UREDBAO RATIFIKACIJI UGOVORA IZMEĐU JUGOSLAVIJE I MAĐARSKE O UZAJAMNOM PRAVNOM SAOBRAĆAJU("Sl. list SFRJ - Međunarodni ugovori i drugi sporazumi", br. 3/68) |
ČLAN 1
Ratifikuje se Ugovor između Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i Narodne Republike Mađarske o uzajamnom pravnom saobraćaju, potpisan 7. marta 1968. godine u Beogradu, u originalu na srpskohrvatskom i mađarskom jeziku.
ČLAN 2
Tekst Ugovora glasi:
UGOVOR
IZMEĐU SOCIJALISTIČKE FEDERATIVNE REPUBLIKE JUGOSLAVIJE I NARODNE REPUBLIKE
MAĐARSKE O UZAJAMNOM PRAVNOM SAOBRAĆAJU
Vlada Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i Vlada Narodne Republike Mađarske odlučile su da u cilju regulisanja uzajamnog pravnog saobraćaja zaključe ugovor o pravnom saobraćaju u građanskim, porodičnim i krivičnim stvarima, i u tom cilju imenovali su svoje punomoćnike, i to:
Vlada Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, profesora dr Borislava T. Blagojevića, glavnog pravnog savetnika Državnog sekretarijata za inostrane poslove,
Vlada Narodne Republike Mađarske Jozefa Marjaija, izvanrednog i opunomoćenog ambasadora u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji,
koji su se, pošto su prethodno izmenjali svoja punomoćja i našli da su ista ispravna, saglasili u sledećem:
Deo prvi
OPŠTE ODREDBE
(1) Državljani jedne strane ugovornice uživaju na teritoriji druge strane ugovornice u pogledu svojih ličnih i imovinskih prava istu pravnu zaštitu kao i sopstveni državljani.
(2) Državljanima jedne strane ugovornice slobodan je pristup sudovima druge strane ugovornice pod istim uslovima, kao i sopstvenim državljanima.
(3) Odredbe st. (1) i (2) ovog člana odnose se i na pravna lica.
(1) Sudovi strana ugovornica opšte međusobno sa Jugoslovenske strane preko republičkih sekretarijata za pravosuđe socijalističkih republika Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Hrvatske, Makedonije, Slovenije i Srbije, a sa Mađarske strane preko Ministarstva pravosuđa, ako ovim ugovorom nije drukčije određeno.
(2) Sa Mađarske strane organi tužilaštva, kad se radi o krivičnim stvarima, opšte sa jugoslovenskim organima iz stava (1) ovog člana preko Vrhovnog tužilaštva Narodne Republike Mađarske.
(1) Sudovi strana ugovornica u međusobnom saobraćaju predviđenom ovim ugovorom opšte na srpskohrvatskom, slovenačkom, makedonskom ili mađarskom jeziku, ako ovim ugovorom nije drukčije određeno.
(2) Isprave i pismena koja sastavljaju sudovi jedne strane ugovornice po zamolnicama sudova druge strane ugovornice sastavljaju se na jednom od jezika iz stava (1) ovog člana.
(1) Savezni savet za pravosuđe sa Jugoslovenske strane i Ministarstvo pravosuđa sa Mađarske strane davaće jedan drugom, na molbu, tekst propisa koji važe ili koji su važili na teritoriji njihove države a, po potrebi, i obaveštenja o pojedinim pravnim pitanjima.
(2) Obaveštenja o pravnim pitanjima i tekst propisa može sa Mađarske strane tražiti od Saveznog saveta za pravosuđe i Vrhovno tužilaštvo Narodne Republike Mađarske.
Odredbe ovog ugovora koje se tiču sudova odnose se takođe i na druge organe, koji su, po propisima svoje zemlje, nadležni za postupanje u građanskim, porodičnim i krivičnim stvarima.
Deo drugi
PRAVNI SAOBRAĆAJ U GRAĐANSKIM I PORODIČNIM STVARIMA
Glava I
OSLOBOĐENJE OD AKTORSKE KAUCIJE I TAKSA I TROŠKOVA
(1) Državljani jedne strane ugovornice, koji kao tužioci ili umešači istupaju pred sudom druge strane ugovornice, nisu obavezni da polože obezbeđenje za parnične troškove niti predujam za sudske takse, ako imaju prebivalište ili boravište na teritoriji jedne od strana ugovornica.
(2) Pogodnost iz stava (1) ovog člana uživaće i državljani strana ugovornica koji imaju prebivalište ili boravište na teritoriji neke druge države sa kojom strana ugovornica od koje se traži odnosna pogodnost ima sporazum o uzajamnom izvršenju odluka o troškovima i taksama.
(3) Predujam za troškove koje je dužna da snosi stranka može se zahtevati od državljana druge strane ugovornice pod istim uslovima i u istom obimu kao i od sopstvenih državljana.
(4) Odredbe st. (1), (2) i (3) ovog člana primenjuju se shodno i na pravna lica.
(1) Ako stranka koja se koristi povlasticama iz člana 6 st. (1) i (2) ovog ugovora bude pravosnažnom sudskom odlukom obavezana da snosi troškove postupka ili da plati taksu, takva odluka u pogledu troškova i taksa izvršiće se, na zahtev, besplatno na teritoriji druge strane ugovornice.
(2) Zahtev za naknadu parničnih troškova podnosi lice kome su troškovi dosuđeni, a zahtev za naplatu sudskih taksa i troškova koje je država predujmila - država.
(3) Zahtev se može podneti neposredno nadležnom sudu druge strane ugovornice ili sudu koji je u toj stvari doneo prvostepenu odluku, koji će zahtev dostaviti sudu druge strane ugovornice.
(4) Uz zahtev se prilaže uveren prepis onog dela odluke koji se odnosi na parnične troškove i sudske takse, zajedno sa potvrdom o pravnosnažnosti i izvršnosti, kao i overen prevod pomenutih dokumenata na jezik one strane ugovornice na čijoj teritoriji treba sprovesti izvršenje.
(1) Odluke navedene u članu 7 stav (1) ovog ugovora koje je doneo sud druge strane ugovornice izvršuju se kao i odluke sopstvenih sudova, bez ikakvog preispitivanja.
(2) Naplaćeni iznos parničnih troškova dostaviće se licu koje je tražilo izvršenje ili diplomatskom ili konzularnom predstavništvu njegove zemlje, a naplaćeni iznos na ime sudskih taksa i predujmljenih troškova - diplomatskom ili konzularnom predstavništvu one strane ugovornice koja je tražila izvršenje.
(1) Državljani jedne strane ugovornice uživaju pred sudovima druge strane ugovornice, pod istim uslovima i u istom obimu kao i sopstveni državljani, oslobođenje od plaćanja sudskih taksa i troškova, kao i druge povlastice koje se odnose na takse.
(2) Ako državljanin jedne strane ugovornice uživa na teritoriji ma koje strane ugovornice oslobođenje odnosno povlastice iz stava (1) ovog člana, ovo oslobođenje odnosno povlastice važe i za radnje koje se u toj stvari obavljaju pred sudom druge strane ugovornice.
(1) Uverenje o ličnom i imovnom stanju molioca, potrebno za korišćenje prava iz člana 9 ovog ugovora, izdaju nadležni organi one strane ugovornice na čijoj teritoriji molilac ima prebivalište odnosno boravište.
(2) Ako molilac nema prebivalište odnosno boravište na teritoriji jedne od strana ugovornica, dovoljno je u tom slučaju uverenje diplomatskog ili konzularnog predstavništva strane ugovornice čiji je on državljanin.
(3) Organ nadležan za izdavanje uverenja navedenog u stavu (1) ovog člana može tražiti od nadležnog organa druge strane ugovornice obaveštenje o ličnom i imovnom stanju molioca.
(4) Sud koji odlučuje o zahtevu za priznavanje oslobođenja od plaćanja takse i troškova može i preko nadležnog organa druge strane ugovornice proveriti tačnost podnetih isprava i obaveštenja i zatražiti potrebne dopunske podatke.
(1) Ako državljanin bilo koje strane ugovornice, koji ima prebivalište odnosno boravište na teritoriji jedne od strana ugovornica, želi da se pred sudom druge strane ugovornice koristi pravom iz člana 9 ovog ugovora može zahtev podneti bilo neposredno sudu te strane ugovornice bilo sudu nadležnom po mestu njegovog prebivališta ili boravišta. Taj sud će zahtev sa prilozima dostaviti sudu druge strane ugovornice na način predviđen u članu 2 ovog ugovora.
(2) Ako zahtev i prilozi nisu sastavljeni na jeziku strane ugovornice čiji sud treba da donese odluku o zahtevu, priložiće se i overen prevod.
Glava II
PRAVNA POMOĆ I DOSTAVLJANJE
Sudovi strana ugovornica ukazivaće međusobno po zamolnicama pravnu pomoć i vršiće dostavljanje u građanskim i porodičnim stvarima.
(1) Zamolnica treba da sadrži predmet na koji se odnosi, imena stranaka, njihovo zanimanje i mesto stanovanja.
(2) U zamolnici za dostavljanje treba, pored podataka iz stava (1) ovog člana, označiti adresu primaoca i vrstu pismena koje treba dostaviti, a u zamolnici za pravnu pomoć - okolnosti u pogledu kojih treba provesti dokaz i, po potrebi, pitanja koja se imaju postaviti licu koje treba saslušati.
(1) Zamolnice i pismena koja se dostavljaju od sudova strana ugovornica moraju biti potpisani i snabdeveni pečatom suda, ali nije potrebno njihovo dalje overavanje.
(2) Zamolnice se sastavljaju u formi propisanoj zakonodavstvom strane ugovornice od koje potiču.
(1) Udovoljenje zamolnicama vrši se po zakonu zamoljene strane ugovornice. Ako sud od kog potiče zamolnica zahteva da se postupi po nekoj naročitoj formi, takvom zahtevu može se udovoljiti ako se to ne protivi načelima zakonodavstva zamoljene strane ugovornica.
(2) Zamoljeni sud prilikom udovoljenja zamolnici, po potrebi, primenjuje ista prinudna sredstva kao i pri udovoljenju zamolnicama za pravnu pomoć domaćih sudova. Prinudna sredstva se ne primenjuju ako se radi o ličnom dolasku parničnih stranaka.
(1) Ako je zamoljeni sud nenadležan, uputiće zamolnicu nadležnom sudu i o tome će obavestiti sud od kog potiče zamolnica.
(2) Sud od koga potiče zamolnica biće blagovremeno obavešten o vremenu i mestu izvršenja tražene radnje, ali samo ako to zahteva. Ovo obaveštenje vrše sudovi neposredno.
(3) Ako se na datoj adresi lice označeno u zamolnici ne može pronaći, zamoljeni sud će preduzeti potrebne mere radi ustanovljenja adrese.
(4) Ako zamolnici ne bude udovoljeno, obavestiće se, bez odlaganja, o tome sud od koga potiče zamolnica uz navođenje razloga.
(1) Kod postupanja po zamolnicama za dostavljanje, sudovi primenjuju propise svoje zemlje.
(2) Ako pismeno koje se ima uručiti nije sastavljeno na jeziku zamoljene strane ugovornice, ili ako nije priključen službeni ili overeni prevod na tom jeziku, zamoljeni sud će izvršiti predaju pismena primaocu samo ako on dobrovoljno pristaje da primi pismeno.
(1) Dostavljanje se dokazuje ili dostavnicom, na kojoj treba da bude označen datum uručenja, potpisi primaoca i dostavljača i pečat suda ili takvim uverenjem zamoljenog suda iz kojeg se vidi da je uručenje izvršeno, kao i način i vreme uručenja.
(2) Ako je pismeno koje treba uručiti dostavljeno u dva primerka, uručenje se može potvrditi na drugom primerku.
(1) Strane ugovornice zadržavaju pravo da uručuju pismena svojim državljanima, koji se nalaze na teritoriji druge strane ugovornice, preko svojih diplomatskih ili konzularnih predstavništava.
(2) Pri uručenju po stavu (1) ovog člana ne smeju se upotrebljavati prinudne mere.
(1) Strane ugovornice neće zahtevati naknadu troškova za izvršene radnje po zamolnicama za pravnu pomoć i dostavljanje, osim nagrade za izvršeno veštačenje i druge troškove nastale povodom veštačenja.
(2) Izvršenje veštačenja može se usloviti prethodnim polaganjem predujma samo ako troškove veštačenja snosi stranka.
(3) Zamoljeni sud izvestiće sud od koga potiče zamolnica o visini troškova koji su nastali povodom zamolnice za pravnu pomoć.
Ukazivanje pravne pomoći i dostavljanje može se odbiti ako zamoljena strana ugovornica smatra da se udovoljenjem zamolnici ugrožavaju njena suverena prava ili njena sigurnost, ili da je udovoljenje u suprotnosti sa načelima njenog zakonodavstva.
Na način predviđen u članu 2 ovog ugovora, strane ugovornice pružaće jedna drugoj pomoć u utvrđivanju adrese lica koja se nalaze na njihovoj teritoriji, ako se to traži radi ostvarivanja prava njihovih državljana u sudskom postupku i ako se u tu svrhu pruže odgovarajući podaci.
Glava III
ODREDBE MEĐUNARODNOG PRIVATNOG PRAVA
Pravna i poslovna sposobnost
(1) Pravna i poslovna sposobnost lica određuje se po zakonu strane ugovornice čiji je državljanin to lice.
(2) Pravna sposobnost pravnog lica određuje se po zakonu one strane ugovornice na čijoj se teritoriji nalazi sedište pravnog lica.
Starateljstvo
(1) Starateljstvo spada u nadležnost organa one strane ugovornice čiji je državljanin lice koje treba staviti pod starateljstvo, ako ovaj ugovor drukčije ne određuje.
(2) Državljanin jedne strane ugovornice može se postaviti za staraoca državljaninu druge strane ugovornice ako ima boravište na teritoriji one strane ugovornice gde treba obavljati starateljsku dužnost i ako njegovo postavljanje za staraoca najviše odgovara interesima lica pod starateljstvom.
(3) Obaveza prihvatanja dužnosti staraoca određuje se po zakonu one strane ugovornice čiji je državljanin lice koje se postavlja za staraoca.
(4) Pravni odnosi između staraoca i lica pod starateljstvom regulišu se po zakonu one strane ugovornice koja je postavila staraoca.
(1) Ako je na teritoriji jedne strane ugovornice potrebno da organ starateljstva preduzme mere u interesu državljanina druge strane ugovornice, koji ima boravište ili imovinu na teritoriji strane ugovornice gde je potrebno takve mere preduzeti, nadležni organ te strane ugovornice obavestiće o tome odmah diplomatsko ili konzularno predstavništvo strane ugovornice čiji je državljanin to lice.
(2) U neodložnim slučajevima, nadležni organ druge strane ugovornice može sam preduzeti neophodne privremene mere, ali je o tome dužan odmah obavestiti diplomatsko ili konzularno predstavništvo strane ugovornice čiji je državljanin odnosno lice. Privremene mere ostaju na snazi dotle dok nadležni organ strane ugovornice, čiji je državljanin odnosno lice, ne donese potrebnu odluku, o kojoj će obavestiti teritorijalni organ koji je odredio privremene mere.
Bračne stvari
(1) Materijalno-pravni uslovi za zaključenje braka procenjuju se za svakog od budućih supruga po zakonu one strane ugovornice čiji su oni državljani.
(2) Odredba stava (1) ovog člana ne isključuje primenu zakona strane ugovornice na čijoj se teritoriji brak zaključuje, ako se radi o takvim smetnjama zbog kojih je po zakonu te strane ugovornice zaključenje braka apsolutno zabranjeno.
(3) Forma braka određuje se po zakonu strane ugovornice na čijoj se teritoriji brak zaključuje.
(1) Lični i imovinski odnosi bračnih drugova koji imaju zajedničko državljanstvo regulišu se po zakonu one strane ugovornice čiji su oni državljani.
(2) Ako je jedan bračni drug državljanin jedne strane ugovornice a drugi državljanin druge strane ugovornice, njihovi lični i imovinski odnosi regulišu se po zakonu strane ugovornice čije su poslednje zajedničko državljanstvo imali za vreme trajanja braka, a ako bračni drugovi nisu imali zajedničko državljanstvo jedne od strana ugovornica - po zakonu strane ugovornice na čijoj teritoriji bračni drugovi imaju ili su imali poslednje zajedničko prebivalište.
(1) Za odlučivanje o ličnim i imovinskim odnosima bračnih drugova u slučaju iz člana 27 stav (1) ovog ugovora nadležan je sud strane ugovornice čiji su državljani bračni drugovi. Ako oba bračna druga u vreme podnošenja tužbe imaju prebivalište na teritoriji druge strane ugovornice, za odlučivanje o njihovim ličnim i imovinskim odnosima nadležan je i sud te strane ugovornice.
(2) U slučaju iz člana 27 stav (2) ovog ugovora nadležan je sud strane ugovornice na čijoj teritoriji bračni drugovi imaju prebivalište, a ako bračni drugovi nemaju zajedničko prebivalište - nadležan je sud strane ugovornice na čijoj teritoriji tuženi bračni drug ima prebivalište.
(1) Za razvod braka merodavan je zakon strane ugovornice čiji su državljani bračni drugovi u vreme podnošenja tužbe za razvod braka.
(2) Ako je, u vreme podnošenja tužbe za razvod braka, jedan bračni drug državljanin jedne strane ugovornice a drugi državljanin druge strane ugovornice, za razvod braka merodavan je zakon obe strane ugovornice.
(1) Za razvod braka u slučaju iz člana 29 stav (1) ovog ugovora nadležan je sud strane ugovornice čiji su državljani bračni drugovi u vreme podnošenja tužbe, a ako oba bračna druga u to vreme imaju prebivalište na teritoriji druge strane ugovornice - nadležan je i sud te strane ugovornice. U ovom drugom slučaju brak se ne može razvesti iz uzroka koji su protivni osnovnim načelima zakonodavstva strane ugovornice pred čijim je sudom pokrenut brakorazvodni spor.
(2) Za razvod braka u slučaju iz člana 29 stav (2) ovog ugovora nadležan je sud strane ugovornice na čijoj teritoriji oba bračna druga imaju prebivalište, a ako jedan bračni drug ima prebivalište na teritoriji jedne strane ugovornice a drugi na teritoriji druge strane ugovornice - nadležan je sud strane ugovornice na čijoj teritoriji tuženi bračni drug ima prebivalište.
Za utvrđivanje postojanja ili nepostojanja braka i za poništaj braka, kao i u pogledu nadležnosti u ovim slučajevima, shodno se primenjuju odredbe čl. 29 i 30 ovog ugovora.
Pravni odnosi između roditelja i dece
Pravni odnosi između roditelja i dece, kao i utvrđivanje i osporavanje očinstva ili materinstva, regulišu se po zakonu one strane ugovornice čiji je državljanin dete.
Za donošenje odluke o odnosima iz člana 32 ovog ugovora nadležan je sud one strane ugovornice čiji je državljanin dete ili sud strane ugovornice na čijoj teritoriji dete ima prebivalište ili boravište.
Obaveza izdržavanja
Obaveza izdržavanja između braće i sestara u pogledu izdržavanja maloletne braće i sestara, kao i između srodnika u pravoj ushodnoj i nishodnoj liniji, osim između srodnika iz člana 32 ovog ugovora, reguliše se po zakonu strane ugovornice čiji je državljanin lice koje polaže pravo na izdržavanje.
Za donošenje odluke o izdržavanju po članu 34 ovog ugovora nadležan je sud strane ugovornice:
a) na čijoj teritoriji ima prebivalište ili boravište lice koje polaže pravo na izdržavanje, ako se radi o izdržavanju između braće i sestara;
b) na čijoj teritoriji ima prebivalište ili boravište lice od koga se zahteva izdržavanje, ako se radi o izdržavanju između srodnika u pravoj ushodnoj i nishodnoj liniji.
Usvojenje
(1) Ako je usvojilac državljanin jedne strane ugovornice a usvojenik državljanin druge strane ugovornice, za usvojenje i raskidanje usvojenja potrebno je da su ispunjeni materijalni uslovi predviđeni nacionalnim zakonom kako usvojioca tako i usvojenika.
(2) Za usvojenje ili prestanak usvojenja nadležan je organ one strane ugovornice čiji je državljanin usvojenik. Usvojenje ili prestanak usvojenja može sprovesti i organ strane ugovornice na čijoj teritoriji usvojilac i usvojenik stalno žive u vreme zaključenja odnosno prestanka usvojenja.
Proglašenje nestalog lica za umrlo i dokazivanje smrti
(1) Proglašenje nestalog lica za umrlo i dokazivanje smrti spada u nadležnost suda one strane ugovornice čiji je državljanin bilo to lice u vreme nestanka.
(2) Sud jedne strane ugovornice može proglasiti za umrlo odnosno dokazivati smrt državljanina druge strane ugovornice:
a) na zahtev lica koje želi da ostvari nasledna prava u odnosu na nepokretnu imovinu nestalog lica koje se nalazi na teritoriji te strane ugovornice; ili
b) na zahtev bračnog druga u odnosu na postojanje braka ili prava koja proizilaze iz imovinskih odnosa među bračnim drugovima u pogledu imovine koja se nalazi na teritoriji te strane ugovornice, ako bračni drug u momentu podnošenja zahteva za proglašenje nestalog bračnog druga za umrlog ima prebivalište na teritoriji te strane ugovornice i ako je poslednje zajedničko prebivalište bračnih drugova bilo na teritoriji iste strane ugovornice.
(3) Proglašenje nestalog lica za umrlo odnosno dokazivanje smrti po stavu (2) ovog člana može se vršiti samo pod uslovima predviđenim u nacionalnom zakonu nestalog lica.
Imovinske stvari
(1) Forma pravnog posla određuje se po zakonu koji se primenjuje na sam pravni posao, a dovoljno je ako se u tom pogledu postupi po zakonu koji važi u mestu gde je pravni posao zaključen.
(2) Forma pravnog posla koji se odnosi na nepokretnost određuje se po zakonu strane ugovornice na čijoj teritoriji se nepokretnost nalazi.
(1) Stvarna prava na nepokretnostima regulišu se po zakonu strane ugovornice na čijoj se teritoriji nepokretnost nalazi.
(2) Za rešavanje sporova iz stava (1) ovog člana nadležan je sud strane ugovornice na čijoj teritoriji se nepokretnost nalazi.
Glava IV
ZAOSTAVŠTINE
(1) Državljani jedne strane ugovornice mogu sticati imovinska prava na teritoriji druge strane ugovornice na osnovu zakonskog ili testamentalnog nasleđivanja pod istim uslovima i u istom obimu kao i državljani te strane ugovornice.
(2) Državljani jedne strane ugovornice mogu izjavom poslednje volje (testamentom) raspolagati svojom imovinom koja se nalazi na teritoriji druge strane ugovornice.
Nasledno-pravni odnosi regulišu se po zakonu one strane ugovornice čiji je državljanin bio ostavilac u vreme smrti.
Ako nema naslednika, nasleđivanje pokretne imovine vrši se po zakonu strane ugovornice čiji je državljanin bio ostavilac u vreme smrti, a nasleđivanje nepokretne imovine - po zakonu strane ugovornice na čijoj se teritoriji imovina nalazi.
(1) Sposobnost za pravljenje ili opozivanje testamenta, kao i ništavost testamenta zbog nedostatka u volji zaveštaoca (prinuda, prevara, zabluda i dr.), procenjuju se po zakonu strane ugovornice čiji je državljanin bio ostavilac u vreme sastavljanja odnosno opozivanja testamenta.
(2) Testament sastavljen od strane državljanina jedne strane ugovornice punovažan je u pogledu forme ako odgovara:
a) zakonu države u kojoj je sačinjen, ili
b) zakonu one strane ugovornice čiji je državljanin bio zaveštalac u vreme sastavljanja testamenta ili smrti ili zakonu one države u kojoj je zaveštalac u navedenom vremenu imao prebivalište ili boravište, ili
c) zakonu mesta gde se nepokretnost nalazi.
(3) Pitanje da li je zaveštalac imao prebivalište ili boravište u određenom mestu procenjuje se prema zakonu tog mesta.
(4) Odredbe st. (2) i (3) ovog člana odnose se i na opozivanje testamenta.
Za raspravljanje nepokretne zaostavštine i za rešavanje spornih zahteva na nasledstvo, nužni deo ili legat koji se odnose na nepokretnu zaostavštinu, isključivo su nadležni sudovi (organi) one strane ugovornice na čijoj teritoriji se nalazi nepokretna imovina.
(1) Za raspravljanje o pokretnim stvarima iz zaostavštine državljana strana ugovornica, kao i za rešavanje spornih zahteva na nasledstvo, nužni deo ili legat koji se na te stvari odnose, nadležni su sudovi (organi) one strane ugovornice čiji je državljanin ostavilac u vreme smrti, ako ovim ugovorom nije drukčije određeno.
(2) Pokretna zaostavština državljana jedne strane ugovornice koja se nalazi na teritoriji druge strane ugovornice predaće se radi sprovođenja ostavinskog postupka diplomatskom ili konzularnom predstavništvu ili nadležnom organu strane ugovornice čiji je državljanin bio ostavilac, izuzev u slučajevima predviđenim u čl. 49 i 51 ovog ugovora i ukoliko su ispunjeni uslovi iz člana 55 stav (2) tačka b) ovog ugovora.
(3) Strane ugovornice zadržavaju pravo da pre predaje pokretne zaostavštine po stavu (2) ovog člana naplate dažbine predviđene svojim propisima za sticanje po osnovu nasledstva.
(1) Ako na teritoriji jedne strane ugovornice umre državljanin druge strane ugovornice, sud (organ) treba odmah da obavesti o smrti diplomatsko ili konzularno predstavništvo druge strane ugovornice i da saopšti sve što mu je poznato o naslednicima, o njihovom prebivalištu i adresi, o sastavu i vrednosti zaostavštine, kao i o testamentu - ako postoji. Sud (organ) će isto tako postupiti i kad dozna da je u njegovoj zemlji ostala imovina državljanina druge strane ugovornice koji je umro u svojoj ili u trećoj državi.
(2) Ako je postupak za raspravljanje zaostavštine pokrenut na teritoriji jedne strane ugovornice, pa se utvrdi da je naslednik državljanin druge strane ugovornice - o tome će se obavestiti diplomatsko ili konzularno predstavništvo te strane ugovornice.
(1) Ako se na teritoriji jedne strane ugovornice nalazi zaostavština državljanina druge strane ugovornice, sud (organ) će, na predlog ili po službenoj dužnosti, preduzeti mere koje su potrebne za obezbeđenje i upravljanje zaostavštinom. U ovim slučajevima mora se sastaviti popis pokretnih stvari i, po potrebi, postaviti pogodno lice za staraoca zaostavštine.
(2) Sud (organ) će preduzeti mere navedene u stavu (1) ovog člana po propisima koji važe u njegovoj zemlji. Mere obezbeđenja sprovešće se, na traženje druge strane ugovornice, i u nekoj naročitoj formi ako ova nije u suprotnosti sa načelima zakonodavstva zamoljene strane ugovornice.
(3) Ako je u mestu gde se nalazi zaostavština sedište diplomatskog ili konzularnog predstavništva strane ugovornice čiji je državljanin bio umrli, onda se mere navedene u stavu (1) ovog člana mogu preduzeti samo ako je diplomatsko ili konzularno predstavništvo bilo o tome blagovremeno obavešteno, osim u slučajevima koji ne trpe odlaganje. Diplomatsko ili konzularno predstavništvo može da učestvuje kod preduzimanja službenih radnji i da stavlja predloge.
(4) U ostalim slučajevima treba bez odlaganja izvesti diplomatsko ili konzularno predstavništvo o merama koje su preduzete za obezbeđenje i za upravljanje zaostavštinom. Na predlog diplomatskog ili konzularnog predstavništva, ove mere mogu se izmeniti ili ukinuti bez štete po prava trećih lica.
(1) Ako je sud (organ) jedne strane ugovornice proglasio testament državljanina druge strane ugovornice, overeni prepis testamenta, zapisnik o stanju i sadržini testamenta i zapisnika o njegovom proglašenju dostavljaju se sudu (organu) strane ugovornice čiji je državljanin bio ostavilac, ako po ovom ugovoru za raspravljanje zaostavštine nije nadležan sud strane ugovornice u kojoj je testament proglašen. Na isti način će se postupiti i u slučaju ako je za raspravljanje zaostavštine nadležan i sud druge strane ugovornice.
(2) Sud koji je proglasio testament može, na traženje suda (organa) druge strane ugovornice, dostaviti ovom i originalni testament.
(3) Odredbe st. (1) i (2) ovog člana primenjuju se i na isprave o usmenom testamentu.
(1) Na zahtev naslednika ili legatara, koji su državljani strane ugovornice na čijoj se teritoriji nalazi zaostavština ili koji borave na njenoj teritoriji, može sud (organ) da zadrži celokupnu pokretnu zaostavštinu ili dovoljan deo iste dok nadležni sud (organ) strane ugovornice čiji je državljanin bio ostavilac pravnosnažno ne odluči o zahtevu naslednika ili legatara.
(2) Iste mere može sud (organ) preduzeti i na zahtev poverilaca koji su državljani strane ugovornice na čijoj se teritoriji nalazi zaostavština, ili koji na toj teritoriji borave, ako svoja potraživanja prijave i, po potrebi, pokrenu postupak za njihovo priznanje.
(1) Radi stavljanja zahteva navedenih u članu 49 ovog ugovora, sud (organ) će oglasom odrediti rok od tri do šest meseci u kome poverioci i naslednici treba da prijave svoje zahteve i, po potrebi, pokrenu postupak za njihovo priznanje. Ako se ti zahtevi u pomenutom roku ne prijave, odnosno ako se ne pokrene postupak za njihovo priznanje, ne može se odbiti predaja pokretne zaostavštine pozivanjem na odredbe člana 49 ovog ugovora.
(2) Objavljivanje oglasa po stavu (1) ovog člana vrši se po zakonu one strane ugovornice na čijoj teritoriji se nalazi pokretna zaostavština.
(1) Ako je ostavilac, koji je bio državljanin jedne strane ugovornice, imao poslednje prebivalište na teritoriji druge strane ugovornice, mogu naslednici, koji stanuju na teritoriji te druge strane ugovornice, zahtevati u roku od šest meseci po smrti ostavioca da sud (organ) te strane ugovornice sprovede raspravu pokretne zaostavštine koja se nalazi na teritoriji te strane ugovornice. Ovom zahtevu udovoljiće se samo ako tome ne prigovori koji od naslednika, lice koje ima pravo na nužni deo ili legatar, i to u roku od tri meseca od obaveštenja suda (organa) da je zahtev podnet.
(2) Nasledno-pravni odnosi u slučaju iz stava (1) ovog člana regulišu se po zakonu strane ugovornice čiji je državljanin bio ostavilac.
Ako državljanin jedne strane ugovornice, za vreme privremenog boravka, umre na teritoriji druge strane ugovornice, onda će se stvari koje je nosio sa sobom, po spisku, bez drugih formalnosti, predati diplomatskom ili konzularnom predstavništvu njegove zemlje.
U parničnim i vanparničnim stvarima zaostavština, o kojima se raspravlja na teritoriji jedne strane ugovornice, diplomatsko ili konzularno predstavništvo druge strane ugovornice zastupa svoje državljane bez posebnog punomoćja, ako su oni odsutni i nisu odredili svoje zastupnike.
Koja se imovina ima smatrati pokretnom ili nepokretnom, određuje se po zakonu strane ugovornice na čijoj teritoriji se nalazi ta imovina.
(1) Ako pokretnu zaostavštinu ili protivuvrednost dobivenu prodajom pokretne ili nepokretne zaostavštine treba po okončanju ostavinskog postupka predati naslednicima koji imaju prebivalište ili boravište na teritoriji druge strane ugovornice, a nije moguće zaostavštinu ili njenu protivuvrednost predati neposredno nasledniku ili njegovom punomoćniku, zaostavština ili njena protivuvrednost predaće se diplomatskom ili konzularnom predstavništvu te strane ugovornice.
(2) Po odredbama stava (1) ovog člana postupiće se:
a) ako su plaćene ili obezbeđene odgovarajuće nasledne dažbine;
b) ako je nadležni organ dao saglasnost za iznošenje stvari ili za transfer novca.
Glava V
PRIZNANJE I IZVRŠENJE SUDSKIH ODLUKA
(1) Strane ugovornice priznaće i izvršiće na svojoj teritoriji sledeće odluke donete na teritoriji druge strane ugovornice:
a) pravnosnažne i izvršne sudske odluke u građanskim, porodičnim ili trgovinskim stvarima, kao i poravnanja u ovim stvarima zaključena pred sudom, osim odluka o stečaju ili o sudskim poravnanjima van stečaja;
b) pravnosnažne i izvršne odluke krivičnih sudova o imovinsko-pravnim zahtevima;
c) pravnosnažne i izvršne odluke izbranih sudova, kao i pred njima sklopljenih poravnanja, u sporovima iz privrednih odnosa u kojima je bar jedna od stranaka privredna organizacija.
(2) Pod sudovima u smislu stava (1) tačka a) ovog člana podrazumevaju se u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji i privredni sudovi.
(3) Da li će se neki spor u smislu stava (1) tačka c) ovog člana smatrati sporom iz privrednih odnosa procenjuje se prema zakonu strane ugovornice u kojoj odluka izbranog suda treba da se izvrši.
Odluke iz člana 56 stav (1) tač. a) i b) ovog ugovora priznaće se i izvršiće se pod sledećim uslovima:
a) ako je po zakonu strane ugovornice u kojoj se zahteva izvršenje, sud strane ugovornice u kojoj je odluka doneta mogao da postupa u toj stvari;
b) ako je sudska odluka pravnosnažna i izvršena po zakonu strane ugovornice u kojoj je doneta;
c) ako se priznanje ili izvršenje sudske odluke ne protivi javnom poretku strane ugovornice u kojoj odluka treba da se prizna ili izvrši;
d) ako je u slučaju presude u odsustvu - stranka koja nije učestvovala u postupku i protiv koje je doneta odluka, bila uredno i blagovremeno pozvana da učestvuje u sporu po zakonu strane ugovornice u kojoj je odluka doneta;
e) ako po istom sporu između istih stranaka na teritoriji strane ugovornice u kojoj odluka treba da se izvrši nije ranije od nadležnog redovnog ili izbranog suda doneta pravnosnažna odluka;
f) ako je ostvarenje zahteva na koji se odluka odnosi dozvoljeno prema pravu strane ugovornice u kojoj odluka treba da se prizna ili izvrši, a dužnik je državljanin te strane ugovornice.
Odluke iz člana 56 stav (1) tačke c) ovog ugovora (arbitražne odluke) priznaće se i izvršiće se pod uslovima propisanim u članu 57 ovog ugovora kao i pod sledećim uslovima:
a) da je odluka izbranog suda zasnovana na pismenom sporazumu o podvrgavanju izbranom sudu u pogledu određenog spora ili budućih sporova;
b) da je odluku doneo izbrani sud koji je predviđen u sporazumu o podvrgavanju izbranom sudu;
c) da je sporazum o podvrgavanju izbranom sudu punovažan po zakonu strane ugovornice u kojoj odluka treba da se izvrši.
Iako postoje uslovi predviđeni u čl. 57 i 58 ovog ugovora odluka izbranog suda se neće izvršiti:
a) ako stranci prema kojoj odluka treba da se izvrši nije bilo omogućeno zbog nekog nedostatka u postupku da u njemu učestvuje;
b) ako je izbrani sud prekoračio granice svojih ovlašćenja predviđenih u sporazumu o izbranom sudu.
(1) Ako u ovom ugovoru nije drukčije određeno, u pogledu dozvole izvršenja i postupka izvršenja primenjivaće se propisi one strane ugovornice u kojoj odluka treba da se izvrši.
(2) Da bi se omogućilo izvršenje odluka, sud će se ograničiti da ustanovi postojanje uslova iz čl. 57-59 ovog ugovora. Ako ti uslovi postoje narediće se izvršenje.
(1) Zahtev za izvršenje može biti podnet neposredno nadležnom sudu strane ugovornice na čijoj teritoriji odluku treba izvršiti ili sudu koji je u toj pravnoj stvari doneo odluku u prvom stepenu, u kom slučaju će se zahtev dostaviti sudu druge strane ugovornice na način predviđen u članu 2 ovog ugovora.
(2) Uz zahtev za izvršenje treba priložiti prema slučaju:
a) overen prepis sudske odluke ili sudskog poravnanja sa potvrdom o pravnosnažnosti i izvršnosti;
b) uverenje da je stranka protiv koje je odluka doneta, a koja nije učestvovala u postupku, bila uredno i blagovremeno pozvana shodno zakonu strane ugovornice u kojoj je odluka doneta;
c) dokaz da se izvršenje traži na osnovu odluke izbranog suda;
d) dokaz da je stvar podvrgnuta jurisdikciji izbranog suda;
e) službeni ili overeni prevod isprava označenih u tač. a)-d) ovog člana na jeziku strane ugovornice u kojoj odluka treba da se izvrši.
Odredbe čl. 56-61 ovog ugovora primenjivaće se na odluke i poravnanja u imovinskim stvarima koji su postali pravnosnažni i izvršni posle 13. februara 1961. godine, a na odluke u bračnim stvarima i na odluke iz čl. 34 i 35 ovog ugovora koje su postale pravnosnažne odnosno izvršne posle stupanja na snagu ovog ugovora.
(1) Svaka strana ugovornica priznaće na svojoj teritoriji sudske odluke donete na teritoriji druge strane ugovornice koje se tiču ličnog stanja (statusa) njenih državljana pod uslovima predviđenim u članu 57 tač. a), b), d) i e) ovog ugovora, kao i pod uslovom da nisu u suprotnosti sa propisima koji se primenjuju za rešavanje takvih odnosa na njenoj sopstvenoj teritoriji.
(2) Sudske odluke strana ugovornica koje se odnose na lično stanje državljana treće države priznaće se na teritoriji druge strane ugovornice samo ako se takve odluke priznaju i u državi čiji su državljani u pitanju.
(1) Priznanje sudskih odluka u statusnim stvarima može da zahteva svako lice koje je za to pravno zainteresovano.
(2) Odluke priznate po članu 63 ovog ugovora imaju isto pravno dejstvo kao i odluke domaćih sudova.
(3) Za priznanje odluka u statusnim stvarima primenjivaće se shodno odredbe člana 60 stav (1) i člana 61 ovog ugovora.
(1) Pravnosnažne sudske odluke strana ugovornica koje se tiču ličnog stanja sopstvenih državljana jedne strane ugovornice priznaju se na teritoriji druge strane ugovornice bez ikakvog preispitivanja po odredbama čl. 63 i 64 ovog ugovora.
(2) Na osnovu odluka iz stava (1) ovog člana vršiće se, po potrebi, upis promena u registre ličnog stanja po prethodnom odobrenju saveznog sekretarijata za unutrašnje poslove sa Jugoslovenske strane odnosno po odobrenju Ministarstva pravosuđa - sa Mađarske strane.
(3) Upis u registre po stavu (2) ovog člana vrši se na zahtev zainteresovane stranke ili nadležnog organa strane ugovornice čiji je sud doneo odluku.
(4) Ako organ označen u stavu (2) ovog člana smatra da se odluka odnosi na status sopstvenog državljanina, postupiće se po odredbama čl. 63 i 64 ovog ugovora.
Odredbama o izvršenju sudskih odluka ne dira se u propise strana ugovornica koji se odnose na transfer gotovine ili iznošenje stvari dobivenih izvršenjem.
Glava VI
ISPRAVE
Dostavljanje isprava o ličnom stanju
(1) Strane ugovornice dostavljaće jedna drugoj isprave i prepise pravnosnažnih sudskih odluka koje se odnosi na lično stanje državljana druge strane ugovornice.
(2) Isprave i prepisi iz stava (1) ovog člana dostavljaju se, bez taksa i troškova, diplomatskom ili konzularnom predstavništvu.
(3) Izvodi iz matičnih knjiga umrlih dostavljaće se odmah, a ostali izvodi i prepisi sudskih odluka krajem svakog tromesečja.
(1) Obe strane ugovornice dostavljaće jedna drugoj, bez taksa i troškova, isprave o ličnom stanju, ako budu za to zamoljene u javnom interesu.
(2) Molbe iz stava (1) ovog člana upućuju se diplomatskim ili konzularnim putem.
Pod ispravama o ličnom stanju, u smislu člana 67 ovog ugovora, podrazumevaju se izvodi iz matičnih knjiga rođenih, isprave o upisu rođenja mrtvog deteta, izvodi iz matičnih knjiga venčanih i izvodi iz matičnih knjiga umrlih.
Državljani jedne strane ugovornice mogu zahtev za izdavanje izvoda iz matičnih knjiga ili drugih isprava uputiti neposredno nadležnom organu druge strane ugovornice. Ako taksa nije unapred plaćena, tražene isprave dostaviće se moliocu preko diplomatskog ili konzularnog predstavništva strane ugovornice čiji je organ izdao ispravu.
Overavanje isprava
(1) Javne isprave koje je sastavio ili izdao sud ili drugi organ jedne strane ugovornice, ako su snabdevene službenim pečatom i potpisom, nije potrebno overavati radi upotrebe pred sudovima i drugim organima druge strane ugovornice. Isto tako nije potrebna ni dalja overa privatnih isprava ako je ove overio sud ili drugi nadležni organ.
(2) Odredba stava (1) ovog člana odnosi se i na prepise javnih i privatnih isprava koje je overio sud ili drugi nadležni organ.
Dokazna snaga javnih isprava
Javne isprave izdate od nadležnih organa strana ugovornica imaju istu dokaznu snagu kao i domaće javne isprave.
Deo treći
PRAVNI SAOBRAĆAJ U KRIVIČNIM STVARIMA
Glava I
PRAVNA POMOĆ I DOSTAVLJANJE
Strane ugovornice obavezuju se da će u krivičnim stvarima na molbu uzajamno ukazivati pravnu pomoć i vršiti dostavljanje.
Ukazivanje pravne pomoći i dostavljanje može se uskratiti:
a) ako vređa suverena prava ili sigurnost zamoljene strane ugovornice ili ako je u suprotnosti sa osnovnim načelima njenog zakonodavstva;
b) ako je okrivljeni državljanin zamoljene strane ugovornice a ne nalazi se na teritoriji strane ugovornice od koje potiče zamolnica;
c) ako se odnosi na krivično delo za koje po ovom ugovoru nije dopušteno izdavanje.
(1) Pravna pomoć obuhvata izvršenje pojedinih procesnih radnji, naročito: ispitivanje okrivljenog, saslušanje svedoka i veštaka, pretres stana i lica, uviđaj, predaju predmeta i spisa.
(2) U stavu (1) ovog člana navedeni predmeti i spisi predavaće se samo ako se nalaze u posedu organa zamoljene strane ugovornice i ako se tome ne protive posebni razlozi.
(3) Predate predmete i spise treba vratiti što je moguće pre.
(1) Protiv svedoka ili veštaka, bez obzira na njihovo državljanstvo, koji se u krivičnoj ili građanskoj stvari na osnovu sudskog poziva uručenog na teritoriji jedne strane ugovornice dobrovoljno pojave pred sudom druge strane ugovornice, ne može se pokrenuti krivični postupak zbog krivičnog dela koje je predmet postupka, kao ni zbog drugog krivičnog dela izvršenog pre prelaska državne granice strane ugovornice molioca, niti mogu biti lišeni slobode, niti se nad njima može izvršiti kazna izrečena za ovakva krivična dela na teritoriji strane ugovornice molioca. Protiv ovakvih svedoka i veštaka ne može se pokrenuti administrativni (prekršajni) postupak zbog prekršaja izvršenih pre prelaska državne granice, niti se može nad njima izvršiti kazna izrečena zbog ovakvih prekršaja.
(2) Svedok ili veštak gubi zaštitu navedenu u stavu (1) ovog člana ako ne napusti teritoriju strane ugovornice molioca u roku od sedam dana, računajući od dana kada mu je sud saopštio da njegovo prisustvo nije više potrebno, a imao je mogućnosti da to učini.
(3) Troškove u vezi sa ličnim dolaskom svedoka ili veštaka snosi strana ugovornica od koje potiče zamolnica. U zamolnici za dostavljanje poziva treba navesti iznos koji će se isplatiti svedoku ili veštaku za pokriće troškova u vezi sa putovanjem i boravkom u inostranstvu. Strana ugovornica od koje potiče zamolnica daće pozvanom licu, na njegovo traženje, predujam za pokriće ovih troškova.
(4) Svedok može tražiti i naknadu za izgubljenu zaradu, a veštak, pored toga, i nagradu za veštačenje.
(1) Kad je neophodno potrebno da sud jedne strane ugovornice sasluša kao svedoka ili veštaka lice koje je lišeno slobode na teritoriji druge strane ugovornice, zahtev za njegovu privremenu predaju treba uputiti Državnom sekretarijatu za inostrane poslove Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije odnosno Ministarstvu pravde Narodne Republike Mađarske.
(2) Zahtevu će se udovoljiti ako lice lišeno slobode na to pristaje i ako se predaji ne protive posebni razlozi. Predato lice ima se i dalje držati u pritvoru, a posle saslušanja treba ga bez odlaganja vratiti. U ovom slučaju predato lice uživa zaštitu predviđenu u članu 76 stav (1) ovog ugovora.
(3) Pod uslovima iz st. (1) i (2) ovog člana, kao i člana 76 stav (1) ovog ugovora može se dozvoliti i tranzit lica pritvorenog u trećoj državi radi saslušanja.
(1) Na zahtev jedne strane ugovornice druga strana ugovornica će, i onda ako do izdavanja ne dođe, vratiti stvari koje je izvršilac u izvršenju krivičnog dela sa teritorije strane ugovornice od koje potiče zahtev odneo na teritoriju druge strane ugovornice, ili stvari koje je dobio u zamenu za odnete stvari. Ako nastane spor o savesnosti držanja, rešava ga sud one strane ugovornice na čijoj teritoriji se stvari nalaze.
(2) Zamoljena strana ugovornica može privremeno zadržati stvari navedene u stavu (1) ovog člana ako je to neophodno za krivični postupak koji se vodi na njenoj teritoriji.
Na pružanje pravne pomoći i dostavljanje u krivičnim stvarima primenjuju se shodno odredbe čl. 13-19 ovog ugovora.
(1) Strane ugovornice dostavljaće uzajamno, tromesečno, diplomatskim putem prepise kaznenih listova o pravosnažnim presudama kojima se utvrđuje krivica državljana druge strane ugovornice. Ovako treba postupati i sa kasnije donetim odlukama koje se odnose na spomenute presude.
(2) Strane ugovornice će, osim toga, uzajamno na zahtev dostavljati izvode iz presude navedenih u stavu (1) ovog člana.
Na zahtev podnet diplomatskim putem, strane ugovornice će uzajamno dostavljati obaveštenja o upisu u kazneni registar koja se odnose:
a) na državljane strane ugovornice koja traži takvo obaveštenje;
b) na druga lica koja se nalaze na teritoriji strane ugovornice koja traži obaveštenje a protiv kojih se na njenoj teritoriji vodi krivični postupak. Zamoljena strana ugovornica može uskratiti davanje obaveštenja ako se isto odnosi na njenog državljanina.
(1) Strane ugovornice se obavezuju da će, u skladu sa svojim propisima, a na zahtev druge strane ugovornice, pokrenuti krivični postupak protiv svog državljanina koji je na teritoriji druge strane ugovornice izvršio krivično delo za koje se po članu 85 ovog ugovora može dozvoliti izdavanje.
(2) Zajedno sa obaveštenjem iz stava (1) ovog člana dostaviće se i poznati dokazi o izvršenom krivičnom delu.
(3) Ona strana ugovornica koja je primila obaveštenje, dužna je obavestiti drugu stranu ugovornicu o tome da li je protiv učinioca pokrenut krivični postupak, i ako jeste - kako je isti okončan.
(1) Troškove nastale ukazivanjem pravne pomoći, dostavljanjem kao i davanjem obaveštenja u krivičnim stvarima snosiće ona strana ugovornica na čijoj su teritoriji oni nastali. Iznos ovih troškova treba saopštiti drugoj strani ugovornici.
(2) Troškove koji su nastali povodom zahteva za sprovođenje veštačenja ili privremenim upućivanjem lica koje je lišeno slobode na teritoriji zamoljene strane ugovornice naknadiće strana ugovornica od koje potiče zamolnica.
Glava II
IZDAVANJE I TRANZITIRANJE
Strane ugovornice obavezuju se da će na zahtev, pod uslovima iz ovog ugovora, uzajamno izdavati lica protiv kojih se vodi krivični postupak ili protiv kojih je pravnosnažno izrečena kazna na teritoriji strane ugovornice koja zahteva izdavanje.
(1) Izdavanju ima mesta samo za ona dela koja su kao krivična dela predviđena zakonima obe strane ugovornice i po kojima se može izreći kazna lišenja slobode u trajanju od najmanje dve godine ili teža kazna.
(2) Zahtev za izdavanje ima se smatrati osnovanim ako mu je priložena odluka o lišenju slobode koju je doneo sud one strane ugovornice koja zahtev za izdavanje postavlja ili druga sudska odluka sličnog dejstva. Ovakva odluka treba da sadrži opis krivičnog dela zbog koga se izdavanje traži, okolnosti pod kojima je ono učinjeno, mesto i vreme izvršenja i njegovu pravnu kvalifikaciju.
(1) Pod uslovima iz člana 85 stav (1) ovog ugovora zamoljena strana ugovornica će izdati lice koje je pravnosnažnom sudskom presudom osuđeno na kaznu lišenja slobode najmanje šest meseci.
(2) Zahtev za izdavanje ima se smatrati osnovanim ako mu je priložena pravnosnažna presuda suda strane ugovornice koja postavlja zahtev za izdavanje. Ako je presuda izrečena u odsustvu traženog lica, strana ugovornica neće izvršiti presudu na osnovu koje traži izdavanje, nego će ponoviti postupak i izdatom licu suditi u njegovom prisustvu.
Zamoljena strana ugovornica može uskratiti izdavanje:
a) ako je lice, čije se izdavanje traži, izvršilo krivično delo na njenoj teritoriji;
b) ako se izdavanje traži zbog krivičnog dela izvršenog na teritoriji treće države, a u toj državi je zbog toga dela već doneta presuda.
Nema mesta izdavanju:
a) ako je lice, čije se izdavanje traži, državljanin zamoljene strane ugovornice;
b) ako je protiv lica čije se izdavanje traži za isto krivično delo sud zamoljene strane ugovornice već izrekao pravnosnažnu presudu ili je postupak protiv njega zbog bitnih razloga pravnosnažno obustavljen, ali izdavanju ima mesta ako sud zamoljene strane ugovornice pravnosnažno odluči da se stiču uslovi za ponavljanje pravnosnažno okončanog krivičnog postupka;
c) ako po zakonu bilo koje strane ugovornice postoje zakonske prepreke zbog kojih se ne može voditi krivični postupak ili zbog kojih se ne može presuda izvršiti (zastarelost, pomilovanje itd.). Zahtev za izdavanje prekida tok zastarelosti;
d) ako nije stavljen predlog oštećenog, odnosno podneta privatna tužba ili ako nije dato odobrenje za krivično gonjenje, u slučajevima kada je po zakonu strane ugovornice koja postavlja zahtev za izdavanje ili države gde je delo izvršeno, pokretanje krivičnog postupak uslovljeno stavljanjem predloga, podnošenjem privatne tužbe ili davanjem odobrenja.
Izdavanje se neće odobriti za delo koje se po oceni zamoljene strane ugovornice smatra političkim krivičnim delom.
Izdavanje se neće odobriti takođe za krivično delo koje se sastoji isključivo u povredi vojnih obaveza (vojno krivično delo), kao i za krivično delo učinjeno putem štampe.
(1) U stvarima ekstradicije nadležni centralni organi strana ugovornica opšte međusobno neposredno.
(2) Uz zahtev za izdavanje, pored sudskih odluka iz člana 85 stav (2) i člana 86 stav (2) ovog ugovora, treba priložiti:
a) dokaze ili podatke o državljanstvu traženog lica;
b) tekst zakona koji se odnosi na krivično delo zbog koga se izdavanje traži kako strane ugovornice koja postavlja zahtev za izdavanje tako i treće države ako je na njenoj teritoriji delo učinjeno.
(3) Uz zahtev treba po mogućstvu dostaviti lične podatke traženog lica, njegov lični opis, podatke o njegovom boravištu, njegovu fotografiju i otiske prstiju, ako se njima raspolaže.
(4) Ako se izdavanje traži na osnovu člana 86 ovog ugovora, uz presudu treba priložiti i dokaz da je ista pravnosnažna.
(5) Zahtev i prilozi moraju biti prevedeni na službeni jezik zamoljene strane ugovornice. Prilozi se dostavljaju u originalu ili overenom prepisu.
(6) Zahtev i prilozi sastavljaju se u formi koja odgovara zakonu strane ugovornice koja postavlja zahtev.
(1) Ako su ispunjeni uslovi za izdavanje, zamoljena strana ugovornica je obavezna da po prijemu zahteva za izdavanje, bez odlaganja, preduzme sve mere za pronalazak lica čije se izdavanje traži, a ako je potrebno da naredi i njegovo pritvaranje.
(2) Ukoliko su podaci priloženi uz zahtev za izdavanje nedovoljni, zamoljena strana ugovornica zatražiće od strane ugovornice koja zahtev postavlja da joj u utvrđenom roku, koji ne može biti duži od dva meseca, dostavi dopunske podatke i obaveštenja. Na traženje strane ugovornice koja postavlja zahtev za izdavanje, ovaj rok se može produžiti.
(3) Ako u roku određenom u stavu (2) ovog člana ne bude postupljeno po traženju zamoljene strane ugovornice, traženo lice će se pustiti na slobodu. Ako se naknadno dostave traženi podaci postupak za izdavanje će se nastaviti.
(1) I pre podnošenja zahteva za izdavanje, na neposredni zahtev nadležnog suda ili organa krivičnog gonjenja jedne strane ugovornice, koji je upućen pismeno ili telegrafski, zamoljena strana ugovornica će saglasno njenim zakonima, preduzeti protiv lica čije se izdavanje traži privremene mere kako isto ne bi pobeglo ili se sakrilo. U tom zahtevu treba označiti postojanje jedne od odluka iz člana 85 stav (2) ili člana 86 stav (2) ovog ugovora, kao i organ od koga ta odluka potiče i njen broj i datum.
(2) Zahtev iz stava (1) ovog člana treba da bude potvrđen diplomatskim putem.
(3) Stranu ugovornicu koja postavlja zahtev za izdavanje treba bez odlaganja obavestiti o preduzetim privremenim merama odnosno o razlozima zbog kojih se njenom zahtevu nije moglo udovoljiti.
(4) Nadležni sudovi i organi krivičnog gonjenja strana ugovornica mogu i bez zahteva iz stava (1) ovog člana privremeno pritvoriti lice koje se nalazi na njihovoj teritoriji ako doznaju da je ono na teritoriji druge strane ugovornice izvršilo krivično delo za koje je po ovom ugovoru dopušteno izdavanje, o čemu će bez odlaganja obavestiti drugu stranu ugovornicu.
(5) Postupak po st. (1) i (4) obustaviće se ako u roku koji odredi sud zamoljene strane ugovornice, koji ne može biti duži od dva meseca, ne bude dostavljen zahtev za izdavanje. Na obrazloženi zahtev strane ugovornice od koje potiče zahtev za izdavanje, ovaj rok može se produžiti.
(1) Potpuno ili delimično odbijanje zahteva za izdavanje ili odlaganje njegovog izvršenja treba obrazložiti.
(2) Izveštavajući stranu ugovornicu, koja je postavila zahtev za izdavanje o odobrenom izdavanju, zamoljena strana ugovornica će jednovremeno saopštiti vreme i mesto gde će se izvršiti predaja.
Strana ugovornica koja je postavila zahtev za izdavanje obavezna je da na određenom mestu preuzme izdato lice najdalje u roku od osam dana, računajući od dana određenog za predaju; u protivnom, zamoljena strana ugovornica pustiće na slobodu lice čije je izdavanje odobreno.
(1) Zamoljena strana ugovornica će doneti odluku po zahtevu za izdavanje i u slučaju ako se protiv lica čije se izdavanje traži u zamoljenoj strani ugovornici vodi postupak zbog drugog krivičnog dela ili je ono osuđeno zbog nekog drugog krivičnog dela. Ako zahtev bude uvažen, predaja će se odložiti do okončanja otpočetog krivičnog postupka, odnosno do izvršenja ili opraštanja kazne.
(2) I u slučaju iz stava (1) ovog člana može se traženo lice privremeno predati strani ugovornici koja zahteva izdavanje, ukoliko bi odlaganje izdavanja prouzrokovalo zastarelost krivičnog gonjenja ili bi znatno otežalo sprovođenje istrage. Privremeno izdato lice vratiće se odmah posle okončanja postupka, a u svakom slučaju najdalje u roku od tri meseca računajući od dana predaje.
Ako izdavanje jednog lica traži više država zbog istog ili raznih krivičnih dela, zamoljena strana ugovornica rešava prema okolnostima datog slučaja kome će zahtevu udovoljiti.
(1) Izdato lice ne može se krivično goniti niti se protiv njega može izvršiti kazna za drugo krivično delo osim za ono za koje je izdato, niti se ono može za takvo delo izdati trećoj državi, ako se ne dobije saglasnost strane ugovornice koja je odobrila izdavanje. Saglasnost se ne može uskratiti ako se radi o krivičnom delu za koje u smislu ovog ugovora postoje uslovi za izdavanje.
(2) Nema potrebe za saglasnost zamoljene strane ugovornice:
a) ako predato lice ne napusti teritoriju strane ugovornice kojoj je bilo predato po isteku mesec dana od dana okončanja krivičnog postupka, a ako je osuđeno, po isteku mesec dana od dana izdržane ili oproštene kazne. U ovaj rok ne uračunava se vreme za koje odnosno lice bez svoje krivice nije moglo napustiti teritoriju strane ugovornice kojoj je bilo izdato;
b) ako se izdato lice, pošto se udaljilo sa teritorije strane ugovornice kojoj je bilo izdato, dobrovoljno vrati na njenu teritoriju.
Strana ugovornica koja je postavila zahtev za izdavanje obavestiće zamoljenu stranu ugovornicu o rezultatu krivičnog postupka protiv izdatog lica. Ako je protiv toga lica doneta presuda, po pravnosnažnosti dostaviće i njen prepis. Ova odredba odnosi se i na slučajeve iz člana 98 ovog ugovora.
(1) Strane ugovornice su obavezne da, bez posebnog zahteva, u postupku za izdavanje uzajamno dostavljaju:
a) predmete koji mogu poslužiti kao dokaz protiv lica čije je izdavanje traženo. Zamoljena strana ugovornica može privremeno zadržati ove predmete ako je to neophodno za vođenje drugog krivičnog postupka;
b) sve predmete nađene u posedu traženog lica ili trećih lica, koje je on ili njegov saučesnik pribavio krivičnim delom zbog koga se izdavanje traži, ili koji predstavljaju protivuvrednost primljenu za ove predmete ili koje je dobio kao nagradu za njegovo izvršenje. Ukoliko bi nastao spor oko savesnog držanja rešava ga sud strane ugovornice na čijoj se teritoriji stvari nalaze.
(2) Predmeti navedeni u stavu (1) ovog člana predaće se prilikom predaje izdatog lica, a ako to nije mogućno - onda naknadno. Ovako će se postupiti i u slučaju kad je učinilac krivičnog dela umro ili pobegao kao i u slučaju kad do izdavanja nije došlo zbog drugih smetnji.
(3) Prava trećih lica na ovakvim predmetima ostaju nepovređena. Po okončanju krivičnog postupka ovi će se predmeti vratiti bez naknade zamoljenoj strani ugovornici radi uručenja licu kome pripadaju. Ako se ne može ustanoviti lice kome pripadaju, predmeti će se bez naknade vratiti zamoljenoj strani ugovornici.
Ako izdato lice izbegne krivični postupak ili izvršenje kazne i ponovno se vrati na teritoriju zamoljene strane ugovornice biće na ponovni zahtev izdato bez ikakve formalnosti.
(1) Svaka strana ugovornica dužna je da po zahtevu dopusti tranzit preko svoje teritorije lica izdatog od treće države drugoj strani ugovornici. Zamoljena strana ugovornica nije dužna da odobri tranzit ako po ovom ugovoru nema mesta izdavanju.
(2) Zahtev za tranzit upućuje se na način određen u članu 91 stav (1) ovog ugovora.
(3) Zamoljena strana ugovornica odobriće tranzit na način koji je za nju najpogodniji.
Troškove skopčane sa izdavanjem snosi strana ugovornica na čijoj su teritoriji nastali. Troškove tranzita snosi strana ugovornica od koje potiče zahtev za tranzit.
Strane ugovornice se obavezuju da neće davati državljanstvo licima čije izdavanje traži druga strana ugovornica pre nego što se donese odluka po zahtevu za izdavanje.
Deo četvrti
ZAVRŠNE ODREDBE
Sporna pitanja u vezi sa primenom ovog ugovora rešavaće strane ugovornice diplomatskim putem.
(1) Ovaj ugovor podleži ratifikaciji, a ratifikacioni instrumenti razmeniće se u Budimpešti.
(2) Ovaj ugovor stupa na snagu po isteku trideset dana od dana izvršene razmene ratifikacionih instrumenata.
(3) Ovaj ugovor zaključuje se na neodređeno vreme, a njegovo važenje prestaje po isteku jedne godine od dana kada ga jedna strana ugovornica otkaže.
Stupanjem na snagu ovog ugovora prestaje da važi Ugovor između Federativne Narodne Republike Jugoslavije i Narodne Republike Mađarske o uzajamnom pravnom saobraćaju, potpisan u Beogradu 7. maja 1960. godine.
Ovim ugovorom ne dira se u odredbe Sporazuma o regulisanju nerešenih finansijskih i privrednih pitanja, zaključenog između strana ugovornica u Beogradu 29. maja 1956. godine.
Ovaj ugovor sačinjen je u Beogradu 7. marta 1968. godine u dva originalna primerka na srpskohrvatskom i mađarskom jeziku, s tim da su oba teksta autentična.
U potvrdu čega su punomoćnici strana ugovornica potpisali ovaj ugovor i stavili pečate.
|
Za Vladu Socijalističke Federativne |
Za Vladu Narodne |
|
prof. dr Borislav T. Blagojević, s. r. |
Jozef Marjai, s. r. |
ČLAN 3
Ova uredba stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SFRJ".