UREDBAO RATIFIKACIJI SVETSKE KONVENCIJE O AUTORSKOM PRAVU("Sl. list SFRJ - Međunarodni ugovori i drugi sporazumi", br. 4/66) |
ČLAN 1
Ratifikuje se Svetska konvencija o autorskom pravu sa dodatnim protokolima, potpisana 6. septembra 1952. godine u Ženevi, koja u originalu na francuskom jeziku i u prevodu na srpskohrvatskom jeziku glasi:
SVETSKA KONVENCIJA O AUTORSKOM PRAVU
Države ugovornice,
prožete željom da u svim zemljama obezbede zaštitu autorskog prava na književnim, naučnim i umetničkim delima,
uverene da je jedan sistem zaštite prava autora - podešen za sve nacije i izražen u jednoj Svetskoj konvenciji, koji bi se pridodao već postojećim međunarodnim sistemima a da oni ne budu povređeni - takve prirode da obezbeđuje poštovanje prava čoveka i pomaže razvoj književnosti, nauke i umetnosti,
ubeđene da će jedan takav opšti sistem zaštite prava autora olakšati širenje duhovnog stvaranja i doprineti boljem razumevanju među narodima,
postigle su sledeći sporazum:
Član I
Svaka država ugovornica obavezuje se da donese sve potrebne propise u cilju obezbeđenja dovoljne i efikasne zaštite prava autora i svih drugih nosilaca ovih prava na književnim, naučnim i umetničkim delima, kao što su spisi, muzička, dramska i kinematografska dela, slikarstvo, rezbarstvo i vajarstvo.
Član II
1. Objavljena dela državljana svake države ugovornice kao i dela objavljena prvi put na teritoriji jedne takve države uživaju, u svakoj drugoj državi ugovornici, zaštitu koju ova druga država pruža delima svojih državljana objavljenim prvi put na njenoj sopstvenoj teritoriji.
2. Neobjavljena dela državljana svake države ugovornice uživaju u svakoj drugoj državi ugovornici zaštitu koju ova druga država pruža neobjavljenim delima svojih državljana.
3. Radi primene ove konvencije, svaka država ugovornica može propisima svog unutrašnjeg zakonodavstva da izjednači sa svojim državljanima svako lice koje ima domicil na teritoriji ove države.
Član III
1. Svaka država ugovornica koja, prema svom unutrašnjem zakonodavstvu, postavlja kao uslov zaštite prava autora ispunjenje formalnosti kao što su deponovanje, registrovanje, naznačenje da je autorsko pravo zadržano, overene isprave, plaćanje takse, stvaranje ili objavljivanje dela na nacionalnoj teritoriji, treba da smatra ove zahteve kao ispunjene za svako delo zaštićeno u smislu ove konvencije, objavljeno prvi put izvan teritorije ove države i čiji autor nije njen državljanin ako, od prvog objavljivanja ovog dela, svi njegovi primerci objavljeni s odobrenjem autora ili svakog drugog nosioca ovih prava nose znak praćen imenom nosioca autorskog prava i naznačenjem godine prvog objavljivanja; znak, ime i godina moraju biti stavljeni na način i mesto koji jasno pokazuju da je autorsko pravo zadržano.
2. Odredbe stava prvog ovog člana ne zabranjuju jednoj državi ugovornici da, u cilju obezbeđenja sticanja i uživanja autorskog prava, podvrgne izvesnim formalnostima ili drugim uslovima dela objavljena prvi put na njenoj teritoriji, ili dela njenih državljana bez obzira na mesto njihovog objavljivanja.
3. Odredbe prvog gornjeg stava ne zabranjuju jednoj državi ugovornici da zahteva od lica koje se obraća sudu da, u cilju vođenja spora, udovolji propisima postupka kao što je zastupanje tužioca od strane advokata koji vrši praksu u toj državi ili deponovanje jednog primerka dela od strane tužioca kod suda ili nekog administrativnog nadleštva ili i kod jednog i kod drugog istovremeno. Međutim, činjenica da ovi zahtevi nisu ispunjeni i ne utiče na punovažnost autorskog prava. Nijedan od ovih zahteva ne može biti postavljen državljaninu neke druge države ugovornice ako se on ne postavlja državljanima države u kojoj se traži zaštita.
4. U svakoj državi ugovornici moraju biti obezbeđena pravna sredstva da bi se bez formalnosti zaštitila neobjavljena dela državljana ostalih država ugovornica.
5. Ako neka država ugovornica priznaje više od jednog perioda zaštite i ako je prvi period po trajanju duži od minimalnog vremena predviđenog u članu IV ove konvencije, ova država ima pravo da ne primenjuje stav prvi člana III u pogledu drugog perioda zaštite, kao i u pogledu sledećih perioda.
Član IV
1. Trajanje zaštite dela određuje se zakonom države ugovornice u kojoj se zaštita traži shodno odredbama člana II i niže navedenim odredbama.
2. Trajanje zaštite za dela zaštićena ovom konvencijom ne može biti kraće od vremena koje obuhvata život autora i 25 godina posle njegove smrti.
Međutim, država ugovornica koja, od stupanja na snagu ove konvencije na njenoj teritoriji, bude ograničila ovaj rok, za izvesne kategorije dela, na period koji se računa od prvog objavljivanja dela, imaće pravo da zadrži ova odstupanja ili da ih proširi na druge kategorije. Za sve ove kategorije trajanje zaštite neće biti kraće od 25 godina, računajući od dana prvog objavljivanja.
Svaka država ugovornica koja, od stupanja na snagu ove konvencije na njenoj teritoriji, ne računa trajanje zaštite na bazi autorovog života, imaće pravo da ga računa od prvog objavljivanja dela ili, gde je to slučaj, od registrovanja ovog dela, koje prethodi njegovom objavljivanju; trajanje zaštite neće biti kraće od 25 godina, računajući od dana prvog objavljivanja ili, gde je to slučaj, od registrovanja dela koje prethodi njegovom objavljivanju.
Ako zakonodavstvo države ugovornice predviđa dva ili više uzastopnih perioda zaštite, trajanje prvog perioda neće biti kraće od minimalnog trajanja gore određenih perioda.
3. Odredbe stava 2 ovog člana ne primenjuju se na fotografska dela, ni na dela primenjene umetnosti. Međutim, u državama ugovornicama koje štite fotografska dela i dela primenjene umetnosti kao umetnička dela, trajanje zaštite za ova dela ne može biti kraće od 10 godina.
4. Nijedna država ugovornica neće biti dužna da obezbedi zaštitu jednog dela u dužem trajanju od onog koje za njegovu kategoriju, ako je reč o neobjavljenom delu - utvrđeno zakonom države ugovornice čiji je državljanin autor, a ako je reč o objavljenom delu - zakonom države ugovornice u kojoj je delo prvi put bilo objavljeno.
Radi primene prethodne odredbe, ako zakonodavstvo jedne države ugovornice predviđa dva ili više uzastopnih perioda zaštite, trajanje zaštite koje je odredila ova država smatraće se da predstavlja zbir trajanja svih ovih perioda. Međutim, ako jedno određeno delo iz bilo kojeg razloga nije zaštićeno od strane pomenute države u toku drugog ili jednog od sledećih perioda, ostale države ugovornice nisu dužne da štite ovo delo za vreme ovog drugog ili sledećih perioda.
5. Radi primene stava 4 ovog člana, delo državljanina jedne države ugovornice objavljeno prvi put u nekoj državi neugovornici smatraće se kao da je prvi put objavljeno u državi ugovornici čiji je državljanin autor.
6. Radi primene navedenog stava 4 ovog člana, u slučaju istovremenog objavljivanja u dvema ili više država ugovornica, smatraće se da je delo prvi put objavljeno u državi koja pruža najkraću zaštitu. Kao istovremeno objavljeno u više zemalja smatraće se svako delo koje se pojavilo u dvema ili više zemalja u roku od trideset dana od njegovog prvog objavljivanja.
Član V
1. Autorsko pravo obuhvata isključivo pravo autora da prevodi, objavljuje i odobrava prevođenje i objavljivanje prevoda dela zaštićenih u smislu ove konvencije.
2. Međutim, svaka država ugovornica može svojim nacionalnim zakonodavstvom da ograniči pravo prevođenja dela, ali pridržavajući se sledećih odredaba:
Ako po isteku roka od sedam godina, računajući od prvog objavljivanja jednog dela, prevod toga dela nije objavljen na nacionalnom jeziku ili, gde je to slučaj, na jednom od nacionalnih jezika jedne države ugovornice od strane nosioca prava prevođenja ili sa njegovim odobrenjem, svaki državljanin ove države ugovornice moći će da dobije od nadležnog državnog organa ove države ograničenu dozvolu da prevede i objavi tako prevedeno delo na nacionalnom jeziku na kome ono nije bilo objavljeno.
Ova dozvola će moći da se dobije jedino ako molilac, shodno propisima koji su na snazi u državi gde je sistem molbi usvojen, dokaže da je od nosioca prava prevođenja tražio odobrenje da prevede i objavi prevod i ako - pošto je učinio što mu je bila dužnost da učini - nije mogao doći do nosioca autorskog prava ili dobiti od njega odobrenje. Pod istim uslovima dozvola će moći takođe da se dobije ako su iscrpena sva izdanja već objavljenog prevoda na nacionalnom jeziku.
Ako molilac nije mogao doći do nosioca prava prevođenja, on treba da uputi prepis svoje molbe izdavaču čije se ime nalazi na delu i diplomatskom ili konzularnom predstavniku države čiji je državljanin nosilac prava prevođenja, ako je njegovo državljanstvo poznato, ili ustanovi koju odredi vlada ove države. Dozvola se ne može dati pre isteka roka od dva meseca, računajući od dana kad su poslati prepisi molbe.
Nacionalno zakonodavstvo usvojiće odgovarajuće mere da nosiocu prava prevođenja obezbedi pravičnu naknadu, shodno međunarodnim običajima, kao i plaćanje i transfer ove naknade, i da osigura ispravan prevod dela.
Naslov i ime autora originalnog dela moraju isto tako biti odštampani na svim primercima prevedenog dela. Dozvola će važiti samo za izdanje na teritoriji države ugovornice u kojoj se ona traži. Uvoz i prodaja primeraka u nekoj drugoj državi ugovornici mogućni su ako ova država ima isti nacionalni jezik kao država u kojoj je delo prevedeno, ako njen nacionalni zakon usvaja dozvolu i ako se nijedan propis koji je na snazi u ovoj državi ne protivi uvozu ni prodaji; pitanje uvoza i prodaje na teritoriji one države ugovornice u kojoj prethodni uslovi ne mogu doći do izražaja ostavlja se zakonodavstvu ove države i sporazumima koje je ona zaključila. Korisnik dozvole neće moći da je ustupa drugim licima.
Dozvola se ne može dati ako je autor povukao iz prometa primerke dela.
Član VI
Pod "objavljivanjem" u smislu ove konvencije treba razumeti reprodukovanje u materijalnom obliku i stavljanje na raspolaganje javnosti primeraka dela, pružajući joj mogućnosti da ga čita ili upozna vizuelnim putem.
Član VII
Ova konvencija se ne primenjuje na dela ili prava na ovim delima koja bi, od njenog stupanja na snagu u državi ugovornici u kojoj se zaštita traži, definitivno prestala da se štite u ovoj državi ili u njoj nisu bila nikad ni zaštićena.
Član VIII
1. Ova konvencija, koja će nositi datum od 6. septembra 1952. godine, biće deponovana kod generalnog direktora Organizacije ujedinjenih nacija za prosvetu, nauku i kulturu i ostaće otvorena za potpis svim državama za vreme od 120 dana računajući od njenog datuma. Ona će se podneti na ratifikaciju ili usvajanje državama potpisnicama.
2. Svaka država koja ne bude potpisala ovu konvenciju moći će da joj pristupi.
3. Ratifikacija, usvajanje ili pristupanje izvršiće se deponovanjem jednog instrumenta u tom cilju kod generalnog direktora Organizacije ujedinjenih nacija za prosvetu, nauku i kulturu.
Član IX
1. Ova konvencija će stupiti na snagu tri meseca posle deponovanja dvanaest instrumenata ratifikacije, usvajanja ili pristupanja, podrazumevajući tu i instrumente deponovane od strane četiri države koje nisu članice Međunarodne unije za zaštitu književnih i umetničkih dela.
2. Sledstveno tome, konvencija će stupiti na snagu za svaku državu tri meseca po deponovanju instrumenta ratifikacije, usvajanja ili pristupanja specijalno za tu državu.
Član X
1. Svaka država potpisnica ove konvencije obavezuje se da, shodno odredbama svog ustava, usvoji potrebne mere radi obezbeđenja njene primene.
2. Pri svemu tome, postignut je sporazum da svaka država u trenutku deponovanja svog instrumenta ratifikacije, usvajanja ili pristupanja mora biti u mogućnosti, prema svom nacionalnom zakonodavstvu, da primenjuje odredbe ove konvencije.
Član XI
1. Osniva se Međunarodni komitet koji ima sledeće nadležnosti:
a) da proučava pitanja koja se odnose na primenu i dejstvo ove konvencije;
b) da priprema povremene revizije ove konvencije;
c) da proučava svako drugo pitanje iz oblasti međunarodne zaštite autorskog prava, u saradnji sa raznim zainteresovanim međunarodnim ustanovama, naročito s Organizacijom ujedinjenih nacija za prosvetu, nauku i kulturu, sa Međunarodnom unijom za zaštitu književnih i umetničkih dela i s Organizacijom američkih država;
d) da izveštava države ugovornice o svom radu.
2. Komitet sačinjavaju predstavnici dvanaest država ugovornica određenih s obzirom na pravilnu geografsku zastupljenost i shodno odredbama rezolucije koja je dodata Konvenciji uz ovaj član.
Generalni direktor Organizacije ujedinjenih nacija za prosvetu, nauku i kulturu, direktor Biroa Međunarodne unije za zaštitu književnih i umetničkih dela i generalni sekretar Organizacije američkih država, ili njihovi zamenici, mogu prisustvovati sednicama Komiteta sa savetodavnim pravom glasa.
Član XII
Međunarodni komitet će sazivati revizione konferencije kad god mu se učini da je to potrebno ili kad njihov saziv zatraži najmanje deset država ugovornica ili većina ovih država sve dok njihov broj bude manji od dvadeset.
Član XIII
Svaka država ugovornica, u trenutku deponovanja instrumenta ratifikacije, usvajanja ili pristupanja, ili docnije, može da izjavi putem notifikacije upućene generalnom direktoru Organizacije ujedinjenih nacija za prosvetu, nauku i kulturu da se ova konvencija može primenjivati na celu ili na deo zemlje ili teritorije čije spoljne odnose ona obezbeđuje; Konvencija će se primenjivati na zemlje ili teritorije određene u notifikaciji. U nedostatku ove notifikacije, Konvencija se neće primenjivati na dotičnu zemlju ili teritorije.
Član XIV
1. Svaka država ugovornica imaće pravo da otkaže ovu konvenciju u svoje sopstveno ime ili u ime cele ili jednog dela zemlje ili teritorije na koje bi se odnosila notifikacija predviđena u članu XIII. Otkaz će se dati putem notifikacije upućene generalnom direktoru Organizacije ujedinjenih nacija za prosvetu, nauku i kulturu.
2. Ovaj otkaz će imati dejstvo samo u pogledu države ili zemlje ili teritorije u čije ime bude dat i samo dvanaest meseci od dana kad je primljena notifikacija.
Član XV
Svaki spor između dve ili više država ugovornica u pogledu tumačenja ili primene ove konvencije koji ne bude rešen putem pregovora biće iznet pred Međunarodni sud pravde da ga on raspravi, ukoliko države u sporu ne pristupe nekom drugom načinu rešavanja.
Član XVI
1. Ova konvencija biće sačinjena na francuskom, engleskom i španskom jeziku. Sva tri teksta biće potpisana i podjednako punovažna.
2. Zvanični tekstovi ove konvencije biće sačinjeni i na nemačkom, italijanskom i portugalskom jeziku.
Svaka država ugovornica ili grupa država moći će preko generalnog direktora Organizacije ujedinjenih nacija za prosvetu, nauku i kulturu i u saglasnosti s njim da izdejstvuje donošenje i drugih tekstova na jeziku koji bude izabrala.
Svi ovi tekstovi biće dodati potpisanom tekstu Konvencije.
Član XVII
1. Ova konvencija ni u čemu ne povređuje propise Bernske konvencije o zaštiti književnih i umetničkih dela ni pripadnost Uniji stvorenoj Bernskom konvencijom.
2. U cilju primene prethodnog stava, ovom članu dodata je jedna deklaracija. Ova deklaracija čini sastavni deo ove konvencije za države vezane Bernskom konvencijom do 1. januara 1951. godine ili koje joj budu naknadno pristupile. Potpis ove konvencije stavljen od strane gore pomenutih država važi i za deklaraciju; svaka ratifikacija ili usvajanje Konvencije, svako pripajanje ovoj od strane ovih država povlači takođe ratifikaciju, usvajanje ili pristupanje deklaraciji.
Član XVIII
Ova konvencija ne poništava višestrane ili dvostrane ugovore ili sporazume o autorskom pravu koji su ili mogu biti na snazi između dve ili više američkih država, ali isključivo između njih. U slučaju nesaglasnosti između odredaba jednog od ovih ugovora ili jednog od ovih sporazuma na snazi, s jedne strane, i odredaba ove konvencije, s druge strane, bilo između odredaba ove konvencije i odredaba svakog novog ugovora ili svakog novog sporazuma koji bi bio sklopljen između dve ili više američkih republika po stupanju na snagu ove konvencije, ugovor ili sporazum koji je najskorije zaključen imaće prednost među strankama. Ne vređaju se stečena prava na delu ugovorima ili sporazumima koji su u važnosti u bilo kojoj državi ugovornici pre stupanja na snagu ove konvencije u toj državi.
Član XIX
Ova konvencija ne poništava višestrane ili dvostrane ugovore ili sporazume o autorskom pravu koji su u važnosti između dve ili više država ugovornica. U slučaju nesaglasnosti između odredaba jednog od ovih ugovora ili sporazuma i odredaba ove konvencije, imaće prednost odredbe Konvencije. Neće biti povređena stečena prava na jednom delu ugovorima ili sporazumima koji su u važnosti u jednoj državi ugovornici pre stupanja na snagu ove konvencije u toj državi. Ovaj član ni u čemu ne vređa odredbe čl. XVII i XVIII ove konvencije.
Član XX
Nije dopuštena nikakva rezerva na ovu konvenciju.
Član XXI
Generalni direktor Organizacije ujedinjenih nacija za prosvetu, nauku i kulturu dostaviće uredno overene prepise ove konvencije zainteresovanim državama i Švajcarskom federalnom savetu kao i generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija radi registrovanja koje će se izvršiti njegovim staranjem.
Osim toga, on će izvestiti sve zainteresovane države o deponovanju instrumenata ratifikacije, usvajanja ili pristupanja, o danu stupanja na snagu ove konvencije, o notifikacijama predviđenim u članu XIII ove konvencije i o otkazima iz člana XIV.
DODATNA DEKLARACIJA KOJA SE ODNOSI NA ČLAN XVII
Države članice Međunarodne unije za zaštitu književnih i umetničkih dela, potpisnice Svetske konvencije o autorskom pravu, želeći da učvrste svoje međusobne odnose na bazi pomenute Unije i da izbegnu svaki sukob koji bi mogao da nastane iz koegzistencije Bernske i Svetske konvencije,
zajedničkim sporazumom usvojile su tekst sledeće deklaracije:
a) dela koja u smislu Bernske konvencije imaju kao zemlju porekla zemlju koja je posle 1. januara 1951. napustila Međunarodnu uniju stvorenu ovom konvencijom neće biti zaštićena Svetskom konvencijom o autorskom pravu u zemljama Bernske unije;
b) Svetska konvencija o autorskom pravu neće se primenjivati na odnose između zemalja vezanih Bernskom konvencijom u pogledu zaštite dela koja u smislu Bernske konvencije imaju kao zemlju porekla jednu od zemalja Međunarodne unije stvorene Bernskom konvencijom.
REZOLUCIJA KOJA SE ODNOSI NA ČLAN XI
Međunarodna konferencija za autorsko pravo,
pošto je razmotrila pitanja koja se tiču Međunarodnog komiteta predviđenog u članu XI Svetske konvencije o autorskom pravu,
donosi sledeće zaključke:
1. Prvi članovi Komiteta biće predstavnici sledećih dvanaest država, i to po jedan predstavnik i jedan zamenik određen od svake od ovih država: Nemačke, Argentine, Brazilije, Španije, Sjedinjenih Američkih Država, Francuske, Indije, Italije, Japana, Meksika, Ujedinjenog Kraljevstva i Švajcarske.
2. Komitet će se obrazovati čim Konvencija bude stupila na snagu shodno članu XI ove konvencije.
3. Komitet će izabrati predsednika i jednog potpredsednika. On će doneti svoj unutrašnji pravilnik koji će imati da obezbedi primenu niže navedenih odredaba:
a) redovno trajanje mandata predstavnika biće šest godina, s tim da se jedna trećina obnavlja na svake dve godine;
b) pre isteka trajanja mandata svakog člana, Komitet će odlučiti koje države će prestati da u njemu imaju svoje predstavnike kao i koje države će biti pozvane da odrede svoje predstavnike; u Komitetu će prestati da imaju svoje predstavnike na prvom mestu države koje ne budu ratifikovale, usvojile ili pristupile Konvenciji;
c) vodiće se računa o pravilnoj zastupljenosti različitih delova sveta,
i izražava želju
da Organizacija ujedinjenih nacija za prosvetu, nauku i kulturu obezbedi stvaranje Sekretarijata Komiteta.
U potvrdu čega su potpisani, pošto su deponovali svoja punomoćja, potpisali ovu konvenciju.
Rađeno u Ženevi, šestog septembra 1952. godine u jednom jedinom primerku.
DODATNI PROTOKOL 1
SVETSKOJ KONVENCIJI ZA ZAŠTITU AUTORSKOG PRAVA KOJI SE ODNOSI NA ZAŠTITU DELA
LICA BEZ DRŽAVLJANSTVA I IZBEGLICA
Države koje su pristupile Svetskoj konvenciji za zaštitu autorskog prava (niže označenoj pod imenom: "Konvencija") i ovom protokolu,
postigle su sporazum o sledećim odredbama:
1. Lica bez državljanstva i izbeglice koji imaju svoj uobičajeni boravak u jednoj državi ugovornici izjednačena su, radi primene ove konvencije, s državljanima ove države.
2. a) Ovaj protokol će biti potpisan i podnet na ratifikaciju ili na usvajanje državama potpisnicama, i njemu će se moći pristupiti shodno propisima člana VIII Konvencije.
b) Ovaj protokol će stupiti na snagu za svaku državu od deponovanja instrumenta ratifikacije, usvajanja ili pristupanja koji se na njega odnosi, pod uslovom da je ova država već pristupila Konvenciji.
U potvrdu čega su potpisani, propisno ovlašćeni, potpisali ovaj protokol.
Rađeno u Ženevi, 6. septembra 1952. godine, na francuskom, engleskom i španskom jeziku, čija su tri teksta podjednako punovažna, u jednom jedinom primerku koji će biti deponovan kod generalnog direktora UNESCO-a, koji će njegov overeni prepis uputiti državama potpisnicama, Švajcarskom federalnom savetu, kao i generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija radi registrovanja koje će se izvršiti njegovim staranjem.
DODATNI PROTOKOL 2
SVETSKOJ KONVENCIJI ZA ZAŠTITU AUTORSKOG PRAVA KOJI SE ODNOSI NA PRIMENU KONVENCIJE
NA DELA OBJAVLJENA OD STRANE RAZNIH MEĐUNARODNIH ORGANIZACIJA
Države koje su pristupile Svetskoj konvenciji za zaštitu autorskog prava (niže označenoj pod imenom: "Konvencija") i ovom protokolu,
postigle su sporazum o sledećim odredbama:
1. a) Zaštita predviđena u stavu 1 člana II Svetske konvencije za zaštitu autorskog prava primenjuje se na dela objavljena prvi put od strane Organizacije ujedinjenih nacija, stručnih ustanova pripojenih Ujedinjenim nacijama ili od strane Organizacije američkih država.
b) Isto tako, zaštita predviđena u stavu 2 člana II Konvencije primenjuje se na gore navedene organizacije ili ustanove.
2. a) Ovaj protokol će biti potpisan i podnet na ratifikaciju ili na usvajanje državama potpisnicama, i njemu će se moći pristupiti shodno propisima člana VIII Konvencije.
Ovaj protokol će stupiti na snagu za svaku državu od deponovanja instrumenta ratifikacije, usvajanja ili pristupanja koji se na njega odnosi, pod uslovom da je ova država već pristupila Konvenciji.
U potvrdu čega su potpisani, propisno ovlašćeni, potpisali ovaj protokol.
Rađeno u Ženevi, 6. septembra 1952. godine, na francuskom, engleskom i španskom jeziku, čija tri teksta su podjednako punovažna, u jednom jedinom primerku koji će biti deponovan kod generalnog direktora UNESCO-a, koji će njegov overeni prepis uputiti državama potpisnicama, Švajcarskom federalnom savetu, kao i generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija radi registrovanja koje će se izvršiti njegovim staranjem.
DODATNI PROTOKOL 3
SVETSKOJ KONVENCIJI ZA ZAŠTITU AUTORSKOG PRAVA KOJI SE ODNOSI NA USLOVNU RATIFIKACIJU,
USVAJANJE ILI PRISTUPANJE
Zemlje koje su pristupile ovom protokolu,
smatrajući da će primena Svetske konvencije za zaštitu autorskog prava (niže označene pod imenom: "Konvencija") na države koje su pristupile raznim postojećim sistemima međunarodne zaštite autorskog prava znatno povećati vrednost Konvencije,
postigle su sledeći sporazum:
1. Saka država koja je pristupila ovom protokolu moći će, u trenutku deponovanja svog instrumenta ratifikacije, usvajanja ili pristupanja da izjavi putem pismene notifikacije da će deponovanje ovog instrumenta imati dejstva, u smislu člana IX Konvencije, samo od dana kad neka druga država, poimenično određena, bude deponovala svoj instrument ratifikacije, usvajanja ili pristupanja.
2. Notifikacija predviđena u tački 1 biće priključena instrumentu na koji se odnosi.
3. Generalni direktor Organizacije ujedinjenih nacija za prosvetu, nauku i kulturu izvestiće sve države koje budu potpisale Konvenciju ili joj budu pristupile o svakoj primljenoj notifikaciji shodno ovom protokolu.
4. Ovaj protokol nosiće isti datum i ostaće otvoren za potpis za isto vreme kao i Konvencija.
5. Ovaj protokol će biti podnet na ratifikaciju ili na usvajanje državama potpisnicama. Svaka država koja ne bude potpisala ovaj protokol moći će da mu pristupi.
6. a) Ratifikacija, usvajanje ili pristupanje biće izvršeni deponovanjem instrumenta u tom cilju kod generalnog direktora Organizacije ujedinjenih nacija za prosvetu, nauku i kulturu.
b) Ovaj protokol će stupiti na snagu u trenutku deponovanja četvrtog instrumenta ratifikacije, usvajanja ili pristupanja. Generalni direktor UNESCO-a izvestiće sve zainteresovane države o datumu stupanja na snagu Protokola. Instrumenti deponovani posle ovog datuma imaće svoje dejstvo od njihovog deponovanja.
U potvrdu čega su potpisani, propisno ovlašćeni, potpisali ovaj protokol.
Rađeno u Ženevi, 6. septembra 1952. godine, na francuskom, engleskom i španskom jeziku, čija su tri teksta podjednako punovažna, u jednom jedinom primerku koji će biti deponovan kod generalnog direktora UNESCO-a, koji će njegov overeni prepis dostaviti državama potpisnicama, Švajcarskom federalnom savetu, kao i generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija radi registrovanja koje će se izvršiti njegovim staranjem.
ČLAN 2
Ova uredba stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SFRJ".