati na sastancima Komiteta u svojstvu posmatrača. Predstavnici vladinih i nevladinih organizacija angažovanih na polju priznavanja kvalifikacija u evropskom regionu takođe mogu biti pozvani da prisustvuju sastancima u svojstvu posmatrača.
4. Predsednik Regionalnog komiteta UNESKO-a za primenu Konvencije o priznavanju studija, diploma i naučnih stepena u oblasti visokog obrazovanja u državama koje pripadaju evropskom regionu biće pozvan da učestvuje na sastancima Komiteta u svojstvu posmatrača.
5. Komitet će unapređivati primenu ove konvencije i nadgledati njeno sprovođenje. U tom cilju, voljom većine članica, može da usvoji preporuke, deklaracije, protokole i vidove delovanja dokazane u praksi kojima treba da se rukovode nadležni organi članica u sprovođenju ove konvencije i razmatranju zahteva za priznavanje kvalifikacija visokog obrazovanja. Iako neće biti obavezane takvim tekstom, članice će se truditi da ih sprovode, da sa njima upoznaju nadležne organe i da podstiču njihovu primenu. Pre donošenja odluka, Komitet će zatražiti mišljenje mreže ENIC.
6. Komitet će izveštavati nadležna tela Saveta Evrope i UNESKO-a.
7. Komitet će održavati veze sa regionalnim komitetima UNESKO-a za primenu konvencija o priznavanju studija, diploma i zvanja u oblasti visokog obrazovanja usvojenih pod pokroviteljstvom UNESKO-a.
8. Većina članica sačinjavaće kvorum.
9. Komitet će usvojiti svoj poslovnik o radu. Sastajaće se na redovnim sednicama najmanje jednom u tri godine. Komitet će se po prvi put sastati u roku od godinu dana od stupanja na snagu ove konvencije.
10. Sekretarijatom Komiteta će zajednički rukovoditi Generalni sekretar Saveta Evrope i Generalni direktor UNESKO-a.
1. Svaka članica će, kao član evropske mreže nacionalnih informacionih centara o akademskoj mobilnosti i priznavanju kvalifikacija (mreža ENIC), imenovati nacionalni informacioni centar ustanovljen ili održavan u skladu sa članom IX.2. U slučajevima kada su u članici, u skladu sa članom IX.2, ustanovljeni ili se održava više nacionalnih informativnih centara, svi oni biće članovi Mreže, ali će takvi nacionalni informacioni centri imati samo jedan glas.
2. Mreža ENIC će, čiji sastav je ograničen na nacionalne informacione centre članice ove konvencije, podržavati i pomagati praktičnu primenu Konvencije od strane nadležnih nacionalnih organa. Mreža će se sastojati najmanje jednom godišnje u plenarnom zasedanju. Ona će izabrati svog predsednika i Biro u skladu sa njenim mandatom.
3. Sekretarijatom ENIC mreže će zajednički rukovoditi Generalni sekretar Saveta Evrope i Generalni direktor UNESKO-a.
4. Članice će, preko ENIC mreže, sarađivati sa nacionalnim informacionim centrima drugih članica, a posebno tako što će im omogućavati da prikupe sve informacije koje su od koristi nacionalnim informacionim centrima u njihovim aktivnostima koje su u vezi sa akademskim priznanjem i mobilnošću.
ZAVRŠNE ODREDBE
1. Ova konvencija je otvorena za potpisivanje:
a) od strane država članica Saveta Evrope;
b) od strane država članica evropskog regiona UNESKO-a;
c) od strane bilo kog drugog potpisnika, države ugovornice ili članice Evropske kulturne konvencije Saveta Evrope i/ili Konvencije UNESKO-a o priznavanju studija, diploma i zvanja u oblasti visokog obrazovanja u državama koje pripadaju evropskom regionu,
koje su pozvane na Diplomatsku konferenciju kojoj je povereno usvajanje ove konvencije.
2. Te države i Sveta stolica mogu izraziti svoju saglasnost da se obavežu:
a) potpisom bez rezerve u pogledu ratifikacije, prihvatanjem ili odobravanjem; ili
b) potpisom, koji je podložan ratifikaciji, prihvatanju ili odobravanju, nakon čega sledi ratifikacija, prihvatanje ili odobravanje; ili
c) pristupanjem Konvenciji.
3. Potpisnik će biti jedan od depozitara. Instrumenti ratifikacije, usvajanja, odobravanja ili pristupanja ovoj konvenciji će se deponovati kod jednog od depozitara.
Ova konvencija će stupiti na snagu prvog dana u mesecu po isteku jednomesečnog perioda od dana kada pet država, uključujući najmanje tri države članice Saveta Evrope i/ili evropskog regiona UNESKO-a, izraze svoju spremnost da se obavežu Konvencijom. Za svaku drugu državu ona će stupiti na snagu prvog dana u mesecu po isteku jednomesečnog perioda od dana njihovog izražavanja saglasnosti da budu obavezane ovom konvencijom.
1. Nakon stupanja na snagu ove konvencije, svaka država osim onih koje potpadaju pod jednu od kategorija nabrojanih u članu XI.1, može da zatraži pristupanje Konvenciji. Svaki zahtev u ovom smislu biće upućen jednom od depozitara, koji će ga proslediti članicama najmanje tri meseca pre sastanka Komiteta Konvencije o priznavanju kvalifikacija u oblasti visokog obrazovanja u evropskom regionu. Depozitar će takođe informisati Komitet ministara Saveta Evrope i Izvršni odbor UNESKO-a.
2. Odluka o pozivanju neke države koja uputi takav zahtev da pristupi ovoj konvenciji biće doneta dvotrećinskom većinom članica.
3. Nakon stupanja na snagu ove konvencije, Evropska zajednica može da joj pristupi na osnovu zahteva njenih članica koji se upućuje jednom od depozitara. U tom slučaju, član XI.3.2 se neće primenjivati.
4. U odnosu na bilo koje države koje pristupaju ili Evropsku zajednicu, Konvencija će stupiti na snagu prvog dana u mesecu po isteku jednomesečnog perioda od deponovanja instrumenta o pristupanju kod jednog od depozitara.
1. Članice ove konvencije koje su istovremeno članice jedne ili više sledećih Konvencija:
Evropska konvencija o priznavanju diploma koje daju pravo prijema na univerzitete (1953, ETS br. 15), i njen Protokol (1964, ETS br. 49);
Evropska konvencija o priznavanju dužine trajanja univerzitetskih studija (1956, ETS br. 21);
Evropska konvencija o akademskom priznavanju univerzitetskih kvalifikacija (1959, ETS br. 32);
Međunarodna konvencija o priznavanju studija, diploma i zvanja u oblasti visokog obrazovanja u arapskim i evropskim državama koje se graniče sa Mediteranom (1976);
Konvencija o priznavanju studija, diploma i zvanja u oblasti visokog obrazovanja u državama koje pripadaju evropskom regionu (1979);
Evropska konvencija o opštem priznavanju dužine trajanja univerzitetskih studija (1990, ETS br. 138),
a) primenjivaće odredbe ove konvencije u međusobnim odnosima;
b) nastaviće se primenom gorenavedenih konvencija čije su članice u odnosima sa drugim državama članicama tih konvencija, ali koje nisu članice ove konvencije.
2. Članice ove konvencije obavezuju se da će se uzdržavati od toga da postanu članice neke od konvencija navedenih u stavu 1. ovog člana, čije članice već nisu, sa izuzetkom Međunarodne konvencije o priznavanju studija, diploma i zvanja u oblasti visokog obrazovanja u arapskim i evropskim državama koje se graniče sa Mediteranom.
1. Svaka država može, u trenutku potpisivanja ili deponovanja svojih instrumenata ratifikacije, usvajanja, odobravanja ili pristupanja Konvenciji, odrediti teritoriju ili teritorije na koje će se primenjivati ova konvencija.
2. Svaka država može bilo kad kasnije, izjavom upućenom jednom od depozitara, proširiti primenu ove konvencije na bilo koju drugu teritoriju navedenu u izjavi. U odnosu na takvu teritoriju, Konvencija će stupiti na snagu prvog dana u mesecu po isteku jednomesečnog perioda od prijema takve izjave od strane depozitara.
3. Svaka izjava data u smislu prethodna dva stava može biti opozvana u pogledu svake teritorije određene takvom izjavom podneskom upućenim jednom od depozitara. Opoziv stupa na snagu prvog dana u mesecu po isteku jednomesečnog perioda od dana prijema takvog podneska od strane depozitara.
1. Svaka članica, u bilo kom trenutku, može istupiti iz ove konvencije upućivanjem pismenog obaveštenja jednom od depozitara.
2. Takvo istupanje postaće pravosnažno prvog dana u mesecu po isteku vremenskog perioda od dvanaest meseci od dana prijema obaveštenja od strane depozitara. Međutim, takvo istupanje neće uticati na odluke o priznavanju prethodno donete na osnovu odredaba ove konvencije.
3. Prestanak ili suspenzija primene ove konvencije kao posledice kršenja neke odredbe bitne za ispunjenje cilja ili svrhe ove konvencije od strane članice, rešavaće se u skladu sa međunarodnim pravom.
1. Svaka država, Sveta stolica ili Evropska zajednica, u trenutku potpisivanja ili deponovanja instrumenata ratifikacije, usvajanja, odobravanja ili pristupanja, može da izjavi da zadržava pravo da u celosti ili delimično ne primeni jedan ili više od sledećih članova ove konvencije:
Ne mogu se staviti nikakve druge rezerve.
2. Svaka članica koja je na osnovu prethodnog stava zadržala pravo može da ga u potpunosti ili delimično povuče putem izjave upućene jednom od depozitara. Takvo povlačenje stupa na snagu od dana prijema obaveštenja od strane depozitara.
3. Članica koja je zadržala pravo u pogledu neke od odredaba ove konvencije ne može tražiti primenu te odredbe od strane bilo koje druge članice; ona, međutim, može, ako je delimično ili uslovno zadržala pravo, tražiti primenu te odredbe u onoj meri u kojoj je i sama prihvata.
1. Komitet Konvencije o priznavanju kvalifikacija iz oblasti visokog obrazovanja u evropskom regionu može predloge amandmana na ovu konvenciju usvojiti dvotrećinskom većinom članica. Svaki predlog amandmana usvojen na takav način biće priključen Protokolu Konvencije. Protokol treba da odredi modalitete njegovog stupanja na snagu i u svakom slučaju će zatražiti da članice izraze saglasnost da budu obavezane njime.
2. U skladu sa procedurom iz gorenavedenog stava 1, ne mogu se podnositi amandmani na Odeljak III ove konvencije.
3. Svaki predlog amandmana će biti saopšten jednom od depozitara koji ga prosleđuje članicama najmanje tri meseca pre održavanja sastanka Komiteta. Depozitar takođe obaveštava Komitet ministara Saveta Evrope i Izvršni odbor UNESKO-a.
1. Generalni sekretar Saveta Evrope i Generalni direktor Organizacije Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu biće depozitari ove konvencije.
2. Depozitar kod koga je deponovan neki akt, objava ili predstavka, obavestiće članice ove konvencije, kao i ostale države članice Saveta Evrope i/ili evropskog regiona UNESKO-a o:
a) svakom potpisivanju,
b) deponovanju bilo kog instrumenta ratifikacije, usvajanja, odobravanja ili pristupanja;
c) svakom datumu stupanja na snagu ove konvencije u skladu sa odredbama čl. XI.2 i XI.3. i 4;
d) svakoj rezervi stavljenoj u skladu sa odredbama člana XI.7 i povlačenju svake rezerve stavljene u skladu sa odredbama člana XI.7;
e) svakom istupanju iz ove konvencije u skladu sa članom XI.6;
f) svim izjavama podnetim u skladu sa odredbama člana II.1 ili članom II.2;
g) svim izjavama podnetim u skladu sa odredbama člana IV.5;
h) svakom zahtevu za pristupanje ovoj konvenciji podnetom u skladu sa odredbama člana XI.3;
i) svakom predlogu podnetom u skladu sa odredbama člana XI.8;
j) svakom drugom aktu, objavi ili predstavci koje se tiču ove konvencije.
3. Depozitar koji primi predstavku ili obavesti članice u skladu sa odredbama ove konvencije, odmah će o tome obavestiti i drugog depozitara.
U potvrdu čega su dole potpisani predstavnici, za tu svrhu propisno ovlašćeni, potpisali ovu konvenciju.
Sačinjeno 11. aprila 1997. godine u Lisabonu, na engleskom, francuskom, ruskom i španskom jeziku, pri čemu su sva četiri teksta jednako važeća, u dva primerka, od kojih je jedan deponovan u arhivu Saveta Evrope, a drugi u arhivu Organizacije Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu. Overena kopija biće poslata svakoj od država pomenutih u članu XI.1, Svetoj stolici i Evropskoj zajednici, kao i Sekretarijatu Ujedinjenih nacija.
ČLAN 3
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SCG - Međunarodni ugovori".