ZAKONO RATIFIKACIJI JUGOSLOVENSKO-FRANCUSKOG SPORAZUMA O ODNOSIMA U OBLASTI FILMA("Sl. list SFRJ - Međunarodni ugovori", br. 1/77) |
ČLAN 1
Ratifikuje se Jugoslovensko-francuski sporazum o odnosima u oblasti filma, sa Prilogom o postupku primene, potpisan 27. oktobra 1975. godine u Beogradu, u originalu na srpskohrvatskom i francuskom jeziku.
ČLAN 2
Tekst Sporazuma sa Prilogom, u originalu na srpskohrvatskom jeziku glasi:
JUGOSLOVENSKO-FRANCUSKI SPORAZUM O ODNOSIMA U OBLASTI FILMA
Vlada Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije,
Vlada Republike Francuske,
u želji da razvijaju i proširuju saradnju u oblasti filma, odlučile su da potpomažu koprodukciju filmova koji bi svojim umetničkim i tehničkim vrednostima doprineli, naročito na kulturnom planu, ugledu dve zemlje, kao i da unaprede razmenu svojih filmova. U tom cilju one su se sporazumele o sledećem:
I Koprodukcija
Filmovi ostvareni u koprodukciji koji uživaju prednosti ovog sporazuma smatraju se nacionalnim filmovima od strane nadležnih organa obeju zemalja.
Oni punopravno uživaju te prednosti u smislu odredaba koje su na snazi u svakoj zemlji.
Ostvarenje koprodukcionih filmova podleže, posle razmene mišljenja, odobrenju nadležnih organa dveju zemalja:
- u Jugoslaviji: Jugoslavija-film, Poslovno udruženje organizacija za proizvodnju filmova i organizacija za promet filmova,
- u Francuskoj: le Centre National de la Cinematographie.
Da bi se koristili preimućstvima koprodukcije, filmovi moraju da budu proizvedeni od strane producenata sa dobrom tehničkom i finansijskom organizacijom, kao i profesionalnim iskustvom priznatim od nacionalnih organa zemlje iz koje potiču.
Svaki koprodukcioni film mora da ima negativ i, bilo dublnegativ, bilo internegativ, bilo interpozitiv.
Svaki koproducent vlasnik je jednog od nabrojanih elemenata iz postupka kopiranja.
Filmovi će biti proizvedeni pod sledećim uslovima:
Odnos uloženih sredstava od strane producenata dveju zemalja može da se kreće u rasponu od 30 do 70% po filmu. Za filmove od izuzetnog karaktera, najmanje učešće može da bude svedeno na 20%. Svaki koprodukcioni film mora da sadrži umetničko i tehničko učešće obeju strana učesnica.
Svaki koproducent utvrđuje vrednost svog učešća na bazi tekućih cena u međunarodnoj filmskoj proizvodnji.
Filmove će ostvarivati reditelji, filmski radnici i umetnici koji imaju državljanstvo SFRJ - kad je reč o Jugoslaviji, a francusko državljanstvo ili status povlašćenog rezidenta - kad je reč o Francuskoj.
U izuzetnim slučajevima, može da bude prihvaćeno i učešće glumaca koji ne pripadaju nacionalnosti ni jedne ni druge zemlje.
Podela prihoda vrši se srazmerno ukupnom ulaganju svakog koproducenta.
Ova podela mora da obuhvati bilo raspodelu prihoda, bilo raspodelu teritorija, s tim da se u ovom drugom slučaju mora voditi računa i o razlici u veličini tržišta koja postoji između zemalja potpisnica, ili kombinaciju ove dve formule. Ona podleži odobrenju nadležnih organa svake od dveju zemalja.
U okviru ove podele, prihodi proistekli iz eksploatacije koprodukcionih filmova u Jugoslaviji pripadaju jugoslovenskom koproducentu, a prihodi proistekli iz eksploatacije istih filmova u Francuskoj pripadaju francuskom koproducentu.
U načelu, izvoz koprodukcionih filmova poverava se koproducentu sa većim učešćem.
Ako se ugovorne strane nisu drukčije sporazumele, izvoz filmova u kojima je učešće podjednako poverava se koproducentu nacionalnosti reditelja.
Kad je reč o zemljama u kojima se primenjuju ograničenja u uvozu, film tereti kontingent zemlje koja ima bolje mogućnosti izvoza. Za slučaj teškoća, film tereti kontingent zemlje porekla reditelja.
U špicama, foršpanima i reklamnom materijalu filmova ostvarenih u okviru ovog sporazuma biće naznačena koprodukcija između Jugoslavije i Francuske.
Izuzev ako je drukčije ugovoreno, prikazivanje koprodukcionih filmova na međunarodnim manifestacijama i festivalima mora da obezbedi zemlja kojoj pripada producent sa većim učešćem, ili u slučaju kad je reč o jednakom učešću - zemlja iz koje potiče reditelj filma.
Opšta ravnoteža mora biti ostvarena kako na umetničkom planu tako i na planu korišćenja tehničkih sredstava dveju zemalja, naročito studija i laboratorija.
Nadležni organi dveju zemalja razmatraće sa blagonaklonošću ostvarenje koprodukcionih filmova međunarodne vrednosti između Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, Republike Francuske i zemalja sa kojima su jedna ili druga vezane ugovorima o koprodukciji.
Učešće koproducenata sa manjim ulaganjem ne može da bude niže od 20%.
Uslovi davanja saglasnosti za ovakve filmove su predmet razmatranja od slučaja do slučaja.
Ovim sporazumom pružaju se sve olakšice za kretanje i boravak umetničkog i tehničkog osoblja koje sarađuje u proizvodnji ovih filmova, kao i za uvoz i izvoz u svakoj zemlji materijala potrebnog za ostvarenje i eksploataciju koprodukcionih filmova (filmska traka, tehnički materijal, garderoba, elementi dekora, reklamni materijal i tako dalje).
II Razmena filmova
Izvoz, uvoz i eksploatacija snimljenih filmova ne podleže bilo kakvom ograničenju, ukoliko po oceni nadležnog organa svake zemlje nisu u suprotnosti sa odredbama i propisima na snazi.
III Opšte odredbe
Nadležni organi dveju zemalja razmatraju sva obaveštenja koja se odnose na koprodukcije, razmenu filmova i uopšte na sve pojedinosti u vezi sa odnosima dveju zemalja u oblasti filma.
Nadležne vlasti dveju zemalja olakšavaju na sopstvenoj teritoriji, a u okviru zakonskih odredaba i propisa koji su na snazi, snimanje nacionalnih filmova druge zemlje.
Ispitivanje uslova primene ovog sporazuma, rešavanje eventualnih teškoća i razmatranje poželjnih izmena radi razvijanja filmske saradnje u zajedničkom interesu dveju zemalja spada u zadatak Mešovite komisije.
Zadatak Mešovite komisije je, osim toga, da ustanovi bilans ravnoteže predviđene članom 9 ovog sporazuma, vodeći računa o razlikama koje postoje u honorarima i cenama usluga u dvema zemljama.
Sve dok je ovaj sporazum na snazi, pomenuta komisija sastaje se svake godine naizmenično, u Jugoslaviji i u Francuskoj. Ona se, isto tako, može sazvati na zahtev jedne od zemalja potpisnica, naročito u slučaju znatnijih promena zakonskih propisa ili odredaba koje se primenjuju na kinematografiju.
Na obračun prihoda od koprodukcionih filmova u skladu sa ovim sporazumom ne utiče otkazivanje Sporazuma i obračun se u ovom slučaju nastavlja pod uslovima koji su ranije zaključeni prema odredbama člana 6 ovog sporazuma.
Dve vlade obaveštavaju jedna drugu o prihvatanju ovog sporazuma koji stupa na snagu trideset dana od dana kad stigne i poslednja saglasnost. Do tog datuma ostaje na snazi Sporazum od 7. jula 1954. godine.
Sporazum se zaključuje u trajanju od dve godine od dana njegovog stupanja na snagu; on se obnavlja prećutnim sporazumom svake dve godine, osim ukoliko ga jedna od ugovornih strana ne otkaže tri meseca pre isteka roka.
Sačinjeno u Beogradu, 17. oktobra 1975. godine, u dva primerka na srpskohrvatskom i francuskom jeziku, s tim što su oba teksta punovažna.
|
Za Vladu |
Za Vladu Socijalističke Federativne |
|
Pierre Sebilleau, s. r. |
Dejan Obradović, s. r. |
PRILOG
Postupak primene
Da bi mogli da se koriste odredbama Sporazuma, producenti svake zemlje dužni su da uz svoje zahteve za prihvatanje koprodukcije dostave svojim nadležnim organima podnesak, koji sadrži (mesec dana pre početka snimanja):
- scenario sa svim pojedinostima;
- dokument o ustupanju autorskih prava;
- ugovor o koprodukciji koji su razmenile koprodukcione organizacije;
- predračun i razrađen plan finansiranja;
- spisak tehničkih i umetničkih elemenata dveju zemalja;
- plan proizvodnje filma.
Nadležni organi zemlje čije je finansijsko učešće manje, daju svoju saglasnost tek pošto dobiju mišljenje nadležnih organa zemlje čije je finansijsko učešće veće.
ČLAN 3
Odredba člana 3 stav 2 Sporazuma ima se razumeti tako da se pod izrazom "vlasnik" kad se radi o koproducentu koji ima sedište na teritoriji Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije podrazumeva nosilac prava raspolaganja.
ČLAN 4
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SFRJ".