UREDBAO PROGRAMU RAZVOJA JEDINSTVENOG ZDRAVSTVENOG INFORMACIONOG SISTEMA("Sl. glasnik RS", br. 12/95) |
Ovom uredbom utvrđuje se program razvoja jedinstvenog zdravstvenog informacionog sistema.
Programom iz člana 1 ove uredbe utvrđuju se načela, prioriteti i način realizacije, dinamika i upravljanje razvojem jedinstvenog zdravstvenog informacionog sistema.
Program iz člana 1 ove uredbe odštampan je uz ovu uredbu i čini njen sastavni deo.
Sredstva za razvoj jedinstvenog zdravstvenog informacionog sistema, odnosno za sprovođenje programa iz člana 1 ove uredbe, obezbeđuju se u skladu sa zakonom.
Ova uredba stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
PROGRAM
RAZVOJA JEDINSTVENOG ZDRAVSTVENOG INFORMACIONOG SISTEMA
1. NAČELA RAZVOJA
Program razvoja jedinstvenog zdravstvenog informacionog sistema (u daljem tekstu: ZIS) neophodno je povezati sa informacionim sistemima (u daljem tekstu: IS) drugih delatnosti, čiji je razvoj započeo ili su već u eksploataciji (Ekološki informacioni sistem Srbije - EISS, IS standarda, IS statistike, Sistem naučno-tehnoloških informacija i dr.), kao i sa relevantnim međunarodnim informacionim sistemima, mrežama i programima.
Informacionu tehnologiju je neophodno definisati integralno tako da obuhvata sve organizacione stručno-metodološke i tehničko-tehnološke resurse informacionog sistema i da koristi sva raspoloživa domaća i međunarodna iskustva (Programi i sistemi svetske zdravstvene organizacije WHO; Program Ujedinjenih nacija za životnu sredinu UNEP i IS razvijeni u ovom programu; Programi međunarodne organizcije rada - ILO; Program Komisije EZ-ECE za transevropske komunikacione mreže za razmenu podataka i Program razmene podataka među administracijama IDA; UN-ECE programi razvoja i uvođenja tehnologija elektronske razmene podataka - EDI i standarda u ovoj razmeni - EDIFACT; savremene metodologije razvoja složenih informacionih sistema itd.).
ZIS mora da bude građen kao otvoren i koordiniran sistem, da podrži sve moguće buduće organizacione transformacije, kao i da bude u stanju da prati dalji razvoj zdravstvenog sistema, kao i razvoj IS sa kojima je povezan.
Prva faza razvoja ZIS-a obuhvata period do 1997. godine.
Druga faza razvoja obuhvata petogodišnji period od 1997. do 2002. godine.
2. PRIORITETI I NAČIN REALIZACIJE RAZVOJA
Projektovanje i uvođenje sistema u eksploataciju treba da započne sa onim delovima ZIS-a koji su relativno stabilni i nezavisni od preduslova, ili mogu da doprinesu bržem ostvarivanju tih preduslova.
3. DINAMIKA RAZVOJA
Osnovni procesi razvoja ZIS-a su:
1) donošenje planskih dokumenata;
2) razvoj metoda, standarda i instrumenata za uspostavljanje i funkcionisanje sistema;
3) razvoj organizacije ZIS-a i uključivanje u relevantne međunarodne sisteme;
4) izgradnja zdravstvenog informacionog sistema (inženjering ZIS-a);
5) razvoj funkcija povezivanja sa relevantnim IS drugih oblasti;
6) evaulacija i kontrola razvoja i funkcionisanja ZIS-a;
7) obuka učesnika i krajnjih korisnika ZIS-a.
Osnovni procesi razvoja sadrže programske zadatke a zadaci obuhvataju aktivnosti (oznake kategorizacije su: Proces razvoja - P, Programski zadatak PZ, Programska aktivnost PZA).
Za početak realizacije razvoja i rada, upravljanja i kontinuiranog praćenja razvoja ZIS-a, neophodna je nabavka opreme, i to za: Ministarstvo za zdravlje, Zavod za zaštitu zdravlja Srbije i zavode za zaštitu zdravlja u Beogradu, Nišu, Novom Sadu i Prištini.
3.1) Donošenje planskih dokumenata
Ovim procesom razvoja obezbeđene su neophodne pripremne aktivnosti koje obuhvataju: pokretanje inicijative, izradu preliminarnih analitičkih dokumenata i izradu planskih - programskih dokumenata.
3.2) Razvoj metoda, standarda i instrumenata za uspostavljanje i funkcionisanje sistema
Ovim procesom razvoja neophodno je obezbediti operativne instrumente koji osiguravaju realno funkcionisanje sistema sa glavnim atributima integrativnosti i jedinstva.
Rok: drugi kvartal 1995. do četvrtog kvartala 1995. godine i kontinuirano dalje.
Neophodno je evidentirati postojeće i potencijalne izvore informacija.
Rok: drugi kvartal 1995. do drugog kvartala 1996. godine.
3.3) 1. Razvoj organizacije ZIS-a
U skladu sa Odlukom o planu mreže zdravstvenih ustanova, a u saradnji sa drugim ustanovama, Zavod za zaštitu zdravlja Srbije organizuje rad informacionog sistema i predlaže operativne planove razvoja i rada tog sistema. Zavod će definisati organizaciju rada i funkcije upravljanja.
Rok: četvrti kvartal 1995. godine.
Ministarstvo za zdravlje određuje nosioce izvršavanja stručno-operativnih poslova i koordinaciju u određenim segmentima ZIS-a.
Rok: četvrti kvartal 1995. godine.
3.3) 2. Organizacija uključivanja u međunarodne sisteme i programe
Realizacija ovog programskog zadatka podrazumeva funkcionalno uključivanje u svetske i evropske međunarodne sisteme i programe relevantne za razvoj zdravstvenog sistema i posebno ZIS-a. Predviđeno je uključivanje u određene-identifikovane programe i sisteme, a takođe i u one programe i sisteme koji po identifikovanju mogu biti značajni za dalji razvoj ZIS-a.
U sadašnjoj fazi potrebno je uključivanje u sledeće identifikovane programe:
1) Programi Svetske zdravstvene organizacije WHO (zdravlje za sve, način života koristan po zdravlje, zdrava čovekova sredina, odgovarajuća zaštita, istraživanja o zdravlju i podrška zdravstvenom razvoju). Uključivanje u ove programe podrazumeva formiranje mreže institucija - izvora informacija, a takođe i institucionalizaciju koordinacionih centara. Ovom mrežom treba takođe da se obezbedi i operativno uključivanje u informacioni sistem WHO kroz etapno uključivanje u odgovarajuće podsisteme i programe (npr. Međunarodni sistem bezbednosti hemijskih supstanci - (IPCS), Globalni sistem monitoringa zagađenosti životne sredine - GEMS, - komponenta koju koordinira WHO u UNEP/GEMS sistemu, itd.) Za realizaciju ove aktivnosti neophodna je prethodna analiza IS WHO.
Rok: treći kvartal 1995. godine do četvrti kvartal 1996. godine.
2) Program Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP). Ovaj program je kompleksan i multidisciplinaran i sprovodi se uz saradnju svih stručnih agencija UN (WHO, ILO, WMO, itd.). Da bi se organizovano i sistemski pristupilo uključivanju u ovaj program UN, neophodno je uraditi analizu i odgovarajući predlog. U ovom trenutku to su sledeći sistemi i komponente UNEP-a: Međunarodni informacioni sistem životne sredine (INFOTERRA), međunarodni sistem kontrole hemikalija (IRPTC, PIC), Globalni monitoring sistem i Globalna informaciona baza o resursima (GEMS, GRID), Međunarodni informacioni sistem za harmonizaciju podataka monitoring sistema (HEMIS), itd.
Rok: od prvog kvartala 1996. godine, kontinuirano.
3) Savremena tehnologija prenosa poslovnih informacija - elektronska razmena podataka (EDI - Electronic Data Interchange). Ova tehnologija danas je novi organizacioni oblik poslovanja. Primena EDI tehnologija je jedan od značajnih zadataka u razvoju ZIS-a. Pri tome se ima u vidu da je ova tehnologija osnov za realizaciju otvorenih sistema za razmenu podataka. Za oblast zdravstva konkretno je od posebnog interesa EMEDI sistem (Europen Medical Electronic Data Interchange) koji je nastao kao rezultat usvajanja IDA (Interchange of Data Between Administrations) programa na Komisiji Evropske zajednice. Bitnu komponentu za realizaciju prethodnih programa predstavlja standardizacija. Skup svetskih standarda za elektronsku razmenu informacija u svim oblastima poslovanja je EDIFACT.
Da bi se i praktično realizovala primena metodologija, tehnologija i standarda koje zahtevaju opisani međunarodni sistemi / programi, neophodno je faktičko uključivanje u ove sisteme, na način na koji se to u međunarodnoj zajednici radi. Osnovne organizacione aktivnosti u zemlji vezane za ovo se sprovode preko JUEDI Asocijacije čiji je član i Zavod za zaštitu zdravlja Srbije (ZZZS).
ZZZS treba da se zvanično obrati nadležnim institucijama EZ radi uključivanja u EMDI, odnosno IDA.
Na osnovu predviđenih procedura za uključivanje ZZZS u saradnji sa drugim zavodima za zaštitu zdravlja treba da pripremi predlog pilot-mreže zdravstvenih institucija za prve aktivnosti na uključivanju u navedene programe (analiza, testiranje, prilagođavanje); selekciju i izbor ove mreže najracionalnije je izvršiti nakon definisanja logičke strukture u procesu inženjering ZIS-a.
ZZZS u saradnji sa postojećom mrežom zdravstvenih institucija treba da formira radne timove (i/ili druge organizacione oblike) za praćenje i učešće u razvoju i implementaciji određenih elemenata i komponenata programa i standarda.
ZZZS i ostale institucije u strukturi upravljanja (utvrđene u procesima 3.3. - organizacija i 3.4. inženjering) vrše evaluaciju i kontrolu toka i rezultata primene i funkcionisanja, kako je to i predviđeno procesom razvoja 3.6. (evaluacija i kontrola razvoja i funkcionisanja ZIS-a).
Rok: od drugog kvartala 1995. godine, kontinuirano.
3.4) Inženjering ZIS-a
Proces izgradnje ZIS-a odvijaće se kroz četiri osnovne faze:
1) definisanje globalne arhitekture ZIS-a i dugoročno planiranje izgradnje;
2) definisanje detaljne arhitekture podsistema identifikovanih u arhitekturi ZIS-a;
3) projektovanje i programiranje pojedinih aplikacija i podsistema;
4) testiranje pojedinih aplikacija i podsistema kao celine i ZIS kao celine;
5) uvođenje u eksploataciju i održavanje aplikacija, podsistema i ZIS-a kao celine.
3.4) 1. Definisanje globalne arhitekture i dugoročno planiranje izgradnje ZIS-a
U ovoj fazi aktivnosti neophodno je formirati projektni tim, obezbediti resurse za rad tima, izvršiti obuku članova tima, utvrditi ciljeve razvoja, izvršiti analizu i utvrđivanje opštih karakteristika sistema zdravstva kroz identifikaciju, prikupljanje i analizu stručnih i planskih dokumenata postojećeg sistema, utvrditi stepen razvoja postojeće informacione tehnologije primenjene u sistemu i definisanje baznih opredeljenja u pogledu izbora i standardizacije metodologije projektovanja ZIS-a.
Analizom raspoloživih domaćih iskustava i međunarodnih iskustava i preporuka u oblasti projektovanja IS odabrati metodologiju-e i standardizovati sve instrumente primene.
Rok: maj 1995. godine
Definisati logičku arhitekturu ZIS-a koja obuhvata identifikaciju osnovnih poslovnih sistema i njihovih globalnih funkcija i klasa podataka, analizu postojećeg IS, identifikovanje vizije rukovodstva.
Rok: maj - juni 1995. godine
Definisati distribuciju logičke arhitekture ZIS-a koja podrazumeva određivanje glavnih logičkih čvorova ZIS-a u kojima se obavljaju identifikovane osnovne funkcije sistema i generišu, koriste i čuvaju podaci, analiziraju poslovne funkcije i klase podataka u odnosu na kriterijume distribucije, njihovu opštu arhitekturu i međusobne veze.
Rok: juni - juli 1995. godine - februar 1996. godine
Definisati globalnu fizičku strukturu ZIS-a koja podrazumeva prikupljanje kvantitativnih pokazatelja svake osnovne funkcije i klase podataka u svakom glavnom čvoru i na osnovu toga definisanje potrebnih tehničko-tehnoloških resursa (računarski, komunikacioni...).
Rok: avgust 1995. godine
Utvrditi organizaciju upravljanja razvoja ZIS-a, standarde metodologije projektovanja ZIS-a i terminski plan izgradnje prema dekomponovanoj strukturi.
Utvrditi prioritetne elemente strukture ZIS-a.
Rok: septembar 1995. godine
3.4) 2. Definisanje detaljne arhitekture podsistema identifikovanih u arhitekturi ZIS-a
U okviru ovog zadatka neophodno je definisati detaljnu arhitekturu svakog IS - podsistema ZIS-a, dekomponovanu na programske sisteme i aplikacije, definisati generički model podataka, logičku i fizičku distribuciju, specifikaciju opreme i alata, specifikaciju kadrovskih resursa i definisati organizaciju i detaljan terminski plan izgradnje.
Rok: četvrti kvartal 1995. godine
3.4) 3. Projektovanje i programiranje pojedinih aplikacija i podsistema identifikovanih u globalnoj arhitekturi ZIS-a
Ovaj zadatak podrazumeva projektovanje i programiranje pojedinih programskih sistema ili aplikacija i njihovu integraciju na nivou podsistema i globalnog sistema ZIS-a. Nivo (element) strukture i redosled projektovanja i programiranja izvršiti u skladu sa terminskim planom.
U okviru ovog zadatka treba izraditi svu potrebnu projektnu i prateću dokumentaciju.
Rok: prvi kvartal 1996. godine i dalje kontinuirano.
3.4) 4. Testiranje pojedinih aplikacija podsistema kao celine i ZIS-a kao celine
Testiranje pojedinih aplikacija, programskih sistema, podsistema kao celine i ZIS-a kao celine, realizovaće se etapno, prvo na najnižem nivou strukture (npr. aplikacija) a zatim na višim nivoima strukture (npr. integracija u programski sistem, podsistem i konačno ZIS). Etape će slediti etape projektovanja i programiranja.
Rok: od sredine prvog kvartala 1996. godine i dalje kontinuirano.
3.4) 5. Uvođenje u eksploataciju i održavanje aplikacija, podsistema i ZIS-a kao celine
Izvršenje ovog zadatka podrazumeva: obuku korisnika, probni rad, startovanje operativnog rada, definisanje i sprovođenje korektivnog, perfektivnog i adaptivnog održavanja softvera. Ovaj zadatak se realizuje etapno.
Rok: od oktobra 1996. godine i dalje kontinuirano.
3.5) Razvoj funkcija povezivanja sa relevantnim IS drugih oblasti
U ovom procesu razvoja neophodno je oslanjanje i povezivanje sa:
1) Programom razvoja jedinstvenog informacionog sistema životne sredine Srbije;
2) Sistemom naučno-tehnoloških informacija Srbije;
3) Statističkim informacionim sistemom Srbije.
Rok: četvrti kvartal 1995. godine i dalje kontinuirano.
Izvršiti analizu drugih sistema i identifikovati potrebe za saradnjom, kako u cilju multisektorskog pristupa u stručnom razvoju, zajedničkog razvoja određenih segmenata, tako i u cilju zajedničkog korišćenja resursa (tehničkih, kadrovskih) i analizu racionalizacije i sinhronizacije razvoja informacionih tehnologija uopšte.
Rok: treći kvartal 1996. godine.
3.6) Evaluacija i kontrola razvoja i funkcionisanja ZIS-a
Proces kontrole i evaluacije ZIS-a treba sprovoditi permanentno, za svaki planirani zadatak i aktivnost, po njegovom izvršenju. Po realizaciji aktivnosti zadataka koji čine celinu evaluirati funkcionisanje elemenata strukture kao celine (programski sistem, podsistem, globalni sistem). Po isteku svake kalendarske godine vršiti ocenu ukupne realizacije u odnosu na Program i realne uslove. Na osnovu te ocene doneti plan za narednu godinu sa eventualnim reprogramiranim zadacima ili aktivnostima.
3.7) Obuka učesnika i krajnjih korisnika ZIS-a
Edukacija i obuka učesnika i krajnjih korisnika u ZIS-u je izuzetno važan proces za funkcionisanje sistema. Obuka se mora sprovoditi organizovano i kontinuirano, a u zavisnosti od pojedinačnog zadatka i aktivnosti. U zavisnosti od faze realizacije zadatka ili aktivnosti definisati sadržaj, oblik i trajanje edukacije ili obuke za operativan rad.
Utvrđivanje nosilaca razvoja, izgradnje i operativnog rada zahteva i edukaciju kadrova tih nosilaca i to počev od edukacije tokom razvoja metoda i standarda do edukacije tokom procesa izgradnje (inženjeringa) sistema.
Obuku krajnjih korisnika sistema sprovesti po uvođenju pojedinih elemenata sistema u redovnu eksploataciju.
4. UPRAVLJANJE RAZVOJEM
Zavod za zaštitu zdravlja Srbije upravlja razvojem ZIS-a, i to:
1) samostalnim obavljanjem određenih zadataka i aktivnosti u definisanim procesima razvoja prema Programu, i u saradnji sa drugim zdravstvenim ustanovama;
2) angažovanjem stručnih i naučnih institucija, kao i zakonom ovlašćenih institucija za vršenje određenih stručnih poslova na realizaciji zadataka u definisanim procesima razvoja;
3) angažovanjem ekspertskih grupa za izvršenje pojedinih složenih zadataka koji zahtevaju multidisciplinarni pristup.
Ocena i verifikacija realizacije vršiće se:
1) stalnom kontrolom izvršavanja zadataka i stručnom ocenom izvršenih zadataka od strane Zavoda za zaštitu zdravlja Srbije;
2) stalnim ocenjivanjem i verifikacijom izvršenih zadataka od strane Republičke stručne komisije za statistiku i informatiku, planiranje i programiranje zdravstvene zaštite i od strane Ministarstva za zdravlje;
3) izradom godišnjih izveštaja o realizaciji Programom predviđenih zadataka i godišnjih planova zadataka sa pratećim finansijskim izveštajima i planovima od strane Zavoda za zaštitu zdravlja Srbije;
4) verifikacijom godišnjih izveštaja i planova od strane Ministarstva za zdravlje.